Feljton
Sluèaj
Pukaniæ: Ubistvo sa potpisom države (7)
U Hrvatskoj
izveden tihi državni udar
Koje su najmraènije tajne u poslednjih 20
godina na Zapadnom Balkanu? Ko je likvidirao Ivu Pukaniæa,
vlasnika hrvatskog lista Nacional, i kakve veze njegova likvidacija ima
sa ubistvom Zorana Ðinðiæa? Kako je kriminalni klan Osmani preuzeo balkansko
kriminalno podzemlje? Ovo su neka od pitanja èiji se odgovori nalaze u knjizi Sluèaj
Pukaniæa - Ubojstvo sa potpisom države, autora Domagoja Margetiæa,
novinara iz Zagreba, a u nekoliko nastavaka prenosi ih Tabloid
Domagoj Margetiæ
Znaèajnu ulogu u usponu Tomislava Karamarka imala je i
"njegova lièna lojalnost Franji Greguriæu", pri èemu je
Karamarko operativno povezivao tzv. Greguriæev klan sa albanskom mafijom.
Greguriæev klan se sastojao od pripadnika
nekadašnjih
jugoslovenskih obaveštajnih
službi
koji su u komunizmu nadzirali spoljnu trgovinu, banke i velike privredne
sisteme, i koji su se "pre pada komunizma spustili u podzemlje, te iz
podzemlja nadzirali privredni, društveni i politièki život
Hrvatske", a koje je lièno vodio Franjo Greguriæ.
Premda je Karamarko, kako se procenjuje u kuloarima
stranih diplomatskih predstavništava u Zagrebu, "danas sve znaèajniji u meðunarodnoj
trgovini kokainom", odnosno "na taj naèin poslovno prisutan u Latinskoj
Americi", njegova aktivnost se, kroz ove godine, prvenstveno fokusirala na
meðunarodnu
trgovinu heroinom. U vreme dok je Karamarko vodio obaveštajni sistem Republike
Hrvatske, kroz "tu nesretnu zemlju" je prolazilo "preko
devedeset i pet posto heroina za evropsko tržište", i to "pod direktnim
patronatom domaæe
tajne službe".
Karamarko je ovu aktivnost organizovao u najužoj saradnji
sa meðunarodnom
albanskom heroinskom mafijom. Tu saradnju sa albanskom mafijom Karamarko je
temeljio na svojim porodiènim vezama u miljeu, odnosno na Amiru Muharemiju,
koji je nezvanièno bio "regionalni šef albanske mafije za Hrvatsku, Bosnu
i Hercegovinu i Crnu Goru". Prema procenama stranih posmatraèa,
"porodica Karamarko-Muftiæ-Muharemi" funkcionisala je "savršeno",
odnosno "sa precizno podeljenim ulogama".
Na taj naèin Karamarko osigurava uporište
albanskoj mafiji u državnim institucijama Republike Hrvatske, te istovremeno
osigurava uporište
interesima Islamske Republike Iran i njenih saveznika na hrvatskoj teritoriji.
Time Karamarko osigurava prestiž Muharemiju kod albanske mafije, te prestiž svom tastu
Muftiæu
kod Iranaca. Istovremeno albanska mafija i Iranci daju politièku potporu
Karamarku, te sistematski godinama pomažu njegov uspon na mesto prvog èoveka u
Hrvatskoj.
Pri tome je Karamarkov tast Osman Muftiæ po veri
sunit, dok Amir Muharemi i vodeæi ljudi albanske mafije pripadaju albanskoj šiitskoj
sekti Bektašija.
Meðutim, "Muftiæ se, još od vremena
dok je pokojni Alija Izetbegoviæ pisao svoju poznatu Islamsku deklaraciju, smatra
izrazito prošiitski
raspoloženim",
a ovo svoje opredeljenje "Muftiæ je delio sa vodeæim ljudima
Bosne i Hercegovine iz prošle decenije, odnosno vodeæim ljudima vodeæe
bosanskohercegovaèke
politièke
stranke SDA; pokojnim Alijom Izetbegoviæem, Harisom Silajdžiæem, Ejupom
Ganiæem
i Hasanom Èengiæem.
Uostalom "Muftiæ je sve te ljude lièno poznavao, te
je sa pokojnim Izetbegoviæem kao i sa Hasanom Èengiæem bio posebno blizak".
Osim toga, znaèajnu ulogu u usponu Tomislava
Karamarka imala je i "njegova lièna lojalnost Franji Greguriæu",
pri èemu
je Karamarko operativno povezivao tzv. Greguriæev klan sa albanskom mafijom.
Greguriæev
klan se sastojao od pripadnika nekadašnjih jugoslovenskih obaveštajnih službi koji su
u komunizmu nadzirali spoljnju trgovinu, banke i velike privredne sisteme, i
koji su se "pre pada komunizma spustili u podzemlje, te iz podzemlja
nadzirali privredni, društveni i politièki život Hrvatske", a koje je
lièno vodio Franjo Greguriæ.
Ovaj Greguriæev klan je praktièno sve
vreme trajanja Hladnog rata trgovao drogama, pri èemu je usko saraðivao sa
Sirijcima, sa temeljem veza koje su "na vrhu tih režima
organizovali tadašnji
jugoslovenski diktator Tito, njegov šef tajnih službi Krajaèiæ, te
sirijski diktator Asad stariji, tj. otac sadašnjeg sirijskog predsednika".
U to vreme je Krajaèiæ, koji je inaèe bio
Zagrepèanin,
kao kljuènog
operativca držao
Greguriæa.
Neposredno pre svoje smrti, 1986. godine, Krajaèiæ je ovu
"paralelnu vlast" u Jugoslaviji predao Greguriæu, koji se,
po raspadu Jugoslavije, "poslovno u trgovini drogama oslanjao uglavnom na
Siriju, a politièki
na neke znaèajne
zapadnoevropske zemlje, koje su u njemu videle šansu da oslabe hrvatske
nacionaliste i preko njegove organizacije utièe na prilike na Balkanu".
Na slièan naèin se pre raspada Jugoslavije i
albanska mafija, koja je takoðe nastala iz jugoslovenskih tajnih službi, poèela
oslanjati na Siriju, kao i na neke zapadnoevropske obaveštajne službe, pri èemu je usko
saraðivala
sa Greguriæem.
U poslednjih petnaestak godina Sirijce je potpuno preuzeo Iran, te je današnja država Sirija
"tek nešto
malo više
od vazalne države
Irana". Na taj naèin su Iranci postepeno preuzeli albansku mafiju, Greguriæev klan, te
veze koje su i Sirijci i Greguriæ, svaki za sebe, gradili u
Latinskoj Americi.
Ovu "zateèenu strukturu" Iranci su
postepeno reorganizovali na naèin da su "centar albanske mafije smestili u
Hamburg, i na vrh toga centra postavili klan Osmani".
Istovremeno su integrisali "zateèene
strukture", pa su tako pod uticajem Iranaca, albanska mafija i Greguriæev klan sve
uže
saraðivali
i "postepeno se pretvorili u jednu te istu organizaciju".
Na ovaj naèin se Karamarko "u oèima Iranaca
pokazao kao kljuèna
osoba koja ujedinjuje albansku heroinsku mafiju na podruèju Hrvatske
i Bosne i Hercegovine sa komunistièkim obaveštajnim
podzemljem u tim zemljama, pri èemu je ta osoba istovremeno preko svog tasta potpuno
povezana sa iranskim tajnim službama i još k tome znaèajna u meðunarodnoj
trgovini kokaina".
Drugim reèima "Karamarko je bio od
neprocenjivog znaèaja
za Irance".
Pri tome je dotadašnji šef komunistièkog obaveštajnog
podzemlja, Franjo Greguriæ, bio oslabljen bolešæu i starošæu, i više nije
mogao efikasno voditi svoju ilegalnu mrežu.
Stoga su Iranci sugerirali dogovornu smenu vlasti sa
Greguriæa
na Karamarka kao rešenje.
To je bila efikasno izvedena tranzicija, pri èemu su Greguriæ i
Karamarko nastavili svoju dugogodišnju saradnju, ali sa izmenjenim
ulogama - Karamarko je postao gazda, a Greguriæ njegov savetnik (consigliere).
Iranci su se odluèili za "celovitu i radikalnu
reorganizaciju celokupnog podzemnog miljea na Balkanu", a u cilju da
"na taj naèin
efikasno kontrolišu balkanski prostor, te da preko kontrole kriminala eliminišu
uticaj zapadnih zemalja i Rusije sa Balkana".
Kako je
Greguriæ još od kraja
1980-ih godina "uzastopno ponavljao nemaèkim obaveštajnim službama da æe
priznavati njihovo vrhovništvo na Balkanu", odnosno da æe
"postupati na naèin da priznaje Nemaèkoj kontrolu nad Balkanom kao
svojom zonom uticaja u novoj podeli sveta", Nemci su bili nervozni
najavljenom ostavkom Greguriæa.
Pri tome Nemci nisu hteli da Karamarko "kao
osoba bliska radikalnim islamistima" preuzme hrvatsko podzemlje od Greguriæa, te su
"u Hamburgu, kod klana Osmani, nemaèke obaveštajne službe lobirale
da se kontrola nad Hrvatskom preda nemaèkom èoveku, inaèe
nominalnom premijeru, Ivi Sanaderu".
Nemci su smatrali da je znaèajno i to
da je "Sanader nominalno katolik", pa da je kao takav
"primereniji" za šefa mafije od "Karamarka kao osobe iz kruga
radikalnih islamista".
Karamarko, koji je "Sanadera dobro poznavao i
duboko prezirao", i koji je "o Sanaderu kao kriminalcu i peraèu novca
imao debeli dosije", nije se bojao Sanadera, i "nije u njemu video
ozbiljnu konkurenciju", te je "upravo Karamarko imao kljuènu ulogu u
umirivanju Nemaca i dobijanju nemaèkog zelenog svetla za smenu na vrhu
Greguriæevog
klana.
Pri tome je dogovoren "kompromis" da
"Sanader direktno preuzme banke i velike privredne sisteme (tzv. tajkune)
od Greguriæa",
te da "Karamarko preuzme Greguriæevu funkciju u trgovini
drogama".
Uz to je dogovoreno da "Karamarko u tom trenutku
nominalno prizna Sanadera za šefa svih šefova u Hrvatskoj".
Tako je Karamarko balansiranjem sa Nemcima napravio
trostruku tranziciju poèetkom leta 2008. godine, i to:
- tranziciju sektora trgovine drogama sa Greguriæa na sebe
lièno;
- tranziciju u vidu istovremenog potèinjavanja
svih funkcija vezanih na trgovinu drogama albanskom klanu Osmani iz Hamburga,
uz osiguranje kljuène
uloge za Amira Muharemija;
- tranziciju kontrole nad hrvatskim bankarskim sistemom i
sa njim povezanim domaæim monopolistima, te funkcije pranja novca za meðunarodni
kriminal preko hrvatskih banaka na nemaèkog èoveka Ivu Sanadera".
Nemci su ovim dogovorom bili "izuzetno
zadovoljni", smatrali su da su zadržali kontrolu nad Hrvatskom, te su
svojim zapadnim partnerima u tišini garantovali da æe "Sanader postepeno preuzeti
kontrolu nad svim funkcijama u Hrvatskoj i neutralizovati Karamarka", samo
da mu za to "treba vremena".
Strani posmatraèi su analizirali novi Zakon o
policijskim poslovima i ovlašæenjima od pre par godina, koji se u potpunosti
smatra "Karamarkovim zakonom". Ovaj "Karamarkov zakon" je
izglasan u hrvatskom parlamentu, Hrvatskom saboru, bez saborske rasprave, a
predložen
je bez javne rasprave. Ovo je inaèe uobièajena
praksa u "demokratskoj" Hrvatskoj, preuzeta kao takva iz komunizma,
ali je pri tome potpuno inkompatibilna sa zapadnim svetom. Imajuæi u vidu
biografiju i poziciju èoveka koji je "naruèio od parlamenta i predsednika donošenje ovog
zakona", odnosno koji ga je u struènim službama svog
ministarstva pripremio, u kuloarima stranih diplomatskih predstavništava u
Zagrebu tumaèe
da æe,
zloupotrebom ove nedoreèene zakonske odredbe, "Karamarko stopiti tajnu službu i
policiju u jedan te isti sistem", te da æe se "uvesti praksa uhoðenja graðana kao u
primitivnim, komunistièkim i fašistièkim diktaturama dvadesetog veka".
Dok su se Karamarko, Sanader, albanska mafija te
iranske i nemaèke
tajne službe
bavile ovim "reorganizovanjem paralelne vlasti u Hrvatskoj", zemlja
je doživela
finansijski kolaps.
Tako su poèetkom jeseni 2008. godine svi
akteri ove drame postali svesni da se hrvatska privreda srušila. To je posebno
oslabilo Sanadera, buduæi da su banke i privredni sistemi koje je Sanader, pod
pritiskom Nemaca, preuzeo od Greguriæa, došli pred bankrot. Karamarka, koji je
imao "redovni priliv gotovog novca od heroina", ovo je ojaèalo u
odnosu na Sanadera. Nemci nisu ovog puta mogli pomoæi Sanaderu,
buduæi
da je zbog svetske privredne krize nemaèki bankarski sistem i sam došao na rub
bankrota.
Tako da "tri kvartala iza toga" i
"nakon otpisivanja mnogo desetaka milijardi evra iz bilansa nemaèkih
banaka", Nemci i dalje u svojoj nacionalnoj ekonomiji imaju "preko
osam stotina milijardi evra nepostojeæeg novca knjiženog u
bilansima banaka, kojeg tek treba otpisati, a da se pri tome ne izazove krah
nemaèke
privrede".
Do definitivnog razlaza Karamarka i Sanadera došlo je pod
meðunarodnim
pritiskom, i to zbog sluèaja ubistva australijske turistkinje, dvadesetjednogodišnje Britt
Lapthorne, koju su oteli i ubili policajci u Dubrovniku.
Devojka je oteta "po narudžbini
nepoznatog naruèioca",
za kojeg se "veruje da je iz inostranstva", a koji je, prema jednoj
verziji dogaðaja,
"naruèio
otmicu žrtve
koju može
silovati, muèiti
i ubiti". Policija je, prema toj verziji dogaðaja, kako
bi "zadovoljila bogatu mušteriju" nasumce otela prvu plavokosu devojku koja
govori engleski, a to je bila nesretna Australijanka Britt Lapthorne. Nakon
ubistva, žrtvino
telo je, navodno uz znanje policije, baèeno s tegovima u more. Buduæi da su iz
lokalne policije curili podaci, lokalna javnost je preprièavala dogaðaj. To je
doprlo do australijskih medija, te je sluèaj postao "najpoznatiji sluèaj ubistva
u Australiji", a o njemu je snimljen vrlo popularan dokumentarni film koji
je izrièito
razotkrio identitet policajaca ubica.
Buduæi da je Karamarko odbio da smeni policajce koji su oteli
australijsku turistkinju radi silovanja, muèenja i ubistva, te nije dozvolio
lokalnom pravosuðu
"niti da pomisli iste procesuirati", meðunarodna zajednica je naredila
Sanaderu da pod svaku cenu smeni Karamarka.
Sanader je u poèetku pokušao da
ponudi "kompromisno rešenje" u vidu smene Karamarkovog saradnika, direktora
policije Vladimira Fabera, ali se Brisel nije ovim zadovoljio. Zato je Sanaderu
nareðeno
da Karamarka smeni, ili æe u protivnom protiv samog Sanadera biti pokrenut
kazneni postupak u Austriji zbog njegove liène umešanosti u
pranje novca u lokalnoj Hypo banci u Austriji.
Na to je Karamarko, preko pripadnika kriminalnog
klana Osmani, "poruèio Sanaderu da æe mu ubiti æerku ako ne
odstupi", pa se Sanader, u strahu za vlastiti život, kao i
život
èlanova
svoje porodice, povukao, a "Hrvatska se uz srednjoamerièki
Honduras, svrstala u grupu zemalja u kojima je izveden tihi državni
udar".
Na ovaj naèin je Karamarko postao prvi èovek nakon
1990. godine koji ima apsolutnu vlast u Hrvatskoj.
Za razliku od Tuðmana, koji je morao "da trpi
klanove oko Greguriæa,
Perkoviæa i
Šuška", a
da ih nije mogao nadzirati, Karamarko više nema nikakve konkurencije u
Hrvatskoj.
On u potpunosti kontroliše organizovani kriminal,
sistem policije, tajnu službu, državnu upravu, medije, politièke stranke
i bankarski sistem.
Osim toga uživa potpunu zaštitu
Islamske Republike Iran, koja pokriva tekuæi manjak u državnom budžetu i koja
održava
likvidnost bankarskog sistema, te time "održava na životu inaèe sasvim
neodrživi
sistem" i time "odgaða inaèe neizbežan fiskalni i finansijski slom Hrvatske".
Zato se postavlja pitanje: Kako æe Karamarko
koristiti ovu apsolutnu vlast u Hrvatskoj?
"Karamarkov zakon"
Nedoreèenosti novog zakona o policiji
Karamarko æe
iskoristiti za stvaranje policijske države.
Kako bi došli do odgovora na ovo pitanje,
strani posmatraèi
su analizirali novi Zakon o policijskim poslovima i ovlašæenjima, koji se u
potpunosti smatra "Karamarkovim zakonom".
Zakon je izglasan dana 30. jun 2009, te ga je istog
dana proglasio hrvatski predsednik Stjepan Mesiæ. Stupio je na snagu u roku od
nekoliko sati, odnosno veæ dana prvog jula 2009. godine.
Da je reè o stupanju na snagu u roku od
nekoliko sati, jasno je iz èinjenice da je zakon izglasan u jutarnjim satima, proglašen u ranim
popodnevnim satima, a stupio je na snagu posle ponoæi, tj. prvi
minut sledeæeg
dana.
Drugim reèima, Zakon je "sluèajno"
stupio na snagu u trenutku Sanaderovog podnošenja ostavke na mesto premijera i
predsednika HDZ-a.
U trenutku stupanja na snagu Zakon nije bio objavljen
na Internetu, tako da je u jednom trenutku važio kao zakon, a da ga niko u
javnosti i struènim
krugovima nije mogao proèitati.
Službeni list Republike Hrvatske, Narodne novine,
objavio je Zakon u broju od prvog jula 2009. godine, koji su redovni
pretplatnici putem pošte primili devetoga ili desetoga jula, tj. devet ili
deset dana nakon što
je isti veæ važio.
Zato se u kuloarima stranih diplomatskih predstavništava u
Zagrebu tumaèi
da je "procedura stupanja zakona na snagu tipièna za
najzaostalije i najkorumpiranije zemlje treæeg sveta", te da kao takva
"dokazuje politièko divljaštvo i totalitarne tendencije
vladajuæe
elite u državi".
Zakon u èlanu trinaestom, prvi stav, alineja
prva kao jednu od ovlašæenja policije u smislu toga zakona definiše:
"prikupljanje, procenu, arhiviranje, obradu i korišæenje
podataka".
Pri tome Zakon nigde ne pokušava definisati koje sve
podatke policija prikuplja, kako ih prikuplja, kako ih to
"procenjuje", kako pohranjuje i obraðuje, te kako koristi podatke.
Nesporno je da svaki sistem, pa tako i sistem
policije, radi sa informacijama, te prikuplja i obraðuje odreðenu vrstu
informacije.
No, zakonska odredba u ovako najširem moguæem opsegu
omoguæava
"najšire
moguæe
zloupotrebe".
Imajuæi u vidu biografiju i poziciju èoveka koji
je "naruèio
od parlamenta i predsednika donošenje ovog zakona", odnosno
koji ga je u struènim
službama
svog ministarstva pripremio, u kuloarima stranih diplomatskih predstavništava u
Zagrebu tumaèe
da æe,
zloupotrebom ove nedoreèene zakonske odredbe, "Karamarko stopiti tajnu službu i
policiju u jedan te isti sistem", te da æe se "uvesti praksa uhoðenja graðana kao u
primitivnim, komunistièkim i fašistièkim diktaturama dvadesetog veka".
Još veæu zabrinutost u kuloarima stranih diplomatskih
predstavništava
u Zagrebu izazvala je odredba èlanka devedeset i sedmog zakona, koja reguliše upotrebu
eksplozivnih sredstava i "posebnih vrsta oružja" u radu policije.
Ovde treba napomenuti da svaka zemlja inaèe ima
posebne institucije koje su zadužene za borbu protiv terorizma,
organizovanog kriminala, oružanih pobuna i slièno.
Takve institucije regulišu se posebnim zakonom, i
iste su adekvatno ustrojene, izvežbane i naoružane.
U tom smislu takve institucije mogu, u strogo definisanim
situacijama i pod strogo definisanim uslovima, upotrebiti eksplozivna sredstva
ili odreðene
vrste oružja
koje bi mogli definisati kao "posebne vrste oružja".
Meðutim, demokratsko društvo ne predviða naoružavanje
policije kao takve eksplozivnim sredstvima, niti "posebnim vrstama oružja".
Ovu odredbu Zakona strani posmatraèi smatraju
"posebno zabrinjavajuæom", buduæi da ista omoguæava naoružavanje bilo
kojeg službenika policije, odnosno bilo koje jedinice sistema policije
eksplozivnim sredstvima i "posebnim vrstama oružja".
Isto tako se "smatra zabrinjavajuæim i èinjenica da
se nigde ne definiše koje su to posebne vrste oružja".
Zato je u smislu ove odredbe, kad bi se njena primena
dovela do apsurda, "moguæe naoružati temeljnu policiju tenkovima i bazukama".
Premda ovakva ideja zvuèi suludo, strani posmatraèi naglašavaju da je
tako nešto
"legalno u smislu citirane zakonske odredbe".
Pri tome se istièe da je "ta odredba, kao i niz
drugih odredaba toga zakona, kao i sama procedura njegovog donošenja,
protivna Ustavu Republike Hrvatske".
No dok god se protivustavnost tog zakona ne dokaže, isti
obavezuje, te omoguæava
gotovo neogranièene
zloupotrebe.
Ova odredba Zakona propisuje da policija sme
upotrebljavati eksplozivna sredstva samo ako "postoji neposredna opasnost
za život
ljudi ili imovinu velikog opsega", no "zabrinjavajuæim se
smatra" njeno vezivanje za odredbu èlanka devedestog Zakona, koja
predviða
da se hemijska sredstva mogu primenjivati od strane policije kad je potrebno
uspostavljanje javnog reda i mira narušenog u veæem opsegu.
To upuæuje da se, po izrièitoj želji
zakonodavca, eksplozivna sredstva i posebne vrste oružja imaju
upotrebljavati od strane policije u sluèaju "potrebe uspostavljanja
javnog reda i mira narušenog u veæem opsegu".
To praktièno znaèi da je u
sluèaju
javnih protesta koji dobiju nasilniji karakter, dozvoljeno protiv demonstranata
upotrebiti eksploziv i bilo koju drugu vrstu oružja.
Pri tome je dovoljno da policija proceni da je
"imovina veæeg
opsega ugrožena",
i da krene na demonstrante eksplozivom i bilo kojom drugom vrstom oružja.
Premda i ova konstatacija zvuèi suludo,
takvo hipotetsko postupanje policije je po izrièitom slovu ovog zakona legalno.
Takva odredba Zakona je oèito protivustavna,
ali ista obavezuje sve dok se od strane Ustavnog suda Republike Hrvatske
eventualno ne proglasi protivustavna.
Stoga strani posmatraèi ocenjuju da je "zakon
namerno napisan na tako nedoreèen naèin, kako bi se otvorila vrata neogranièenim zloupotrebama
ovih namerno nedoreèenih
zakonskih odredaba."
Ovo hitno donošenje novog zakona kojeg obeležavaju
"histerièno
napisane odredbe", u kuloarima stranih diplomatskih predstavništava u
Zagrebu tumaèilo
se time da "je Karamarko oèekivao javne proteste u jesen 2009. godine, te se
spremao doneti zakonski okvir kojim je pokušao omoguæiti
policiji najšira
moguæa
ovlašæenja, kakve postoje samo u diktaturama, a radi nasilnog obraèuna sa
svakim protestom".
Nastaviæe se