Na nišanu

Balkan između ekonomskog rata Sjedinjenih Država i Rusije

Srbija je razoružana, ružna i tužna

Okupacijom država Zapadnog Balkana Sjedinjene Države bi pokazale da su besprizorne prema nemoćnim državama koje su prethono bombadrovale, pljačkale, okupirale, devastirale, a onda ih prepustile mafiji da ih dotuku. Administracija iz Vašingtona je i sama u velikom problemu. Predsednik je potpisao zakon o pooštravanju sankcija prema Rusiji, koji mu uskraćuje ustavno pravo da vodi spoljnu i unutrašnju politiku. Novim ratom na Balkanu predsednik Tramp bi pokazao da je bestidno prevario birače i sukobljena Amerika bi se međusobno počela obračunavati. Nemačka, Rusija i Turska imaju svoje interese na ovom prokletom prostoru, te bi sukob sa njima, oko ničega, omeo administraciju da pokuša da se bavi svojim prioritetima. Balkanski diktatori se nadaju da će se izvući. Srbija je danas razoružana, pacifikovana, ružna i tužna. Ako idemo u rat, objavimo ga srpskoj mafiji na vlasti

Milovan Brkić

Predsednik Sjedinjenih Država Donal Tramp potpisao je 2. avgusta ove godine zakon, koji je usvojio Kongres SAD-a, kojim se Ruskoj Federaciji pooštravaju sankcije, zbog navodnog mešanja u prošlogodišnjoj predsedničkoj kampanji. Prvi put u dugoj istoriji Sjedinjenih Država jedan predsednik je potpisao zakon kojim zakonodavna vlast ograničava njegova ustavna ovlašenja u vođenju spoljne i ekonomske politike. Dan ranije državni sekretar Reks Tilerson, čini se, iskreno je saopštio da ni predsednik Tramp ni on nisu srećni zbog pooštravanja sankcija Rusiji. Dan kasnije predsednik Tramp se, nakon što je državni tužilac izabrao istražnu porotu za utvrđivanje navodnog mešanja Rusije u predsedničke izbore, obratio građanima, rekavši da su oni njega izabrali svojim glasovima, na koje niko nije mogao uticati, a ne Rusija. Dodao je da su odnosi SAD-a i Rusije u stanju velike opasnosti, i da građani treba da tome zahavle Kongresu. Sekretar Tilerson je zabrinuto pozvao na hitan samit Rusije i SAD-a da se izbegnu moguće ratne opcije.

Istog dana je ruski premijer potvrdio da će američke sankcije prema Rusiji trajati nekoliko decenija!

Ekonomski rat između Sjedinjenih Država i Rusije imaće teške posledice po većinu zemalja u svetu, ali će morati da se i članice Evropske unije prema sankcijama odrede. Na meti su posebno i zemlje Zapadnog Balkana, jer su, čini se, članice Evropske unije već odlučile da američke sankcije prema Rusiji ignorišu i rukovode se svojim interesima. Prema ispitivanjima, više od 83 odsto Nemaca smatra da im Rusija nije nikakav neprijatelj i da sa njom treba ekonomski sarađivati. Ti odnosi su do sada bili korektni, a Nemačka je zbog sankcija već imala orgomnu štetu. Predsednik Evropske unije Žan Klod Junker je takođe se oglasio 3. avgusta izjavom da će EU da se rukovodi svojim ekonomskim interesima, osuđujući američke sankcije, a i kancelarka Merkel je to javno učinila.

Politika slepog miša

Američki predsednik Tramp je dobio izbore, u kampanji koja je vođena protiv njega u zemlji i svetu, koja u istoriji nije zabeležena. Milijarder Tramp je pobedio, podržan vojno-obaveštajnim lobijem, najavom da će američke momke vratiti kući, da će se posvetiti unutrašnjim pitanjima, obnovom putne i železničke infrastrukture, ulica, gradova, da će rešiti pitanje siromaštva, obrazovanja i očuvati interese srednje klase, kao garanta demokratskog društva...

Sjedinjene Američke Države su pored Japana najzaduženija zemlja na planeti, a njeni bezobrazno bogati milijarderi su odneli pare u inostranstvo. Zanima ih jeftina radna snaga, jer u SAD-u postoje još sindikati, federalni zakoni koji omogućavaju zaposlenima da budu bolje plaćeni, uticajni mediji koji opisuju korupciju kompanija, jaka poreska služba...Predsednik Tramp je najavio da će proizvodima ovih bogataša koje stvaraju van Sjedinjenih Država uvesti visoke carine. Amerika je danas postala duboko podeljeno društvo. Trampova obećanja i njihovu realizaciju očekuje stotinu miliona građana.

Pooštravanjem sankcija Rusiji, predsednik Tramp i njegova administracija se suočavaju i sa kontramerama. Veliki deo avio industrije zavisi od uvoznih sirovina i materijala iz Rusije, kao i uranijuma za rad nuklearki, a o svemirskim programima, raketnim motorima i ovoj industriji da se i ne govori.

Iako nije najavio agresivnu spoljnu politiku, ona je administraciji predsednika Trampa nametnuta.

Nemačka je sa Rusijom postigla energetski dogovor koji joj garantuije energetsku stabilnost, plus dobru zaradu distribucijom gasa i nafte ostalim evropskim državama. Poljska je prva uvezla gas iz američkih škriljaca, koji je trostruko skuplji od ruskog gasa.

Spoljna i unutrašnja politika koju je Kremlj poslednjih godina vodio mogla bi se opisati kao politika slepog miša.

Četiri poslednje godine su gotovo u potpunosti obeležene spoljnopolitičkim problemima Rusije. Sva pažnja rukovodstva države, glavni napori informativno-propagandnog aparata, bili su usmereni upravo na spoljašnje frontove. Htela ne htela, i pažnja javnosti je bila usmerena na tu stranu. U beskonačnim TV tok šouima prežvakavane su jedne te iste teme...

''...Za protekle četiri godine Rusija je izvršila korenitu, za 180 stepeni, promenu u svojoj spoljnoj politici. Do tada, gotovo četvrt veka, mi (pod mi mislim na rusku državu) smo stremili da po svaku cenu upuzamo u svetsku zajednicu, da budemo 'kao i svi', ravnopravni, jednaki, mekani. Nismo skrivali svoje zadovoljstvo kada su nas primali u 'sedmorku', u Svetsku trgovinsku organizaciju, u Međunarodni monetarni fond, u Savet Evrope itd. Priznavali smo nadmoć međunarodnih obaveza nad ruskim zakonodavstvom, dozvoljavali Evropskom sudu za ljudska prava da razmatra žalbe ruskih građana na svoju državu...'' - istakao je Nikolaj Leonov, (1928) penzionisani ruski obaveštajac, nekadašnji visoki oficir KGB-a u vreme Sovjetskog Saveza, bio je kadar Anastasa Mikojana a kasnije i Jurija Andropova, koji je u autorskom tekstu objavljenom u broju 355 Magazina Tabloid analizirao stanje ruske ekonomije. Leonov je bio i obaveštajni mentor Vladimira Putina, a kasnije i njegov dugogodišnji prijatelj.

Pelješenje Rusije

Novi vlasnici ruske zemlje, za koje su otvorena vrata u „zapadni raj" nestrpljivo su požurili tamo, kupujući nekretnine, ulažući novac u tamošnje banke, a još bolje, u of-šor kompanije, jer nisu verovali da će tako uvek biti. Oni su se bojali da će u Rusiji, u kojoj ih mrze, nekada doći kraj njihovom udobnom životu. Bojali su se ne samo virtuelnog narodnog gneva, već i sopstvene, ruske vlade. Ništa ih nije doticalo: Kremlj je objavljivao jednu amnestiju za drugom za sve one koji su otišli za kapitalom, garantovao je neprikosnovenost novostečenog bogatstva, uzimajući mali porez na dobit - uzaludno.

Sve u svemu, nije nastala kreativna, proizvodna klasa od „novih Rusa". Oni su se merili sa svojim zapadnim kolegama samo po nivou lične potrošnje: po jahtama, avionima, vilama, a ne po doprinosu organizaciji i razvoju proizvodnje.

Svi vlasnici velikog bogatstva skupljenog u Rusiji, u inostranstvu su, kao biznismeni, bili insolventni. Tu su i R. Abramovič, i V. Gusinski, i S. Pugačev, i E. Baturina i drugi.

Pitanje je može li društvena grupa, koja sama sebe naziva elitom, u čijim rukama se nalazi najveći deo nacionalnog bogatstva, da bude pouzdan oslonac države?

„Poslovna elita", grubo govoreći, „odbacila" je vlast Rusije, obećavši, u uslovima prozapadnog kursa, ubrzan razvoj ekonomije na osnovu tehnoloških inovacija, procvat konkurencije i druga ekonomska blaga.

Obrt ruske politike, okretanje sopstvenim nacionalnim interesima, diktirala su dešavanja u Ukrajini, prisajedinjenje Krima i reakcije Zapada.

''Tvrditi da je „majdan" bio samo rezultat podrivačke delatnosti američkih specijalnih službi, bila bi primitivna samoobmana. Ne želim da kažem da su CIA i druge državne strukture SAD bezgrešne u tom pitanju. Ne, oni su uvek radili, i radiće, protiv Rusije. Pritom im je svejedno da li je Rusija monarhija, komunistička ili demokratska država. Ona im smeta zbog svoje geopolitičke veličine. Vašington se rukovodi samo svojim egoističkim interesima. Ali, tvrditi da je mešanje SAD u ukrajinske stvari jednostavno moglo da nadjača mogućnosti Rusije, to je, da prostite, otrcano. Početne pozicije u borbi za sudbinu Ukrajine bile su stabilnije i pouzdanije za Rusiju, nego za bilo koju državu ili grupu država sa Zapada.'' - naveo je gospodin Leonov.

On smatra da, ne govoreći o istorijskom savezništvu, bliskom etničkom srodstvu, istoj veri, ''mi smo čak i posle 1991. godine sačuvali tesne i stabilne ekonomske veze. A. Solženjicin je umnogome bio u pravu kada je u članku „Kako da izgradimo Rusiju" video budućnost ruskog sveta u jedinstvu tri slovenske države: Rusije, Ukrajine i Belorusije.

Ali, u toj borbi za budućnost Ukrajine, u praksi se ponovo pojavio različit pristup. Ako je Kremlj raznim sredstvima pokušavao da ojača političke veze, pre svega uticajem na sastav vrhovne vlasti u Kijevu, ruski oligarsi su „glodali" ukrajinsku ekonomiju. Oni su delovali grubo, kao kod svoje kuće, što je, prirodno, izazvalo jačanje antiruskog raspoloženja. „Ne želimo vlast ruskih oligarha!" - klicali su demonstranti u Kijevu.

Politički interesi Ruske federacije bili su protivrečni sa ekonomskim interesima njenih tajkuna...

Iz američkog iskustva može se uočiti da su, u njihovoj geopolitici, interesi američkog biznisa harmonizovani sa političkom vlašću. Kakav god Vašington da učini politički manevar, ceo biznis to podržava i nadovezuje se svojim delovanjem. Upravo ova sinhronizovanost pretvorila je u spoljnopolitičko oružje akcije kao što su „sankcije", „blokade", „restriktivne liste".

Godine 2015. Rusija je počela da oseća bolne posledice sankcija Zapada. To se odrazilo, pre svega, na stanje kreditno-novčanog (monetarnog) sistema, koji se u velikoj meri oslanja na zajmove uzete od zapadnih finansijera.

Rusija bi mogla imati veliki i mekan „amortizer" finansijske bezbednosti, kada ne bi postojao stalan i masovan odliv kapitala u inostranstvo. Država je iskoristila ceo arsenal sredstava, od štapa do šargarepe, da bi zaustavila odliv sredstava. Nije uradila ništa. Vlasnici krupnog kapitala i država imaju različite interese.

Potrebno je preći na mobilizaciju finansijske politike, kako bi se stvorio investicioni kapital za račun sopstvenih resursa.

Sadašnja garnitura Kremlja deset godina je okrenuta udvorištvom prema Sjedinjenim Državama. Predsednik Vladimir Vladmirovič Putin je javno potvrdio da je prvih godina svoje vladavine učio i tražio savete od Bila Klintona! Bio je to prvorazredni šok za ruske građane.

Politika ovog ovog čoveka dovela je Rusiju u veoma težak položaj. On je reformisao zdravstvo po američkom modelu, uveo neoliberalni koncept ekonomije, deklasirao socijalni sistem, stvarajući razlike koje u istoriji ove zemlje nisu postojale.

Gradeći kult svoje ličnosti, a sve u nameri da se proglasi za cara, V. Putin je sa svojim partnerom Dmitrijem Medvedevim surovo pljačkao ruske državne kompanije. Prošle godine uhapšen je ruski ministar koji je želeo da uvede red u poslovanje energetskog giganta Gasproma, kojim predsednik Putin rukovodi kao da ga je nasledio od majke.

Ovaj autokrata je bio tvrdo uveren da će, podilazeći Sjedinjenim Državama, ostati upamćen kao veliki svetski državnik, mada su ga zapadni mediji predstavljali kao opasnog ludaka i kriminalca, što su, uostalom, činili prema svakom ruskom predsedniku, osim Mihaila Gorbačova.

V.V. Putin se surovo obračunavao sa vojnim vrhom i vojno-obaveštajnom zajednicom. Taj sukob je pred eksplozijom, jer je Putin oko sebe stvorio najopasniju kriminalnu grupu tajkuna koja i dalje nekažnjeno pljačka Rusiju.

Upućeni tvrde da ruski predsednik još nije svestan svog položaja, mada je on svuda na lošem glasu i da je njegovo bekstvo iz Rusije nemoguće, jer su u tom pogledu nadležnim službama izdata stroga uputstva.

Sjedinjene Države, odnosno njena administracija, sada postaju svesni da su i oni omraženi svuda u svetu. Nisu samo njihove rakete razorne, nuklearno oružje već ima i Severna Koreja. Kina, Indija, Iran i Turska postaju vojne i respektabilne sile. Predsednik Tramp je vojni budžet nameravao da napuni uterivanjem novca od članica NATO alijanse, svaka po dva odsto budžeta.

Administracija iz Vašingtona i vojnoobaveštajna zajednica, svesni su da veliki oružani sukob može uništiti i Sjedinjene Države. Skoro da je bila žalosna poseta potpredsednika Majkla Pensa Podgorici, na prošlonedeljnom Američko-jadranskom samitu!

Gospodin Pens je i od ovih država, koje su među najsiromašnijim u Evropi, tražio da plaćaju dva odsto od budžeta NATO alijansi. Crnu Goru i njene perjanike je označio kao vodeću zemlju u očivanju mira i stabilnosti na Balkanu, a ona, samo što se nije raspala! Sve ostale zemlje, uključujući i Srbiju, na izdisaju su.

Po blagosti i retorici, vidi se da gospodin Pens zna da je Amerika izgubila bitku za Balkan i da je među svim zemljama toliko omražena, da i crni đavo može imati bolji status. Uticaj Nemačke, Turske i Rusije na Balkanu je toliko jak, da je to bilo jasno i potpredsedniku Pensu, koji se ovim zemljama zahvalio što su se oduprele Rusiji , a predsednik Tramp je u kampanji najavio povlačenje sa ovih prostora.

Sigurnost države po pitanju hrane je - sveta stvar. Rusija, posle 1991. godine, živi bez prave agrarne reforme koja bi čvrsto povezala poljoprivrednika sa zemljom. Zemlja je jednostavno bila proglašena predmetom kupoprodaje, što ju je preobratilo od osnovnog sredstava proizvodnje hrane u predmet trgovine i spekulacije.

Kada je Sergej Šojgu postavljen za gubernatora Moskovske oblasti, sa užasom je otkrio da u regionalnoj administraciji ne postoji zemljište koje bi moglo da se koristi za ostvarenje bilo kakvih projekata. Povrh svega, bilo je čak nemoguće ustanoviti prave vlasnike zemlje. U svetskoj praksi, susretali smo slične situacije, kada su špekulatni držali zemlju u „rezervi" za prodaju u trenutku kada njena tržišna vrednost bude najveća. Ali, vlada ima moćnu polugu u vidu poreske politike za borbu sa takvim „biznismenima".

Vlada obično predlaže parlamentu projekat zakona po kojem je porez na zemljište koje se ne koristi, tri do pet puta veći od zemlje koja se obrađuje. Čak je i sovjetska vlast, dajući građanima „hacijende" od 600 ari, definisala da zemljište treba da bude obrađivano tokom tri godine. Ako želite da u kratkom roku povećate količinu hrane na tržištu - obratite pažnju na sopstvena seoska gazdinstva, proučite za početak reforme P. A. Stolipina i zakon A. Linkolna o „porodičnim poslovima" koji je stvorio klasu farmera u SAD.

A farmeri ne samo da su najefikasniji proizvođači hrane, već su i najveća potpora demokratske vlasti.

Seosko gazdinstvo daje vidljivo povećanje količine hrane na tržištu za najkraći rok.

U sovjetskoj Rusiji, NEP (Nova ekonomska politika) u kojem je postojalo jednostavno ukidanje viška proizvoda, dovela je do burnog rasta seoskih gazdinstava, popunjavanja tržišta i pojave izvoznih viškova.

Ruske političke partije, čiji lideri komuniciraju sa narodom samo putem intervjua, izjava i govora, mogli bi sami da daju primer praktičnog rešavanja zadataka koji sada stoje pred državom. Ne tako davno, razmatrao se predlog da se Kinezima da u zakup 150 hiljada hektara zemlje u Zabajkalskoj oblasti, kako bi na toj zemlji oni stvorili poljoprivredna gazdinstva za proizvodnju soje i drugih kultura. Radilo se o zapuštenoj, neobrađivanoj zemlji.

Moskovski političari, posebno V. Žirinovski, odmah su zauzeli stav vatrenih patriota i tražili da se odustane od tog projekta. Tada su predstavnici Burjatije javno predložili Žirinovskom i njegovoj partiji da formiraju potrebni proizvodni kolektiv i pošalju ga u Zabajkalsku oblast, pa da zajedno sa lokalnim seljacima stvore efikasnu poljoprivrednu proizvodnju. I, tu se ta priča završila.

Rusija je, ipak, velika zemlja i ima unutrašnje i ljudske resurse, znanje i vojnu moć, tako da se može očekivati da će ubrzano da se suoči sa stvarnošću.

U sukobu SAD-Rusija, sigurno će ojačati Nemačka i njeni evropski saveznici. A kao ekonomski partner, Rusija im je neophodna, jer ima resurse, energente i tgržište. Uz sve to Rusi nemaju nikakve imperijalne planove.

Srpski premijer je prošle nedelje primio grupu penzionisanih američkih oficira koji su učestvovali u bombardovanju Srbije. I njegova politika se može označiti kao politika slepog miša.

Lobi u Kongresu i Senatu Sjedinjenih Država smatra da je zemljama Zapadnog Balkana potrebno napokon vratiti malo dostojanstva i pustiti ih da uspostave institucije demokratskog društva. Administracija iz Vašingtona će se truditi da napravi otklon od balkanskih desperadosa, a to je šansa da evropski komesari počiste smrad koji su oni ostavili na ovim prostorima, odričući se od mafijaša iz zemalja Balkana.

Ekonomski interesi SAD-a na Balkanu su beznačajni, a ove siromašne države nikom više nisu potrebne. Srbija je razoružana, umrtvljena, opljačkana, ružna je, dužna i tužna. Ako krećemo u rat, objavimo ga mafiji koja je na vlasti i besprizorno nas pljačka.

Glosa

Po blagosti i retorici, vidi se da gospodin Pens zna da je Amerika izgubila bitku za Balkan