Povodom

Kraj režima u Kijevu i posledice rata koji su isprovocirale SAD

SUOČENJE SA PORAZOM

Mada se čitav zapadni svet našao zatečen ratom u Ukrajini, godinu dana nakon njegovog početka može biti još više iznenađen njegovim krajem i potpunim porazom pronacističkog i otvoreno nacističkog režima u Kijevu. A, detalje o dovršetku ulaska Rusije u ukrajinski rat, već odavno znaju neke vodeće evropske vlade i njihove obaveštajne službe, uprkos tome što će još neko vreme o tome ćutati razni „liberalistički" mediji i oligarhije koje ih neguju. Vreme tišine i srama, neizbežno dolazi, jer je Zapad obećao režimu u Kijevu na stotine milijardi evra i dolara, a dobio ih je desetostruko manje, u naoružanju kome je vreme isteklo, ili je novijeg datuma ali ga niko ne zna upotrebiti. U međuvremenu, evropske „duboke države", uveliko prave „otklon od Kijeva", kako bi odbranile svoje države i svoje finansijske sisteme. A, signal za ovakvu promenu stava, došao je nakon suočenja sa činjenicom da Ukrajina u finansijskom smislu više nije država, kako tvrdi mađarski premijer Orban.

N. Vlahović

Rat u Ukrajini je gotov i Ukrajina će prestati da postoji. Ovu, za mnoge pratioce zapadnih medijskih stereotipa (CNN i slično), nije izgovorio niko iz Kremlja, nego pukovnik američke armije i bivši savetnik šefa Pentagona, Daglas Mekgregor! Ali, ovaj US oficir, sa ogromnim iskustvom u vojno-diplomatskim i geostrateškim prilikama u svetu, dodao je još „soli na ranu" jednostranoj propagandi na Zapadu, rekavši da će ruska vojska uništiti strane plaćenike koji se bore u redovima Oružanih snaga Ukrajine u zoni specijalne operacije.

Dalje, Pukovnik Mekgregor predviđa i sledeće: „Uskoro ćemo videti čistku. Nikakvo oružje koje smo (SAD) tamo dostavili neće promeniti tok događaja. Trideset hiljada stranaca u redovima ukrajinske vojske neće praviti nikakvu razliku. Svi oni će uskoro biti uništeni u predstojećim događajima". Mek Gregor je najavio i potpuni slom oružanih snaga režima u Kijevu, na južnom pravcu specijalne operacije i precizno opisao šta se trenutno dešava na teritorijama pod ruskom kontrolom: „Zahvaljujući savremenoj taktici ruske armije, koja koristi moćno izviđanje i navođenje, ona redovno uspeva da se probije kroz front i napreduje".

Da se nešto veliko dešava, nakon duže od godinu dana rata, vidi se i prema javnim reakcijama pojedinih evropskih vlada i vodećih političara koji na osnovu činjenica na terenu, najavljuju skori kraj rata u Ukrajini.

Tako, na primer, mađarski premijer Viktor Orban, kojeg Bajdenova vlada u SAD opisuje kao svog "glavnog protivnika u EU", kaže da je "Ukrajina u finansijskom smislu nepostojeća zemlja, jer se sama ne može finansirati!".

Istovremeno, vlada Emanuela Makrona u Francuskoj, nakon njegove posete Kini, potpuno je promenila svoj odnos prema ovom kriznom području u istočnoj Evropi, pa je Francuska blokirala sva daljnja planirana sredstva Evropske unije, namenjena Ukrajini. Postoje sredstva kao deo budućeg sporazuma o predaji režima u Kijevu, ali i ona su u blokadi. Novac EU, sve teže dolazi (ili nikako ne dolazi) u ruke pronacističke vlasti u Ukrajini. Poljski mediji to ovih dana potvrđuju.

Međutim, ono što potpuno potvrđuje ova predviđanja, nalazi se u službenim „zapažanjima" britanske službe MI6. Naime, i do sada je kanalima tajne diplomatije bio poznat konflikt, pa i često „sudaranje" britanskih i američkih službi, ma koliko bile „posestrime", ali, slučaj Ukrajine ih je doveo do ozbiljnih nesporazuma.

Jer, već duže vremena, MI6 Ukrajinu opisuje kao "propalu državu CIA-e" pa se čak u jednoj informaciji kaže da će "Francuska pregovarati sa Nemačkom, odnosno Evropskom unijom, o raspuštanju Ukrajine, tako da smatramo da je rusko-ukrajinski sukob završen."

Dalje, u toj informaciji, službenik MI6 kaže: "Savezna Republika Nemačka, najveća ekonomska sila u EU, ne želi više da se njeno oružje koristi protiv Rusije".

I konačno, isti „informator" ovako saopštava svojoj službi, a ona britanskoj vladi: „Zapadni deo Ukrajine, u oktobru će postati deo Republike Poljske, a za godinu, najviše dve, NATO će biti rasformiran i zamenjen novim evropskim bezbednosnim okvirom, koji bi u budućnosti, nakon promene sadašnjih međunarodnih odnosa, mogao da uključi i Rusiju".

Deo ove projekcije događaja, MI6 je „testirao" u nekim EU medijima, dosta diskretno, preko „slobodnih mislilaca", pa se ispostavilo da je to naišlo na dobar prijem kod prosečnog poreskog obveznika, od Berlina do Pariza.

Tradicionalni politički, diplomatski i obaveštajni krugovi Britanije i Francuske, kao najvećih zemalja Evrope, očigledno nisu zaboravili da je Amerika praktično pri osnivanju ove alijanse, „popunila" komandni kadar NATO pakta, preživelim nacističkim oficirima.

Površnim pregledom tog „sastava", sve postaje jasnije: Adolf Heusinger, bivši Hitlerov šef vrhovne komande, bio je predsednik Vojnog odbora NATO, od 1961. do 1964. godine. U vrhovima NATO našao se još jedan nacista, Hans Speidel, i to kao zapovednik NATO za srednju Evropu (CEE) 1957.-1963. Takođe i Johann Steinhof, predsednik Vojnog odbora NATO od 1971. do 1974. Zatim, Johann von Kleimansegg, zapovednik NATO za srednju Evropu, od 1967. do 1968, potom, Ernest Ferber i Carl Schnel, od 1975. Do 1977., te Franz Josef Schulze, od 1977. Do 1979. i Ferdinand von Senger od 1979. do 1983. godine.

U nižem komandnom kadru NATO, nakon Drugog svetskog rata, bilo je još mnogo bivših nacističkih oficira i podoficira, na koje je politika SAD u „hladnom ratu" računala kao na „osvetnike".

Neverovatno, ali baš u Ukrajini, srcu stare Kijevske Rusije, američka CIA je potpalila i „Majdan" i neonacizam, i to godinama nakon rušenja Berlinskog zida i otvaranja Rusije ka Zapadu. I, kad je odgovor sa Istoka stigao, nakon samo godinu dana rata, navodno homogeni Zapad se ozbiljno podelio. Evropa traži mir u svojoj kući. Rusija ga već nudi. Jasnije rečeno, iznudila ga je, nakon duže od osam godina diplomatskog strpljenja, na koje je lažni američki liberalizam više puta pljunuo.

Najnovija „razmatranja" britanskog MI6, pokazuju da je Bajdenova Amerika otišla predaleko, čak i za neke proverene antiruske struje u Ujedinjenom Kraljevstvu. Običnom svetu, od Pariza do Rima, Berlina, Beča, pa i širom Amerike, imena Klausa Švaba, Bila Gejtsa, holandske kraljevske porodice, Eliota Abramsa, Viktorije Nuland i sličnih eksponenata neformalne „svetske vlade", već su postala sinonim za povampireni fašizam.

Prilikom poslednje posete senilnog američkog predsednika Džoa Bajdena Irskoj, dešavao se krajnje neprijatni cirkus koji rečito govori u kom stanju se evroatlanska družina danas nalazi. Naime, Bajden je u jednom trenutku imao „viziju" da se nalazi u Beloj kući u Vašingtonu, pa je pitao: „Gde mi je kancelarija?". Potom je pokušao fizički da napadne svoga sina Hantera, u kome je „prepoznao ruskog špijuna"!

I dok je govorio u parlamentu Irske, ističući svoje daleko irsko poreklo, „svedočio" je o događajima u tom zdanju koji se nikada nisu desili, niti im je on prisustvovao (jer ih nije ni bilo). Konačno, na jedno vrlo jednostavno pitanje desetogodišnjeg deteta, nije znao da odgovori, da bi završio „katastrofično", rekavši doslovno:

"Svi smo osuđeni na propast zbog klimatskih promena, ali možemo koristiti svetu"!

U vreme dok je Bajden pravio svoj „gerontološki" šou u Irskoj, vlada u Kremlju dobila je opširan izveštaj Jevgenija Prigožina, šefa Wagner grupe, iz koje je dovoljno izdvojiti samo dve rečenice: "Naš zadatak je ispunjen" i "Rusija je postigla rezultate koje je planirala".

Iz baze jedne druge komande, u državi koja se graniči sa Rusijom, poslata je slična, poruka: „Rat u Ukrajini završio je vojnim porazom nacističkih snaga i uništenjem Ukrajinske vojske".

A, mračna ideologija je imala druge planove, o čemu svedoči i ogroman broj plaćenika na strani režima iz Kijeva, u bitkama za Artemovsk.

Rat formalno još nije završen, ali je za one koji su ga isprovocirali, već gotov. Priznali poraz ili ne. Nastupa doba dugog i bolnog suočavanja sa posledicama. Evropa (ona nezvanična, ali ključna za nastupajuće događaje) već traga za novim odbrambenim rešenjem. NATO je postao težak teret najvećim državama ovog kontinenta.