Veterani

U senci Vulinovih cirkusa: šta ratni veterani mogu da očekuju od 2017. godine i predstojećih izbora?

Loše je bilo, još gore dolazi

Srećna nam nova 2017. godina. Molimo se da naročito srećna bude ratnim vojnim invalidima, porodicama poginulih boraca i ratnim veteranima, jer njima naročito treba sreća. Zdravlja odavno nemaju, para sve manje jer se za to pobrinuo Vulin i njegovi saradnici sa idejom uštede, pa čak i na najugroženijim građanima Srbije, koji su Srbiju u prethodnim vremenima posebno zadužili i koji su za tu Srbiju dali najvrednije što su imali. Svi u Srbiji moraju da štede sem Vulinovih pajtaša koji na svemu i na svakome zarađuju i što je jad i nesreća veća, to je njihov procenat veći. Da li će se tako nastaviti i u 2017? Ubeđeni smo da hoće, tvrdi Željko Vasiljević, predsednik Pokreta veterana Srbije, u svom autorskom tekstu posvećenom neizvesnoj budućnosti nekadašnjih saboraca, koji danas od države uzaludno traže ono što im po zakonu pripada.

Željko Vasiljević

Ratni veterani u Srbiji su već dugo vremena suočeni sa bolesnom potrebom višestruko problematičnog ministra Aleksandra Vulina da u „svakoj čorbi bude mirođija", umesto da se bavi svojim poslom i zastupa interese ove veoma osetljive i brojne društvene grupe, koju država namerno hoće da marginalizuje i po mogućnosti zatre.

Vulin je svoju opsesiju javnim istupima potvrdio i nedavno, kad je na svim televizijama počeo da se bavi retrospektivom događaja iz 2016. godine. Ovaj političar "opšte prakse", komentarisao je sve oblasti društva, od zaposlenosti i nezaposlenosti, socijalnog položaja svih građana, položaja veterana ali i međunarodne odnose sa Hrvatima, Bošnjacima, Albancima, nabavci naoružanja, zdravstvu, demografiji, finansijama, mitinzima a naročito kontramitinzima, izborima prošlim i budućim do stavova šta bi sve stranke u Srbiji trebale da rade, naročito SNS. On zna šta je za Srbiju i Vučića najbolje ali neće da kaže njemu već u medijima. Što je mnogo mnogo je pa čak i od bivšeg portparola JUL-a. Neće to na dobro izaći.

Šta nekadašnje borce, zaboravljene od društva i izigrane od države, očekuje u 2017. godini? Sigurno ništa dobro. Nastavlja se politika štednje i suficita budžeta a to znači da će, pre svega ratni vojni invalidi i članovi porodica poginulih boraca morati da ostanu bez nekih prava. Nastaviće se ušteda na ortopedskim pomagalima i na nizu drugih prava, što znači da se primenjuju odredbe novog zakona koji zahvaljujući našim udruženjima nije usvojen ni na Vladi a kamoli u parlamentu. Instrukcijama ministarstva se suspenduju zakonske odredbe, uglavnom na štetu korisnika i svi znaju da je to kršenje zakona ili ti narodski rečeno državni kriminal a svi ćute.

Da bismo se zaštitili od ovakve kriminalne družine i njihove kriminalne prakse prinuđeni smo da pokrećemo sudske postupke protiv svoje države za koju smo ratovali, stradali i koju volimo mnogo više od onih koji njome sada upravljaju. Uz tužbe ratnih veterana kojih će biti više desetina hiljada biće i nekoliko hiljada tužbi ratnih vojnih invalida i članova porodicama poginulih boraca. Te tužbe će samo delimično ispraviti nepravdu koju nam nanose Vulin i njegova bulumenta nesrećnika. Koštaće to ovu vlast milijarde dinara jer baš njih briga za prolivene suze i jecaje naše gladne dece. Pitamo se, do kada će se ovaj haos i nepravda moći izdržati? Neće se moći još dugo ovako.

Najveća glupost u nizu gluposti koje je Vulin i njegovi pajtaši napravili, sigurno je organizacija kontramitinga protiv legalno zakazanog i organizovanog protesta sindikata vojske i policije. Znamo da je Vulinu i njegovim saradnicima dobro, čak odlično, uzimaju koliko im treba a ne koliko im pripada. Svako javno iskazivanje nezadovoljstva za njega je pogubno jer mnogo se lakše krade i otima u mrklom mraku a svako obelodanjivanje njegove otimačine skreće pažnju javnosti i medija a to mu sigurno ne odgovara. Zato on napada svaki javni protest, jer očuvanje mraka u Srbiji je njegov veliki interes. Zato svi oni koji su se usuduli da javno iskažu svoje nezadovoljstvo, bez obzira na opravdanost zahteva moraju biti surovo kažnjeni a organizacije moraju biti onemogućene u radu ili još bolje, ugašene.

Druga glupost koja je u širem tumačenju te reči izdaja, je vraćanje u parlament Kosova i Metohije, šest poslanika Pokreta socijalista, sigurno uz saglasnost Vulina, koji je bio, da ne zaboravimo, i šef kancelarije za KiM. S obzirom da je ovaj izdajnički potez naišao na osudu svih građana Srbije, Vulin i Vučić su brzo organizovali sastanak i ubedili ih da povuku svoju odluku. Pitaju se veterani, a i drugi građani Srbije, šta je pošlo naopako pa su dva jarana morali da se izlažu tolikom blamu pred celom javnošću i da se posipaju pepelom? Da li je jedinstvena osuda cele Srbije bila odgovor na pokušaj da se na mala vrata proba udovoljiti željama nalogodavaca iz Brisela i odlazeće garniture iz Vašingtona? Da li je ovo generalna proba pred ispunjavanje ključne obaveze za nastavak puta ka EU i najvažniji zadatak za očuvanje podrške zapadnih mentora, nezavisnost KiM? Da li je ovo spin da bi se videla podrška za najavljenu promenu Ustava Republike Srbije? Mnoge odgovore na ova brojna pitanja ćemo dobiti u narednima danima ali jedinstvo naroda je poslalo jasnu poruku svim političarima kojima interesi naroda nisu na prvom mestu, da će budno motriti na svaki njihov potez i svaka pomisao na izdaju će dobiti zasluženu osudu.

Ulazimo u vreme političke nestabilnosti izazvane izborima za predsednika Srbije, lokalne izbore na nivou grada Beograda i ako procene pokažu da se vladajućoj stranci to najviše isplati i parlamentarne izbore. Šta ratni veterani mogu da očekuju od predstojećih izbora i kampanje koja će se voditi?

Verovatno ista obećanja i zaklinjanja od svih aktera kampanje u bolji život svih a naročito onih koji su Srbiju branili i odazvali se na njen poziv. Zašto bi bilo drugačije nego prethodnih decenija? Šta su rezultati takvih obećanja? Ništa, živimo svakim danom sve gore iako nas je sve manje i logično bi bilo da nam država daje više i olakša nam ono malo života što nam je ostalo. Nijedan predsednik države nam nije pomogao, nijedan se posle predizborne kampanje nije sećao da postojimo. Za druge možda ima opravdanja, svi su izbegli ratove i ratovanje ali za Tomislava Nikolića to je nedopustivo.

Jer, upravo se on hvalio svojim učešćem u ratovima od 1990. (mada, neko ko je od Šešelja dobio "titulu" četničkog vojvode, nema čime da se pohvali).

Nikolić nijednom nije podržao ratne veterane, nijednom nije stao u njihovu odbranu, i ni na jedno pismo od više desetina upućenih njemu, nije odgovorio. Sramno za predsednika države, koji je predsednik svih građana, pa tako i ratnih vojnih invalida, članova porodica poginulih boraca i ratnih veterana. U novoj predizbornoj trci za predsednika, sasvim je sigurno da će svoj "borački status" pokušati da upotrebi i da traži podršku od svojih saboraca, a na nama je da ga podsetimo kako se prema nama odnosio i kako nas je ignorisao, kako ni na jedan naš apel za pomoć nije odgovorio i kako je dopustio Aleksandru Vulinu i njegovim pajtašima da se iživljavaju nad nama i da nam zagorčavaju ovo malo života što nam je ostalo.

Njegovo je da proba da nas opet prevari, a na nama je da to ne dozvolimo.

Zato pozivamo sve predsednike veteranskih udruženja da se dogovorimo oko platforme koju ćemo ponuditi predsedničkim kandidatima i samo oni koji prihvate naše zahteve mogu da očekuju podršku ratnih veterana. Takođe moramo da iznađemo način kako da ih nateramo da ispune data obećanja jer političari ne znaju za onu narodnu „da se čovek veže za datu reč a vo za rogove". Moramo da iznađemo način kako da ih vežemo za datu reč.

Dragi moji saborci, želim da vas u novoj 2017. godini prate samo radost i sreća, da vas zdravlje služi, da vam porodice budu privržene i da vas ne osuđuju za herojstvo i požrtvovanje koje nije uvaženo od strane države i društva. Želim vam da o vašoj sudbini odlučuju bolji, pametniji, humaniji, tolerantniji i nadasve pošteniji. Siguran sam da će se ovih nekoliko želja lako ispuniti jer od Vulina i njegovih teško da ima gorih.