Stav

Radna snaga

Branko Dragaš

Mnogo je laži i zabluda u vezi radne snage u savremenom društvu. Pod radnom sangom ne mislim samo na industrijske radnike koji rade u fabrikama, kojih je danas sve manje, nego podrazumevam sve one zaposlene koji prodaju na tržištu svoj rad i za to primaju platu. Potpuno mi je nevažno u kojoj oblasti ti zaposleni radili. Važan je odnos na liniji

Država-Poslodavac-Radnik. Mogu da govorim o ovome društvenom problemu, o kome se u današnjem neoliberalnom baditizmu uopšte ne govori ili se najčešće govori sa velikim prezirom prema većini ljudi u društvu koji prodaju svoj rad na tržištu za mesečnu platu, mogu da govorim,dakle, vrlo kompetentno jer poznajem obe strane ovog odnosa.

Potekao sam iz siromašne porodice radnika i znam kako je težak radnički hleb, to odrastanje u sobičku od devet kvadrata radničke barake Kolonije B u Zemunu nikada se ne zaboravlja, ali,opet, sa druge strane, već trideset godina sam poslodavac koji zapošljava i upravlja radnicima. Mogu na osnovu oba ova iskustva da iznesem svoje stavove. Naravno, daću i rešenja za današnje bekstvo radne snage iz Srbije. Nije stanje radne snage samo naš problem, nego civilizacijski poblem svuda u svetu. Naročito na tom, kako se sami hvale, razvijenom Zapadu, koji je pokušao preko plaćenog blebetala Fukojame da nam saopšti da je svuda blagostanje i da je došlo do kraja istorije. Neću se vraćati u neku daleku prošlost, recimo u vreme industrijske revolucije u Engleskoj, niti ću se osvrtati na Engelsovo deo o položaju radničke klase ili

Dikensove opise radničke sirotinje, već iznosim podatke o savremenoj i najbogatijoj državi u svetu SAD, gde danas 11 miliona migranata, koji nemaju nikakva dokumenta žive kao nepostojeći ljudi, koji su jeftina radna snaga, užasno malo plaćena i koji su lišeni najosnovnijih uslova za pristojan život.Govorimo o elektronskom dobu i dobu gde je počela primene veštačke inteligencije, imamo prvu zemlju na svetu, lokomotivu razvoja Zapadne civilizaciji, Imperiju u rastrojstvu, u kojoj naši savremenici rade na farmama, recimo, u Kaliforniji,čiji poljoprivredni sektor stvara godišnje 45 milijardi dolara, sektor u kome su 50% radnici bez dokumenata, koji žive u afričkim uslovima i njihovi domovi nemaju pijaću vodu.

Nekoliko farmi je tuženo da su zadržavali radnike protiv njihove volje, da su ih držali kao robove, vezujući preko noći radnike lancima u kamionima za selidbe kako ne bi pobegli.O tome govori bivši predsednički kandidat Barni Sanders u svojoj knjizi: „Naša revolucija - Budućnost u koju verujemo", koji piše o brutalnoj eksploataciji nedokumetovanih radnika. Socijalna raslojavanja su postala mnogo veća nego pre pola veka, pa tako, recimo, porodica Volton, koja je vlasnik Voltmart marketa, najbogatija porodica u zemlji, poseduje veće bogatstvo nego donjih 42% Amerikanaca zajedno - 130 miliona ljudi. Ali, istovremeno, ta najbogatija porodica prima i najveću socijalnu pomoć od države. Kako je to moguće? Moguće je jer Volmart isplačuje radnicima tako male plate da oni moraju da primaju socijalnu pomoć od države, jer ne bi mogli da prežive sa tako bednim platama.Da li znate da 45% američkih porodica nema nikakv pristup javnom prevozu? Preko 43 miliona Amerikanaca živi u apsolutnom siromaštvu, dok 28 miliona nema zdravstvenu zaštitu i godišnje umire 130.000 ljudi jer ne ne mogu da plate lekarske preglede. Gotovo 8,6 miliona dece živi u ekstremnom siromaštvu.

Na drugoj strani, Amerika 2000 godine ima 51 milijardera, koji imaju vrednost imovine 480 milijardi dolara, da bi 2016 godine broj milijardera narastao na 540 i njihova vrednost imovine je bila -2.400 milijardi dolara.Berni Sanders ističe da nešto ne valja u državi u kojoj 1% najbogatijih imaju kapital kao 90% osiromašenog stanovništva.

Takvo necivilizacijsko raslojavanje se prenelo na čitav svet. Nije došlo do raslojavanja između bagatih i siromašnih zemalja, nego je došlo do raslojavanja unutar samog društva. Tako je primenom neoliberalnog koncepta šok terapije, divlje banditske privatizacije i operacije bez anestezije od 2000. godine do danas preko 1 milion ljudi ostalo bez posla u Srbiji, potpuno je propala srednja klasa i preko 4,6 miliona ljudi u Srbiji živi ispod ili na granici egzistencijalnog minimuma.

Zvanična statistika prikazuje da 350.000 radnika prima platu do 26.400 dinara, da preko 300.000 radnika prima platu sa zakašnjenjem od tri do šest meseci i da 80.000 radnika dolazi na posao i ne prima nikakvu platu. Na to treba dodati zvaničan podatak iz oktobra 2018 da je nezaposleno -652.814. Država priznaje da 500.000 ljudi rade na crno u nemogućim uslovima i da tako budžet godišnje gubi 2,1 milijarde evra. Ministri misle da se represivnim merama poreskih inspekcija može da utera taj novac u budžet. Greška! Ništa se represijom ne može da postigne. Samo će se broj ljudi koji budu radili na crno uvećavati.

Takođe, rašće broj ljudi koji će da beže iz represivnog političkog sistema, koji ne zna da pokrene proizvodnju, stopa rasta 2012-2018 - 1,1%, pa je prošle godine otišlo 70.000 radne snage, dok će ove godine da ode 150.000 ljudi u punoj radnoj sposobnosti i naredne godine isto toliko.

Ima li veleizdajnički režim rešenje za ovaj problem?Kako to da se reši? Imaju li profesori i doktor ekonomije, koji baljezgaju gomile gluposti i koji, pošto nemaju nikakvu ekonomsku ideju, poskočicama na tribinama zasmejavaju siromašan i nezaposlen narod, predlog šta da se radi? Naglim odlaskom radne snage ugrozićemo vitalne funkcije države. Na prvom mestu zdravlje. U ovom trenutku Srbiji nedostaje 3.500-4.000 lekara i skoro 8.000 medicinskih sestara!

Kako će se i ove godine nastaviti iseljavanje medicinskog osoblja, naš zdravstveni sistem će da upadne u kolaps. Neće imati ko da nas leči, što će da dovede do veće smrtnosti nacije. Istovremeno, ozbiljan je nedostatak radne snage i na drugim sektorima. Naročito se oseća u građevinarsku, pa je teško da se pronađu valjani majstori za obične građevinske radove. Svi odlaze iz zemlje kojom vlada pomahnitali ludak.

Kako da se zaustavi dalji odliv radne snage i kako da se vrati kvalifikovana i stručna radna snaga u Srbiju? Preduslov za spas države i nacije je da se promeni totalitarni politički sistem i da se ovaj veleizdajnik privede zakonu. Formiranjem vlade narodnog spasa mora da se primeni operativni i konkretni Program za spas Srbije. Pisao sam da se uštedama u budžetu na rashodnoj strani od 20% može da obezbedi 2,1 milijardi evra i legalizacijom sive ekonomije u budžet može da se ubaci sigurno još jedna milijarda evra. To znači, da iz sopstvenih resursa možemo da obezbedimo prvi novac koji ide na plate radnika i na drugačiju raspodelu budžeta.

Novi ekonomski model koga nudim građanima Srbije bazira se na pokretanju domaće proizvodnje na svim našim neiskorišćenim resursima, da stope privrednog razvoja budu dvocifrene, da se značajno uveća izvoz i izvrši supstitucija uvoza, te da gradimo društvo sa jakom socijalnom politikom za sve one koji ne mogu da rade i da se minimalne zarade podignu da dosegnu nivo za civilizovan život radnika koji žive od svoje plate.

Posebno je važno da, pišem ovo kao top menadžer, izgradimo takvu poslovnu kulturu da poslodavci shvate da ništa ne mogu da ostvare od svojih planova ako nemaju uz sebe dobro plaćenu radnu snagu. Nema sukoba rada i kapitala kada se igra u timu i kada tim mora da pobedi na tržištu. Mogu da smislim najbolju poslovnu strategiju i da pogodim sva tržišna kretanja, ali ako nemam svoj tim radnika koji će da izvrše sve ono što sam zamislio, onda ne mogu da očekujem dobar rezultat na tržištu. Otuda moja stalna borba za zaštitu prava i standarda radnika, jer je to jedini način kako može da se uspe na sve surovijem tržištu.Presudno važno je i da se uspostavi dogovor između Države-Radnika- Poslodavaca, kojim će se napraviti plan u prvoj godini rada Vlade narodnog spasa. Država će otpočeti sva rasterečenja privrede i poslodavaca, racionalizovaće sve troškove u budžetu, vodeći računa da ne ugrozi vitalne funkcije države,smanjiće se i ukinuti takse, naknade, kazne i oslobodiće se prostor poslodavcima da se razmašu. Siva ekonomija se ne rešava represijom hiljade poreskih inspektora, koji uterivanjem straha ništa ne mogu da postignu, neko pametnom politikom

Vlade koja će doneti odluku da se minimalnim oporezivanjem siva ekonomija legalizuju. Više se isplati poslodavcima da se plati mali porez i da se tako izmire obaveze prema državi, nego da se rizikuju mnogo veće kazne neplaćanjem malih poreza. Država će stvoriti pravo tržište radne snage. To znači, da će zaštiti sve radnike koji ostanu bez posla i omogućiće im da primaju socijalnu pomoć od države, sve dok se ne pronađe novi posao ili dok se prekvalifikuju za neke druge poslove.

Poslodavci će dobiti mogučnost da primaju i otpuštaju radnike prema svojim planovima i poslovnim potrebama. Pojednostavniće se način otpuštanja radnika, kako bi se poslodavac što više posvetio tržištu, proizvodnji i primeni novih znanja u poslovanju. Radnik je zaštićen državnim socijalnim programom. Preduzeće nije socijalna ustanova i posodavac nije socijalna radnik. Kada radnik dobije otkaz, on uzima svoja dokumenta i istog dana se javlja Službi za zapošljavanje da bi mogao da ostvaruje svoja zakonska prava iz rada. Obaveze isplaćivanja plata za ostvaren rad mora da poštuje svaki poslodavac, plate moraju da se isplaćuju na vreme i neće više biti mogućnosti da se radi mesecima i da se ne prima plata.

Tržište radne snage znači da će se za deficitarna zanimanja problem rešavati podizanjem plata, shodno tržištnim uslovima. Zakoni tržišta će brzo regulisati nedostatak radnika. Primer? Recimo, neki posao niko neće da radi za 200 evra mesečno, ako se plata poveća na 500 evra i nema zainteresovanih za obavljanje tog posla, onda platu treba povećavati sve dok se ne pojave prvi radnici. Da li je to plata od 1.000 evra ili 5.000 evra mesečno, regulisaće samo tržište. Poslodavci će morati svoje kalkulacije da prilagođavaju novim tržišnim uslovima. Ako kalkulacija ne bude tržišno valorizovana, onda taj posao ne treba na tržištu. Ponuda i tražnja će odrediti cenu rada.To se pokazuje u sadašnjim uslovima velikog odlaska radne snage u građevinarstvu.

Nedostatak radne snage u povećanoj tražnji za gradnjom dovešće do skoka cene rada.Plate građevinskih radnika će rasti sve dok se ne približe platama koje dobijaju na tržištima EU.To su sigurni trendovi. Evo besplatnog saveta mladim ljudima koji ne vole da izučavaju knjige, niti da uče škole - završavajte zanate! U što kraćem roku savladajte zanate i odmah krenite na tržište. Budite tačni, uredni, profesionalni i poverljivi prema svojim klijentima građanima. Tržište traži vaš rad. Možete dobro da zaradite i ne morate da bežite iz Srbije. Pravite porodice i rađajte decu.Ne treba vam država niti neka njena pomoć. Sami možete da zaradite dobar život, jer vaš rad tržište dobro plaća.

Država treba da reguliše plate unutar platnih razreda korisnika budžeta, tako da stimuliše rad i struku koja je od vitalnog značaja za državu. Recimo, vitatalni inters država je da se zaustavi bekstvo medicinskog osoblja iz srbije. To se jedino može ostvariti povećanjem plata lekara i medicinskih sestara. Sve druge priče su besmislene.Kako se svake godine u zdravstvu ukrade jedna milijarde evra, eto para za povećanje plata lekara. To znači, konkretno, da vrhunski hirurzi, koji imaju stotine operacija godišnje, moraju da imaju plate preko 10.000 evra mesečno, ponavljam, da bi me razumeli i one zlonamerne neznalice, takve plate će imati hirurzi koji ostvare nekoliko stotina operacija godišnje, dok će medicinske sestre koje neguju najteže bolesnike imati platu 2.000 evra.

Na osnovu ovih kriterijuma, formiraće se plate medicinskog osoblja sve do doma zdravlja. Tako se zaustavlja odlazak lekara i medicinskog osoblja iz Srbije i počinje njihov povratak. Obezbeđuje se dobra i stručna zdravstvena usluga stnovništva i zdravstvo može da postane unosna profitabilna grana za lečenje stranaca, jer će zdravstvene usluge u Srbiji biti konkurentnije od usluga koje se pružaju u razvijenim zemljama. Znanje i umešnost naših lekara su čuvena po svetu.

Pametna Valada narodnog spas može tako da uredi državu u kojoj će se vrednovati znanje, rad i javno izgovorena reč. BDP u Srbiji se prikazuje na 34 milijardi evra, ali to je potpuno naduvani i nerelana BDP i on iznosi sigurno oko 17 milijardi evra. Osnovno je pitanje ko zna, ume i može da podigne BDP na 400 milijardi evra. To je BDP razvijene Austrije.Onaj tim koji too može da uradi, treba da vlada Srbijom. Svi ostali neka idu na istorijsko smetište.

Kada budemo krenuli sa dvocifrenim stopama rasta privrede, počeće radna snaga iz sveta da se vraća u svoju domovinu. Svuda pođi, kući dođi! Pozivam sve naše ljude u rasejanju da nam pomognu da srušimo veleidjanički i totalirani režim u Srbiji i da izgradimo društvo po meri radnog, poštenog i slobodnog čoveka.