Policija
     
      Sudbina građanina, policajca i čoveka koji drukčije misli od stranke koja je osvojila MUP
     
      Proizvodnja slučaja
     
      Kako prolaze neistomišljenici partije koja je "osvojila" MUP i neposlušni pripadnici MUP-a pokazuje bahato i osiono ponašanje pre svega bivšeg ministra policije, a i samih činovnika koji se nisu protivili nezakonitom i neustavnom ponašanju jednog, sada već bivšeg, moćnika. Njihovu golgotu, na primerima, za Tabloid opisuje naš urednik Josip Bogić, penzionisani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a
     
      Josip Bogić
     
      Život i birokratski rečnik uglavnom nemaju ništa zajedničko. Kad se kaže da zloupotrebom službenog položaja sa zlom namerom može naneti nenadoknadivu štetu pojedincu, teško je i pretpostaviti kakve ljudske drame se kriju iza te formulacije.
      Slučaj čoveka koji je različito mislio samo je jedan od brojnih kojima se nešto slično ili isto dešavalo.
      Neistomišljenik D.C. je bio raspoređen na radno mesto načelnika OUP-a u jednoj prigradskoj opštini u činu majora i taj posao je radio sve do dolaska nove Vlade u martu mesecu 2004. godine, kada bez prethodno tražene njegove saglasnosti i bez ikakve najave biva raspoređen na niže radno mesto u drugi OUP i u niži čin.
      Kao obrazovan i pametan policajac ulaže prigovor ministru navodeći sve nezakonitosti koje sadrže rešenja kojima se on premešta na drugo radno mesto i pri tome taksativno nabraja da se nisu ispunili uslovi iz člana 14. Zakona o radnim odnosima u Državnim organima(SL.glasnik RS broj 48/91i 66/91).
      U tom članu je propisano da ako to potrebe Državnog organa zahtevaju funkcioner koji rukovodi Državnim organom može rasporediti zaposlenog na drugo radno mesto u istom organu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima.
     
      Pravila i diskreciona prava
     
      Za raspoređivanje radnika na drugo radno mesto moraju biti ispunjeni kumulativno sledeći uslovi:
      - raspoređivanje vrši funkcioner Državnog organa ili lice koje on ovlasti rešenjem;
      - neophodno je da postoji potreba Državnog organa za takvim raspoređivanjem i da radnik bude raspoređen na odgovarajuće radno mesto s obzirom na stručnu spremu koju ima i radne sposobnosti;
      - drugo radno mesto mora biti odgovarajuće i po zvanju koje radnik ima i
      - raspoređivanje na drugo radno mesto vrši se u okviru istog organa u njegovom sedištu.
      Potreba Državnog organa postoji kada se unapređuje rad Državnog organa kao na primer, kada se izvrše organizacione i statusne promene-ukidanje, spajanje radnih mesta, kada se smanji ili poveća obim rada, potpuno iskorišćavaju radne sposobnosti radnika i u drugim slučajevima.
      Diskreciono je pravo funkcionera da ocenjuje da li je ovaj uslov ispunjen, ali u rešenju o raspoređivanju potreba mora biti određena i objektivizirana kako bi se moglo ispitati postojanje određene potrebe da bi se isključila mogućnost postojanja ličnih motiva za određenim raspoređivanjem.
      Pored navedenog trajno raspoređivanje radnika MUP-a iz jednog u drugo radno mesto mora biti u skladu sa opštim propisima iz člana 6. Opšteg kolektivnog ugovora kojim je propisano da zaposleni može privremeno ili trajno biti raspoređen na rad iz jednog mesta u drugo samo uz njegov pristanak, pri čemu je u stavu dva predviđena mogućnost raspoređivanja zaposlenog na rad kod istog poslodavca iz jednog u drugo mesto bez njegovog pristanka u slučajevima kada je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedišta poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela a u skladu sa kolektivnim ugovorom i ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se raspoređuje na rad manja od 50 kilometara u jednom pravcu. Takođe je ukazao da je rešenje o raspoređivanju nezakonito.
      Nakon toga, Kabinet ministra, odnosno ministar lično, odbija prigovor kao neosnovan i potvrđuje rešenje od 15.04.2004 godine koje postaje konačno. Ovo rešenje je takođe lično potpisao ministar.
      Posle ovakvog "zakonitog" ponašanja ministra neistomišljenik partije i policajac koji nije simpatizer iste pokreće parnicu pred sudom u kojoj traži zadovoljenje pravde i ispravljanje nezakonitosti moćnika.
     
      Epilog i samovolja
     
      Prvostepeni sud kao neutralna strana u sporu proglašava rešenje kao nezakonito i između ostaloga konstatuje da u obrazloženju rešenja nije navedeno koja je to potreba Državnog organa bila razlog za raspoređivanje D.C. na poslove u drugi OUP čime su povređeni materijalno pravni propisi. Takođe je povređena i odredba člana 6. stav 2. tačka 2. Opšteg Kolektivnog ugovora jer je udaljenost od mesta u kome je D.C. prethodno radio do mesta u koje je raspoređen za rad veća od 50 km u jednom pravcu. Osporeno rešenje nezakonito je još i iz razloga što zvanje kao stečeno pravo nije ispoštovano prilikom raspoređivanja. Naime, radnik se ne može rasporediti na drugo radno mesto sa istom stručnom spremom u okviru drugog zvanja jer da bi dobio više zvanje mora biti prethodno unapređen po propisima o napredovanju a da bi bio raspoređen u okviru nižeg zvanja potrebno je da prethodno izgubi stečeno zvanje po propisima o nazadovanju.
      Isti sud je ovo nezakonito rešenje poništio i obavezao MUP da D.C. vrati na radno mesto na kome se nalazio pre donošenja rešenja ili da ga u slučaju ako to nije moguće rasporedi na mesto koje odgovara stepenu i vrsti stručne spreme, zvanju i sposobnostima ali u činu majora.
      Drugostepeni Okružni sud u Beogradu potvrdio je presudu prvostepenog suda dana 03.11.2005 godine u celosti.
      Da osionost i bahatost nema granica i da pojedinci misle da su svemoćni pokazuje i to da bivši ministar nije dozvolio da se D.C. vrati na radno mesto kako to nalaže sud. Sledi predlog radi PRINUDNOG IZVRŠENJA VRAĆANJEM NA RAD pred IV Opštinskim sudom u Beogradu u aprilu mesecu 2006 godine.
      I nakon svega ovoga umesto da osioni ministar da nalog da se isprave nezakonitosti i zloupotrebe prilikom donošenja sličnih rešenja, nanošenjem štete pripadnicima MUP-a ili kako to savremenici zovu "MOBING", sledi donošenje Uredbe o načelima za unutrašnje uređenje MUP-a (SL. Glasnik RS, broj 8/2006) a naročito član 15, koji je proglašen nezakonit i neustavan od strane USTAVNOG SUDA iz decembra 2008. godine.
      Da li u ovim i ovakvim ponašanjima pojedinaca postoje elementi bića krivičnog dela zloupotreba službenog položaja treba da daju nadležni tužioci u šta lično sumnjam jer "vrana vrani oči ne vadi", sve je u funkciji partija, građanin pojedinac je nebitan.
      Uglavnom sve ove "bahanalije" plaćaju nedužni poreski obveznici, ničim izazvani, a ne onaj koji je sve ovo uradio. Konačno neko treba sve one koji predstavljaju državu, a koji se ponašaju slično i nezakonito da obaveže da državi plate svoju bahatost svojom ličnom imovinom i kazne da nikada više ne vrše javne funkcije.