Bahatost
Kako i za koga pljaèka porodièna radionica Nikeziæ
Golobradi savetnik
Dušan
Nikeziæ je
do sada nagomilao tolike funkcije da je pravi vunderkind. Ništa èudno, jer
mu je otac Zvonimir bio šef sadašnjem premijeru Mirku Cvetkoviæu koji ga
je uputio u azbuku kraða iz i na štetu budžeta
Mersiha Hadžiæ
Posle oktobarskog državnog udara 2000. u prvi plan naglo
izbija konsultantska kuæa Ces Mekon i po pravilu dobija najveæe i
najbolje plaæene
poslove procene vrednosti kapitala i izrade programa privatizacije. Jedan od
bitnih saradnika Ces Mekona bio je i Mirko Cvetkoviæ, današnji
premijer Srbije.
Ces Mekon je u
stoprocentnom vlasništvu
Zvonimira Nikeziæa,
oca Dušana
Nikeziæa,
sadašnjeg
momka za sve mutne poslove srpske vlade.
Posle Ces Mekona Mirko odlazi na èelo
Agencije za privatizaciju odakle sprovodi "uspešnu" prodaju
smederevskog Sartida za samo 23 miliona dolara, tri šeæerane za 3
dolara i slièno.
U velikom broju tih poslova suflira mu Ces Mekon tate Zvonimira, dok sin
Dušan
postaje Mirkov pomoænik,
a onda i izvršni
direktor u Agenciji.
Trik koji je porodièna radionica Nikeziæa koristila
sastojao se od toga da su "struène" procene kandidata za
privatizaciju sklapali onako kako je oèekivao potencijalni kupac. Tako se
dešavalo
da poslovni prostor bude procenjen na 100 evra po kvadratu i sliène budalaštine koje
su obarale cenu preduzeæa.
Njihove umotvorine je bespogovorno prihvatala
Agencija za privatizaciju, tako da su deo para primljenih ispod žita za
ovakav rad Nikeziæi
davali i Mirku Cvetkoviæu. Da li je onda èudno što je Mirko Dušanu verniji
nego sopstvenoj ženi i što ga voda svuda sa sobom.
Kada je Mirko zbog "uspeha" postignutih na èelu
Agencije za privatizaciju dospeo na mesto premijera Srbije, sa sobom je povukao
i Dušana
Nikeziæa
kome je dodelio funkciju liènog savetnika za finansije. Golobradi momak je tako i
dalje bio u poziciji da nastavi sa zaštitom interesa klana.
Koliko je Dušan odan svom ocu, a samim tim i Mirku
Cvetkoviæu i
ostalim lopovima na vrhovima nomenklature, pokazuje i to da je postavljen na
mesto predsednika Upravnog odbora Energoprojekt Holdinga, giganta kojeg
je trebalo uništiti
da bi ga jeftino kupio neki od domaæih tajkuna.
Sa tog mesta Dušan na funkcije direktora i ostalih
kljuènih
ljudi postavlja nesposobnjakoviæe i lopove èija je jedina preporuka bila
bezuslovna odanost klanu Nikeziæevih, kao i njihovim mentorima Cvetkoviæu, Dinkiæu i Æiriæu, tako da
nije èudno
što
je Energoprojekt prvi put u svom šestodecenijskom postojanju poèeo da pravi
gubitke.
Kako je njegova odanost isto kao i nestruènost
neupitna, Dušan
i dalje avanzuje. Posle racionalizacije ministarstava mesto ministra finansija
nominalno dobija premijer Cvetkoviæ, koji je, meðutim,
toliko tunjav da nije sposoban ni Vladom da upravlja, a kamoli još i jednim
tako znaèajnim
ministarstvom. Državni
sekretar u Ministarstvu finansija, pa tako i faktièki
ministar, postaje, ko bi drugi nego Dušan Nikeziæ.
Alavoj porodici ni ovo nije dovoljno, a njihove zasluge
za punjenje džepova
ljudi na vlasti su oèigledno
impozantne, tako da se Dušanu nalaze stalno nove funkcije sa kojih æe lakše da puni
porodièni
budžet.
Do svoje ostavke Božidar Ðeliæ je bio potpredsednik Vlade i
predsednik Odbora za privredu i finansije. Nije on nešto pošteniji od
Dušana,
ali je ipak bio potpredsednik Vlade. Sada na njegovo mesto na èelo odbora
dospeva mlaðani
Nikeziæ,
koji još
nije ni ministar!
Izgleda da nema kraja brljanjima dinastije Nikeziæ, jer što propusti
starac Zvonimir (na èelu
Ces Mekona), to opljaèka dete Dušan (stvarni
šef Ministarstva finansija). Mirko Cvetkoviæ je tu samo zakonom propisana
ikebana koja potpisuje unapreðenja za Dušana Nikeziæa.