Preko pune linije

Mediji su najveći politički neprijatelji građana Srbije

Vučićeva mašinerija za veštačku proizvodnju afera

Srpskom medijskom scenom dominiraju dve grupe kreatora javnog mnjenja. Režimski i tzv. nezavisni mediji razlikuju se po izboru vesti, tema i sagovornika, po stilu i rečniku. Isti su po mnogo važnijim stvarima: podržavaju politiku Aleksandra Vučića, zanemaruju interese građana i profesionalni kodeks. Sve ključne teme - Kosovo, pandemija korona virusa, odnos prema Evropskoj uniji i Americi, prema javnim izvršiteljima, migrantima i delu opozicije - Pink i Informer tretiraju na isti način kao i N1 i Danas. Isti stav imaju i prema Magazinu Tabloid. Kad Vučić preko svojih biltena lažima i uvredama napadne našu redakciju, urednike i novinare, tzv. nezavisni mediji ga kritikuju samo zato što konačno ne pređe s reči na dela, što nas ne zabrani, uništi, uhapsi ili pobije, kao što bi oni uradili kad bi mogli.

Predrag Popović

Mediji su najveći politički neprijatelji građana Srbije. Tu tezu Saše Radulovića, predsednika pokreta Dosta je bilo, podjednako uverljivo dokazuje novinarska dvorska kamarila kao i njeni pandani, koji se lažno predstavljaju kao nezavisni profesionalci. U kečerskoj predstavi fingiranim sukobima stvaraju utisak da se razlikuju, dok, u suštini, združenim snagama guše istinu i sve koji je iznose u javnost.Ne postoji laž i uvreda koju mediji pod kontrolom Aleksandra Vučića neće objaviti u kampanjama kompromitacije njegovih protivnika.

Najprljavijim spletkama i podmetačinama udaraće po svakome ko se usudi da zucne protiv pomahnitalog diktatora. Televizije i novine naprednjačkog kartela, bez ikakve obaveze prema zakonu i moralu, crtaju mete na čelu politički nepodobnih pojedinaca, objavljuju falsifikovane optužnice, hapse i sude, prete i progone. Naslove usklađuju s dijagnozom Vučićevih mentalnih poremećaja, pa njegove besomučne laži garniraju nasiljem.

Samoproklamovani nezavisni mediji rade to isto, samo u drugačijoj formi. Nezainteresovani za interes građana, ignorišu teme i sagovornike koji nemaju sertifikat o političkoj podobnosti. Ko je izvan njihovog ideološko-poslovnog sistema, ne postoji. A, ako ga primete, vode istu ili sličnu hajku kao i njihovi režimski dvojnici, samo s povećanom dozom licemerja.

Na to najglasnije upozorava Saša Radulović. On i njegov pokret nalaze se na udaru režimskih i "nezavisnih" medija. Kad Dosta je bilo postavi pitanje Ministarstvu prosvete zašto je organizovalo obuku nastavnika u osnovnim i srednjim školama za rad sa decom migranata, svi mejnstrim mediji se ujedine u optužbama za fašizam. Nema veze što DJB tvrdi da su i migranti žrtve neodgovorne politike, koju sprovodi vlast, dozvoljena je upotreba svih sredstava satanizacije protiv onih koji problematizuju bilo šta sa agende zajedničkih gospodara i Vučićevih i "nezavisnih" medija.

- Jedna grupa medija obožava vlast. Druga, kao, mrzi vlast. Međutim, i jedni i drugi podržavaju politiku "Evropska unija nema alternativu", uništenje domaće privrede, dovođenje velikih globalnih kompanija i banaka, izdaju Kosova i Metohije... To nisu teme koje ćete naći na N1, u Danasu ili Vremenu, jer oni podržavaju politiku vlasti. Plasiraju jedno te isto, a navodno su zavađeni. Mediji bi trebalo da se ne bave propagandom, nego informisanjem. Mi u Srbiji nemamo medije, već propagandne kanale koji služe za dezinformisanje ljudi - tvrdi Radulović.

Možda ni on ne bi zastupao takve stavove da je SBB prihvatio da u svojoj mreži emituje program Slobodne televizije, kanala DJB-a, ali nema veze, bitno je da sad iznosi istinu i precizno opisuje stanje u srpskim medijima.

Odnos snaga i formacijska mesta na medijskoj sceni obe grupe održavaju pažljivo režiranim sukobima sa strogo kontrolisanom štetom. Kad god im zatreba dizanje tenzija, Vučić ili neko od njegovih saučesnika iz kartela optuži N1 da nije srpska, nego američka ili luksemburška televizija. Dovoljno je da u istom kontekstu ponovi mantru o Draganu Šolaku i Draganu Đilasu, pa da to bude protumačeno kao brutalan napad na slobodu medija.

- Vi sa N1 nikad niste bili profesionalni, to je moja najteža reč koju vam upućujem. Vi niste profesionalni, već ste direktna politička ekspozitura Dragana Đilasa. U papirima nema da je Đilas vlasnik, on je samo vlasnik Dajrekt medije i kompanije u Bugarskoj, koju je kupio Šolak. Je l' to istina? Pa, istina je. Dakle, Šolak i Đilas su u svim biznisima zajedno, jedan od drugog kupuju. Je li Šolak deset miliona evra platio zgradu Đilasu? Nešto ne volite o činjenicama da pričate, a volite da udarate u džak, pošto me nema da se branim na vašoj televiziji. Nikad neću propustiti da kažem da je N1 Šolakova televizija sa Đilasovim maksimalnim političkim uticajem, a to što oni petljaju, trguju, muljaju, prodaju i kupuju jedan od drugog, to narod neka sam procenjuje - ponavljao je Vučić, ne zaboravljajući da istakne uticaj na javnost koju imaju televizije N1 i Nova S, koje korisnici SBB-a imaju na prvom i drugom kanalu.

Kao da je u dubokoj opoziciji, kao da u svojim rukama nema sve aparate vlasti, Vučić uporno ponavlja tirade o Šolaku i Đilasu, ali ne dozvoljava državnim institucijama, tužilaštvu i sudovima, da provere i utvrde koliko ima istine u njegovim optužbama. Ne sme da ih prejako pritisne, da ne izazove veće probleme. No, i ovo je dovoljno da se N1 i prateći ansambl samozvanih elitista, prijatelja kuće, okiti oreolom žrtve. Taj utisak pojačavaju mediji pod Vučićevom kontrolom, koji, takođe dozirano, provlače kroz blato televiziju N1, njene novinare i stalne goste.

Kako to izgleda u praksi, videlo se na primeru "napada" na Žaklinu Tatalović, zvezdu N1. Pevač Aca Lukas dobio je zadatak da kompromituje novinarku u Pinkovoj emisiji "Hit tvit".

- Na koju će televiziju da ode, koju će opciju da krene kad je budu i drugi muškarci trošili, kojima se sveti... - rekao je Lukas u svom Džeronimo stilu, nesposobnom da jasno formuliše i običnu seksističku uvredu.

Nije bilo ni potrebno da se više potrudi i bolje nauči tekst, i ovo neartikulisano kremanjonsko lupetanje bilo je dovoljno da se odigra predstava u kojoj su svi glumci pokazali svoje pravo lice. Pokrenuta je kompletna mašinerija za veštačku proizvodnju afera.

- Neshvatljivo je da jedan nacionalni kanal dopusti gotovo jednočasovno prostačko i primitivno vređanje u svom programu i da ne prekine emisiju koja se u potpunosti pretvorila u obračun s jednom novinarkom. Neobična nesposobnost, inače iskusne voditeljke emisije "Hit Tvit", da zaustavi takvo skandalozno ponašanje, spremno uključivanje drugog gosta Zorana Ćirjakovića u napade na N1, kao i upadljivo ćutanje trećeg gosta, lidera SPAS-a Aleksandra Šapića, stvara gorak utisak da je cela emisija realizovana smišljeno, upravo sa planom i ciljem prostačkog obračuna s novinarkom N1 Žaklinom Tatalović, kao i sa N1. Nesumnjivo je da je pevač Aleksandar Vuksanović pogodio ton svakodnevnih napada na N1 i njegove novinare, koji dolaze iz krugova vlasti i provladinih tabloida - navodi se u saopštenju te televizije, čiji glavni urednik Jugoslav Ćosić je specijalista za prostačke obračune sa svima koji se nalaze na crnoj listi njegovog gurua Vladimira Bebe Popovića.

Oba novinarska udruženja, UNS i NUNS, osudila su "neargumentovane i difamatorske napade" Ace Lukasa na Tatalovićku. U saopštenju NUNS-a ističe se da je Lukasova vrsta govora samo primitivniji nastavak retorike Aleksandra Vučića. Zaštitnik građana Zoran Pašalić je ocenio da je na Pinku "demonstrirana pokazna vežba verbalnog nasilja". Koloritan opis dao je Ljubodrag Stojadinović: "Aca Lukas je parazit koji živi na telu gospodara. On je, pre svega, ekološki problem. Njega i njemu slične treba skloniti iz javnog prostora."

Iz suprotstavljenog tabora upućene su poruke pomirenja. Lukas je priredio konferenciju za medije na kojoj se izvinio Tatalovićki, a Željko Mitrović je izjavio da je veoma ponosan što se voditeljka Verica Bradić ponela "u skladu sa svim pravilima novinarske profesije u zaštiti novinarke N1, prekinuvši nepristojni nastup Ace Lukasa, a zatim vanredno pustivši reklame kako bi smirila tenzije u studiju".

Ponosni Mitrović se zadovoljio reakcijom Bradićke. Takvu smirenost nije imao kad je Lukas rekao da je "kresnuo Milicu Mitrović još dok je radila kao voditeljka na Trećem kanalu".

Zbog te izjave, Lukas i magazin Svet, u kome je objavljen taj intervju, godinama su bili zabranjeni na Pinku. Vreme je prošlo, rane su zarasle, pa je Mitrović, za ljubav gospodara, iskoristio Lukasov prostakluk da uvredi Tatalovićku.

Za potpuni uvid u višegodišnje beščašće obe multimedijalne grupe štetočina u spornoj emisiji su se namestili Ćirijaković i Šapić. Ulogu kolateralnih žrtava odigrali su ćutke, pognutih glava, postiđeni Lukasovim gadostima i vlastitim nedostatkom pristojnosti, usled koga nisu mogli i hteli da reaguju. Ipak, Ćirjakovića treba razumeti, godinama je izložen najprljavijim napadima preko N1, zbog kojih je ostao i bez posla. Šapić je druga priča, kompleksna i mučna.

- Ako već nije reagovao kao javni funkcioner, koga plaćaju i žene u republici Srbiji, morao je da reaguje barem kao muškarac i kao čovek - ocenila je Marinika Tepić Šapićevo ćutanje.

Predsednik SPAS-a, najsvežiji saučenik u zločinima naprednjačkog kartela, na Tviteru je izložen najtežim uvredama. "Jezivi doktor Gangula iz Nambije", "Nerealno, nemoralno, neljudski", "Kad te kupe, onda samo skidaj gaće", "Šapić je luđi od Šešelja u vreme Slobe", "Šapić je govno i to govno na kub", "Šapiću, i treba da se stidiš", "Pička i licemer", "Brat Gangula gleda u muda i ne sme ni da pisne"... Doduše, bilo je i komentatora koji su imali razumevanja za Šapića: "Da je nešto rekao, Lukas bi skočio i dreknuo - ti da ćutiš, pederčino!"

Pod rafalnom paljbom, Šapić je odlučio da odgovori Smiljanu Banjcu, voditelju s Evrosporta: "Smiljane, već više puta pokušavaš da odglumiš šmekera kad sam ja u pitanju, ovde na tviteru. Nego se nešto ne sećam da si takav mangup uživo, kad imaš priliku... Al ko zna, možda si se prohrabrio u međuvremenu. Videćemo kad ti se ukaže prilika uživo."

Upravo tom pretnjom, Šapić je podsetio na rane radove, kad se, kao visoki funkcioner Demokratske stranke, nije zadržavao samo na verbalnim obračunima. U izbornoj kampanji 2008. godine, vodeći ljudi DS-a posetili su Sopot. U šetnji gradskim ulicama opušteno su razgovarali s meštanima. Dok se rukovao sa Borisom Tadićem, jedan starac ga je upitao: "Predsedniče, šta će ovi lopovi pored vas" i pokazao i na Aleksandra Šapića. Možda je hteo još nešto da pita, ali nije mogao. Dobio je nekoliko udaraca u glavu. Obliven krvlju, Dušan Marčeta je tvrdio da ga je pretukao Šapić. Tadašnji režimski mediji, u kojima su radili sve aktuelne vedete nezavisnog novinarstva, nisu ni reč objavili. Kao sada Šapić, svi su pognute glave ćutali, nezainteresovani za nasilje, mnogo ozbiljnije od Lukasovih budalaština.

Novinarstvo u Srbiji ima dugu istoriju posrtanja, a definitivno je propalo kad je prihvaćena podela na "naše" i "njihove" zlikovce.

Šapićev primer to odlično ilustruje. Dok je bio "naš", oprošteno mu je razbijanje glave nemoćnog starca. Sad, kad je "njihov" stavljen je na stub srama jer nije pretukao Lukasa. Naopakog principa drže se i Vučićevi medijski kerberi. Željko Mitrović ne propušta da uvredi Dragana Đilasa. Gorljivo i agresivno, uporno ga podseća da je "pokrao Pink" dok je bio na vlasti. Istom Mitroviću ne smeta tadašnji Đilasov saradnik Šapić, sve mu je oprošteno otkad je prešao na onu stranu gvozdene zavese.

Režimskim i "nezavisnim" novinarima smeta samo onaj ko ne zastupa interese domaćih i stranih gospodara, nego građana. Zajedničkim naporima progone retke medije, političare i pojedince koji se usude da iznose istinu kakva ne postoji u njihovoj uređivačkoj koncepciji. U medijskoj sferi, udarima s obe strane izložen je Magazin Tabloid.

Istog dana, u istom terminu, samo na drugoj televiziji, dok je Lukas vređao Tatalovićku, Olja Bećković je udarala po Magazinu Tabloid i njegovom glavnom uredniku Milovanu Brkiću. Vučićeve uporne uvrede i laži na račun našeg Magazina, urednika i novinara, navele su voditeljku da javno pokaže kako se njeno mentalno stanje ne razlikuje od neprijatne spoljašnosti.

- Da li je to veoma teška podmetačina to što predsednik priča to nešto što se o njemu govori, što se isključivo objavljuje u izvesnom tabloidu, koji se bukvalno zove Tabloid, koji ne čita niko, osim, očigledno, kabineta predsednika Vučića, koji služi za to 30 godina unazad za te neke najgore bljuvotine, a da predsednik to predstavlja javnosti kao nešto što je postalo javno mesto i neka stvar koja se radi u tim, kako on kaže, kupljenim tajkunskim medijima. Zar to nije nefer? Ko je Milovan Brkić i šta je Tabloid? Ima li neko ko to ne zna? Zašto predsednik tvrdi da je Milovan Brkić nekakav regularni član nekakve novinarske zajednice? - čudila se Bećkovićka.

Tok njenih misli, ako to može tako da se nazove, stvara utisak da joj je sin Luka opet uvalio lošu robu. Samo u stanju svesti, podvrgnute uticaju THC-a, nekome može pasti na um da Magazin Tabloid povezuje s tajkunskim medijima. Ni podsećanje Ljiljane Smajlović, učesnice u "Utisku nedelje", da su u istom studiju gosti izgovarali "bljuvotine" kakve ona pripisuje Magazinu Tabloid, kao i u dnevnom listu Danas, nije obuzdalo Bećkovićeve izlive licemerja.

- Gospođa Bećković ima pravo da misli šta hoće. Samo Predrag Popović i ja pišemo o Vučiću onako kako jeste, raskrinkavamo njegovu politiku bez predrasuda, bez emocija. Mi opisujemo zlo koje je on naneo Srbiji, kako ju je opljačkao do gole kože, kako je kriminalizovao društvo, uništio javni moral i pokušao da nam promeni istoriju, kulturu i veru, i da je pretvori u islamsku državu. Pretpostavljam da je gospođa Bećković za takav nastup imala razlog sličan onome koji je naveo Zorana Kesića da montira prilog uzet s televizije Pink, pa da za mene kaže da sam opskurna i marginalna ličnost. U komentarima, ljudi su mu pisali o tome da sam 43 godine u novinarstvu, da na mom sajtu može da vidi da sam dao više od 300 intervjua stranim novinama, od Njujork Tajmsa, Vašington Posta, Le Monda i Špigla, pa do moskovske Pravde. Janko Baljak je, u produkciji B92, snimio film o meni "Milovan Brkić - Sam protiv svih". Magazin Tabloid je raskrinkao i vlasnika televizija N1 i Nova S Dragana Šolaka, koji je opasan špekulant i kriminalac za kojim traga policija - odgovorio je Milovan Brkić u intervju datom za Slavija info (Link https://www.youtube.com/watch?v=Sov0-Qa-3zM)

Vučićevi i Šolakovi mediji godinama primenjuju istu matricu po kojoj napadaju Magazin Tabloid. Diktator izmisli neku bljuvotinu, što bi rekla Bećkovićka, koju prvo rašire njegovi bilteni, a podrže društveno-politički radnici iz tzv. nezavisnih medija.

U bolesnom umu Aleksandra Vučića pre nekoliko godina rodila se perverzna želja da Magazin Tabloid optuži da je objavio kako on seksualno opšti sa svojim sinom Danilom. Takvi navodi ne postoje ni u jednom tekstu, ali Vučić ne dozvoljava da činjenice sputavaju njegovu pokvarenu maštu i prljave strasti. Gadost, koju je on plasirao na Javnom servisu ponovilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije, koje se zgrozilo nad tekstom koji ne postoji. Magazin Tabloid je tužio NUNS, dokazao istinu, ali ni to nije zaustavilo hajku.

Na isti način, Televizija Pink je montirala deo iz jednog intervjua Milovana Brkića i njegovu izjavu predstavila kao "poziv na progon Vučićevog trogodišnjeg sina Vukana". Isti prilog upotrebio je Zoran Kesić na Televiziji Nova S. Laž je ponovljena i prilikom prepucavanja oko Lukasa i Tatalovićke.

- Zašto je Marinika Tepić odćutala tvit Sergeja Trifunovića u kome piše "Bolje da je Amfilohije sahranio Vučića, nego Vučić Amfilohija". Nisam primetio ni da je osudila novinara koji je predlagao progon Vučićevog sina Vukana koji ima samo tri godine - napisao je Željko Mitrović.

Njemu ne treba zameriti, ne mnogo. Ucenjen je ubistvima u kojima su učestvovali on i njegov sin Aleksandar. Za javnost, mnogo veći problem predstavljaju samoproklamovani genijalci iz "nezavisnih" medija. Oni određuju ko je, kako kaže Bećkovićka, regularni član nekakve novinarske zajednice. Uživljeni u ulogu komesara, preuzeli su obavezu da odlučuju ko je novinar, ko nije. Status neprikosnovenih sudija dodelili su sami sebi, samo na osnovu pripadnosti istoj grupi.

- Ne možemo da pričamo o Informeru i Srpskom Telegrafu kao o medijima, zato što mediji informišu građane, moraju da daju tačne i pravovremene informacije, a u tim medijima vidite laž od naslovne strane, pa nadalje. To nisu mediji, nego glasila određenih interesnih grupa i političkih partija - pametno kaže Antonela Riha.

U pravu je, a ne bi pogrešila da je to rekla i za Vreme i N1, i oni su glasila određenih interesnih grupa i političkih partija. Željko Mitrović i Jugoslav Ćosić imaju mnogo više sličnosti, nego razlika.

Za ovu temu nije bitna njihova zajednička sklonost ka opojnim sredstvima i drugim porocima, već tradicija u trovanju javnosti. Obojica koriste iste laži i uvrede, samo za različite mete. Vlasnici, stvarni i lažni, naprednjačkih medija ne mare za novinarski kodeks, važniji su im populistički štosevi, kojima privlače pažnju šire publike. Nasuprot njima, nesposobni da opstanu na tržištu, "nezavisni" majstori skrivaju se iza parola o profesionalizmu i kredibilitetu.

Poput Olje Bećković, i Brankica Stanković je zabrinuta za kredibilitet Magazina Tabloid. Na takvo njeno pitanje, sam Aleksandar Vučić je odgovorio: "Kredibilitet imaju informacije koje objavljuju te novine".

A, kakve informacije objavljuje Magazin Tabloid znaju i "nezavisni" novinari. Iako se zaklinju da ne čitaju naše novine, često ih pozajmljuju. Magazin Tabloid je prvi objavio tekst i fotografiju famoznog restorana na Pančićevom vrhu, dok je još trajala njegova nelegalna gradnja. Mesec dana kasnije, Televizija N1 je objavila prilog o tom skandalu. U duhu vlastitog shvatanja profesionalizma, umesto izvora informacije čijim tragom su krenuli, naveli su da je ona "objavljena na internetu". Nisu mnogo slagali. Osim u štampanom izdanju, informacija je zaista objavljena i na internetu, na sajtu Magazina Tabloid. Na našim stranicama je objavljena vest o upadu batinaša u beogradski hotel "Šumadija", koje je, kako se tvrdi, poslao sad pokojni otac Nebojše Stefanovića. Nešto kasnije, BIRN je objavio dopunjenu verziju. Istu sudbinu su doživele i naše informacije o tome da Slaviša Kokeza za 130 miliona evra prodaje kompaniju Win Win Nenadu Kovaču, zvanom Neša Roming. To su preneli Danas i N1, samo su propustili da pomenu kupca, da mu se ne zamere.

U negovanju "resavske" tradicije najdalje je otišao NIN. Pre tri godine Magazin Tabloid je objavio tekst o izgradnji spalionice u Vinči, da bi ga nedavno NIN preneo, sve sa istim dokumentima. Olja Bećković je, za beznačajne intervjue, u NIN-u dobijala, navodno, honorar od tri hiljade evra, a ta tužna redakcija prepisivala je tekstove iz Magazina Tabloid, za koji ona tvrdi da ne čita niko osim kabineta njenog predsednika Vučića.

Spisak pozajmljenih i prisvojenih informacija je dug. Neka ga, neka se istina širi i do publike "nezavisnih" medija. Na kraju, čitaoci procenjuju kome će i koliko verovati. O tome govore i tiraži. U već pominjanom intervjuu s Brankicom Stanković, Vučić je istakao da je tiraž Magazina Tabloid duplo veći od onog koji ima Danas. Začudo, nije slagao.

Prodati tiraž nezavisnih nedeljnika ne prelazi cifru od 10.000 primeraka. Koliko čitaoci imaju poverenja i koliki značaj pridaju izdanjima koja prave "nezavisne" novinarske gromade pokazuje podatak da je jedan od poslednjih brojeva Novog magazina prodat u 187 primeraka, što je tek nešto više od godina novinarskog staža uredničkog tandema Nadežda Gaće - Mijat Lakićević.

Dnevni list Danas ima prosečan prodati tiraž oko 8.000 primeraka. Bez obzira na male prihode i poslovni sistem poznat kao "štap i kanap", u redakciji tih novina tvrde da su našli kupca. I to ne Dragana Đilasa, kao što pominju režimski bilteni. Pregovori o prodaji su u završnoj fazi, ostalo je još samo da se definiše konačna cena. Vlasnici traže 1,2 miliona evra, potencijalni kupac nudi samo 900.000 evra.

Izdašnog novog gazdu godinama je tražila i redakcija nedeljnika Vreme. Ni vajni profesionalci iz tih novina nisu mogli da opstanu na tržištu, pa su spas hteli da nađu u džepu Miroslava Miškovića. Pregovori su propali, ali Vreme opstaje zahvaljujući donacijama raznih međunarodnih organizacija. Jaz između realnih mogućnosti i uverenja da su najpametniji i najbolji, urednici i novinari Vremena premošćuju sujetom.

- Emisiju "Vreme solidarnosti", u okviru projekta "Pogled u evropsko pravo", finansira Evropska delegacija u Srbiji - kaže Filip Švarm, odgovorni urednik Vremena.

U sledećoj rečenici, Švarm, šokiran izostankom solidarnosti građana s mukama novinara, postavlja retoričko pitanje: "Kako ljudi ne shvataju da bi bez nas bili u mraku?" Ljudi, očigledno, shvataju da je Vreme deo mraka u koji je zavijena Srbija. Uzalud Švarm ponavlja mantru: "Mi, kao novinari koji su učili profesionalne standarde..." Čitaoci znaju da profesionalizam, recimo, Miloša Vasića zavisi od cenovnika Vladimira Bebe Popovića. Znaju i koliko vrede tekstovi Teofila Pančića, Đorđa Vlajića i sličnih doajena.

Dirljivo je, pomalo i simpatičano, uverenje pojedinih članova redakcije Vremena da su bitni, uticajni i stogo profi. Uživaju u toj pozi, iako i sami znaju da ne žive od svog rada, nego od apanaže koju dobijaju iz raznih političkih centara.

Disproporciju između realnog stanja i ličnih kompleksa personifikuje Jovana Gligorijević. Pažnju javnosti, naročito kolega, privukla je uredničkim bljeskom, kad je na naslovnoj i na još pet strana Vremena objavila fotografiju pogrešnog Maksa Vebera. Kiks može da se dogodi svakome, ali malo ko u greškama istrajava tako uporno kao Gligorijevićka. Egzistencija joj zavisi od sponzora, ali to je ne sprečava da boljševički gorljivo nipodaštava sve i svakoga. Ne ume ni da na Google nađe sliku pravog Vebera, ali zna da je Džulijan Asanž prevarant.

- Asanž nije novinar. Novinar zaštiti izvore i pobrine se za bezbednost onih o kojima izveštava. Uzme sirov materijal i odvoji bitno od nebitnog. Analizira, sumira, zaključi. Ne izlaže nikoga opasnosti. Sve to Asanž nije uradio. Ego manijak bez profesionalne etike - tvrdi Jovana Gligorijević o australijskom novinaru, koji se već deset godina nalazi u izolaciji i zatvoru, pod montiranom optužbom, kojom je kažnjen jer je na svom sajtu Vikiliks objavio nekoliko stotina hiljada dokumenata o raznim političkim, poslovnim i kriminalnim aferama.

Asanž nije novinar, kaže vrsna novinarka Gligorijević. Asanž je zatvorom platio cenu svog angažmana, kojim je razgolitio diplomatije najmoćnijih država, a iza Gligorijevićkinog rada ostale su mrlje, poneka fotografija s nastupa na feminističkim tribinama i protestima Inicijative Ne davimo Beograd. Dobro, treba priznati da je ona uspešno pobedila depresiju i anoreksiju. Više ne pomišlja na samoubistvo, sad druge nagoni na to.

Iako se drže starog pravila "ti meni vojvodo, ja tebi serdaru", čak i pripadnici tzv. nezavisnog multimedijalnog sektora dobro znaju ko je kakav, šta i za koga radi. Vesna Kostić, bivša novinarka Vremena i portparolka Svetske banke, upravo na stanicama tog nedeljnika analizirala je "novinarstvo" Slobodana Georgieva, ženstvenije verzije Jovane Gligorijević.

- Pukao mi je film na sve ono što danas ljudi hoće da podvedu pod novinarstvo. Priča Slobodana Georgieva o Igoru Brnabiću puna je aluzija, asocijacija i insinuacija, ali to još nije novinarstvo. Gde su činjenice? Znam, reći ćete mi da to nije ništa prema onome kako tabloidi lepe etikete ljudima. Tačno. Ali, novinari tih tabloida, za razliku od Slobodana Georgieva i mnogih njegovih kolega u takozvanim "nezavisnim, objektivnim, profesionalnim" medijima, ne tvrde da su nezavisni, ni da su objektivni, ni da su profesionalni. Bljuju svoje prostote, prave se ludi i ćute. Do tančina mi je poznat slučaj neprofesionalnog izveštavanja BIRN-a o aktivnostima Svetske banke u Srbiji (slučaj Tamnava), a odskora vidim da se nešto slično dešava u izveštavanju o korana virusu - napisala je Kostić.

Kad bi pratila šta Georgiev piše na Tviteru i izjavljuje u emisijama, Kostić bi shvatila da i on bljuje prostote, pravi se lud i ćuti. Upućeni izvori tvrde da to često radi po zadatku. O tome je nedavno govorio Željko Pantić, direktor Danas konferens centra.

- Fejk njuz o Savi Miloševiću izrežirao je Sloba Georgiev na društvenim mrežama. Georgiev je lansirao fejk njuz da je Savo Milošević u nepostojećem restoranu na stadionu Partizana više puta udaren šamarom od više navijačkih vođa Partizana - tvrdi Pantić.

Ta laž je poslužila grupi oko Veljka Belivuka, zvanog Velja Nevolja, i njegovih političkih zaštitnika i poslovnih ortaka da iritiraju Miloševića i prinude ga da napusti Partizan.

U istom tekstu na stranicama Vremena, Vesna Kostić je ukazala i na profesionalizam Žakline Tatalović: "Podeliću i jedan bizaran slučaj koji pokazuje šta novinarstvo ne bi smelo da bude. Gledala sam konferenciju za štampu Kriznog štaba na kojoj je Žaklina Tatalović postavila 'nezgodno' pitanje Predragu Konu. Kamera se zadržala na Žaklini pa se videlo da je, u trenutku kad je Kon počeo da odgovara, novinarka N1 uzela telefon i kuckala po njemu. Nije slušala odgovor na pitanje koje je sama postavila! Posle se ispostavilo da je to bio trenutak u kom je nešto tvitovala o Draganu Vučićeviću iz Informera."

Sve priče o objektivnosti, profesionalizmu i solidarnosti gube značaj kad se uporedi odnos prema pojedinim skandalima. Kad neki narkoman kaže da Tatalovićku "troše muškarci", skoče svi reprezentativci te medijske i političke grupacije. Kad na beogradskim zidovima osvane 150 grafita s porukama "Milovan Brkić je ustaša" i "Milovan Brkić laže narod", pa i konkretna pretnja "Milovan Brkić će proći kao Slavko Ćuruvija", isti zaštitnici slobode medija i ljudskih prava spuste glavu i ućute kao Šapić. Olja Bećković je, s pameću pozajmljenom od Georgieva, Gligorijevićke i sličnih, zaključila da Brkić nije "regularni član novinarske zajednice", valjda je zato podoban za eliminaciju. Ne čudi. I

Ista "novinarska zajednica" godinama se zgražavala nad Ćuruvijom, opisujući ga kao policijskog doušnika, a njegov Dnevni telegraf kao "toalet novine". To što nije pripadao grupi "nezavisnih" giganata, Ćuruviji je oprošteno tek kad je izrešetan, rupama u glavi popunio je, kako su govorili, rupe u biografiji. Sad isti samozvani čuvari profesionalizma čekaju da režimski zlikovci, na čijem čelu se nalazi predvodnik policijske, pravosudne i medijske hajke na Ćuruviju, obavi prljavi posao i ispuni pretnju iz grafita i trajno reše problem koji im pravi postojanje Magazina Tabloid i Brkića.

Bliži se pad s vlasti Aleksandra Vučića. S njim, na dno će pasti sve Sarape i Marići. Ugasiće se Informer, Srpski Telegraf i Alo, a Kurir će opet promeniti vlasnika, i to uz staru parolu "Izvini, Srbijo". Mulj će se vratiti gde mu je mesto. Ipak, srpska medijska scena neće biti čista dok s nje ne nestane i prva garnitura štetočina, koje je Vladimir Beba Popović instalirao pre 20 godina. Dok se to ne desi, mediji će biti najveći politički protivnici građana.

antrfile

Odlikovana sramota

Aleksandar Vučić je, povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, uručio odlikovanja pojedincima i institucijama. Pored članova Kriznog štaba i drugih lekara, koji su se istakli u borbi protiv pandemije korona virusa, nagrađeno je i nekoliko novinara.

Zlatne medalje dobile su novinari RTS-a Vladimir Zakonović, Ana Stamenković i Ivana Božović, kao i novinarka Blica Milica Marković. Isto priznanje dobio je i Mladen Mijatović, novinar Pinka. Ni posle 25 godina novinarske karijere, Mijatović nije uspeo da poveže tri smislene rečenice, pa ni da poseti logopeda. Ipak, nagrade ne izostaju. Dok je radio na Studiju B, kao miljenik Danice Drašković, dobio je stan od 51. kvadrata na Zvezdari, a sad i zlatnu medalju.

- Orden je zaslužila i Gordana Uzelac, novinarka Pinka. Verovatno će ga dobiti na Sretenje, za Dan državnosti - najavio je Vučić nastavak sprdnje sa državom, građanima i odlikovanjima.