Po mom mišljenju

Prevara zvana - demokratija

Živan Haravan

Sokrat, Platon, Aristotel, njihovi savremenici-filozofi i potonji mislioci razbijali su mozak nastojeći da se odrede prema demokratiji kao obliku vladavine naroda. Dalekovidi, mudri Sokrat je ovako opisao demokratiju: " ...Mladi će hteti da budu uvažavani kao stari, žene će da budu kao muškarci, stranci će hteti prava starosedelaca. A demokratija će im to dati. Lopovi i prevaranti će hteti važne državne funkcije. A demokratija će im to dati. A kada lopovi i prevarantii konačno demokratski dobiju vlast, jer kriminalci i zločinci teže ka moći, nastaće gora tiranija nego u vreme bilo koje monarhije ili oligarhije." Može li današnji čovek da ospori iz ovoga i jednu Sokratovu reč?

Dakle, on ne kaže da su monarhije i oligarhije blagodet za narod ali kada se uspostavi demokratija iz nje će nastati gora tiranija.

No, ako preskočimo milenijume i potražimo definiciju demokratije nekog savremenika, naći ćemo je u Zelenoj knjizi pokojnog Gadafija koji kaže: " Demokratija je vladavina u ime odsutnih." Lucidno, sarkastično, duhovito, ali iznad svega - tačno! Kada dođe dan glasanja za izbore, oni koji izađu da obave "svoju građansku dužnost", uglavnom obuku svečaniju odeću i, onako umišljeno važni, dođu na svoje glasačko mesto da daju svoj glas nekom ko je u njihovoj političkoj fikciji garant "boljeg sutra", bez obzira sto se uvek pokazalo da je to bolje sutra, zapravo - malo sutra. Taj revnosni građanin, ubacivši listić u glasačku kutiju, po formiranju vlasti, ima, dakle, status opravdano odsutnog iz nje.

Onaj, pak, koji ne izađe na izbore je neopravdano odsutan iz vlasti.

To je jedina razlika između ova dva slučaja, a plodove vlasti i vladanja njihovim sudbinama-životima ubiraće razni sumnjivi tipovi, polupismeni, obrazovani, alavi, bliža i dalja rodbina vlastodržaca, "biznismeni", starlete-ljubavnice navede- nih i naravno najviše glavni lider - demokratski izabran gospodar.

Kako u demokratiji čovek može da uđe u vlast samostalno kao početnik? Postoji recept! Ako neko ili mutnim radnjama ili nekim nasleđem dođe do najmanje 100.000 evra, smisli naziv stranke, recimo, "Stranka ljubitelja nevidljive strane Meseca", zatim, potroši 50.000 evra za overu potpisa, a ostalo na infrastrukturu stranke i predizbornu kampanju, uz malu pomoć nekog važnog skota - evo ga sa 5% glasova u Skupštini Srbije! Sve legalno i demokratski, a uloženi novac će mu se višestruko vratiti. Za to su mu vrata sirom otvorena.

Kada vam sa vrha vlasti kažu da živite bolje nego juče, a vi ste u dugovima do guše, nezaposleni ste, bez svog stana, kada su vam deca gladna, kada primite platu ili penziju sa kojima biste mogli pristojno da živite 2-3 dana.. i ako se javno suprotstavite, bilo da ste u takvom stanju, bilo da imate pristojan standard ali ono čovečnosti u vama ne dozvoljava vam da budete slepi i gluvi pred slikom i glasom očajnika, demokratija će i jedne i druge proglasiti stranim plaćenicima, državnim neprijateljima... Jedina istina je ona koju vam servira demokratski izabrana vlast u vašoj opravdanoj ili neopravdanoj odsutnosti.

Pa, šta je alternativa demokratiji? Vratimo se pokojnom Gadafiju. Danas, ali prekasno, mnogi Libijci žale za njim. On jeste bio sekularni apsolutista, ali prosvećen i posvećen svom narodu. Kakav je bio životni standard građana Libije u vreme njegove vladavine ne treba trošiti reči jer je to opšte poznato. No, Zapad i SAD uterivači demokratije, osmislili su "patent" pod nazivom "Arapsko proleće", (sutra Rusko, Izraelsko..) za rušenje svakog lidera koji počinje da igra svoje narodno kolo. Taj "patent" je postao jedan od njihovih glavnih izvoznih artikala.

Ipak, pokazuju praksa i vreme da im taj patent nije savršen i univerzalan. Pojavio se Vladimir Putin koji ih je pročitao kao bukvar i otvoreno im rekao - stop! Opljačkanu, privredno opustošenu i vojno oslabljenu Rusiju za kratko vreme ju je digao na noge, a oni bi ga tako rado skinuli i sa životne i sa političke scene u "festivalu" koji bi se, kako rekoh, najverovatnije, zvao "Rusko proleće".

Nameće se zaključak da demokratija kao ikebana i može, a ne mora da postoji, ali bez promišljenog vođe sa jasnom vizijom opstanka naroda i države, njihovog prosperiteta, strogog vođe koji će sve pljačkaše da stavi u službu naroda i države, da bude okružen mudrim i hrabrim saradnicima, jakom i odlično plaćenom policijom, vojskom, zdravstvom, državi i narodu na koje se okome uterivači demokratije - nema opstanka.

Po ubijanju Gadafija, kao paradigma za sve posvećene i prosvećene vođe svog naroda koji su prozreli zle namere svetske tajne političko-finansijske mafije, fabrikuju se njihova tobožnja zlodela, prevare, nemoral (za Putina, za Natanjahua..), svet je bio u detalje "obavešten" o svim pikanterijama iz njegove privatnosti. Cilj je jasan: javna diskreditacija i opravdanje za krv i stradanje miliona nedužnih ljudi čije su živote uništili uterivači demokratije.

Demokratija je - opijum za narod!