Crkva

Arhijerejski namesnik lepenički Savo M. Arsenijević, piše Svetom arhijerejskom sinodu SPC:

Vladika ne vlada situacijom

Stalno prateći (ne)prilike u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i oko nje, Magazin Tabloid i ovom prilikom objavljuje jedno od onih iskrenih ispovesti, u kojima se govori o istini i pravdi, božjim i zemaljskim zakonima i svakovrsnim ljudskim posrnućima. Redakcija objavljuje pismo šumadijskog sveštenika Save M. Arsenijevića, protojereja stavrofora, arhijerejskog namesnika lepeničkog, u kome on daje sliku opšte-društvenog beščašća i kriminalnog ponašanja pojedinaca i grupa, među kojima ima i visokih sveštenika SPC.

Željko Vasiljević

Već duže vremena savest me tera da progovorim. Pišem iz dične Šumadije, u kojoj sam rođen, a rođen sam i vaspitan u svešteničkoj porodici. Moji roditelji, kao i kasnije profesori u bogosloviji su me učili da uvek budem pravdoljubiv i da uvek govorim istinu. Zbog istine, a i ne mogući više podneti haos i nepravdu u našoj šumadijskoj Eparhiji, rešio sam da podignem svoj glas.

Zbog jedne saobraćajne nesreće u kojoj je jedno dete mojom krivicom izgubilo život u Kragujevcu, pre nešto više od dve decenije, bio sam primoran da napustim parohiju u Kragujevcu i da odem za Kanadu. Tamo sam proveo punu deceniju a vratio sam se ubrzo po ustoličenju na tron šumadijski sadašnjeg vladike Jovana Mladenovića, no, pokajao sam se.

Po dolasku u Kragujevac, dobio sam parohiju u Svetotrojičnom hramu tj. u Staroj kragujevačkoj crkvi. Ubrzo sam postao Arhijerejski namesnik lepenički, a nešto kasnije i V.D. namesnika levačkog. Takođe sam odlikovan najvišim odlikovanjem naše Sv. Crkve - pravom nošenja naprsnog krsta, iako smatram da sam toga nedostojan. Vladici Jovanu sam postao desna ruka uz Rektora bogoslovije kragujevačke protojereja-stavrofora Zorana Krstića, zatim namesnika kragujevačkog i sekretara episkopa šumadijskog protojereja stavrofora Rajka Stefanovića i blagajnika eparhijskog protojereja stavrofora Milovana Antonijevića.

Zajedno sa pomenutima i sam sam vladici Jovanu ispunjavao sve želje i naredbe i ako se sa mnogim njegovim odlukama nisam slagao. Lično sam učestvovao i odradio najveći deo posla u pripremi, pisanju i štampanju „Spomenice" posvećene našem vladici Jovanu. Ali pomenuti najbliži saradnici vladike Jovana su preuzeli veliki deo ovlašćenja vladičanskih koja im ne pripadaju. Mnogo puta su donosili odluke i vladiku stavljali pred svršen čin. Posebno se u tome ističe sekretar episkopa šumadijskog prota Rajko Stefanović. Blizu istine mišljenje koje se čuje šumadijskoj eparhiji da je "vladika šumadijski Rajko, a ne Jovan ", a da se vladika Jovan vrlo često ponaša kao nedonošče. Zato je mnogo puta vladika Jovan, ne svojom glavom donosio nepromišljene odluke koje su izazivale smutnju i pravile haos u našoj Eparhiji.

Pre odlaska za Kanadu bio sam sveštenik na drugoj beloševačkoj parohiji (sadašnja Sašina parohija) nekoliko godina.To je dobar i čestit narod. Za to vreme kao i za vreme drugog sveštenika posle mene tj. za vreme vladike Save tu nikakvih problema nije bilo. Dolaskom Vladike Jovana u Šumadiju rađa se problem za problemom. Njegovim aktom o promeni Liturgije sve je počelo.

Nepromišljenim i ishitrenim odlukama a posebno čestim i bezrazložnim premeštanjem sveštenika sa parohija kao i monaha iz manastira pojavilo se veliko nezadovoljstvo, kako među sveštenstvom i monaštvom tako i među vernicima. Jedno je jasno, daje ovom vladičanskom najnovijom odlukom u vezi sveštenika Saše u Kragujevcu nastao haos i veoma je napeto. Narod se podigao na noge zbog mnogih nepravdi učinjenih drugima a sada zbog sveštenika Saše koji se nepravedno progoni. Osim toga i mi i vladika smo izviždani 29 novembra kod crkve Sv. Cara Lazara u Beloševcu gde je bilo oko 1000 ljudi.

Vladika uopšte ne vlada situacijom u Šumadiji a posebno u Kragujevcu. Pustio je miševima da kolo vode. Taj vladika koga sam, nepoznavajući ga ranije cenio, sada je postao nepodnošljiv za sve nas. Postao je arogantan, pun sebe i sa posebnom bahatošću, uvek u društvu sa sumnjivim tipovima i tzv. biznismenima. Vrlo često zabrlja a kada zabrlja traži da ga iz go....a vadimo. Nekoliko puta je od svih sveštenika tražio da ga zaštitimo od nekih napada a u poslednje vreme je tražio od nas namesnika da ga zaštitimo od novinskih napisa.

Rezultat protesta vernika u Beloševcu koji su stali u zaštitu sveštenika Saše Ognjanovića jeste privođenje i hapšenje vernika koje je naručio vladika Jovan. Njih desetak su predati sudu a sveštenik Saša mora da se javlja policiji dva puta dnevno kao najveći kriminalac. Prilikom protesta vernika u Beloševcu i našeg odlaska sa vladikom u Beloševac osetismo veliko nezadovoljstvo narodno pri samoj pojavi vladike Jovana. Treba istaći da je vladika prilikom ovih protesta pozvao žandarmeriju da ga štiti a koja je hapsila vernike i privodila ih samo zato što su mirno protestvovali.

Da jedan srpski vladika usred Šumadije, progoni svoje vernike, izvodi na njih policiju i žandarmeriju kao da je vanredno stanje-to je neprihvatljivo i za svaku je osudu.

O ovome napred navedenom problemu i sukobu vladike Jovana i naroda u Beloševcu tj. mirnog protesta vernika beloševačke parohije a u vezi sa sveštenikom Sašom Ognjanovićem pisala je sva štampa a obaveštavalo je i nekoliko televizijskih stanica duži period. Ovaj problem traje više od pola godine i nije rešen a protest vernika i dalje traje, dok je sveštenik Saša predat na Crkveni sud. Umesto bogomudrog, čovekoljubivog i miroljubivog što treba da čini jedan duhovni vođa, kod vladike Jovana je zastupljena svadljivost, osvetoljubivost i zlopamtivost. Želim da istaknem još nešto.

Od kako je došao iz Amerike u Šumadiju, za vladiku šumadijskog Jovana se vezuju brojne afere. Navešću samo neke: afera Kolubara, afera podvođenja maloletnica, nekoliko puta nestanak velikog novca, hapšenje monaha Justina iz manastira Sarinac kod Kragujevca u vezi nađene droge kod njega kod okoline Aranđelovca 2008. godine, hapšenje tzv. revizora patrijaršije Milorada Radovanovića (saradnika vladike Jovana) 2018. godine, kao i hapšenje monaha Varnave (Zorana Belića) iz manastira Denkovca kod Kragujevca 2018. godine za kojim je još pre deset godina raspisana policijska poternica. Ovog Zorana je pre nekoliko godina je zamonašio u manastiru Denkovac (20 km od Kragujevca) sam vladika Jovan davši mu ime Varnava. Ovo monašenje možete pogledati na Jutjubu. Šta je radio i kako se vladao kao i uopšte o životu ovoga monaha Varnave može da nam saopšti njegov iguman arhimandrit Serafim kao i sam vladika Jovan.

Kada je 2007. godine iz Eparhijskog sefa nestao veliki novac, vladika Jovan je optužio sveštenika Dejana Petrovića iz Saborne crkve, koga je odmah premestio u Vlakču kod Topole. Tog sveštenika je pre neku godinu doveo u Desimirovac kod Kragujevca a sada ga postavio na Sašinu (beloševačku) parohiju. Saša Ognjanović i Dejan Petrović su braća od tetke. Ovim postupkom, vladika Jovan je svesno turnuo brata na brata. Umesto da miri, vladika Jovan zavađa braću i njihovu rodbinu i čini ono što je činio i predhodnih godina. Eto sada vidimo dokle ide nečije samoljublje, samovolja, gordost, nepromišljenost i nesposobnost.

Ono što je mene najviše pogodilo jeste slučaj moga sabrata i saparoha protojereja Dragana Simonovića. Moj sabrat se od pretnji, terora i iživljavanja vladike Jovana razboleo dobivši šećer i visok pritisak, a sada pre neki mesec i oslepeo. Punu deceniju vladika Jovan je prilikom plivanja za Časni Krst primoravao protu Dragana da na Bogojavljenje sedne zajedno sa njim i gradonačenlikom u čamac kako bi spustili Časni Krst nasred šumaričkog jezera.

Sam otac Dragan je od rane mladosti imao veliki strah od vode i ne zna da pliva. To smo znali svi mi u staroj crkvi a i sam vladika Jovan. Pozivajući odnosno naređujući ocu Draganu da ide sa njim u čamac, vladika Jovan se grohotom smejao, a u samom čamcu se šegačio sa ocem Draganom govoreći da će ga gurnuti iz čamca. To se događalo punih deset godina sve do prošle 2017. godine, kada je lekar za pregled plivača u mom prisustvu saopštio vladici govoreći „Ovaj sveštenik ne sme u vodu, ako mu se nešto desi vi ćete odgovarati".

Napominjem, da je otac Dragan svaki put, posle Bogojavljenja od straha od vode dobijao visok pritisak preko 200 i završavao kod lekara i u postelji. Osim toga vladika mu je stalno pretio da će ga premestiti pošto nije završio fakultet. Zbog svega napred navedenog, usled stalnih pretnji premeštajem kao i čestih bezrazložnih premeštaja i maltretiranja drugih monaha i sveštenika, proti Draganu je krajem 2017. godine, toliko skočio pritisak i šećer da je skoro potpuno oslepeo. On ima 44 godine a sada vidi samo 3% na jedno oko. Lekari u Kragujevcu i Beogradu se nekoliko meseci bore da mu koliko toliko povrate vid.

Želim da istaknem, da vladika Jovan svakodnevno služi svetu liturgiju. Svi mi sveštenici vidimo i osećamo da tu nema ni m od molitve, ni v od vere, već da je to čista promocija i putujuće pozorište. Gde on služi tu naroda nema, već samo školska deca koju veroučitelji prisilno (po naredbi vladičinoj) dovode.

Vaše Svetosti, Preosvećene vladike,

Iz svega napred navedenog možete i sami zaključiti šta se sve dešava u šumadijskoj eparhiji i o kakvom se čoveku radi koji je na njenom čelu. Molim vas, pomozite nam!

Sklonite sa trona šumadijske eparhije čoveka koji je zapao u teško blato, čoveka omraženog. Sklonite ovog bolesnika a postavite nam zdravog vladiku koji će nas sve sabirati i ujediniti. Takođe se kajem, što sam sve ove godine podržavao lošeg čoveka, čoveka sa više lica tj. bezumnog i bolesnog vladiku Jovana šumadijskog.

Svestan sam da ću posle ovoga moga pisma upućenog Vama snositi posledice, ali sam morao na ovaj način da progovorim.