KLOT-FRKET
     
      Igranka bez prestanka
     
      Piše: ISIDORA BJELICA
     
      Sve ove danonoćne rasprave o finansiranju stranaka su više nego groteskne. Ako ima još naivnih pa da se lože na to i još svađaju, svaka im čast.
      Bilo kako bilo kao i sve srpske afere i ova će se povlačiti jedno petnaest dana i onda nikom ništa...
      Tako su prošle sve silne mafije koje su ovde hapšene, tako su počele i završile se sve silne afere koje su pokretane, a onda naprosto zaboravljane...
      U Srbiji robije može da se dočepa samo onaj ko je maznuo trideset evra, onaj ko je ukrao trideset miliona evra nikada neće biti ni na tapetu... Tresla se gora, rodio se miš.
      Međusobne optužbe partija su tek smešne jer kada bi se ispitalo ono što se ne može ispitati jer je očigledno u pitanju sivi novac, onda bismo došli do zaključka da nam se sve ovo dešava jer imamo višepartijsko-jednotajkunski sistem... Jer iza svih partija stoje isti tajkuni pa se onda i ne treba čuditi što je sve isto u državi ma ko da pobedi i koju koaliciju da napravi. Isti su podobni umetnici, isti su podatni političari, isti su nameti, ista je nepravda i ista je laž.
      Naravno postavlja se ozbiljno i krajnje racionalno pitanje zašto bismo mi izdržavali političke partije kad ih već izdržavaju tajkuni, i drugo još važnije - kakve veze ima za koga glasamo kad uvek isti tajkuni pobeđuju i na kraju - ko je još dovoljno lud da i dalje izlazi, glasa kad to već mora da plaća i da ih sve zajedno izdržava?????
      Odgovor je prost, svi zajedno treba da glumimo da živimo u višepartijskom, parlamentarnom demokratskom sistemu i da imitiramo da tu postoji kaobajagi sukob mišljenja, politika, ideologija... Da se ložimo ko je od njih u pravu, da se zbog njih svađamo, da se zbog njih nerviramo i na kraju da zbog njih izlazimo i glasamo jer kako bi oni inače naplatili svoje kampanje od tajkuna... Naravno da bi bilo mnogo jeftinije da umesto ovoliko zaludnih poslanika imamo recimo trijumvirat tajkuna kad je već to realna ezoterijsko-politička situacija koja se krije, ali takva realnost ne treba nikome pa čak ni samim tajkunima koji vešto kriju svoju političku moć i mašu samo ekonomskom....
      Sa privremenim ukidanjem parlamenta i recimo tajkunskim trijumviratom em ne bismo morali da plaćamo sve te ministre, zamenike, polupismene savetnike, šofere, bodigardove, parlamentarce, ljubavnice i dnevnice, em brat bratu tajkuni ne bi davali političarima te milione evra i mogli bi recimo da ih preusmere u nešto konkretno, recimo neki novi most, bolnicu. Ovako tajkuni svoj glavni humanitarni angažman sprovode tako što plaćaju političare. Jer ako su nam već ti nesrećni tajkuni sudbina ne razumem zašto bi nam bili i političari? Na čudan način tajkuni i narod su izjednačeni u činjenici da su im političari na zajedničkoj grbači...
      Šta to znači? To znači da su političari kao tampon sveupijajući sunđer između naroda i tajkuna koji uzima sve i od naroda i od tajkuna koji su prethodno već opelješili narod. I tako u krug pa dok u septembru ne dođe do potpunog nagoveštenog kolapsa ionako sasvim lažnog ekonomskog sistema.....
      Politika je u Srbiji najunosniji biznis. Tajkuni bez političara ne mogu da legalizuju svoju uveliko kriminogenu poziciju i oni će ih večno plaćati. Sve po redu. Narod sve to plaća i nema leba da jede. Ako su do sada verovao da su sjebani i siromašni zato što se nisu snašli u tranziciji, e sad je došla SEKA, čitaj svetska ekonomska kriza pa je sasvim legitimno biti otpušten, jadan, bedan i siromašan...
      Ako tajkun neće da te kupi ti ne vrediš ništa. A niko osim političara i par njihovih sudija nikome ne vredi ništa...
      Ljudski život u zemlji Srbiji zapravo ne vredi ništa izuzev kao bio-generator za naplaćivanje koje vrši država sa svojim ogromnim aparatom. Naplaćivanjem poreza i taksi na sve živo...
      U višepartijskom-jednotajkunskom filmu koji gledamo sve su uloge izvanredno podeljene, a igranka je bez prestanka...
      Stalnim polemikama i lažnim dihotomijama narod se dovoljno pali da veruje u dualizme koji mu se nameću. On se naivno loži da postoji dobri i loši momci i na osnovu ličnog moralnog koda i političkih preferencija on veruje da glasa, da se bori za dobre momke...
      A loših momaka više nema u Srbiji, jok, svi oni su zapravo "dobri" po nekoliko miliona evra i to je ono što ih ujedinjuje u "dobroti". Taj neraskidiv tajni savez u zemlji tajkuniji u kojoj su sve uloge raspoređene kao u komediji del arte u ovoj podeli karata niti ima ko da naruši niti da pomeri...
      Bez sindikata, pravih sindikata, a ne instaliranih, lažnih, potplaćenih neće biti ni socijalno pravednije Srbije. Bez pravih nevladinih organizacija neće biti ni pravih boraca za ljudska prava. Tu dolazimo do konačne dedukcije mimikrije. Iza lažnih političara, iza lažnih sindikata, iza lažnih NVO, iza lažnih tajkuna ili zastupnika kapitala stoji i lažna UDBA koja radi generalni kasting za ovo pozorište...
      A ko danas vlada tom službom ili službama to više niko ne zna, ni tajkuni , ni političari koji igraju svoje određene uloge... Tu prestaje bajka i počinje horor...
      Ali o tom kastingu nećemo još zadugo saznati. Treba još da se bavimo ovim zadatim temama ko koga plaća i ko koga potplaćuje... Eto, zato se jedino u Srbiji ne otvaraju tajni dosijei, eto zato se jedino u tajkuniji dešava sve ovo što se dešava... Jer to koliko je lažna politička scena nije ništa koliko je lažna tajkunsko-ekonomska scena, a sve to nije ništa prema najvećoj laži koja se na žalost zove naš život u kome je naša participacija u tome da plaćamo sve namete, glasamo i povremeno odlazimo u zatvor za njih... Tajkun te tuži, tajkun te sudi... Političar te pljačka i ti ga izglasavaš od sopstvenog novca...
     
     
      Sa privremenim ukidanjem parlamenta i recimo tajkunskim trijumviratom em ne bismo morali da plaćamo sve te ministre, zamenike, polupismene savetnike, šofere, bodigardove, parlamentarce, ljubavnice i dnevnice, em brat bratu tajkuni ne bi davali političarima te milione evra i mogli bi recimo da ih preusmere u nešto konkretno, recimo neki novi most, bolnicu. Ovako tajkuni svoj glavni humanitarni angažman sprovode tako što plaćaju političare. Jer ako su nam već ti nesrećni tajkuni sudbina ne razumem zašto bi nam bili i političari? Na čudan način tajkuni i narod su izjednačeni u činjenici da su im političari na zajedničkoj grbači... Šta to znači? To znači da su političari kao tampon sveupijajući sunđer između naroda i tajkuna koji uzima sve i od naroda i od tajkuna koji su prethodno već opelješili narod.
     
      BEZ DLAKE NA JEZIKU
     
      Horor
     
      Bez sindikata, pravih sindikata, a ne instaliranih, lažnih, potplaćenih neće biti ni socijalno pravednije Srbije. Bez pravih nevladinih organizacija neće biti ni pravih boraca za ljudska prava. Tu dolazimo do konačne dedukcije mimikrije. Iza lažnih političara, iza lažnih sindikata, iza lažnih NVO, iza lažnih tajkuna ili zastupnika kapitala stoji i lažna UDBA koja radi generalni kasting za ovo pozorište... A ko danas vlada tom službom ili službama to više niko ne zna, ni tajkuni, ni političari koji igraju svoje određene uloge... Tu prestaje bajka i počinje horor...