Zadnja

KOLO NESREĆE

Još se ne zna kakav će biti epilog vladavine Aleksandra Vučića, ali sigurno je samo da ga ne čeka nikakav hepiend.

Vučić je zaveo zaustavio demokratske procese i zaveo diktaturu. Zloupotrebom položaja i neformalne moći okupirao je državne institucije i preuzeo sve poluge vlasti u svoje prljave ruke. Organizovao je spregu izvršne vlasti, pravosuđa i kriminalnih grupa. U kriminal je uvukao članove svoje porodice, svoje kumove i najbliže saradnike iz vrha stranke i vladajuće koalicije. Napravio je kastu konvertibilnih milionera, koja upravlja životima miliona opljačkanih i osiromašenih građana. Da bi prigrabio masne provizije iz unosnih poslova s državom, koje je nabacivao stranim partnerima i ortacima iz svog okruženja, Vučić je zadužio Srbiju za dodatnih 20 milijardi evra. On i njegovi saradnici podelili su plen, a sledećin nekoliko generacija otplaćivaće njihove kredite.

Od Vučićeve vlasti u inostranstvo je pobeglo više od 700.000 mladih i obrazovanih ljudi. Samo u zemljama članicama Evropske unije radne i boravišne vize dobilo je 397.000 građana Srbije. Ne može ni da se pretpostavi koliko ih u Evropi radi na crno i koliko ih je pobeglo u Ameriku, Australiju i druge države. Ko je ostao, izložen je tiraniji kakvu nisu sprovodili ni najokrutniji okupatori koji su harali Srbijom. Vučićevi eksperimenti u vreme pandemije korona virusa, tokom koje je njegov kartel zgrtao ogromnu zaradu na prodaji zaštitnih sredstava, lekova i vakcina, umrlo je 48.000 penzionera više od uobičajenog proseka. Ne zna se broj političkih protivnika, koji su eliminisani iz života, fizičkog ili političkog.

Posle svega, Vučić može samo da se nada da će posle pada s vlasti ostati na slobodi, pa da, u političkoj penziji, uživa u bogatstvu koje je zgrnuo. No, to će, po svemu sudeći, ostati na nivou mašte. Ako u realnom raspletu bude imao sreće, što bi bilo dobro i za njega i za Srbiju, Vučić će završiti na optuženičkoj klupi, gde će se suočiti sa optužnicom za sve zločine koje je izvršio u ovih 11 godina vladavine. Ako ga sreća izda, moguće su i sve neželjene opcije, o kojima se sve glasnije spekuliše u javnosti. Politički protivnici, nezavisni kritičari i ogorčeni građani predviđaju da će ga zadesiti sudbina Slobodana Miloševića, Sadama Huseina, Manuela Norijege, Moamera el Gadafija ili Nikolae Čaušeskua. Što je najgore za Vučića, on više ne može da utiče čak ni tiranijom. Može samo da se nada, a nada nije taktika, nego uteha.