Amerika
Republikanci traže kandidata koji æe poraziti Baraka
Obamu na sledeæim izborima
Vlast se osvaja sa punim buðelarima
Urušavanje amerièkog finansijskog
sistema, pogrešna ideologija i slabljenje institucija doveli su do toga da trka
meðu republikancima za predsednièkog kandidata postane neizvesna. I upravo oèi dobrog
dela Amerikanaca uprte su u buðelare onih iz Republikanske partije
koji se bore za šansu da se na sledeæim izborima
suprotstave sadašnjem stanovniku Bele kuæe, Baraku Obami. O ovoj
aktuelnoj amerièkoj temi piše Milan Balinda, urednik Tabloida
i dugogodišnji novinar amerièkog Majami heralda
Milan Balinda
Prvi èin pokreta Okupiraj Volstrit je završen. One šatore
koje nije zabranila policija, oterala je zima i visok sneg. Drugi èin zapoèeo je u kišovitom San
Francisku. Na meti su specifiène korporacije kao što su Vels Fargo i Bank of
Amerika, kao i realne teme: spreèavanje finansijskih ustanova da
oduzimaju stanove i kuæe èiji vlasnici zaostaju sa plaæanjem meseènih rata,
pristupaèna
medicinska zaštita
i obrazovanje. Osim hladnoæe i snega nije se mnogo promenilo: pokret OV je živ i rita
se, demonstranti ispisuju parole, a policija hapsi. Neko je zapisao 198 razlièitih naèina
nenasilne akcije. Protest pod šatorima bio je prva od tih akcija, sada je ostalo 197 da
se slede i još
500 koje æe
se osmisliti i dopisati.
Jedna mlada žena istièe natpis na
kome stoji: Vratite nam naše kuæe.
Prièa
te mlade žene
jedna je od tipiènih:
Moji su roditelji imali kuæu u Južnoj Kaliforniji. Oduzeta im je jer nisu mogli redovno da
plaæaju...
Nisu mogli da plaæaju
zbog medicinskih troškova.
Moja majka ima rak dojke, otac je preživeo srèani udar.
Reèeno
im je da napuste kuæu u
roku od dve nedelje, a kuæa je prodata na licitaciji. Od tada žive u
iznajmljenom stanu, ali kako im je kreditna sposobnost uništena,
morali su da plate depozit tri puta veæi od normalnog...
Jedan stariji gospodin držao je u
ruci poster sa natpisom Vratite nam naš grad.
Izgledao je kao da ne pripada pokretu OV. U neku ruku i nije bio tipièan
demonstrant. Radilo se o Varenu Lengleju, 69, bivšem šefu velike finansijske
firme Pacifik stok eksèenjdž. Pridružio se
protestu jer smatra da buduæe generacije neæe imati iste moguænosti koje
je imala njegova dok su bili mladi. Ima dva unuka i dve æerke i
ubeðen je da je pokret Okupiraj Volstrit "prava stvar".
Nisu se svi na demonstracijama ponašali
"gospodski". Grupa mladiæa uzvikivala je policiji: "Jebite se, svinje",
"Robovi",
"Svinje,
idite kuæi",
"Služite
korporativnim gazdama"... Oèigledno je bilo da ti uzvici nisu
bili nikome simpatièni,
ali ih isto tako niko nije upozorio da retorika Crnih pantera nije više u modi, a
i nije baš delotvorna.
Sjedinjene Države ne bi bile najsnažnija zemlja
na svetu kad bi tamo živeli samo siromašni i oni koji jedva sastavljaju kraj
sa krajem. Ima u Americi i dobrostojeæih, i bogatih, a i super bogatih.
Ovih dana oèi
dobrog dela Amerikanaca uprte su u buðelare onih iz redova Republikanske
partije koji se takmièe za šansu da se na sledeæim izborima suprotstave aktuelnom
stanovniku Bele kuæe,
Baraku Obami. Neki od njih su bogati, dok drugi i ne baš toliko.
Na vrhu piramide stoji Mit Romni èija se neto
vrednost procenjuje izmeðu 85 i 264 miliona dolara. Romni, bivši guverner
države
Masaèusets
koji trenutno nema stalni posao, pravi novac novcem - investicijama. Sve do prošle nedelje
nije hteo da tokom kampanje na uvid da podatke o plaæenom
porezu. Ipak, nakon što
je izgubio od Njutna Gingrièa u Južnoj Karolini, shvatio je da bi za njega bilo bolje da
obelodani koliko zaraðuje. Tako su svi mogli da potvrde glasine da Mit Romni
plaæa
porez izmeðu
14 i 15 odsto od zarade. To je sve po zakonu, jer dobit na investicijama se
oporezuje duplo manje nego na platu, ali takoðe ostaje gorak ukus u ustima biraèa ako se
još uzme u obzir da je svoj novac èuvao u stranim bankama, na
Kajmanskim ostrvima.
Romnijevi podaci o plaæenom porezu pokazuju da je tokom
dve poslednje godine zaradio 45 miliona dolara i platio 6,2 miliona poreza. Sve
je to legalno, ali za tako nisku stopu poreza na kapitalni prihod Varen Bafet,
jedan od najbogatijih ljudi na svetu, optužuje amerièki Kongres.
Bafet, koji veæ više godina predvodi
krstaški
pohod da se bogatima uveæa porez, tvrdi da æe biti prvi koji æe svojim
novcem doprineti smanjenju državnog duga. "On pravi svoj novac na isti naèin na koji
ja pravim moj", izjavio je Bafet. "On pravi novac ne podmeæuæi leða, ne
odlazeæi
na posao, ne èisti
toalete ili bilo šta
drugo slièno
tome..." U podacima o plaæenom porezu Mita Romnija i njegove supruge En može se uoèiti da su
oni dali sedam miliona dolara u dobrovoljne priloge, od toga 4,1 Mormonskoj
crkvi kojoj oni pripadaju. Jedna od stvari koje ne idu Romniju u prilog za
osvajanje kandidature Republikanske partije je i taj što je
mormon i što mnogi tvrde da crkva kojoj pripada nije prava hrišæanska
crkva. Potom, mnogi republikanci misle da on nije dovoljno konzervativan, mada
se on upire da pokaže
suprotno.
Sledeæi na listi koji bi hteo da bude kandidat Republikanske
partije je takoðe
jedan bivši
guverner, pedesetjednogodišnji Džon Hantsmen. Sada radi u porodiènoj firmi Hatsmen
korporejšn i njegova neto vrednost se procenjuje na od 16 do 72 miliona
dolara. Njegov otac je bio jedan od najbogatijih ljudi koji su svoje bogatstvo
sami stvorili. Uložio
je milijardu dolara za osnivanje univerziteta i centara za ispitivanje kancera.
Potom sledi Njutn Gingriè èije se
bogatstvo procenjuje na sedam do 31 milion. Bio je predsedavajuæi Kongresa.
Najviše prihoda mu dolazi od njegove kompanije Gingriè prodakšens.
Kongresmen iz Teksasa Ron Paul ima izmeðu 2,4 i 5,4
miliona dolara.
Rik Santorum, privrženi katolik i bivši senator
iz Pensilvanije, jedan je od najsiromašnijih kandidata ove grupe.
Procenjuje se da ima izmeðu jednog i tri miliona dolara. Rik Peri, aktuelni
guverner Teksasa, spada meðu najsiromašnije sa kapitalom od jedan do 2,5
miliona dolara. Prima platu guvernera koja godišnje iznosi 132.995 dolara. Ima
investicije u Pepsi, Ševron i Majkrosoft kompanijama.
Ovo su kandidati Republikanske partije koji su
preostali i koji su se namerili na predsednika Baraka Obamu, koji i nije baš da
sastavlja kraj s krajem. Predsednièka plata iznosi 400.000 dolara godišnje, a neto
vrednost Obamine imovine se procenjuje od 2,8 do 11,8 miliona. Kako je bivši
profesor prava i bivši Senator zaradio toliki novac? Sve legalno - od knjiga.
Njegove knjige Smelost nade i Snovi moga oca još uvek se nalaze u
gornjem delu liste najprodavanijih knjiga. Za 2010. godinu porodica Obama
prijavila je primanja od 1.728.096 dolara. A to je nešto manje od prethodne
godine kada su se njegove knjige još bolje prodavale. Obame su dale 14 odsto od
svojih primanja u dobrotvorne svrhe.
Bez obzira na to koliko novca politièki
kandidati imaju, ceh za kampanje plaæaju donatori - mnogi obièni graðani
doniraju manjim svotama, a bogatiji umeju èak i da iznenade visinom priloga.
Izbori iz 2008. bili su najskuplji zabeleženi, sa celokupnom sumom od 5,3
milijardi dolara. Ove godine èini se da rekord može biti oboren i to pre svega zbog
novih pravila o izbornim novèanim donacijama. Donatori mogu da uliju neogranièenu kolièinu
gotovine graðanskim
grupama koje mogu taj novac da potroše u politièke kampanje
kako god hoæe,
uvek i kada njihove odluke nisu koordinirane direktno sa kandidatima. Mogu ili
da podrže
svog kandidata ili da napadnu protivnièkog, a primenu klauzule da sve to
ne bude dogovoreno teško je proveriti. Te grupacije, nakon odluke Vrhovnog suda
o neogranièenim
donacijama, rastu kao peèurke zgusnute oko svojih kandidata i zovu se super
-PAK (politikal akš komiti - komitet politièke akcije).
Pre nekoliko nedelja jedan od tih komiteta po nazivu Pobeðujemo za našu buduænost,
grupacija koja podržava
Njutna Gingrièa,
dobila je èek
od pet miliona dolara. Èek su napisali Šeldon i Miriam Aldeson, vlasnici
lanca kockarnica u Las Vegasu. Po Forbsovoj listi Šeldon je naveden kao osmi
najbogatiji Amerikanac. Tim novcem Gingriè je platio svoje TV napade na Mita
Romnija. Inaèe,
braèni
par Aldeson otvoreno lobira da se amerièka ambasada preseli iz Tel Aviva u
Jerusalim. Gingriè je
veæ u
jednom momentu rekao da æe premeštanje amerièke ambasade biti prva stvar koju æe da uradi.
Braèni par Peri, Bob i Dojlin, vlasnici jedne od najveæih graðevinskih
firmi u zemlji, takoðe
podržavaju
republikanske kandidate. Za ove izbore do sada su se ispružili sa
3.337.600 dolara.
Porodica Kacenberg, Džefri i Merilin, priložila je do
sada 2.173.100 dolara i to za Demokratske kandidate. Džefri, koji
je bivši
direktor filmske divizije Volta Diznija, a sada je glavnokomandujuæi kompanije
Drim vorks animejš, na prošlim izborima pomogao je kampanju Baraka Obame
sa dva miliona dolara.
Na prošlim izborima, a èini se da æe i ovog
puta biti slièno,
najviše
novca za kampanju imao je aktuelni predsednik. Bez obzira na to što bogati
donatori favorizuju republikanske kandidate, Barak Obama dobija više priloga
od obiènih
graðana,
a ti prilozi pojedinaèno uglavnom ne premašuju sumu od 10 ili 20 dolara.
Trka meðu republikancima može da bude
duga i neizvesna jer se nijedan od kandidata u prve tri države gde su
se održali
izbori nije odvojio. Krucijalni mogu da budu izbori u Floridi, koja nosi veliki
broj glasova, ali o njima još nemamo podataka jer se tamo glasalo u utorak 31.
januara, dana kada se ovaj broj Tabloida veæ vrteo na štamparskoj
mašini.
Znamo da je Ron Paul najavio da neæe uèestvovati u kampanji u Floridi,
osim na TV debatama, jer za tako skupu državu, sa velikim brojem TV stanica i
dnevnih novina, nema dovoljno novca. Inaèe u državi
Florida, po njihovim pravilima, za kandidata su mogli da glasaju samo
pre-registrovani republikanci.
U raznim državama razlikuju se pravila glasanja
na partijskim skupovima. U nekima od njih svi mogu da glasaju nezavisno od toga
kojoj partiji pripadaju, ili kako su se izjavili za koga bi potencionalno
glasali. Takav je sluèaj u 13 država. U nekima samo registrovani
glasaèi
mogu da glasaju na partijskim izborima one partije za koju su se opredelili.
Nezavisni glasaèi
mogu da glasaju na izborima samo jedne partije. U nekim državama samo èlanovi
partije mogu da glasaju. A u nekim državama partije su same odluèivale koja æe biti
pravila, pa onda jedno važi za jednu partiju a drugo za drugu.
Aktuelna promena raspoloženja kod
nezavisnih glasaèa
može
da kreira probleme Baraku Obami. Taj nezavisni segment glasaèa doneo je
Obami pobedu na prethodnim izborima, ali taj segment može ove
godine da ga napusti. Iz te grupe predsednika podržava 31
odsto glasaèa,
ali dve treæine
smatraju da Obama nije znao da upravlja ekonomijom. Druga je stvar što su ti
glasaèi
takoðe
skeptièni
kada su u pitanju kandidati iz Republikanske partije. A meðu glasaèima za
republikance 70 odsto širom zemlje tvrdi da bi oni voleli da imaju veæi broj
pretendenata, meðu
kojima bi mogli da izaberu. Na prošlim izborima Obama je dobio 52
odsto od nezavisnih glasaèa, a bez njihove podrške teško je pobediti na predsednièkim
izborima.
Raspoloženje u zemlji možda dobro
ilustruje izjava jedne šezdesetogodišnje domaæice:
"Ne kažem
da Obama nije uradio ništa dobro i možda nije fer okriviti njega ili
administraciju, ali jednostavno mislim da je bilo više oèekivanja za
poboljšanje
našeg
ekonomskog stanja. Pošteno govoreæi, ako bi trebalo da glasam danas,
ne bih glasala."
Jedan drugi Amerikanac misli da republikanci imaju
problem jer samo govore o tome kako da pobede Obamu na izborima, a ne šta bi oni
uradili u Beloj kuæi.
Inaèe,
Republikanska partija æe potvrditi svog kandidata na skupštini koja æe se održati od 27.
do 30. avgusta u gradu Tampa, na Floridi. Demokrate æe glasati
za svog kandidata 3. septembra u gradu Èarlote u državi Severna
Karolina.
U utorak 24. januara predsednik Obama iskoristio je
svoje poslednje izlaganje "Stanje Unije" da bi ispred oba doma
Kongresa praktièno
zacrtao svoj program za reizbor. Zapoèeo je izlaganje tradicionalnom reèenicom:
"Stanje Unije sve je snažnije". Potom se hvalio da se ekonomija poboljšava i
da je on vodi sa idejom "sagraðena da traje", za razliku od drugih èije su
ideje i dovele zemlju u probleme. Predsednik je takoðe odgovorio
republikancima na optužbe da podvaja naciju naporima da u Americi stvori fer
situaciju za sve graðane:
"Vi možete
koliko hoæete
da to zovete klasnom borbom, ali bi veæina Amerikanaca to nazvala zdravim
razumom". Obamin predlog za reformu poreza na zaradu, samo nekoliko dana
nakon što
je Mit Romni obelodanio da on plaæa samo 13,9 odsto od svoje zarade
na porez, podrazumevao bi da najbogatiji plaæaju više nego što je to
sluèaj
sada.
U zvaniènom odgovoru Republikanske partije
na predsednikov govor, guverner Indijane Miè Danijels podvukao je sledeæe:
"Predsednik nije izazvao ekonomsku i fiskalnu krizu koja se i veèeras
nastavlja u Americi, ali je on izabran na osnovu obeæanja da æe to
popraviti i ne može
se reæi
da je u poslednje tri godine uèinio ništa više nego da pogorša stanje".
Pored ovog zvaniènog i tradicionalnog odgovora
opozicije, odmah nakon predsednikovog obraæanja naciji oglasili su se i
progresisti (levièari)
koji su u svojim glasilima tvrdili da je Obama mogao sve da iznese u 10 minuta.
Makar su tako govorili naslovi èlanaka. Potom su naveli listu problema na kojima su
stajale stavke kao što su nezaposlenost, niska primanja, deficit, zdravstvena
zaštita i nacionalna sigurnost. Nisu baš objasnili kako se ti problemi rešavaju
u jednoj zemlji s demokratskim ureðenjem gde i druga strana ima pravo
na svoje ideje, bez obzira na to koliko one mogu da budu pogrešne.
Svoj odgovor na predsednikovo izlaganje imale su i
novine širom
Unije. Urednièki èlanak Njujork
tajmsa istog jutra pokazao je da nisu zadovoljni Obaminim govorom, da
predsednik mora snažnije
da se bori za svoje ideje. Njujorški dnevnik insistira da novac mora
da se ulaže
za otvaranje radnih mesta i za edukaciju, a ne kako to hoæe
republikanci, za vraæanje državnog duga. Uvodnik u poslednjem redu podvlaèi da je
Americi sada potrebno snažnije voðstvo.
Niko ne bi glasao za Džordža
Kada bi se danas oèevi nacije
(Džordž Vašington, Džon Adams,
Tomas Džeferson
i Džejms
Medison) kandidovali za republikanskog predstavnika na predsednièkim
izborima - ne bi pobedili. Ni blizu. Niti bi bili dovoljno konzervativni, niti
dovoljno religiozni. Svi su oni smatrali da je vera privatna stvar. A u svoje
vreme Amerikanci su glasali za one koji su bili skeptièni po
pitanju suštinskih
dogmi hrišæanstva
- Sveto trojstvo, Isus kao sin Božiji i poroðaj Device.
Džordž Vašington je
nominalno bio anglikanac, ali je lièno najverovatnije pripadao deizmu.
Stavovi deizma danas nisu popularni u narodu. Taj sistem veruje u Boga, ali ga
ne vidi kao nekoga koji se meša u život ljudi.
Bog deizma je bio Bog koji je sve pokrenuo, Tvorac, "vrhunski
arhitekta", koji se, nakon što je stvorio èitav
svemir, povukao nezainteresovan za sled dogaðaja. Ne upliæe se u
detalje svoje tvorevine. Vašington je gledao na religiju kao
potrebu u pitanju morala, ali nije prihvatao crkvene dogme. Retko kada je na
bogosluženjima
ostajao do prièešæa. Prièe da se Vašington pred
odluèujuæe bitke
molio kleèeæi u snegu
su - izmišljotine,
prièe
su nastale nakon što je on umro.
Džon Adams,
koji je bio predsednik nakon Vašingtona, bio je nominalno
unitarian, jedna od grana protestantizma. Nije verovao u Sveto trojstvo i u božanstvo
Isusa. U svojim privatnim beleškama Adams je pojasnio da neke hrišæanske dogme
smatra neprihvatljivim.
Tomasa Džefersona je
skoro nemoguæe
definisati po pitanju vere. Jednom je izjavio: "Ja sam svoja sopstvena
sekta, koliko je meni poznato". Treæi amerièki
predsednik nije verovao u Sveto trojstvo, božanstvo
Isusa, vaskrsenje, prvobitni greh i sliène hrišæanske
dogme. U jednom razgovoru sa Adamsom tvrdio je da æe doæi dan kada æe prièa o Isusu
biti u kategoriji grèkih mitova, kao prièa da
Minerva izlazi iz Jupiterove glave. Ipak je Džeferson
cenio Isusa kao moralnog voðu. Džeferson je
takoðe
preuredio Novi zavet iz koga je izbacio delove o èudesima i
božanskim
delima, ostavljajuæi samo ljudskog Isusa èije je uèenje cenio.
Danas bi bio optužen da je masakrirao Bibliju.
Nešto
slièno
tome uradio je kasnije i Lav Tolstoj.
Džejms
Medison takoðe
ne bi mogao biti izabran. Nominalno anglikanac, istorièari ga
smatraju deistom. Bio je striktno za razdvajanje crkve od države.
Protivio se da država plaèa sveštenike u
Kongresu i pri vojnim jedinicama. Kao predsednik nije dozvolio da se federalni
posedi ustupaju crkvama. Danas bi Medison bio napadnut kao antireligiozni
fanatik koji se opire zvaniènim molitvenim danima èak i tokom
ratova.
Soroš najavljuje smak kapitalizma
Džordž Soroš, 81,
milijarder koji podržava pokret Okupiraj Volstrit, upozorio je
sredinom prošle nedelje da globalni ekonomski sistem može da se uruši i da su
nemiri na ulicama Amerike neizbežni.
Soroš je
uporedio današnje
stanje sa vremenom kada se urušavao Sovjetski Savez - ljudi zaista
ne shvataju šta
se dogaða.
Tvrdi da evro mora da preživi jer bi u protivnom pad evra sa
sobom u bezdan povukao èitav svet. Kupio je evropske obveznice u vrednosti od
dve milijarde evra.
Soroš, baziran
na Menhetnu, tvrdi da su državni odgovori na proteste u Americi
opasniji i od samih moguæih nemira. On takoðe podržava
predsednika Obamu i veruje da bi Obama "prijatno iznenadio" zemlju
pobedivši na ovogodišnjim izborima.
Podvukao je da je najgori scenario
urušavanje
finansijskog sistema, ali je takoðe rekao da Evropa još može da se
izvuèe
iz krize i da Sjedinjene Države moraju da "ojaèaju
institucije".
A u svojoj redovnoj kolumni od 22.
januara u Njujork tajmsu Pol Krugman, dobitnik Nobelove nagrade za
ekonomiju, tvrdi da je "stanje ekonomije strašno". Upozorava na
opasnost koja preti iz Evrope i, mada ukazuje na izvesna poboljšanja, tvrdi
da se Sjedinjene Države ne mogu brzo oporaviti, te da se stopa
nezaposlenosti neæe vratiti na normalu u neko dogledno vreme. Krugman
smatra da bi kresanje federalnih troškova još više pogoršalo situaciju, a da je
to put koji je za sada izabrala Evropa, i time pravi strašnu grešku. Krugman
završava
tu kolumnu upozorenjem da ako bi na ovogodišnjim
izborima pobedila "pogrešna ideologija", Amerika može da se
oprosti od oporavka.