Francuska

Ko je, kada i kako planirao "panevropu" sa milionima migranata iz Azije i Afrike

Nova rasa na Starom kontinentu

Jedan od idejnih stvaraoca Evropske unije, još 1925. godine je u svoj program buduće Panevrope uvrstio kao ključnu stavku nestanak evropskih domorodaca bele boje, uz organizovanu invaziju migranata iz Afrike i Azije. Cilj je da kroz obavezni multikulturalizam i malo seksa na dobrovoljnoj bazi, ti dođoši stvore novu rasu ljudi bez korena i bez patriotizma. Ideja ovog genijalnog idiota je da se od sirotinje raje stvore poslušni mešanci a da ih potom izabrani plemići mondijalizma podrede svojoj volji. Gledajući oko sebe izgleda kao da je njegovo obećanje na putu ostvarenja i niko ništa ne primećuje.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Zločin je savršen, al' nije završen

Koliko je ljudi u Srbiji ikada čulo za Ričarda-Nikolu de Kudenova-Kalergija, (Richard Nicklaus de Coudenhove-Kalergi)? Možda nešto malo ako ste veliki ljubitelj neizbežnog puta Srbije ka EU i NATO paktu ili ako ste samo pobornik što većeg broja migranata kojima treba ukazati gostoprimstvo i spašavati ih od bede. Znate možda i to da je ovo predugačko ime mađarsko-japanskog plemića usko povezano sa stvaranjem Evrope kao državne zajednice i bar ste čuli da postoji velika istoimena Panevropska nagrada za doprinos na stvaranju EU koja se svake druge godine dodeljuje vrednim i doslednim evrotvorcima i koju su do sada uboli Merkelova 2010 i Van Ron Poj 2012 te. Ko bi drugi.

Ali, krenimo priču iz početka i ovog plemića mešanca madžarsko-japanskog stila zovimo skraćeno i u prevodu po naški, Nidža Kalergija. Ovaj polutan je bio sin mađarskog plemića i jedne Japanke. Otac mu je bio diplomata Austrougarske u Tokiju, gde se i rodio mali Kalergija. Kad je u Beču stasao za vojsku, u Sarajevu je Gavrilo uradio njegovog prestolonaslednika, i golemo carstvo je objavilo rat maloj Srbiji. Plemić i sin ambasadora, mladi Nidža je preko veza i podmaza postao privremeno nesposoban za carsku armiju i posvetio se bubanju i filozofiranju.

Iz rata je izašao kao doktor filozofije i građanin Čehoslovačke, jer su mu u Versaju rasturili carstvo na sastavne delove. Svoje slobodno vreme je posvetio pisanju članaka i knjiga na temu Panevropa kao Švica, samo puno veća, Njegovo delo iz 1923. se smatra kao jaje iz koga se danas izlegla EU i cela ova frka oko evropskog ujedinjenja, mondijalizma i novi svetski poredak. Nidža je prvi intelektualac koji predlaže ujedinjenje Nemačke i Francuske industrije, kao bazu buduće konfederacije i organizuje prvi kongres Panevrope u Beču 1926. Otprilike nešto kao što je Ilija Grašanin bio za naš (na kraju tragičan) slučaj ujedinjenja, tako je Kalergija Nidža bio veliki pobornik za ujedinjenje naroda i manjina u jednu pan evropsku državu, novu Austrougarsku na kvadrat. Velika Evropska Unija al pod izvesnim uslovima.

Po njegovom shvatanju trebalo bi da se zameni obična raja i dovede nova krv, crnpurasta i koso-oka kako bi se melezirao sav beli svet pa čak i fizički razlikovao od liht bele elite. I ne samo da je predvideo Evropsku zajednicu već je baš on taj koji je unapred predložio da se Betovenova oda radosti uzme himnu, stajanje mirno i dizanje zastave, koju je takođe predvideo plavu sa punu zvedica. Čak je i za praznik dana Evrope predložio neki dan u maju. U svoje vreme Nidža se približio Musoliniju, verujući da taj lik ima isti pogled na buduću političku Evropu. Kasnije je promenuo mišljenje i prijatelje.

Kada je Hitler zauzeo Austriju, Nidža beži u Švicu i dobija francuski pasoš, sa kojim ide u Njujork, gde organizuje Panevropsku zajednicu u izgnanstvu a za leba zarađuje tako što predaje na fakultetu svoju tezu o federalnoj Evropi posle završetka rata. Uporedo organizuje Američki komitet za ujedinjenu Evropu, koji je u stvari lobi za stvaranje EU u službi Ujke Sema. Godine 1943., organizuje peti kongres Panevrope nakon koga se i sam Čerčil pridružuje ideji da se što pre stvori velika Evropska zajednica.

De Gol se takođe pridružio ideji da sa poraženim Nemcima kući novu zajednicum, a nakon formiranja OUN u članu 52 ubačena je ideja o konkretnom organizovanju ujedinjene Evrope. Uskoro se formira kongres evropskih parlamentaraca, 1947. Godinu dana kasnije Čerčil u Hagu osniva Savet Evrope sa sedištem u Strasburu, preteča današnjeg Parlamenta. Sve to vreme Nidža je u prvom redu. Pored Čerčila, koji ga je okitio medaljama, De Gola koji mu je dao orden legije časti, ili Adenaura, koji ga je odlikovao na svoj način, ovog pro evropljanina do jaja su podržavali do daske sve moguće zvezde političko medijske estrade od Anštajna, Šumana, Frojda ili Tomasa Mana sve do stvaraoca Evropske unije Aristida Briana.

Bilo je i drugih, pa čak i bivših nacista, koji su okrenuli kožuh posle rata i priklonili se američkom snu o stvaranju jedne (ne) zavisne Evropske federacije i koji su podržavali Nidžine ideje, možda i ne znajući ili zaboravljajući uslove pod kojima ta Evropa treba da se ujedini. Najpoznatiji je svakako Valter Hallstein, koji nije bio čist nacista ali kao član nekoliko sličnih udruženja i kao američki zarobljenik imao dosta problema na kraju rata. Ovaj ekonomista, koga takođe smatraju za tatu EU, uskoro je postao prvi predsednik komisije za ekonomska pitanja Evrope. CIA može svašta. Tako je za svoj trud i rad Nidža Kalergija dobio gomilu nagrada kao na primer orden Karla Velikog, najviše priznanje za zasluge u vreme stvaranja unije za čelik i ugalj, između Francuske i Nemačke i koja je direktni predak današnje EU. Glasanjem velikih guzonja izabran je za počasnog predsednika evropskog pokreta uz Čerčila, Adenauera i Šumana. Više puta predlagan je za Nobelovu nagradu. Žiskar Desten je po Nidžinoj inspiraciji predložio evro kao zajedničku monetum na panevropskom kongresu 1966. Zasluge ovog mešanca za današnji haos su ogromne i bile bi još veće da Richard Nicklaus de Coudenhove-Kalergi, poznat kao Nidža mešanac, nije umro 1972. u Austriji i potom sahranjen u Švajcarskoj. Čiča miča i skoro gotova priča, al' ostaje ono što se ne pominje mnogo, a na čemu se, izgleda, ubrzano radi. Plan za zaluđivanje naroda i zamenu stanovništva bez sile i na fini način ! Mešanjem u crno beloj tehnici.

Genocid kao cilj ili podudarnost?

Da bi se stvorio mir u Evropi, plemić Nidža polutan i njegovi sledbenici predlažu da se izbrišu granice i ponište suvereniteti svih evropskih država. Šta će maloj Evropi 30 naroda i nacija ? Da se naspram opasne Rusije Evropa mora ujediniti i reorganizovati. I onda da se takva ujedinjena i jaka EU nametne na čelo svetskih sila i da kao hrišćanska zajednica uzme za primer srednjevekovno viteštvo kako bi dominirala. Možda bi sve ovo i prošlo da Nidža nije naškrabao jednu čuvenu knjigu, recepta za idiotizam. U tom čuvenom delu pod pravim naslovom, Praktični idealizam (Praktischer Idealismus) on je još 1925. Predložio i obrazložio današnju bežaniju preko mora i planina, od Makedonije preko Italije i Španije do rasipanja po celom kontinentu.

"...Jedna nova rasa ljudi, nalik na stare Egipćane, negroidno-evropska, treba da zameni mnoštvo naroda i da stvori mnoštvo pojedinaca. Takvi mešanci često nemaju karakter ni volju, nestalni su, bez ambicija i vere i vrlo su neverni a nemaju ni predrasude kao ni širinu umnog horizonta. Drugim rečima, idealna stada za šišanje. Iznad takve rulje treba da stoji elita više rase koja može da se meša samo sa drugom elitom da bi prenela svoje vrednosti potomstvu. Tako buduća elita neće biti veštačka kao nusproizvod kulture, ostatak feudalizma i kapitalizma već prirodna od Boga data i očišćena od bezvoljnih i maloumnih! Sirotinji ostaje niži stalež. S jedne strane masa evro raje pomešana sa sirotinjom Afrike i Azije, a sa druge dve uzvišene punokrvne rase: Rasa krvnog nasledstva plemstva i jevrejska, koja je proizišla iz francuske revolucije i u kojima je srž budućeg evro plemstva na bazi genetskog semena..."

Tako je govorio i pisao naš Nidža japanac mešanac, koga danas slave i dižu u nebesa pripadnici vladajuće evropske kaste, i foteljaši EU mafije. Čista hitlerologija.

I sada se pitamo otkuda tolika rulja migranata i tolika briga da se brodovima dovoze i bespravno uvoze na stotine hiljada ljudi iz Afrike i Azije. Danas, kada su migranti preplavili gotovo sve zemlje Evrope (izuzev Nidžinu Mađarsku), sve je više članaka i dokumenata koji izviru iz zaboravljene prošlosti i ukazuju na mogućnost da ova invazija i nije baš mnogo spontana već je više smotano klupko jedne zavere koja ne želi da se o tome mnogo zna. Nekima treba jeftina radna snaga, drugima mužjaci za oplođivanje naroda zaraženog belom kugom , treći rade onako kako im se kaže! U svakom slučaju onima koji u Parizu ili Kaleu izbegavaju pojedine kvartove radi svoje sigurnosti, ili onim Francuzima po selima i gradovima širom zemlje kojima se na silu ili po ključu naseljavaju migranti, verovatno ovakvi dokumenti, pa bili oni i skinuti sa interneta samo potvrđuju ono što šuška i nagađa ili može naći na stranicama Vikipedije, i to na svim jezicima sveta sem na nama razumljivim, od slovenačkog do makedonskog preko srpskog i hrvatskog. Evo i taj propust je otklonjen ovim dopisom za letnju lektiru i razmišljanja na temu Mi i EU.