Svi užasi srpskih robijašnica: jedu pomije, spavaju na podu, umiru u najvećim mukama
Ko robiju dobije, bolje da se ubije
U
zatvoru u Sremskoj Mitrovici osuðenicima daju stari hleb,
kuvari žive pored pomija, brojni
nesreænici ovde spavaju na podu, a
redovna batinanja se obavljaju i u podrumskim samicama, kojih zvanièno više nema! Ovakve i još
strašnije slike užasnog terora koji vlada u skoro svim srpskim zatvorima,
posledica su opšteg rasula u Upravi za izvršenje kriviènih sankcija, u kojoj
nikoga više ne interesuje kako žive ljudi lišeni
slobode, veæ svi prave planove kako da i
posle promene vlasti ostanu gazde sa ove strane zatvorskih kapija
Milan Malenoviæ
Kazneno-popravni
zavod u Sremskoj Mitrovici jedini je zatvor u Srbiji u kome borave osuðeni strani državljani.
Pored njih, tu se nalazi i veliki broj osuðenika iz Srbije. Pre svega zato što u tom zatvoru borave
strani državljani, koje redovno obilaze
predstavnici ambasada njihovih zemalja, smatralo se da je to zavod za primer u
Srbiji. Problem je, meðutim, u tome što strani i domaæi osuðenici nikako ne robijaju
pod istim uslovima.
Ali,
ono što je dato strancima, uskraæeno je domaæim osuðenicima, sa izuzetkom onih koji imaju jake veze i puno
para, mada je retkost da u Srbiji takvi uopšte i dopadnu robije...
Izvor
Tabloida iz uprave ovog zavoda tvrdi
da zatvor veæ godinama nije obišao ni Miloš Jankoviæ, zamenik zaštitnika
graðana zadužen za prava lica lišena slobode. Prema nezvaniènim, ali vrlo pouzdanim informacijama, Uprava za izvršenje kriviènih sankcija pri
Ministarstvu pravde Srbije odugovlaèi sa
izdavanjem dozvole za ovu vrstu posete pravdajuæi se da zatvor u Sremskoj Mitrovici redovno obilaze
predstavnici stranih ambasada i organizacija za zaštitu ljudskih prava. To jeste taèno, ali stranci idu tamo gde ih vode iz uprave zatvora,
dok je Miloš Jankoviæ poznat po tome što odlazi i u delove zatvora koje bi uprava da sakrije.
Prošlog leta je tako gospodin Jankoviæ, zahvaljujuæi
podacima suðenika dostavljenim preko
redakcije Tabloida, uspeo da otkrije
postojanje navodno nekorišæenih samica u podrumu
jednog paviljona u KPZ "Zabela" kod Požarevca. U meðuvremenu
je našoj redakciji dostavljen apel
osuðenika iz KPZ Sremska
Mitrovica, da delegacija Zaštitnika graðana poseti ovaj zatvor i sama se uveri u nehumane uslove
koji tamo vladaju...
To
pismo poèinje reèima: "Molimo
vas da ovaj naš apel na život shvatite ozbiljno, jer mi nemamo više kome da se obratimo, niti možemo fizièki i psihièki da izdržimo ovakve logorske uslove i teror ljudi na visokim
položajima."
Po informaciji preuzetoj
sa zvaniène prezentacije Uprave za
izvršenje kriviènih sankcija (UZIKS), kapacitet zatvora u Sremskoj
Mitrovici je 1.150 osuðenih lica, proseèno u njemu boravi 1.280 osuðenika i 65 pritvorenika. U vreme nastajanja ovog èlanka, a prema zvaniènom web sajtu UZIKS-a, u KPZ
Sremska Mitrovica boravilo je 1.430 ljudi. Ali, prema informacijama koje je našoj redakciji dostavio izvor iz uprave zavoda, proseèno u ovom zatvoru bitiše izmeðu 2.100 i 2.400 osuðenika!
KPZ
Sremska Mitrovica je prenatrpan i postao je prava dušegupka, u kojoj osuðenici zbog nedostatka kreveta moraju da spavaju i na
podu! Uslovi kakvi nisu zabeleženi još od ranog srednjeg veka!
Prekoputa
ulaza u zatvoreni deo zavoda u Sremskoj Mitrovici, takozvani krug, nalazi se Prvi paviljon graðen u obliku slova T. Sobe u tom paviljonu su predviðene za èetiri osuðenika, ali ih danas tamo ima po šest, tako da je kretanje po sobi svedeno na minimum, a
nema ni dovoljno vazduha.
I
pored toga što su uslovi nehumani usled boravka veæeg broja lica od predviðenog, u poslednje vreme straža zakljuèava sobe u periodu od
14.30 i 16 èasova, smanjujuæi tako dodatno osuðenicima prostor za kretanje. Ovo je veæ postalo
sistematsko šikaniranje, jer je ceo
paviljon zakljuèan, pa osuðenici ni kada su sobe otkljuèane, nemaju gde da odu.
Takozvano
paviljonsko robijanje je tendencija u modernom evropskom sistemu izdržavanja zatvorskih kazni, a u Srbiji je prisutno od
vajkada. Ovaj sistem se smatra daleko humanijim od æelijskog robijanja, najviše zastupljenog u Sjedinjenim Amerièkim Državama, jer su osuðenici u prilici da se kreæu na veæem prostoru. Nadzornik
Prvog paviljona u KPZ Sremska Mitrovica oèigledno voli da gleda filmove sa tematikom iz amerièkih zatvora, pa izmišlja neka svoja pravila.
U
okviru pomenutog paviljona nalaze se i telefonske govornice, buduæi da osuðena lica imaju pravo na
najmanje jedan telefonski poziv nedeljno. Govornice pripadaju kompaniji "Orion", poznatoj po tome što nudi bežiènu fiksnu telefoniju. Kako je sistem bežiènog prenosa u Srbiji još u povoju, govornice u KPZ Sremska Mitrovica èesto ne rade, tako da je osuðenicima uskraæeno
njihovo zakonsko pravo na razgovor sa porodicom. U retkim trenucima kada rade,
ove govornice su skuplje od prethodnih, koje su pripadale "Telekomu
Srbije", jer impuls na njima više košta. Bez obzira na ovako loše
rezultate "probnog perioda" "Orion" je dobio dozvolu
podmitljivih funkcionera UZIKS-a da svojim govornicama zameni one
"Telekomove" u svim zatvorima u Srbiji...
U
krugu zatvora u Sremskoj Mitrovici, izmeðu bolnice i Doma kulture nalazi se zgrada bivše škole.
Nekada su se tu osuðena lica opismenjavala i obuèavala zanatima koji bi mogli da im budu od koristi kada
izaðu na slobodu. Stare vlasti su
veliku pažnju pridavale resocijalizaciji,
odnosno spreèavanju osuðenika da po izlasku na slobodu ponovo vrše krivièna dela. Onaj ko nema od èega poštenog da živi bukvalno je prinuðen da se prehranjuje èineæi razne delikte.
Ove
vlasti ne pridaju nikakvu pažnju ni resocijalizaciji, niti školovanju i obrazovanju osuðenika. Za njih je jedino važno da kradu i da nesreæne robijaše drže što dalje od oèiju javnosti. Iz tog razloga je nekadašnja škola
pretvorena u još jedan paviljon za smeštaj osuðenih lica, koji se iz
razumljivih razloga ne pokazuje delegacijama za zaštitu ljudskih prava. Njima se objašnjava da su u zgradi i dalje uèionice, a da osuðenici spavaju na drugom mestu. Istina je sasvim drugaèija.
U prizemlju bivše škole, u
malim prostorijama koje su nekada bile uèionice, smešteno je oko 100 osuðenih lica koja na raspolaganju imaju samo dva mokra èvora. Spavaju na starim krevetima koji su veæ davno rashodovani, a sada ponovo u funkciji jer
sredstva koja odobrava Ministarstvo pravde nisu dovoljna za kupovinu novog nameštaja. "U takvim
uslovima je nemoguæe ispoštovati ljudsko dostojanstvo i još su osuðenici zakljuèani po ceo dan, kao da su u prohvatilištu za životinje", navodi se u apelu upuæenom Milošu Jankoviæu.
Uslovi
koji vladaju u Školi pravi su raj za one u Treæem paviljonu. Ta zgrada, koja se nalazi iza zatvorske
kuhinje i oslanja se na Paviljon pojaèanog
nadzora, sazidana je još 1912. godine i nekada je
služila za prijem novopristiglih
osuðenika, zbog èega se u žargonu još naziva i Stari karantin. Danas u njemu pretežno borave pripadnici nacionalnih manjina, najviše Romi,
jer su to osobe koje nemaju para za advokate, pa tako ne mogu ni da prijave
nehumane uslove koji ovde vladaju.
Treæi paviljon se sastoji od tri sprata, a na svakom postoji
samo po jedan èuèavac u katastrofalnom stanju. Na prvom i drugom spratu toaleti više lièe na septièke jame, higijenski uslovi su nikakvi, tako da redovno
dolazi do pojave vaški i šuge. Ceo paviljon ima
samo èetiri tuša, od kojih u najboljem sluèaju rade dva, a èesto se dešava da osuðenici moraju da se guraju ispod jednog. Svi ti tuševi se
nalaze u prizemlju zgrade, dok ih na spratovima nema.
U
vezi sa ponašanjem straže u Treæem paviljonu u apelu se
navodi: "...Napomenuli bismo strog režim, jer dolazi do batinanja osuðenika zbog sitnica za koje se ne pišu ni disciplinske prijave... Postoje informacije da su neki osuðenici spuštani u podrum tog paviljona, gde su se nekada nalazile
samice, i da su tamo zlostavljani, a da nigde nije zavedeno da su zatvarani u
samice koje nisu u funkciji. Molimo vas da proverite i batinanja osuðenih lica smeštenih u Pojaèanom nadzoru (disciplinski deo), koje više ne biju u hodnicima nego u sobama gde nema
kamera."
Smrad, beda i jad...
Kada novi osuðenik pristigne u KPZ Sremska Mitrovica smeštaju ga prvo u Prijemno odeljenje, popularno nazvano
Karantin. Po zakonu, osuðenik tu sme da boravi
najviše mesec dana i da zatim bude
prebaèen u neki od paviljona u
zavisnosti od klasifikacije koju mu odredi uprava zavoda. Ali, u KPZ u Sremskoj
Mitrovici novopridošlice èesto borave duže od mesec dana u Karantinu, i to u
sobama predviðenim za èetiri lica u kojima ima šest kreveta, a boravi po osam osoba. Ona dvojica viška spavaju ispod kreveta i to na golom podu, jer nema
dovoljno dušeka, a nedostaje i æebad.
U
toku 2011. dolazilo je više puta do štrajka osuðenika zbog nemoguæih uslova koji vladaju u Karantinu, posebno zbog
nedostatka dušeka. Bivši upravnik KPZ Sremska Mitrovica Milan Pavloviæ je sve to vešto zataškavao...
U
produžetku zgrade u kojoj se nalaze trpezarija i kuhinja, nalazili su se nekada
kantina, magacin i kancelarija kantinjera.
Danas u tim prostorijama boravi tridesetak osuðenika koji su svi zaposleni u kuhinji. Sobice u kojima
borave, a nazivaju ih štalama, nalaze se odmah
pored prostora u koji se odlažu pomije.
U
objektu nema tuševa, tako da su osuðenici primorani da odlaze u 150 metara udaljeni vešeraj na kupanje, gde takoðe nema tople vode. Osobe smeštene u ovom delu su, da podsetimo, zaposlene u kuhinji i
morale bi da podležu najstrožim higijenskim kriterijumima.
U
bivšoj kantini nalaze se radijatori koji se rado pokazuju delegacijama koje tu
zalutaju, ali oni ne funkcionišu pošto nisu
prikljuèeni na toplovod. Zimi se
nesreæni osuðenici smrzavaju. U svom apelu osuðenici navode: "...U toj natrpanoj zgradi borave ljudska biæa koja jedva vazduha da imaju, a još ih i zakljuèavaju. Prosto je neshvatljivo da ljudi koji nam prave i
dele hranu borave u najlošijim uslovima u celom
zavodu. Kako da ne brinemo za svoje zdravlje kada možemo da dobijemo neku zaraznu bolest? Da li ti
ljudi imaju uslove za održavanje liène higijene?"
Desno
od ulaza u krug, ispred Doma kulture, nalazi se Èetvrti paviljon koji se sastoji od tri sprata. Paviljon
je predviðen kao radni paviljon, mada
danas 80 odsto ljudi u njemu nigde ne radi. Osuðenici borave u sobama predviðenim za dve osobe u kojima žive po njih èetvorica. Zbog nedostatka prostora kreveti su poreðani jedan pored drugog, bukvalno su spojeni kao da su
osuðenici u braènoj zajednici!
Po
spratu postoje èetiri tuša, ali samo jedan bojler. Toalet je u sobama, odvojen
tankim i niskim paravanom, tako da osuðenici vrše nuždu bukvalno u prisustvu
drugih osoba. Posebno loši uslovi vladaju u
prizemlju gde æelije nemaju dovoljno dnevne
svetlosti, jer su kao u podrumu. Sobe su vlažne, a kupatila ruinirana.
Pošto su osuðenici u Èetvrtom paviljonu izdvojeni od ostalih, lako se zataškavaju sluèajevi batinanja i muèenja od strane zatvorske straže. U æelijama ne postoje elektrièni prikljuèci, tako da osuðenici nemaju televizore.
Kada
neka delegacija i zaluta u ovaj paviljon nju vode u kupatila predviðena za službena lica, a ne u kupatila
za osuðenike koja se nalaze na kraju
svakog sprata i koja katastrofalno loše
izgledaju.
U
nekadašnjoj zgradi Dubrave, gde su bile kancelarije za struène instruktore u zatvorskom pogonu, danas je Šesti paviljon. U tom paviljonu obièno boravi preko 80 ljudi koji nemaju ni tuševe, pa na kupanje moraju da idu u drugi objekat, pod
uslovom da im straža to omoguæi. U svom apelu osuðenici navode: "Ne znamo ni gde je tu WC, a to niko ni
ne pominje, kao da to nikome ne treba."
Iza
radionica, u posebnom, izdvojenom delu kruga nalazi se nekadašnji Industrijski kombinat u kome su danas u dva
paviljona smešteni osuðenici.
Drugi paviljon ima tri sobe i smatra se povlašæenim prostorom, što se prema uslovima koji tu vladaju nikako ne bi moglo
da prihvati. U tom paviljonu postoji soba broj 2, koja je prolazna za sobu broj
3, iako u njoj spava dvadesetak osuðenika.
Ta soba je u posebno lošem stanju i u njoj se
stalno oseæa smrad.
Prvi
paviljon u nekadašnjem Kombinatu ima osam soba
za smeštaj osuðenika, ali nijedno kupatilo niti WC, veæ se ide u drugi deo objekta, koji je u katastrofalnom
stanju. U tom paviljonu se koristi bunarska voda sumnjivog bakteriološkog stanja.
Kad je
Trivo bio Tito
Stara
i bolesna lica smeštena su u objektu nazvanom
Odmaralište, koji se zakljuèava ne samo noæu u
periodu od 19 do 7 sati veæ èesto i preko dana. U
Odmaralištu nema straže, veæ je za njegovu bezbednost
zadužena straža Prvog paviljona; nema ni zvonceta ni drugog naèina da se u sluèaju
potrebe pozove pomoæ, veæ preostaje samo vikanje kroz prozor. Pa ako neko èuje.
Pre
nekoliko meseci je grupa osuðenika iz kruga prebaèena u poluotvoreno odeljenje zvano Zelengora. Njima je
reèeno da tamo prelaze jer su
dobili bolji tretman, ali su u stvari prebaèeni kako bi se na krugu smanjio broj osuðenih lica. Nesreænici su smešteni na
spratu novog paviljona i zakljuèani 23 sata dnevno. Da li
je po zakonu da osuðenici sa V kategorijom umesto
u zatvorenom delu budu smešteni u poluotvoreni deo
gde ostali osuðenici imaju B kategoriju?
Ovakvo
katastrofalno stanje u KPZ Sremska Mitrovica nikoga ne treba da èudi, jer se naèelnica
prevaspitne službe Marija Kuzmanoviæ ukinula prevaspitne grupe, tako da vaspitaèi nemaju pravo ni da predlažu lica za bolji tretman, a osuðenici nemaju sa kim da razgovaraju u vezi sa svojim
statusom. Zato se dešava da osuðenici iz poluotvorenog budu poslati u zatvoreni deo iako
nisu napravili bilo kakav prekršaj, pa èak i da im se, makar formalno, ne piše disciplinska prijava.
Naèelnik za bezbednost kruga je Goran Škarin, kome je nekadašnji upravnik iz devedesetih godina,
neslavni Trivun Ivkoviæ, omoguæio da završi Višu školu unutrašnjih poslova, iako knjige ni u ruku nije uzeo! Ovaj, meðu osuðenicima ali i zaposlenima
po batinjanju poznati nadzornik, i danas ima obièaj da kaže: "...Eh, da je ovo
Trivino vreme." Škarin danas uživa podršku naèelnika službe obezbeðenja Slavka
Zindoviæa, tako da nesmetano
maltretira ne samo osuðenike veæ i zaposlene.
Možda
bi iznenadna poseta ljudi zaduženih za prava lica lišenih slobode mogla nešto
da popravi u KPZ Sremska Mitrovica, ali...
Umiranje u neljudskim uslovima
Krajem marta u Osmom
paviljonu KPZ "Zabela" umro je osuðenik Danilo I., koji je prethodno istog tog dana prebaèen iz zavodske bolnice na Bolesnièko krilo (BK) poluotvorenog odeljenja. BK nije isto što i bolnica - to je samo obeležje za sobu u kojoj borave stariji i radno nesposobni osuðenici. Ona se nalazi na prvom spratu Osmog paviljona,
koji je noæu zakljuèan, a straža se nalazi u prizemlju. Dovikivanje je jedini naèin skretanja pažnje da nešto nije u redu. Dok pomoæ stigne, kao u Danilovom sluèaju, èesto je prekasno.
Postavlja se pitanje ko je odobrio da oèigledno teško bolesni osuðenik iz zatvorske bolnice, u kojoj je imao kakvu-takvu
negu, bude prebaèen u obièan paviljon u kome je umro u najstrašnijim mukama?
Da li je to, moguæe, uèinio naèelnik pomenute bolnice, koji je 4. aprila 2012. došao na intervenciju u Osmi paviljon u kome se još jedan osuðenik borio sa smræu. Sa rukama u farmerkama pomenuti "lekar" je
gledao agoniju zatvorenika zbijajuæi šale sa stražom: "...Od sve pomoæi jedino mogu da mu pružim svež vazduh. Da otvorim
prozore?"
U zloglasnom Sedmom
paviljonu KPZ Zabela, takozvanom "zatvoru u zatvoru" 5. aprila 2012.
obesio se kamatar iz Požarevca poznat kao Rmba. Nesreæni èovek nije ni bio osuðenik, veæ pritvorenik, a u Zabelu
je prebaèen pošto više nije bilo
mesta u požarevaèkom istražnom zatvoru. Odeljenje
istrage u Sedmom paviljonu èine sobe u kojima su
kreveti na èetiri sprata. Posle Rmbine
smrti ostali pritvorenici u istražnom delu Zabele u noæi na 6. april pobunili su se protiv nehumanih uslova u
kojima borave.
Aleksa Filipoviæ je imao samo 21 godinu kada je odluèio da u Vaspitno-popravnom domu Valjevo digne ruku na
sebe i sebi prekrati muke. Za sobom je ostavio oproštajno pismo datirano 18.
maja 2011. u kome za svoju dobrovoljnu smrt okrivljuje zaposlene u zatvoru,
posebno stražu koju je optuživao za nepotrebno i bezdušno batinanje. Za sobom
je ostavio i ucveljenu majku koja veæ godinu dana od nadležnih institucija traži odgovor na
pitanje kako i zašto je njen sin umro.
Mladi Aleksa je, inaèe, osuðen zbog više kriviènih dela kraðe. Na taj naèin je on prehranjivao sebe i majku, buduæi da ih je njegov otac ostavio, a majka je bila bez
posla. Od èega danas živi njegova nesreæna majka?
Mrak je deo komfora
U KPZ Niš uobièajeni su noæni pretresi spavaonica. Tako je 16. januara grupa stražara predvoðena Dušanom Spasiæem u 23 sata upala u jednu spavaonu u paviljonu A. Zar
nije moguæe pretres izvesti u vreme
kada osuðenici ne spavaju? Poveèerje u KPZ Niš je, inaèe, u 21.30.
Zanimljivo
je da te noæi u paviljonu bilo struje,
što tih dana nije bio èest sluèaj. U svom rešenju od 23. januara 2012. godina, zamenik upravnika KPZ
Niš, Gordan Božiæ, koji vrši dužnost
upravnika, obaveštava osuðenike pomenutog paviljona da je upoznat sa tim da tamo èesto nema struje, pa tako ni svetla, jer je osiguraè dotrajao. Svoj dopis Božiæ završava: "...Nabavka spornog osiguraèa biæe realizovana u razumnom roku, kada se pribave potrebna
finansijska sredstva..." Kao da su osuðena lica tražila kupovinu hidrocentrale, a ne obiènog osiguraèa!
Alo, ovde Brus Li, jesmo li se sinoæ zapili?
Katastrofalno loše stanje u srpskim kaznionicama delom je posledica i
bezvlašæa koje vlada u Upravi za
izvršenje kriviènih sankcija (UZIKS). Formalno na èelu te uprave je direktor Milan Obradoviæ, koji veæ duže vremena ima probleme sa alkoholom. Oèevici su izvestili redakciju Tabloida da Obradoviæ ordinira u lokalu Tabor u beogradskom Bulevaru kralja
Aleksandra, gde pod dejstvom maligana sklapa "poslove". O èemu se konkretno radi nije poznato, buduæi da izjutra Obradoviæ ima veæ dovoljno problema da kod
svoje zgrade u Vojislava Iliæa 121 naðe gde mu je prethodne veèeri parkiran automobil, a veèernjih dogovora i svojih sagovornika se uopšte ni ne seæa!
Zbog ovoga je pravi šef UZIKS-a, iz penzije izvuèeni Velimir Vidiæ. To potvrðuje i apel osuðenika iz KPZ Sremska Mitrovica, gde se na jednom mestu
navodi kako njihove pritužbe redovno odbacuje "koordinator Velimir Vidiæ". Vidiæ, sa druge strane, kao "koordinator Ministarstva pravde" nema ista ovlašæenja kao i direktor Uprave Obradoviæ, pa ni kada bi hteo ne bi mogao da zavede red u srpskim
kazamatima.