Stav

 

DECA

 

Branko Dragaš

 

Duško Radović je napisao - ''Tucite vašu decu čim počnu da liče na vas". Deca su ambasadori svojih roditelja. Ako deca ne valjaju, to znači da i roditelji ne valjaju. U vaspitanju svoje dece roditelji su negde pogrešili. Gde? To znaju samo roditelji.Neki to nikada neće da priznaju, i imaju večiti problem sa decom. Neki to shvate i prihvataju da se promene. Problem je što ta promena često može biti suviše kasna. Deca nikada nisu kriva zato što su nevaspitana. Nije kriva ni škola. Nije kriva ni ulica. Nije krivo ni društvo. Krivi su isključivo roditelji. Krivi su jer nisu vaspitali svoju decu. Pokušaj da se optuže drugi je bekstvo od krivice. Roditelji uvek moraju da budu uz svoju decu. Čitav život. Moraju da budu uz njih i kada je najteže, jer tada su im najpotrebniji.

Znam roditelje koji su okrenuli leđa svojoj deci i kasnije su još više ispaštali. Pokušavali su da isprave svoju nepromišljenost. Ima roditelja koji su nezreli da imaju decu. Takvi ostaju čitav život. Njihova deca su prepuštena sama sebi.Toj deci društvo mora da pomogne. Često roditelji u vaspitanju dece idu linijom manjeg otpora. Neće da se zamere deci. Deca tada podivljaju. Roditelji onda krive sve druge, samo ne sebe.Izreka roditelja da je decu pokvarilo društvo samo je opravdavanje za njihovo nečinjenje. Iz vlastitog iskustva mogu da kažem da moga brata i mene nije pokvarilo društvo, mada smo rasli u Zemunu, na ulici, u dosta problematičnom okruženju. Roditelji su nam obični radnici i nisu školovani da odgajaju decu. Za odgajanje dece vam ne trebaju nikakve diplome. To iskonsko znanje, ako ste normalni, jednostavno nosite u sebi.

Nisam kao tinejdžer obijao trafike kao što je to radio bivši ministar policije. Pravdanje da je, ipak, bio mlad, nije prihvatljivo, jer smo i mi bili mladi  i nismo bili delikvetni. Ni gimnazijske žurke na Dedinju i igranke u Cepelinu , gde se marihuana pušila i droga šmrkala, nisu me dovela u iskušenja. Gledao sam moje drugare, poznate rok muzičare i glumicu, kako se navlače na drogu iz zezanja. Hteli su samo da se pokažu. Pokušaji da ih spasimo, jer su roditelji okretali glavu od problema, nisu donela rezultat. Ponekad mi se činilo da su to radili baš u inat roditeljima.Ta nezrelost ih je koštala života. Jedan moj dobar prijatelj je postao političar u inat strogom ocu, oficiru JNA. Njegova stalna pobuna je bila protest protiv autoritativnog i isključivog oca.

Roditelji greše kada smatraju da su deca njihovo vlasništvo. Ja sam ga rodila, govorila je besno jedna moja tetka, ja ću mu suditi. To je kobna greška. Niste stvarali decu da budu vaša svojina, nego da životu date viši smisao. Svako rođeno dete je nova nada za zalutalo čovečanstvo. Roditelji su otišli u dve krajnosti. Krajnosti nisu dobre. Mora da postoji mera sviju stvari. U ranija vremena, roditelji su smatrali decu svojim posedom, i deca su morala da služe svoje roditelje. Odgajana su surovo i strogo.Na selu su deca od rane mladosti bila radna snaga, koja su pomagala da preživi porodica. Takva deca su brzo odrastala, jer ih je nevolja terala da se brzo osamostaljuju.

Roditelji su svirepo kažnjavali svoju decu. Dobijali su teške batine za banalne dečije ludorije. Jedan moj rođak, pričala mi je moja baba Draginja Đurić, kada je čuo od komšija, vrativši se sa teškog nadničenja, da mu je sin ukrao grozd iz tuđeg vinograda, izvadio je u besu džepni nož i hteo je da odseče uvo nevaljalcu. Moja baba ga je jedva sprečila u tome.Kasnije se ispostavilo da dečak nije bio kriv.

Moj đed Jovan Dragaš poslao je svoje sinove u svet samo sa jednom rečenicom : „ Smrad mi ne donosite kući!".

Surove životne prilike su stvarale surovost kod roditelja.Veliki broj dece u porodici je bilo zbog velike smrtnosti, ali i zbog primitivnih uslova u kojima se živelo. Noćne igre su bila jedina razbribriga sirotinje. Nije bilo nežnosti između dece i roditelja, jer su vučije prilike stvarale vučije odnose. U gradovima je ta surovost bila prikrivenija i podlija.Građansko vaspitavanje je podrazumevalo da se nevaspitana deca tuku šibom. U školi su učitelji i nastavnici tukli decu. To se smatralo normalnim. Moje vršnjake su tukli nastavnici. Šamarima, ali i ključevima po glavi. Mene je to nasilje izluđivalo. Nikada na mene niko nije podigao ruku u školi. Mislim da to poniženje ne bih mogao da istrpim. Deca su bila u strahu od roditelja, plašila su se i morala su da ih poštuju. Vremenom se sve izmenilo.

Mi danas živimo u drugoj krajnosti. Deca su danas gospodari svojih roditelja. Takvo je potrošačko doba. Danas žene teže ostaju trudne i mnoge moraju da održavaju trudnoću. Nisu krive žene, nego promena ritma života. Priroda je mnogo zagađenija i živimo pod velikim stresom. To je dovelo do toga da nemamo više mnogoljudne porodice, nego porodice sa jednim detetom. Tome je doprineo, mora se priznati, i savremeni potrošački konformizam.Dete je postalo naše najveće blago. Tako su nam deca postala razmažena. Majke bdiju nad svakim uzdahom deteta. Očevi pokušavaju da glume strogost, ali im to teško uspeva. Dede i bake su potpuno odlepili na svoje unuke. Ono što njihova deca nikada nisu smela da pomisle, traže da njihovi mezimci rade. Pad životnog standarda je doveo do toga da tri generacije žive zajedno. Deca vešto koriste takvu priliku za širenje svojih sloboda. Organizovani svetski kriminal je usmeren na krađu dece. Porodice su izložene novom udaru. Deca se u parkiću igraju pod budnim okom svojih roditelja.

Stalnim nadzorom i kontrolom dece se urušava njihova samostalnost. Ali, roditelji nemaju drugog izbora.Najveći udar na psihu dece vrši industrija zabave. Deca su idealna meta za pravljenje velikih profita kompanija. Zato je danas jako teško odgajati dete. Kada smo mi bili mali, ujutru smo izlazili na ulicu, dolazili za ručak i uveče na spavanje. Nas niko nije morao da zabavlja i nama nikada nije bilo dosadno. Niko nas nije smarao. Televiziju nismo gledali, jer televizora nije ni bilo. Danas veću decu moramo da sačekujemo iz noćnih izlazaka. Bolje je da ih odvozite i dovozite, nego da strepite. Zli ljudi su stvorili zla vremena. Dete je izloženo permanentnom nasilju medija.

Crtani filmovi prikazuju nakaze. Veliki Brat priprema čovečanstvo za robotizaciju. Čudovišta dominiraju da bi kod dece potisnula ljudsku prirodu. Sve je kompjuterski isplanirano za uništavanje ljudskosti. Veliča se sebičnost i koristoljublje. Namera upravljača sveta je da unište države i nacije. U tome uspevaju. Sada su se okomili na porodicu. Porodicu hoće da satru, jer je porodica poslednji bedem otpora čoveka protiv totalitarizma Velikog Brata. Zakoni se donose na štetu dece. Ne postoje više otac i majka, nego roditelj Jedan i roditelj Dva. Ako udarite dete možete da zaglavite zatvor. Veliki Brat tako pokazuje očevima i majkama da deca nisu njihova. Zakon po kome deca u pubertetu mogu sama da biraju lekare i da roditelji o zdravstvenom stanju deteta ništa ne znaju, dovešće do daljeg uništavanja porodice. Velikom Bratu klasična porodica ne treba.

 U sadašnjoj fazi, roditelji služe samo da stvore novog potrošača, oblikovanog po kalupu Velikog Brata. U bliskoj budućnosti otac i majka više neće biti potrebni, jer će se deca za potrošačku civilizaciju praviti u epruvetama i inkubatorima. Naravno, praviće se samo genetski modifikovana deca. Porodica će izgubiti svaki smisao. Muškarac i žena će izgubiti svaku funkciju. Zakržljaće im svi organi, osim usta i ušiju. Usta da mogu da gutaju tablete komercijalne civilizacije i uši da mogu da čuju naredbe Velikog Brata. Šta da radimo?

 Kako da se suprostavimo zlu? Jedini način je organizovani pokret otpora roditelja.Brži način je promena totalitarnog političkog sistema.Apsurdno je da roditelji glasaju za političke stranke koje uništavaju budućnost njihove dece.Roditelji moraju da glasaju za svoju decu. Ako su nama političari svih boja uništili život, ne dozvolimo da to urade i našoj deci. Put ozdravljenja društva je vrlo jednostavan. Umesto otuđenih i usamljenih konzumenata dosadne civilizacije, moramo da obnovimo zajednicu. Porodicu, naciju i državu. Umesto nasilja - ljubav. Umesto zabavljanja - igru. Umesto parazitizma - stvaranje.Pokretanjem domaće proizvodnje i temeljnim ekonomskim reformama stvorićemo materijalnu bazu za očuvanje porodice. Stvorićemo uslove za mnogoljudnu porodicu.

Obezbeđivanjem svakog pojedinca u zajednici, uništićemo socijalni kriminal. Stvaranjem jakih državnih institucija vratićemo sigurnost u društvo. Novim obrazovnim sistemom stvorićemo nove vrednosti za decu. Vaspitanje dece počinje od jaslica. Oslobađanjem medija nametnuće se novi kvalitet. Tada silikonska starleta ORO neće biti primećena. Zalažem se da se u škole vrate kecelje i uniforme.

Zalažem se da naša deca idu u letnje kampove na sela, organizovane od strane države, dok će deca sa sela ići u letnje kampove u gradu. Veličaće se rad, štednja, znanje, učenje, odricanje, poštenje, zajedništvo i ljubav prema porodici, naciji, državi i čitavoj planeti. Negovaće se slobodna konkurencija i takmičarski duh. Školstvo će biti besplatno za sve koji idu redovno. Ponavljači moraju da plaćaju. Najbolji u generaciji će se o državnom trošku školovati po svetu, ali moraju da potpišu da će izvestan broj godina raditi u Srbiji. Siromašni će imati posebne stipendije.

Vaspitačice u vrtićima i učiteljice će biti dobro plaćene, jer učestvuju u formiranju karaktera deteta.Fizičko vaspitanje i obrazovanje će držati školovani vaspitači svaki dan za decu, koja će birati kojim sportom žele da se bave. Sve sportske aktivnosti će biti besplatne. Maternji jezik će se učiti svaki dan u školi po dva časa. Strani jezici će biti besplatni kursevi. Muzičku i likovnu umetnost će držati umetnički školovani svet. Zdravstveno obrazovanje će biti obavezno. Školstvo će obrazovati decu za život. U školi će deca naučiti da misle i da žive u zajednici. Treniraće svakodnevno praktičan život. Iz školskih klupa će izlaziti vaspitani i dobri ljudi. Mladići i devojke će tri meseca služiti vojsku. Iskorenjivanjem kriminala,država će omogućiti deci da se sama igraju u parkiću. Podizanjem opšteg standarda u društvu, roditelji će imati više vremena za svoju decu.

Verujem u bolje društvo.Verujem u kreativnu snagu naših ljudi. Nije sve izgubljeno! Novo doba nastaje! Roditelji, nema više čekanja.Preuzmite stvari u svoje ruke. Menjajte i sebe i društvo. Svojim primerom pokažite da se zaista možemo promeniti. Deca slede svoje roditelje.Oni će preneti vaše navike na svoje potomstvo. To je uslov našeg opstanka.

Ulažite sebe u svoju decu, jer je to najbolja investicija. Ne za vas, nego za njih. Tucite svoju decu samo ako prekorače meru. To je vaspitno. Radom i disciplinom se stvaraju ljudi. Ljudske vrednosti su večne. Sve ostalo je prolazno.