Natrag
Beograd
Otimačina već otetog: kako gradska vlast Beograda na čelu sa Sinišom Malim sprovodi "javno-privatno partnerstvo"
Hajduci u Pionirskom gradu
Jedna od omiljenih lokacija u Beogradu, koje je svaka gradska vlast u poslednjih dve decenije otimala od građana, svakako je i Sportsko rekreativni centar "Pionirski grad". I danas, ali na mnogo drskiji način, gradska vlada na čelu sa Sinišom Malim, zaposela je ovaj prostor i dala ga na upotrebu firmi "Belwood", iza koje stoji vođa navijača Crvene Zvezde. Taj čovek "drži pod kontrolom" i gradskog menadžera Gorana Vesića i pomoćnicu gradonačelnika Irenu Vujović, čime je sebi obezbedio mogućnost da koristi ovaj atraktivni gradski prostor kao svoj, pa čak i da "iz senke" izabere novog direktora "Pionirskog grada".
Milica Grabež
Do 2012. godine, glavna zgrada Sportsko rekreativnog centra "Pionirski grad" u Beogradu, bila je u zakupu preduzeća "Interspeed" (nekada bliskog JUL-u i klanu Marka Miloševića) i njenih obrazovnih ustanova, gimnazije "Milutin Milanković", Visoke medicinske škole i Škole lepote. Nakon raskida ugovora, na scenu stupaju "menadžeri" Demokratske stranke...
U saradnji sa gradskom vlašću, bivši predsednik opštine Rakovica, a tadašnji vd direktor "Infostana", Bojan Milić, zaključio je ugovor o zakupu 4.500 kvadratnih metara (bez merenja, na neviđeno!), između JKP ''Infostan'' i ''Pionirskog grada''. Tu ulaze učionice, restoran i kuhinja (potpuno opremljena) od 1.500 kvadratnih metara. Gledano kroz dokumentaciju, "Infostan" je bio nosilac konzorcijuma koji je zaključio ugovor, a u čijem sastavu su osim njega bile još tri privatne firme sumnjivog porekla. Jedna od njih u tom trenutku nije ni registrovana u APR-u, a imala je kao lokaciju formalnog sedišta, "Pionirski grad"!
Cena zakupa je bila smešna (i dalje je ostala ista) od 270 dinara, bez PDV-a, po kvadratu. Direktor SRC-a u tom trenutku je bio kadar LDP-a Miroslav Lazović, iako je ta stranka bila vanparlamentarna. Nedelju dana pred pad gradske vlasti DS-a i uvođenja privremene uprave, na telefonski poziv predsednika gradskog odbora DS, Balše Božovića, bez ikakve potrebne dokumentacije, pomenuti direktor pod pritiskom i verovatno u strahu za svoj položaj zapošljava gradskog odbornika DS-a, Slobodana Stanimirovića bivšeg pripadnika MUP-a i vlasnika apoteke i trgovinske radnje u Barajevu, na mesto zamenika direktora.
Ovaj istog trena, shvativši da vlast njegove stranke u gradu pada, kreće u obračun sa direktorom i sa bivšom partijom, tako što daje sve informacije o ugovoru sa "Infostanom" novinarki Večernjih novosti, ne bi li se što pre i više dodvorio SNS-u, za koju je bilo očigledno da postaju vodeća politička snaga u Beogradu.
Tako započinje serijal tekstova koji ima za cilj da otvori sve potencijalne afere u ovoj ustanovi, vezanih za vladavinu Demokratske stranke, a na prvom mestu ugovore sa preduzećima ''Infostan'' i ''Emotion''.
Ubrzo, privremenu upravu u Beogradu, preuzimaju naprednjaci, a 30. decembra 2013.godine, "Infostan" obaveštava da je izašao iz konzorcijuma. Kreće kampanja za izbore, u kojoj SNS, potencira kako je "Pionirski grad" primer za korupciju ''žutih''.
Tokom naprednjačke predizborne kampanje, u "Pionirski grad" dolaze Goran Vesić, Siniša Mali i Slavko Gak sa celom svitom i obećavaju kule i gradove. Pričaju bajke o tome kako će njihova vlast učiniti da "Pionirski grad" bude "vraćen deci" do septembra meseca, kako će se srediti i renovirati glavna zgrada, rekonstruisati sportski tereni, biti postavljena ulazna kapija i rešiti pitanje izbeglica. Takođe, prete kako niko više neće moći da se krije iza potreba dece, a da pravi rialiti šou (aluzija na "Emotion" i Dragana Đilasa) i da sklapa štetne ugovore protivnih interesu Beograda, njegovih institucija i građana...
Onda su svi završili u restoranu jedinog zakupca koji je preostao iz konzorcijuma ("Belwood"), koji je i dalje tu po istoj ceni (270 dinara bez PDV-a) ali bez ugovora. Naime, sa njim je napravljen aneks na nepostojeći ugovor (Konzorcijum se raspao i ugovor sa njim više nije bio validan nakon 30. decembra 2013. godine), sve uz obrazloženje da će se javni poziv za izdavanje prostora u zakup naknadno objaviti (?), jer drugačije nije moguće. Toga nema ni do dan danas. Zašto?
Odgovor je jednostavan. Iza zakupca ("Belwood") , koji konstantno duguje oko dva miliona dinara, stoji jedan od vođa navijača "Crvene zvezde" (izvesni Gagi), a koga protežira Goran Vesić i pomoćnik gradonačelnika Irena Vujović, zadužena da direktno za Vučiće nadzire događaje u gradu, koji obezbeđuju i podršku tako da niko ne može i ne sme da postavi pitanje pravne osnove njihovog položaja ili da pomisli da ih iseli zbog konstantnih dugovanja i ovako smešno malog zakupa.
Zatim, da mogu u okviru centra da izgrade vodopade, fontane, lazy river, zauzmu službeni parking za potrebe restorana...Naravno, sve to bez zakonski neophodne saglasnosti. Ubrzo, polako preuzimaju prostor (proširili su se na ulazni hol i prostor oko centra), ne bi li ga u nekom trenutku opterećenog dugovima potpuno preuzeli ili napravili eventualno strateško partnerstvo sa gradom, kroz formu javno-privatnog vlasništva, koju Vučić toliko voli da potencira.
Namera "Belwood"- je očigledna da od centra naprave takozvani "Wedding center" (centar za venčanja i slične proslave) "sa zaokruženom ponudom". U tu svrhu im je data i kuća na ulazu u centar veličine od 120 kvadratnih metara, sa kaminom i đakuzijem, za smeštaj mladenaca (!?). Čovek koji organizuje sve ispred "Belwood"-a je inače izvesni Saša, vlasnik foto radnje proleterskog imena - "Kifla"!
U ovom trenutku, centar je u dubiozi od 11 miliona dinara, što za grad nije neka suma, ali, očigledno je da oni namerno, ne rešavajući nijedan problem, šta više podstičući ih, puštaju da se oni gomilaju, izbegavajući da donesu bilo kakvu poslovnu strategiju.
Direktor koga su postavili za vršioca dužnosti, sada to više nije, jer mu je status istekao 16. jula ove godine, a on očigledno nije u milosti Gorana Vesića i njegove ekipe, tako da sada zamenik direktora, Slobodan Stanimirović (u međuvremenu iz DS prešao u SNS), zamenjuje direktora i nada se da će ga gradska vlast postaviti na tu funkciju.
U međuvremenu, on na svakom koraku pokazuje snishodljivost prema predstavnicima ''Belwood''-a po dobrom starom uličnom običaju: "...Vidi, brate, može sve što se dogovorimo" i pruža im uverenja, da će, ako mu pomognu kod Vesića da ga postave za direktora, oni upravljati ''Pionirskim gradom''.
Na kraju, treba svakako podsetiti da je SRC "Pionirski grad" lociran u zaštićenoj zoni Košutnjaka, najlepšem delu Beograda. U njegovom sastavu se nalazi glavna zgrada od oko 5.000 kvadratnih metara, kao i osam paviljona od, u proseku, 200 kvadrata, čiji veći deo sada služi za smeštaj raseljenih i izbeglih lica sa prostora bivše SFRJ u ratovima 90-tih. U okviru kompleksa su i otvoreni tereni za fudbal i košarku, mala atletska staza, te teren za odbojku. "Pionirski grad" je gradsko preduzeće, odnosno ustanova , ali nije budžetski korisnik, što znači da troškove koje ima, podmiruje iz zakupa prostora koje izdaje, već dugo godina unazad. U okviru kompleksa je i privremeni montažni objekat firme "Emotion"(čiji je nekadašnji suvlasnik bio Dragan Đilas) za potrebe tv produkcije "Veliki brat", tereni za skvoš "Skvošlend" kluba i balon za mali fudbal KMF "Pionir". Sama ustanova ''Pionirski grad'', zvanično ima 12 zaposlenih.
Prethodna gradska vlast u Beogradu koju je predvodila Demokratska stranka, nije previše vodila računa o Sportsko-rekreativnom centru (SRC) "Pionirski grad" (čiji je osnivač grad Beograd), ali se trudila da situaciju učini održivom, jer para za ulaganje (koje centar traži) nije bilo. Takođe, izmeštanje raseljenih iz paviljona i rešavanje njihovog smeštaja je osetljivo pitanje, koju ni jedna vlast ne želi da rešava jer ne donosi popularnost.