Tabloid istražuje

Gradovi i opštine u Srbiji pred bankrotom, drama na koju vlastodršci nemaju odgovor

Na putu za pakao

Pljačka lokalne samouprave, tačnije, otimačina novca iz gradskih budžeta od strane vladajuće stranke, dostigla je razmere kakvih nije bilo ni u najgore vreme otomanskih haračlija. Ko još pamti kako je Aleksandar Vučić "praznio" budžet Novog Sada, dok je njegova stranačka koleginica Maja Gojković bila gradonačelnik ovog grada, neće mu biti čudno što je samozvani Vođa nastavio sa tom praksom, posebno danas, kad su njegovi naprednjački gradonačelnici i predsednici opština doslovno porobili Srbiju. Srbija će uskoro biti potpuno paralisana, ukoliko se u najkraćem roku ne nađe više od milijardu evra, za plaćanje opštinskih i gradskih dugovanja. Vučić će predložiti nastavak nasilja, sve do otimanja lične imovine građana koja je uveliko počela.

Nikola Vlahović

Gradovi i opštine u Srbiji na polovini 2017. godine, nalaze se u nezapamćenom dužničkom ropstvu i deli ih manje od 90 dana od potpunog bankrota. Više od milijardu evra prema zvaničnim, ili skoro dve milijarde evra prema nezvaničnim informacijama, iznosi ova zastrašujuća finansijska rupa, koju više niko i ničim ne može da popuni. Neplaćene obaveze lokalnih javnih preduzeća dostigle su četiri odsto bruto društvenog proizvoda, što je isto koliko i ukupan dug Elektroprivrede Srbije. Od 500 javnih preduzeća u kojima radi oko 64.000 zaposlenih, samo njih trideset posluje bez gubitka, i to, uglavnom, parking servisi i gradske toplane. Plate zaposlenih u javnim preduzećima i lokalnim samoupravama, čine 40 odsto svih njihovih rashoda.

Šokantnu informaciju o grandioznoj finansijskoj dubiozi lokalnih samouprava, javnosti su zadnjeg dana juna meseca 2017. godine, dostavili oni od kojih se to najmanje očekivalo: članovi Fiskalnog saveta koji su uputili dramatičan apel državnom vrhu, u jednoj rečenici: "...Ako Vlada Srbije ne preduzme neophodne mere, dugovi gradova i lokalnih zajednica će potopiti državne finansije".

U najvećim problemima su gradovi u kojima je Vučićeva Srpska napredna stranka najduže na vlasti i u kojima vladaju ljudi bliski vrhu te stranke - Kragujevac, Niš, Beograd i Novi Sad. U tim gradovima štedi se na socijalnim davanjima, oni ne mogu da servisiraju čak ni dugove koji dospevaju, dok se istovremeno u Kragujevcu raspisuju tenderi za skupa alkoholna pića, na privatna putovanja putuje se službenim autom, a u Beogradu se grade višemilionske fontane i jarboli.

Poznato je iz šerijatskog prava, da pobedniku pripada pravo na pljačku, pa je poučen ovom orijantalnim nasilništvom, sadašnji režim na vlasti zarobio sva javna preduzeća kao partijski plen. I ranije i sada, ta preduzeća prave ogromne gubitke, jer doslovno zbrinjavaju armiju članova vladajuće koalicije. Širenje ovog karcinoma ide dalje, pa nesposobni, neškolovani rukovodioci javnih preduzeća, koje režim imenuje iz svojih redova, na kraju daje takav rezultat da dugove gubitaša plaćaju svi građani iz budžeta.

Na taj način se više od pola milijarde evra godišnje odliva u jame bez dna lokalnih javnih preduzeća (Fiskalni savet kaže da je u pitanju oko 200 miliona evra, a toliko košta samo jednogodišnja "subvencija" iz budžeta, za RTB Bor!), dok istovremeno nedostaje oko 300 miliona evra godišnje za investicije u lokalnu infrastrukturu, vodovode, kanalizaciju, preradu otpada...

Država lokalnim samoupravama poslednje tri godine stalno smanjuje prihode, i još jedan talas otimačine koji se sprema, odvešće većinu lokalnih samouprava, dakle, gradova i opština, u propast i ubrzano nestajanje.

Ali, kao da se ništa ne dešava, Vučićevo Ministarstvo finansija uporno tvrdi da su opštine u suficitu od osam milijardi dinara! Pravo mafijaško knjigovodstvo sve može da dokaže "duplim knjigama", ali u konkretnom slučaju, takve laži padaju u vodu. Naime, samo u gradovima poput Kragujevca i Niša, dospeli dugovi iznose skoro deset milijardi dinara! Ali, tu se Vučić ne zaustavlja pa njegovo Ministarstvo finansija planira da u 2017. godini opštinama smanji prihode koje one ostvaruju za osam milijardi dinara! Upravo onoliko koliko ih je "ubedio" da su u suficitu! Šta će im pare, imaju ih dovoljno, hoće da kaže vlastodržac.

Jedna od omiljenih Vođinih igara je "Integrisanje lokalnog u republički prihod". Zvanično objašnjanje je "radi lakše naplate". Detaljnijim sagledavanjem puteva novca, reč je o pljački lokalnih samouprava.

Dve najugroženije gradske sredine, Niš i Kragujevac, koji su istovremeno i strateški izuzetno važni, kad centri dva regiona, Južne Srbije i Šumadije, stanje je više nego dramatično. Nekoliko udruženja građana je ovih dana pisalo skupštini i Gradskom veću Niša, upozoravajući na katastrofalne lokalne javne finansije, koje će u kratkom roku baciti u bankrot grad sa preko 200.000 stanovnika, a Fiskalni savet je uputio Vladi Srbije "poslanicu" u kojoj piše da će se "...Niš i Kragujevac bukvalno raspasti ako Vlada Srbije ništa ne preduzme".

Istovremeno, udruženja građana iz Niša traže da se "hitno smanjenje nepotrebnih i predimenzionisanih troškova, dovođenje broja zaposlenih na optimalni broj i smanjenje subvencija (stranim kompanijama) u cilju povećanja investicija", smenu direktora Aerodroma Niš "zbog upornog skrivanja informacija od građana i nanošenje finansijske štete Aerodromu, a time i građanima Niš..."

U Novom Sadu, većina javnih preduzeća odavno pliva u dugovima, a neka od tih dugovanja višestruko prelaze vrednost celokupnog kapitala kojim ona raspolažu. Grad je, zahvaljujući petogodišnjoj otimačini preko JP "Informatika" i još nekoliko preduzeća, izvesno vreme plaćao Vučićeve megalomanske prohteve, ali je došao do zida. Novca više nema, građani su opljačkani. Ostalo je još samo fizičko nasilje i otimanje nekretnina i lične imovine.

Lokalna vlast u Smederevskoj Palanci zadužila se za tri godišnji budžeta, a Prokuplje je zaposlilo četiri puta više radnika u lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima od propisanog. Sve su to posledice radikalske bahatosti, koja se sada zaodenula u Vučićevu naprednjačku kožu.

Prema sporazumu sa MMF-om u toku tri godine trebalo bi da broj državnih uposlenika bude smanjen za oko 75 hiljada, tj. 25.000 godišnje. Istovremeno, prema mnogim stručnim procenama, tako i Fiskalnog saveta, to je previše za Srbiju i vodi ka socijalnim nemirima. Prava mera je godišnja redukcija platnog spiska države za oko 15.000 zaposlenih, a i to vodi ka neizbežnoj katastrofi u kojoj se već nalazimo.

Vučić demagoški smatra da će povećanje lokalnih poreza i otpuštanje viška zaposlenih u lokalnim samoupravama i gradovima, odmah rešiti sve probleme. On, naravno, zna da će oni koji ostanu bez posla i dalje biti problem, ali sada mnogo veći: počeće da se umnožava broj njegovih političkih protivnika!

Višak od 10.000 zaposlenih u lokalnoj samoupravi, ali i to što 200 miliona evra godišnje ode na subvencije, doveli su do ovakvog stanja. Došlo je vreme da Vučić plati cenu svoje sumanute politike!

Država "krpi" rupe tako što iz budžetskih rezervi pomaže deficitarne opštine. Vučić tako "pomaže" samo onim opštinama i gradovima gde ima apsolutnu vlast i gde mu je lokalna vlast pseći odana. Tako je, samo u tu svrhu, prošle godine isplaćeno iz budžetskih rezervi dve milijarde dinara. Niš je dobio, na primer, pola milijarde dinara, dok je Jagodina, dobila 60 miliona dinara prve pomoći iz budžeta (mada se neprikosnoveni "gazda" Jagodine, Dragan Marković, uporno hvali samostalnošću i velikim uspesima). Ispostavilo se i da su mnoge od ovih "pomoći" iz budžeta, vraćene Vučiću kroz razne oblike "ličnih donacija" i donacija Srpskoj naprednoj stranci. Ko i kako te pare troši, nije teško pretpostaviti.

U gradovima i opštinama Srbije, umanjeni su prihodi za oko 30 milijardi dinara u odnosu na 2011. godinu. U lokalnoj samoupravi, ukinuto je 250 miliona evra prihoda godišnje, pa nije ni čudno što je ukupan (zvaničan) dug preko jedne milijarde evra, ili, pet puta 250 miliona, od čega je polovina ili više dug grada Beograda i njegovih opština!

Beograd ima problema sa dugom koji je od 60 miliona evra u 2007. narastao na 410 miliona u 2013., ali pre svega sa nerentabilnim gradskim saobraćajnim preduzećem za koje plaća čak15 odsto svojih rashoda. Godišnji manjak koji GSP pravi je 100 miliona evra, od prodaje karata zarade 10 milijardi dinara, a troškovi su im 24 milijarde dinara.

Kragujevac je nakon oktobra 2014. godine, iz državnog budžeta dobio više od milijardu dinara, a u međuvremenu je uzeo i kredit od 23 miliona evra, a da niko ne zna gde je završio taj novac, dok u gradu sve propada.

Grad Niš je krajem prošle godine kasnio u plaćanju obaveza u vrednosti od tri milijarde dinara, što predstavlja više od trećine gradskog budžeta. U prethodne tri godine, Niš je dobijao vanrednu pomoć iz republičkog budžeta od pola milijarde dinara. U isto vreme porazni su rezultati investicija, te tako je svega 38 odsto domaćinstava priključeno na kanalizacionu mrežu i 64 odsto na vodovodnu!

Gradska vlast u Užicu je napravila analizu primene Zakona o lokalnim samoupravama (kako je to zamislila Vučićeva birokratija), pa je brzo došla do podatka da će njegovom primenom ostati bez 400 miliona dinara na godišnjem nivou, ali se sada govori i o iznosu od oko pola milijarde dinara manje u gradskom budžetu. To praktično znači bankrot grada!

Industrijski centar, kakav je Pančevo, takođe je na ivici finansijskog kolapsa, brojni su stečajni postupci u toku, a grad je ostao i bez gradskih apoteka.

Da bi smanjila troškove i sprečila bankrot, opština Kikinda je još prošle godine, kao prva u Srbiji, uvela vanredne mere štednje, ali ni to nije pomoglo: budžetska rupa od 500 miliona dinara, čak ni nakon smanjenja plata do 30 odsto u javnim preduzećima, ništa nije manje nego što je bila. U Vranju su sve javne ustanove bez novca, a od prošle godine je lokalni zdravstveni centar na ivici bankrota, kao i sve gradske službe. U Požarevcu je broj blokiranih računa odavno prešao granicu "uobičajenog".

U predlogu Zakona o lokalnim samoupravama piše da se gubitak opština i gradova može nadoknaditi izmenom Zakona o porezu na imovinu! To znači da će ona preduzeća koja dobro posluju i zarađuju, biti nagrađena od države smanjenjem obaveza, ali će zato obični građani plaćati i do 30 odsto veći porez na imovinu! Zakonodavac, u ovom slučaju Vučićevi kreatori otimačine, već su našli načina kako će što efikasnije da prate kako teče naplata harača u opštinskim upravama.

Spremaju i nove antisocijalne pa i kriminalne metode: napraviće analizu opština koje od građana ne naplate maksimalan iznos za porez na imovinu i kad vide "stepen nenaplativosti" od sirotinje, računaće kao da im taj novac nije ni potreban i biće im smanjen iznos transfera sa republičkog na lokalni nivo, odnosno biće manji od predviđene jedne trećine!

Ovakva despotija koju predvodi Vučić i njegova pljačkaška administracija, najpre će se osetiti u lokalnoj infrastrukturi, pa će ulice i putevi po unutrašnjosti i dalje propadati, daleko od raznih Koridora koji ne vode nigde.

Nacrt novog Zakona o lokalnim samoupravama predviđa da će za 29,4 milijarde dinara biti manji prihodi opština od poreza na dohodak. Takođe, i da će za tri milijarde dinara biti manji prihodi opština zbog oduzimanja prihoda od taksi za držanje motornih vozila. Predviđeno je i da će zbog svega toga za 24,1 milijarde biti veći transferi ka lokalnim samoupravama. Ali, to što Nacrt novog Zakon predviđa, to je samo za naivne i neobaveštene! Vučić ima zadatak da zgazi pola Srbije, da ojadi milione ljudi, zatvori mnoge gradske i opštinske budžete i uništi (pokrade, pokloni i rasproda) postojeću infrastrukturu.

Stanje ništa nije bolje ni u Zaječaru, koji su obećani investitori uveliko zaobišli i u kome je privatni biznis skoro prestao da postoji. Računi osnovnih i srednjih škola su godinama bili u blokadi. U sličnoj situaciji bile su i sportske i kulturne ustanove u gradu, a mnoge od njih mesecima nisu imale struju, telefon, internet...

U takvoj atmosferi usvojen je budžet od oko dve milijarde je bio nadrealan, a u poslednjih nekoliko godina, izvršeno je samo 50 odsto budžetskih planova. Mnogo veći problem od ovakvog budžeta bila su dugovanja koja su ukupno iznosila skoro dve milijarde dinara. Grad godinama ništa nije plaćao i zato sistem gradske vlasti ne može da funkcioniše. Trpeće zato u narednom periodu zaposleni koji svoje plate dobijaju iz gradskog budžeta (tačnije, teško da će ih dobijati), ali i svi građani Zaječara, ponajviše oni koji su bez posla i koji čekaju na socijalnu milostinju. Pitanje je meseca kad će Zaječar zatražiti pomoć države, a sigurno je da tu pomoć neće dobiti, čak ni za najosnovnije potrebe.

Krajem, 2015. godine, ondašnji šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije Zoran Babić (danas direktor JP Koridori Srbije), prilikom otvaranja kancelarije svoje stranke u Mrčajevcima kod Čačka, rekao je, bez imalo srama, da je njegov Vođa uspeo da spasi zemlju koja je bila na korak od bankrota! Sve suprotno od onoga što se zbiva u stvarnosti, jer je većina opština i gradova u Srbiji, dolaskom naprednjaka na vlast, čekajući na Vučićeve lažne investitore, pala u teško dužničko ropstvo ili bankrot.

Zbog svega ovoga, Vučić već dugo vremena beži od susreta sa građanima u unutrašnjosti Srbije i sklanja se čak i od svojih podanika u lokalnoj samoupravi. I kad se negde uglavnom nenajavljeno pojavi, oko njega je živi zid sastavljen od obezbeđenja i partijskih udvorica, samo da ga neko ne bi nešto neprijatno pitao ili, ne daj bože, pljunuo po sred čela, iz neposredne blizine.

A 1. Izvor svih nesreća: Fiskalni savet o dugovima javnih preduzeća

Na dan kad je Fiskalni savet objavio panično upozorenje da Srbiju u najkraćem roku čeka slom opštinskih i gradskih budžeta i potpuna paraliza rada lokalnih samouprava, ova institucija objavila je i pregled dugovanja javnih preduzeća, preko kojih vladajuća Srpska napredna stranka otima novac i šalje ga u Vučićeve crne fondove. Prenosimo ga u celini:

"...Loše poslovanje javnih i državnih preduzeća već sad predstavlja preveliki teret za javne finansije, a kako žarišta problema nisu otklonjena, novi troškovi za pokrivanje njihovih gubitaka gotovo su neizbežni. Naime, analiza budžeta Republike Srbije za 2017. otkriva da vraćanje starih dugova javnih i državnih preduzeća (nastalih do 2015.) čini najveći deo planiranog fiskalnog deficita u ovoj godini.

U ukupnom zbiru, ovi rashodi dostigli su iznos od oko 40 milijardi dinara ili 0,9% BDP-a, dok je planirano da ukupan fiskalni deficit bude 75 milijardi dinara (1,7% BDP-a). Ubedljivo najveći deo ovih rashoda potiče od aktiviranih garancija Srbijagasa (oko 200 miliona evra), a tu su i Železnice Srbije (35 milina evra), Air Serbia (10 milina evra), Galenika (10 milina evra), Železara Smederevo (5 miliona evra), subvencija za RTB Bor (2 milijarde dinara) itd. Problematično je to što se dobro poznati mehanizmi nastanka ovih troškova ponavljaju u 2016: državna preduzeća, lokalna javna preduzeća i lokalne samouprave su samo u toj godini napravile kašnjenja prema Srbijagasu i EPS-u u iznosu od oko 160 miliona evra.

Ovo je problem u nastajanju koji preti da u budućnosti poveža javne rashode - bilo kroz izdavanje nove garancije Srbijagasu koju onda vraća država, bilo kroz finansijsko iznurivanje EPS-a čiji se dugovi onda takođe mogu prevaliti na budžet (iako nisu garantovani).

Na kraju, gotovo svake godine neplanirano se pojavljuju i neki jednokratni rashodi koji povećavaju fiskalni deficit, što će se, po svemu sudeći, dešavati i u narednim godinama. Osnovni izvor ovih rashoda takođe je loše poslovanje javnih i državnih preduzeća, ali nije jedini. Tako je u 2016. država preuzela otplatu duga Petrohemije prema NIS-u (oko 100 miliona evra), u 2015. preuzet je dug Srbijagasa takođe prema NIS-u (oko 200 milina evra), kao i obaveze prema vojnim penzionerima po presudi Ustavnog suda (oko 75 miliona evra), u 2014. dug JAT-a prema dobavljaiima (oko 170 milion a evra) i dr.

Premda je teško predvideti veličinu ovih rashoda i tačno vreme kad će doći na naplatu, već sad je moguće identifikovati nekoliko obaveza koje bi mogle pasti na teret budžeta u budućnosti. Na primer, poznato je da dug RTB-a Bor prema NIS-u iznosi preko 40 miliona evra, dok Galenika ima negarantovani dug prema bankama od oko 70 miliona evra - što kao u slučaju nekih drugih preduzeća u jednom trenutku može biti preuzeto u javni dug.

Takođe, skrećemo pažnju i na problem akumuliranja zakašnjenja zdravstvenih ustanova (bolnica, domova zdravlja, apoteka i dr), koje su do februara 2017. narasle na gotovo 12 milijardi dinara (godišnji prirast iznosi 2-3 milijarde dinara). Otplata akumuliranih kašnjenja isplata u zdravstvu, već je jednom pala na teret budžeta, kad su 2013. preuzete obaveze u iznosu od oko pet milijardi dinara, tako da ne bi bio presedan da se to ponovi.

Sličan problem postoji i kod nekih lokalnih samouprava, a procenjuje se da ukupne docnje lokalnog nivoa vlasti premašuju 10 milijardi dinara. Poseban rizik predstavljaju potencijalni troškovi po osnovu sporova koje država gubi pred međunarodnim sudovima.

Primera radi, Međunarodni sud za ljudska prava u Strazburu je po tužbi štediša nekadašnje Invest banke u Bosni i Hercegovini, presudio je da je Srbija dužna da isplati staru deviznu štednju, u iznosu koji se procenjuje na 200-300 miliona evra.

Kad se podvuče crta, Srbija je s javnim dugom na nivou od oko 75% BDP-a još uvek prezadužena zemlja i dovoljan je samo jedan spoljni "šok" da se ponovo nađe na korak od izbijanja fiskalne krize..."

Glosa

Republike Srbije ima 150 opština, 23 grada i Grad Beograd. Dakle, ukupno 174 jedinice lokalne samouprave. Grad Beograd kao samostalna jedinica ima 17 opština. Skoro svaka navedena opština i grad nalazi se u nepremostivim kreditnim zaduženjima. Preti im siguran bankrot, prazna kasa i prestanak funkcionisanja.