Milovan Brkić je privatni zarobljenik Aleksandra Vučića. Iako je Apelacioni sud poništio rešenje o određivanju pritvora, sudija Nikola Mikić je ponovo odlučio da glavni urednik našeg Magazina ostane iza rešetaka. Osim izjave, koja je izvučena iz konteksta, sud nema nikakve dokaze da je Brkić pozivao na nasilno kršenje ustavnog poretka. Pritvor mu je određen do 7. juna po nalogu Vučića, koji želi da mu se osveti za istinu koju godinama objavljuje o diktatorovim kriminalnim i korupcionaškim zlodelima. U ovom broju Magazina Tabloid, drugom koji je redakcija napravila bez svog glavnog urednika, objavljujemo Brkićevu kolumnu pisana u ćeliji Centralnog zatvora i njegovu žalbu na rešenje o određivanju pritvora.
Predrag Popović
Nagrađivani režiser Janko Baljak je, pre tridesetak godina, u produkciji Radio B92, snimio dokumentarni film "Novinar Brkić: Sam protiv svih". Milovan Brkić danas nije sam, ima na desetine hiljada čitalaca koji prate i poštuju njegov rad. Međutim, ima i jednog opasnog, na svako zlo spremnog neprijatelja - Aleksandra Vučića.
Po Vučićevom nalogu montiran je sudski postupak protiv Brkića. U izvršenju diktatorovog naređenja učestvovali su kapetan policije Aleksandar Stepanović, tužiteljka Ljiljana Komnenović i sudija za prethodni postupak Nikola Mikić. Njih troje su falsifikovali Brkićevu izjavu od 8. maja ove godine, koja je poslužila kao povod za njegovo hapšenje i pritvaranje. Na osnovu te izjave, koja je izvučena iz konteksta, i to samo iz onog dela snimka koji su montirali režimski mediji, bez bilo kakvih dokaza, Milovan Brkić je okrivljen za pozivanje na nasilno kršenje ustavnog poretka.
U obrazloženju mere zadržavanja, policijski kapetan Stepanović je 8. maja naveo da je Brkić na protestu "Srbija protiv nasilja" pozvao građane da uđu u Skupštinu i "Vučiću idiotu otkinu glavu".
- Dana 08.05.2023. godine u poslepodnevnim časovima, u Beogradu, ispred Narodne skupštine, na protestu građana uputio je reči preteće sadržine predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću: "Kakva bre šetnja, treba puškama ući u Skupštinu i Vučiću idiotu otkinuti glavu" i time pozvao na nasilnu promenu vlasti - napisao je kapetan Stepanović, iako čak ni u montiranom snimku, koji je objavljen na Pinku i ostalim režimskim televizijama i internet portalima, Brkić nije pomenuo ime ili prezime Aleksandra Vučića.
Tužiteljka Komnenović u zahtevu da se glavnom uredniku Magazina Tabloid odredi pritvoru nije izvršila tu vrstu krivičnog dela falsifikovanja službenih spisa. U zahtevu za određivanje pritvora ona se zadovoljila navođenjem stavova iz medijske optužnice protiv Brkića, koje je u izjavama iznosio Vučić. Tužiteljka je citirala iste naprednjačke političke ocene o tome da je osumnjičeni Brkić "umesto podržavanja sprečavanja nasilja ispoljio nasilje" i da je "iskazao naročitu drskost, rešenost i stav, koji se ne može pripisati afektnom stanju ili nepromišljenosti". Tužiteljka je istakla da je "osim toga slično istupanje osumnjičenog već viđena stvar na javnim skupovima". Naravno, nije navela na kojim je skupovima Brkić iznosio stavove koje ona smatra "pozivom na nasilnu promenu ustavnog poretka", kao ni razlog zbog kojeg tužilaštvo tada nije reagovalo.
Sudija za prethodni postupak Nikola Mikić prihvatio je zahtev tužiteljke Komnenović i 10. maja odredio pritvor Milovanu Brkiću do 30 dana. Usput, tek da i sam doprinese lažnom prikazivanju slučaja, Mikić je dodao laž da je Brkić spornu izjavu dao na "javnom skupu 'Srbija protiv nasilja' pred velikim brojem učesnika koje je pozvao na svrgavanje predstavnika najviših državnih organa upotrebom oružane sile". Ko god je video snimak, jasno mu je da Brkić nije govorio na protestu i nije pozvao učesnike na oružanu pobunu. Međutim, sudija Mikić nije dozvolio da ga istinite činjenice spreče u montiranju postupka.
Postupajući po žalbi Brkićevog pravnog zastupnika Stevana Damnjanovića, Apelacioni sud je 17. maja poništio i vratio sudiji za prethodni postupak na ponovno odlučivanje.
- Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu svoj zaključak da su ispunjeni zakonski razlozi da se prema okrivljenom Brkić Milovanu odredi pritvor, obrazlaže time da iz spisa predmeta proizilazi postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka. Prema mišljenju Veća, činjenica da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni preduzeo radnje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, ne mogu predstavljati dovoljan osnov za određivanje pritvora, jer je neophodno da postoje i druge osobite okolnosti koje bi ukazivale na postojanje realne opasnosti da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, a u tom smislu sudija za prethodni postupak nije dao jasne i argumentovane razloge koji bi bili prihvatljivi za ovo Veće - navodi se u Rešenju KV veća u kome su se nalazile sudije Olivera Đurić, Stojan Petrović i Zoran Božović.
- Veće je ukinulo rešenje o pritvoru gospodinu Brkiću 17. maja, a sudija za prethodni postupak je tek 18. maja doneo novo rešenje. To znači da je Milovan Brkić jedan dan nezakonito držan u pritvoru Centralnog zatvora u Beogradu. Sudija je morao istog dana, kada je KV veće donelo rešenje o ukidanju pritvora, da donese odluku, a on je to uradio sutradan. Nezakonit sled okolnosti je uticao na to da gospodin Brkić ostane u pritvoru bez pravnog osnova. Mi smo sudiji za prethodni postupak dostavili originalni snimak celog događaja, gde se vidi da okrivljeni ne govori na mitingu, ne obraća se ljudima, nikoga ne poziva, već odgovara na nekoliko postavljenih pitanja. Na snimku se vidi da okupljeni oko njega ne reaguju, ne shvataju njegove reči kao poziv. Niko od njih nije ni znao da gospodin Brkić daje izjavu. Sudija je video ceo taj snimak, ali opet je, u novom rešenju, naveo da se okrivljeni obraćao ljudima na mitingu i pozivao ih na nasilnu promenu ustavnog sistema, što uopšte nije u skladu sa činjeničnim stanjem. U novom rešenju sudija Nikola Mikić je ponovio iste stavove. Takođe, našao je podatak da je okrivljeni pre skoro dve godine osuđen u krivičnom postupku i da mu je to otežavajuća okolnost. U tom rešenju sudija nije naveo za koje krivično delo je osuđen okrivljeni, niti koja krivična sankcija mu je izrečena. I to novo rešenje, kojim je ponovo određena mera pritvora, nedorečeno je i ima mnogo manjkavosti - kaže advokat Stevan Damnjanović, pravni zastupnik Milovana Brkića.
Glavni urednik našeg Magazina svojeručno je napisao Žalbu na to rešenje sudije za prethodni postupak, koju objavljujemo u celini:
- Protiv rešenja od 18.05.2023. godine, blagovremeno izjavljujem ŽALBU, kojom navedeno rešenje pobijam zbog: bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s predlogom da ga veće preinači i odbije predlog, za utvrđivanje pritvora, kao neosnovan.
Iz predloga koji je branilac podneo sudiji pre donošenja rešenja, a kojim je tražio ukidanje pritvora, naveden je link sa sajta „Srbin info", na kojem je objavljena izjava okrivljenog. U spisima predmeta ona je u zahtevu tužioca skraćena , te je i bitno promenjena njena sadržina. Okrivljeni je odgovarao na pitanja u prisustvu dvoje ljudi, a ne pred učesnicima protesta, te ne stoje obeležja krivičnog dela. Odredbom člana 10 Konvencije o ljudskim pravima (priložen je izvod i nalazi se u spisima predmeta), predviđeno je pravo građanima na posedovanje sopstvenog mišljenja, koje je dozvoljeno i onda ako ono može da zaprepasti veći broj lica. U iskazu pred Tužiocem okrivljeni je objasnio da poštuje Ustav Srbije, da je republikanac po uverenju, da smatra da predsednik Vučić treba da odgovara za sva nedela koja je učinio Srbiji, kao i da ima fer i pravično suđenje. Opisao je čime je sve bio izložen i kakvom progonu od „oštećenog" Vučića. Razlog hapšenja je pisanje okrivljenog o zlodelima A.Vučića, a naročito što je uz dozvolu najuticajnijeg lista na svetu „Njujork Tajms" preneo tekst, koji je opširno pisao o kriminalu A.Vučića pod naslovom „Predsednik i gangster". Sudija navodi da je naknadno pribavio presudu Višeg suda u Beogradu K.POZ 46/20. Ovo „krivično delo" izvršeno je na štetu okrivljenog Nikole Petrovića, kuma A.Vučića rečenicom koje nema na sajtu na kojem je naznačena, a glasi „Predsednik Apelacionog suda Duško Milenković, predsednik Višeg suda A. Stepanović, pa javni tužilac Nataša Krivokapić i kum Nikola Petrović su na sve imuni, osim na metal".
Dakle, troje nosilaca pravosudnih funkcija se nisu osećali ugroženima, ali jeste kum Nikola. Presudu je, odbijajući reviziju, većinom glasova, potvrdio Vrhovni kasacioni sud. U navedenoj presudi, kada je 2018. godine objavljen taj pasus, ne sadrži se nikakav poziv na nasilje, niti je u vezi sa radnjama iz ovog predmeta (presudu je ukidao Apelacioni sud).
Uz krivičnu prijavu, na koju se poziva sudija, priložen je zapisnik o pretresu stana, iz kojeg se vidi da nisu pronađeni predmeti (oružje, novac, kompjuter), već samo kasete, čiji sadržaj je sudija naredio da se veštače, a u spisima postoji izveštaj, da u njima nema nikakvih inkriminišućih sadržaja, jer su jedva pronašli video rekordere za veštačenje, jer se ne proizvode već 15 godina. Zapisnik o veštačenju priložen je uz zahtev branioca za ukidanje pritvora. Napominjem da je pomenuti Nikola Petrović do sada protiv mene i izdavača lista podneo - pokrenuo preko 180 postupaka, a poslanik Narodne stranke Vladimir Gajić postavio je pred Narodnom skupštinom poslaničko pitanje o sprezi Petrovića i predsednika Višeg suda u Beogradu. Donosilac rešenja je u homoseksualnim vezama sa tužiocem Nenadom Stefanovićem, a ponovljeno rešenje doneo je po nalogu predsednika suda, koji mu je naredio kako da presudi, navodeći mu i broj presude, čiju izreku sudija i ne navodi. Nalazim se u 67. godini života, ali ta okolnost sudiju ne zanima. Navodim da je ista mafija uhapsila i mog bivšeg zamenika Milana Malenovića zbog ugrožavanja sigurnosti A.Vučića. U pritvoru je proveo 45, a potom u kućnom još 105 dana. Sudija Slavica Nikolić ga je pravosnažno oslobodila ali je on od posledica zatvora nedavno preminuo. Jedan od urednika Magazina Tabloid koji je dislociran, priprema tekst o mafiji u Srpskom pravosuđu, koji će za tri nedelje biti objavljen u jednom svetskom listu. Branilac će priložiti presudu na koju se poziva sudija. Imajući u vidu navedeno, predlažem da žalbeni sud izvrši uvid na link „Srbin info", zapisnik o veštačenju video traka, zapisnik o pretresu stana i preinači pobijano rešenje - navodi se u Žalbi Milovana Brkića od 20. maja 2023. godine.
Žalba je odbijena. Milovan Brkić će morati da ostane u pritvoru do 7. juna. Neće biti iznenađenje ako Aleksandar Vučić naredi tužiocima i sudijama da produže pritvor i posle tog roka. Sudeći po svim nezakonitim postupcima, koje su do sada u ovom slučaju preduzeli tužiteljka Komnenović i sudija Mikić, nema sumnja da oni i njihove kolege mogu da nastave za zloupotrebom funkcija i sprovođenjem torture nad glavnim urednikom Magazina Tabloid.
Vučić već 11 godina vodi intenzivnu kampanju kompromitovanja Milovana Brkića i drugih urednika i novinara Magazina Tabloida. U javnim nastupima, intervjuima i konferencijama za medije, Vučić je iznosio najteže klevete i uvrede, opisujući nas kao "šljam i ološ, društveni talog i reketaše". Vučić je više od 20 puta javno tvrdio da Milovan Brkić pokušava da ga reketira, da traži novac kako bi prestao da piše i objavljuje tekstove o njemu. Vučić kontroliše kompletno pravosuđe, kao nezvanični javni tužilac u medijima najavljuje optužnice i, kao nezvanični vrhovni sudija, unapred objavljuje presude. Međutim, nikada nije ni pokušao da tuži Milovana Brkića zbog reketiranja. Vučić zna da takvu laž ni njegovi poslušni i korumpirani saučesnici iz pravosuđa ne bi uspeli da stave u pravni okvir. Umesto toga, željan osvete, iskoristio je Brkićevu izjavu od 8. maja ove godine, na prvom protestu protiv nasilja, da montira ovaj postupak, koji se ne vodi samo u Višem sudu, nego i u medijima, pa i u Narodnoj skupštini.
Na poslednjoj majskoj sednici Skupštine, svi poslanici kartela oko Srpske napredne stranke iznosili su iste laži i uvrede na račun Milovana Brkića i Magazina Tabloid. U tome je prednjačila premijerka Ana Brnabić. Ona je 87 puta optužila Brkića da je pozivao na nasilnu promenu ustavnog sistema i ubistvo Vučića. Od poslanika opozicije je zahtevala da osude izjave Brkića, koga je opisivala kao njihovog "ideologa i lidera". Isti zahtev je upućivala i povodom Jove Bakića, koji je nedavno ponovio svoje stare procene da će doći vreme kada će "narod juriti naprednjake po ulicama" i da će "naprednjaci plivati Savom i Dunavom".
- Ako vi želite na vašim protestima da imate Dejana Petra Zlatanovića, koji poziva na ubistvo predsednika, koji kaže "Ko potpiše, njega ubiše", ako želite Mladena Obradovića iz "Obraza", ako želite Milovana Brkića, Srđana Noga, ovog raspopa i ostale, izvolite ljudi, ovo je slobodna zemlja. Možete da se šetate sa njima koliko god hoćete, samo vam kažem da ti ljudi, možda, nisu protiv nasilja. Na kraju krajeva, i taj protest vam organizuje kolega narodni poslanik (Srđan Milivojević), koji je prvi pozivao na ubistvo Danila i Andreja Vučića, pa i to možete da podvedete, valjda, pod tu borbu protiv nasilja. Evo, ako nećete da osudite Milovana Brkića, zato što kažete da on nije valjda vaše društvo, iako je bio u vašem društvu, onda osudite Jovu Bakića. On jeste vaše društvo, u svakom smislu. Učestvuje sa vama na TV emisijama, na debatama, poštovan je, priznat, pozivan, sa najvećim poštovanjem dolazi i vi ga primate na te skupove protiv nasilja. Sve je okej, ali što ga ne osudite kada kaže da treba da se jurimo po ulicama. Osudite Milovana Brkića, koji je na prvom protestu protiv, kako vi kažete, nasilja, koji je bio takođe i komemorativni skup, pozivao da se Aleksandru Vučiću otkine glava, odrubi glava ili šta god, koji je rekao da treba mladi klinci puškama reše sudbinu Srbije. Da vas podsetim, niste se još ogradili. Vi tvrdite da smo mi ubacili Milovana Brkića na vaš protest i mi smo sprečili vas da ga udalje sa protesta i mi smo mu rekli: Idi tamo, reci da Aleksandru Vučiću treba otkinuti glavu, da nas sve treba mladi klinci da pobiju sa puškama i opsuj majku Aleksandru Vučiću. Mi smo mu to napisali i mi smo ga poslali tamo na protest, on je to rekao, a vi ga, jel, šta, niste udaljili za tog protesta zato što smo vas mi sprečili da ga ne udaljite sa protesta. Tako da toliko o Brkiću i protestu protiv nasilja - rekla je Brnabić u Skupštini.
Koliko god lagala i vređala, Ani Brnabić treba priznati da bar zna po kome udara. Istim rečnikom, samo dopunjen još besmislenijim lažima, protiv Milovana Brkića je u skupštinskom vansudskom postupku svedočio Aleksandar Jovanović, zvani Ćuta. Odlučan u nameri da se distancira od Brkića, Jovanović je dodao svoju lažnu verziju događaja: "Taj Miloš Brkić nema veze sa nama. On je sam sebe snimio mobilnim telefonom, nešto je vikao i mahao papirima..." Pošto se za Jovanovića tvrdi da, trezan kao letva, često viđa bele miševe, nije isključeno da zaista veruje u halucinacije o Brkićevoj izjavi.
Za razliku od Brkića, papirima je u Skupštini mahala Ana Brnabić. U polemici sa Jovanovićem, premijerka ga je ispravila: "Možda ne znate o kome pričam, pošto ste ga nazvali Miloš Brkić. To je Milovan Brkić, koji je pričao na vašem protestu." Brnabić, očigledno, zna ko je Brkić, a zna i ko je Jovanović, pa je pročitala njegov zahtev iz 2016. godine za izdavanje dozvole za izgradnju mini hidoelektrane "Temska" na Staroj planini, koji je, u ime jednog investitora, poslao Ministarstvu rudarstva i energetike. Brnabić je pročitala i odgovor Ministarstva: "Poštovani Aleksandre, prema evidenciji izdatih saglasnosti, energetskih dozvola, lokacija je slobodna, neka stranka podnese zahtev..."
- Nisam znala da ste vi takvih zahteva poslali na desetine za male hidroelektrane. Kad vam je posao propao, zabrinuli ste se za ekologiju i krenuli da rušite male hidroelektrane drugih investitora - rekla je premijerka.
Na delu, u Narodnoj skupštini, videlo se kako protiv Milovana Brkića lažu najviši državni funkcioneri i opozicionari koji pretenduju na vlast. To objašnjava razloge zbog kojih im smetaju Brkić i Magazin Tabloid - smeta im istina, pa na sve načine pokušavaju da je uguše. Zbog toga je Brkiću određen pritvor, kako ne bi mogao da u svojim novinama i medijskim nastupima, raskrinkava njihove prevare i pljačke. Zbog toga đavolji advokat Vladimir Đukanović na Tviteru poziva opozicionare da podrže nameru da se zabrani Magazin Tabloid.
Milovan Brkić je, iz istih razloga, bio progonjen u svakom režimu. Ne može se očekivati da to zna Aleksandar Jovanović, zvani Ćuta, s obzirom da je reč o 57-godišnjem nesvršenom studentu bez zanimanja. U svojoj biografiji, objavljenoj na sajtu Narodne skupštine, Jovanović navodi da je poznat po nadimku Ćuta, ali nema nijednog podatka o radnom iskustvu. Kad je već hteo da se ponudi za status nezvaničnog svedoka u krivičnom postupku protiv Brkića, Jovanović je mogao da lakom i jednostavnom pretragom na Google otkrije ko je čovek o kome iznosi laži.
Za razliku od Jovanovića, koji je pre dve godine počeo da se bavi politikom, Milovan Brkić je prvu izložbu svojih tekstova, koje je tadašnja vlast zabranila, organizovao 1984. godine, a dve godine kasnije i drugu. Vlast SFRJ je zabranila i te izložbe, ali Brkić ih je ipak održao. Tekstove je objavljivao u Studentu, Mladosti, Omladinskim novinama, Dugi, Ilustrovanoj politici, Radio TV reviji, Našoj borbi, Danasu, Srpskoj reči, Svedoku, Ježu, Zum reporteru, sarajevskom Oslobođenju, zagrebačkom Poletu, ljubljanskoj Mladini, mariborskoj Katedri. Brkić je napisao oko četiri hiljade tekstova, komentara i reportaža, a dao je više od 200 intervjua stranim novinama, radio i televizijskim stanicama. Po optužbama za klevete i uvrede, širenja lažnih vesti i povreda ugleda državnih funkcionera suđeno mu je u hiljadu postupaka u svakom režimu unazad 40 godina. Služba državne bezbednosti je 1980. godine počela da vodi dosije o Brkiću, koji je kategorisan kao "unutrašnji neprijatelj", da bi posle 1990, usled promena u društvu, bio prebačen u nadležnost kontraobaveštajnog odeljenja SDB-a pod sumnjom da sarađuje sa stranim obaveštajnim službama.
Dosije o beščašću Ćute i ostalih opozicionara, koji lažima satanizuju novinara koji je izložen brutalnom progonu aktuelnog diktatora, pišu oni sami. Ipak, Brkić nije sam, podržavaju ga brojni čitaoci, kao i politički aktivisti i intelektualci kojima je jasno da je on uhapšen i pritvoren suprotno zakonu, a u skladu s Vučićevim osvetničkim porivima. Milovana Brkića su javno podržali Srđan Nogo, narodni poslanik Aleksandar Jerković, profesor Vladimir Vuletić, profesor Duško Kuzović, profesor Dejan Mirović i mnogi slobodni novinari.
Damnjan Knežević iz Narodnih patrola za naš Magazin je govorio o progonu političkih protivnika.
- Siniša Jevtić, jedan od junaka bitke na Košarama uhapšen je od strane KFOR-a u blizini administrativnog prelaza Jarinje, kasnije je predat šiptarskim policajcima. Samo dva dana ranije u Zvečanu ti isti "mirovnjaci" su uhapsili i predali ROSU specijalcima Dušana Obrenovića, mladića sa severa Kosmeta, koji je potom brutalno pretučen, po svedočenju njegovog advokata i sa teškim telesnim povredama. Prištinski okupatorski režim mu je odredio 30 dana pritvora. Na prvi pogled krivicu za to snose samo KFOR i Kurtijev režim, ali zaboravljamo da su ovakva hapšenja na severu Kosmeta bila nemoguća do dolaska Aleksandra Vučića na vlast u Srbiji. Kao i nekažnjena ranjavanja i prebijanja Srba. Po potpisivanju "Briselskog sporazuma" i njegove nasilne primene, Vučić je preveo institucije države Srbije u institucije tzv. Kosova. Sklonio je ljude koji su decenijama kontrolisali situaciju u našu korist i nametnuo polupismene poslušnike iz Srpske liste. Tako da Vučić i SNS snose veliku odgovornost za ovo stanje na Kosmetu, pogotovo za sever pokrajine i poslednja hapšenja. Reče Vučić te 2013. da je u Briselu izborio da šiptarska čizma neće kročiti preko Ibra, a sada tamo vidimo ROSU baze, tehniku, duge cevi... Ne bi prvi put kao narod pokazali neodgovornost ukoliko bi zaboravili i ljude koji su po naredbi kriminalnog režima uhapšeni u Beogradu i na severu Srbije. Novinar Milovan Brkić je uhapšen za verbalni delikt, verujem da bi tužilaštvo našlo elemenata za njegovu osudu da ga je Aleksandar Vučić tužio po privatnoj parnici za izgovorene reči posle protesta opozicije. Međutim, ovde veliki broj tužilaca, sudija, policajaca radi direktno za SNS što je Vučić iskoristio i prepustio "državnim" institucijama da odrade prljav posao, na kraju krajeva zašto bi sebe stavljao u neprijatnu situaciju da pogleda Brkića u oči dok mu Milovan u sred sudnice postavlja pitanja oko ubistava njegovih političkih protivnika. No prežive Vučić još jedan "atentat", a ne tako davno posle prethodnog sam i lično bio uhapšen i optužen zajedno sa Dejanom Zlatanovićem, Igorom Tankosićem i Dejanom Bobačekom. Bilo je privedeno još dvadesetak momaka ali su posle pretnji pušteni isto veče. Zlatanović i moja malenkost izađosmo posle pedeset dana dobije, međutim Igor Tankosić Džimi još uvek robija od tog 15. februara. Našli su mu na pretresu kuće letke koji pozivaju na legalno prijavljen skup za odbranu Kosmeta i šest očevih trofejnih metaka, koje je otac doneo iz Kninske Krajine 1992, kao trofej. Kada je otac rekao da su to njegovi meci u kući koja se vodi na njega, policajci su odgovorili da ih interesuje njegov sin Igor jer je on član Narodnih patrola, koje su "državni neprijatelj". Igor je rukometaš i Bačke Palanke i upao je u oči SNS sistemu jer je jedna od najodgovornijih osoba zašto migrantski centar nije podignut u tom gradu. Posle prvih napada na decu Bačke Palanke od strane ilegalnih migranata Igor je, sa ostalim momcima, stao u zaštitu naroda. Sve u svemu, dođosmo do zaključka da nasilje nad našim ljudima vrši i državni sistem po željama kolaboracionista ili okupatora. Čemu da se nadamo ako ne podržimo ljude koji se bore za opšte dobro i hrabro suprotstavljaju izdajnicima i nasilnicima. Kako radili, tako nam Bog pomogao - kaže Knežević za naš Magazin.
Pomoć je potrebna i Milovanu Brkiću. Usled nemogućnosti da se adekvatno leči u pritvoru, Brkiću se pogoršalo zdravstveno stanje, povišeni su mu krvni pritisak i šećer.
- Gospodin Brkić ima 67 godina, potrebna mu je stalna terapija i lekarski nadzor, kao i posebna ishrana. U Centralnom zatvoru to ne može da dobije. Svaki dan koji provede u pritvoru za njega može biti fatalan - kaže advokat Stevan Damnjanović, koji ipak očekuje pozitivan ishod postupka: "Ne postoje dokazi koji terete okrivljenog. Izvršen je pretres njegovog stana i tom prilikom su oduzete VHS i neke stare audio kasete i diskovi. Na njima nije nađeno ništa sporno. Ovo što mu se stavlja na teret izvučeno je iz konteksta i to na osnovu skraćenog snimka. Objektivno gledano, postoje svi uslovi da očekujemo oslobađajuću presudu."
Uz Damnjanovića, odbrani Brkića se priključio advokat Vladimir Gajić, narodni poslanik iz Narodne stranke. Njih trojica će imati težak zadatak da sudijama Višeg suda dokažu da bi trebalo da primenjuju zakon, a ne naloge Vučića.
- Osvetiću se Ćuruviji kad-tad za sve laži koje je objavio o meni - rekao je svojevremeno Vučić, posle čega je glavni urednik Dnevnog telegrafa izrešetan sa 18 metaka. Vučić se sada sveti Brkiću. Svi normalni ljudi se nadaju da će ovaj osvetnički napad na novinara neće imati smrtonosan epilog.
antrfile
ZLOSTAVLJANJE NAJVEĆEG SRPSKOG NOVINARA
Najveća civilizacijska sramota srbskog društva i nacionalnih institucija se ogleda u neverovatnoj mirnoći sa kojom se suočavamo kada je u pitanju zlostavljanje, tamničenje i mučenje našeg najvećeg živog novinara gospodina Milovana Brkića, koje se evo već mesec dana odvija u diktatorovim kazamatima.
Stevan Zivlak
Hapšenje gosp. Brkića je bilo potpuno nezakonito, na osnovu internet snimka koji nije niti može biti zakonit dokaz u sudskom postupku.
Na žalost, diktatura u Srbiji je uvela u svakodnevni život masovna prisluškivanja, snimanja, praćenje, prikupljanje dokaza protiv građana, zloupotrebu sudskih i policijskih dokumenata, koje pripadnici SNS sekte dobijaju od državnih službenika na usmeni zahtev i protivustavno i protiv zakonito upotrebljavaju protiv građana, masovno kršeći pri tome njihova najosnovnija građanska prava i slobode.
Široka javnost smatra za normalno da vas neko snimi na ulici, u stanu, kafiću itsl., kako govorite negativno o diktatoru i njegovoj suludoj politici, ne daj Bože ga opsujete, taj snimak se dostavlja državnim službama i kasnije se građani na osnovu tako nelegalno pribavljenog dokaza, hapse, maltretiraju, osuđuju na dugačke zatvorske kazne, stavljaju im se nanogice, de facto gube osnovna građanska prava, a javnost se privikava na tu novu nenormalnu normalnost i začuđujuće lako prihvata takvu situaciju kao prihvatljivu u našem društvu.
Treba podsetiti naše građane, da to nije normalno, citiramo sledeće:
Zakon o krivičnom postupku (Sl.glasnik RS br.72/2011,101/2011, 32/2013, 45/2013 i 55/2014.,), u članu 84. stav 1, kaže se da nezakoniti dokazi ne mogu biti korišćeni u sudskom postupku.
Nezakoniti dokazi su koji sami po sebi ne mogu ili prema načinu pribavljanja protivni ustavu, zakonu o krivičnom postupku, drugom zakonu ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.
Neovlašćeno prisluškivanje i snimanje je krivično delo iz člana 143. KZ Republike Srbije. Na nezakonito pribavljenim dokaziima, ne može se zasnivati sudska odluka (Član 16. Zakona o krivičnom postupku).
Odobrenje lica da bude snimano mora biti lično, jasno i nedvosmisleno, izričito i nedvosmisleno.
Čak i takvo odobrenje, nema nikakav pravni značaj, taj snimak ne može biti zakonit sudski dokaz, koji se može upotrebiti u sudskom postupku.
Snimak kao dokaz, prema odredbama Zakona o krivičnom postupku može se koristiti samo u slučaju kada sudija za prethodni postupak donese obrazloženu naredbu da se sprovede tajno praćenje i snimanje određenog lica (član 172), i to kada oceni da ne bi bilo moguće prikupiti dokaze na drugi način, a postoji osnov sumnje da je lice izvršilo neko od krivičnih dela predviđenih članom 162.
Članom 171. je propisano da sud može odrediti sprovođenje ove dokazne radnje na predlog javnog tužioca i to radi: otkrivanja kontakata ili komunikacije osumnjičenog na javnim mestima i mestima na kojima je pristup ograničen ili u prostorijama, osim u stanu i utvrđivanje istovetnosti lica ili lociranje lica i stvari.
Više je nego očigledno da su snimci na kojima se zasnivaju optužbe protiv g. Brkića, pravno nevaljali, moraju se izuzeti iz spisa predmeta, a gosp. Brkić bi morao biti momentalno pušten na slobodu i oslobođen svih optužbi po ovom osnovu.
Evropska konvencija o ljudskim pravima ima sličan sistem zaštite ljudskih prava i sloboda. Evropski sud za ljudska prava naglašava da se zaštita ljudskih prava i sloboda ne ograničava samo na privatnost, stan itd., već i da ljudska osoba ima pravo kao pojedinac da se obraća drugima, kako bi uspostavio i razvio odnose sa njima i sa spoljnim svetom, odnosno garantuje se pravo na privatni društveni život.
Krajnje je vreme da se prekine sa maltretiranjem gosp. Brkića, da se stariji, bolesni građanin ove zemlje pusti na slobodu, a da pravosudni sistem konačno počne da poštuje zakone sopstvene zemlje, pa čak i u slučajevima kada izvršava direktne naloge diktatora. U suprotnom, narod mora biti svestan da živi u zemlji bezvlašća i potpune lične diktature jednog čoveka.