Preko pune linije

Srpska tajna služba u raljama ovejanih kriminalaca (12)

Ljubim ruke kume

Bezbednosno informativna agencija (BIA) tavori u mraku i blatu. Doskorašnji direktor Aleksandar Đorđević se dugo spremao da napusti brod koji tone. Uspeo je da zgrne milione evra, i očekivao je da će se povući na rezervni položaj. Ispunio je plan da za specijalnog tužioca za organizovani kriminal dovede svog bliskog rođaka iz Čačka, advokata Mladena Nenadića. Njegovi saradnici su se toliko osilili, da je direktor bio samo prisutni građanin u BIA. Bavio se svojim poslom, reketiranjem biznismena, nameštanjem sudskih procesa za veliki novac, razvijao je poslove svoje advokatske kancelarije u kojoj je ostavio svoje pripravnike, danas advokate...Uzeo je lepe pare od kontrole transporta narkotika. Proputovao je svet, nikom ne podnoseći izveštaj. Organizovao je opasnu mafiju u pravosuđu i policiji. Aleksandar Vučić se dugo mučio da donese odluku o njegovoj smeni. Učinio je to na poslednjoj sednici Vlade kojom je predsedavao. Zamenio je Đorđevića, postavljanjem Bratislava Gašića na njegovo mesto. Bata Santos je cvrkutao i do neba se zahvaljivao Vučiću što ga je iz kažnjeničke klupe vratio da i on malo vlada. Prethodno je bacio u septičku jamu Gašića, dok je bio ministar odbrane. Oprostio mu je sve afere, a onda je, skoro plačnim glasom, saopštio da ga menja zbog afere u kojoj je povredio nesmotrenom izjavom novinarku TV B 92. Na Banjici ništa novo. Direktor se ne javlja iz kabineta, niti se njemu ko javlja. Svi su na svojim mestima, pljačka se nastavlja, a nesrećni Gašić čeka da dođe red i na njega, da mu se Vođa javi, da se rukuje sa njim, da zanoće...Istraživač Magazina Tabloid nastavlja da opisuje srpsku tajnu službu, kao skup ovejanih kriminalaca koji njome vladaju

major Goran Mitrović

U kabinetu direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) uvode se nova pravila ponašanja. Dvadesetak načelnika, sa kojima direktor mora da komunicira, barem posao to zahteva, obučavaju se novim pravilima ophođenja. Bata Santos je u Kruševcu poznat kao kum grada, sin ga je pesmom unapredio u Dona.

Ova protuva od čoveka prvo je za 2,5 miliona evra kupila od Vučića mesto ministra odbrane, a sada je ustoličen, parama datim Vođi, za direktora tajne službe.

U njegov kabinet se ulazi pognute glave, s obaveznim naklonom i sa ''ljubim ruke kume''. Lopovska banda prethodnog direktora Aleksandra Đorđevića, čija nedela smo opisali u prethodnim nastavcima, malo je nervozna, jer Kum deluje zagonetno, kanda bi se mogao odlučiti na samostalan potez, da nekog od njih, ne pitajući Vođu smeni. Da utera strah kod ostalih, da poveća ulog. On je imao velike izdatke oko svog postavljenja, sada treba da izvadi štetu.

Bratislav Gašić, zvani Bata Santos, keramičar iz Kruševca, ima krvave ruke. Dok ga sin na društvenim mrežama slavi kao prvog mafijaša Kruševca, niko od poslanika opozicije iz Narodne skupštine ne postavlja pitanje da li je BIA mafijaška organizacija, pa je na njeno čelo potrebno staviti najgoreg - odnosno Dona.

Kao ministar odbrane Gašić je, da podsetimo i na to nedelo, naredio komandantu vojnog vazduhoplovstva brigadnom generalu Predragu Bandiću da po nevremenu podigne vojni helikopter da se iz Novog Pazara preveze bolesna beba, sa maloletnom majkom, čiji muž je bio u zatvoru, a očinstvo se pripisuje jednom visokom verskom funkcioneru, danas političar iz ovog grada. Helikopter Vojske Srbije koji je prevozio bolesnu bebu iz Novog Pazara za Beograd srušio se u širem reonu aerodroma u Surčinu. Nema preživelih, javile su agencije 13. marta 2015. godine.

Nakon izvršenog uviđaja konstatovano je da nema preživelih. U helikopteru je bilo sedam osoba - beba stara pet dana, četiri člana posade i dva radnika zdravstvenog centra u Novom Pazaru.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je na sednici Vlade Srbije da je poginulo sedmoro u padu helikoptera, među kojima dvojica najboljih pilota Vojske Srbije i beba stara pet dana.

U nesreći su stradali pilot Omer Mehić, kapetan Milovan Đukalić, zastavnik Nebojša Trajić, mehaničar letač zastavnik Ivan Miladinović, lekar Dževad Ljajić, anestetičar Miroslav Veselinović i beba iz porodice Ademović iz Novog Pazara.

Vučić je izrazio saučešće porodicama poginulih i pozvao ministra Gašića da ih obiđe. Najavio je i pomoć države oko sahrana.

Ministar odbrane Bratislav Gašić rekao je da su piloti koji su stradali bili najbolji koje je Vojska Srbije imala.

U svakoj pravnoj državi bi istog dana bili uhapšeni i ministar odbrane i brigadni general Bandić, koji je podigao helikopter da bi izašao u susret svom prijatelju, ministru zdravlja Lončaru, koji je hteo da se slika sa bebom na aerodromu. Sanitetskim vozilom beba je mogla da bude prebačena do Kragujevca i spasena, ali je Lončar odveo u smrt pored nje i još šestoro ljudi, jer je želeo da se slika i obavesti javnost kako ministar zdravlja brine o bebama iz Novog Pazara.

Helikopter je trebalo da sleti na stadion Partizana, na kojem su bili upaljen i reflektori, ali je pilotu naređeno da se podigne i krene na aerodrom Surčin, jer je tamo ministar Lončar.

Vučić je odmah pomilovao Gašića i Lončara. Nisu krivi, kazao je. Kriv je pilot, kome je naređeno da uzleti, po svaku cenu. General Bandić je oslobođen krivice, Lončar ga je poslao za našeg predstavnika u NATO-u u Briselu. (Upamtimo ime ovog zlikovca, da mu se sudi kada padne Vučićeva tiranija).

Umesto u zatvor, Gašić je, sa više koverata datih Vučiću, kao ''mali znak pažnje'' nastavio da ministruje, sve dok Vođa nije poželo da ga udari po ušima, i teatralno, skoro plačući, saopštio da smenjuje svog najpoverljivijeg i najodanijeg saradnika. I to zbog uvrede jedne novinarke, koja je bila prostačka, ali ne i zlonamerna. Sedam života ne znače ništa, ali kada je Gašić uvredio novinarku Verana Matića, e, brale moj, to Vođa nije mogao da mu oprosti. Prethodno ga je pustio kroz svoju Veliku propagandu laži. Većina novina ga je branila, svim snaga, neke su tražile glavu. A glava mu nije bila ni tamo ni 'vamo.

Vođa voli da prlja ljude. Zato dopušta da mu načelnici u BIA u poverenju saopštavaju informacije, mimo direktora, jer on na taj način pokazuje da je sve ''pod njegovom kontrolom''. Tako načelnik uprave koja se bavi i prisluškivanjem građana, Zoran Stanić, zvani Zis, i dalje referiše Vučiću o praćenju novinara, njegovih saradnika, biznismena, stranih diplomata, koje ova uprava vrši ''na crno'', bez sudskog naloga.

Zis godinama prodaje podatke i mafiji, o njen im konkurentima, a Vučiću je naročito važno šta rade njegovi biznismeni, koje povremeno ''zamoli za malu pomoć stranci''.

Načelnica logistike, Radmila Rada Selaković je najstariji radnik srpske tajne službe u njenoj istoriji. Ona je sa mesta stečajnog upravnika, pre četiri godine, bez ikakve provere, postavljena za načelnika logistike. Iako ispunjava sve uslove za starosnu penziju, gospođa Selaković vršlja i dalje po Službi. Obavestila je Vučića da su zaposleni u BIA ''dobro plaćeni, tako da im ne treba povećavati plate''. Rada porcelanka, poznata po niski belih porcelanskih zuba, službenim podacima servisira i Zvonka Gobeljića, kontroverznog biznismena, koji je ogrezao u kriminalu najgore vrste. Njih svoje se znaju sa fakulteta, koji je Rada završila, a Zvonko nije nikada.

Kada je Gašić imenovan za direktora, ona je bila na odmoru u SAD-u, kod kćerke, jer je u ovu zemlju iznela milione opljačkanih para. Silno se uzbudila da je Gašić ne počisti. Zvala je Vučića, ali se on nije javljao. Počela je da preti podacima koje je dobila od Zisa, o kartelu Vučićevih, da ih je iznela u Ameriku i da će da ''propeva''. Gašić je nameravao da je odmah penzioniše, ali to još nije realizovao, jer se plaši i svoje senke.

Gospođa Selaković je u sukobu interesa, jer je i član Upravnog odbora Poštanske štedionice, koja je privatno privredno društvo, a ona, kao državni službenik, ne bi smela da prihoduje i u ovoj banci.

Predsednik jedne od frakcija u Advokatskoj komori Beograda optužio je gospođu Selaković da je blokirala račun Komore, mada ona takva ovlašćenja nema.

Čišćenje BIA je odloženo, i dok je Bata Santos na njenom čelu, ništa se neće promeniti. Pljačka desetine miliona evra, koje su uzete za otkup službenika ambasade Srbije u Tripoliju završile su na računima funkcionera BIA. Gašić je trebalo da to istraži i pohapsi pljačkaše, ali...

Ista postavka u tajnoj službi pokušava da prepusti deo kolača Bati Santosu, od trgovine narkoticima, oružjem, akciznom robom. Andrej Vučić je preuzeo sve prljave poslove, tako da je tajna služba sa njim u neobjavljenom ratu. Budući da im je posao tajan, za očekivati je da u ratu sa Andrejem i njegovim bratom, ipak, izađu kao pobednici. Dotle će Bata Santos spremati tajne odrede za rat koji se sprema u Srbiji, jer narod globu i teror više trpeti ne može.

(Nastavak u sledećem broju)