Beočin
     
      Ko je žrtva ljubavi kompanije Lafarž i kupljene lokalne samouprave u Beočinu
     
      Obmane i sahrane
     
      Neposredno nakon teksta objavljenog u Tabloidu pod naslovom "Legija stranaca i naših magaraca", francuska kompanija Lafarž, koja je početkom decenije došla u posed cementare u Beočinu, potrudila se da putem lojalnih medija prenese nekoliko poruka srpskoj javnosti. Naslovi su imali sličnu sadržinu: "Lafarž je uložio 30 miliona evra u zaštitu životne sredine", "Lafaržova fabrika u Beočinu spada u pet najbezbednijih Lafaržovih fabrika u svetu", "Lafarž intenzivno radi na pronalaženju rešenja sa alternativnim gorivima". Zašto je kompaniji Lafarž ova zakasnela kampanja trebala i kome savest nije mirna?
     
     
      Milica Grabež
     
      Menadžment kompanija Lafarž u proleće 2009. godine može da se pohvali kako je otpustio još 50 radnika, a nova otpuštanja tek slede, jer će vrlo brzo još oko 200 radnika dobiti radne knjižice i "zahvalnicu" za dugogodišnji rad.
      Isto toliko porodica će ostati bez prihoda i sada im predstoji vrlo težak period življenja jer posla na teritoriji opštine Beočin nema.
      U međuvremenu, kompanija Lafarž prećutkuje neke važne činjenice.
      U Tabloidu br. 171 precizno je objašnjeno kako je ogromni dimnjak fabrike cementa u Beočinu jednostavno pao! Lafaržov menadžment ovu informaciju nije shvatio kao dobronameran pokušaj da se javnosti skrene pažnja da posle havarije elektro-filtera i dimnjaka može doći do još neke havarije i to sa mnogo težim posledicama.
      Ako je alternativa kojom će da "oplemenjuju" vazduh beočinske opštine petrol-koks i automobilske gume sa otpada, onda stanovnicima Beočina ništa ne preostaje nego da se ubuduće kreću sa gas maskama ili da se polako iseljavaju. Produkti sagorevanja ovih materija su direktno kancerogeni i zagađuju čovekovu okolinu za jedan vrlo dug period, a posledice se mogu već sada okarakterisati kao ekološka katastrofa nesagledivih razmera.
      U svetu svake godine od posledica zagađenja čovekovog aero-ambijenta strada preko dva miliona ljudi. Koliko je građana opštine Beočin obolelo ili stradalo zadnjih nekoliko godina od posledica zagađene životne sredine usled korišćenja "alternativnih goriva"?
      Na ovom mestu treba postaviti pitanje zbog čega se među prvih pedesetak otpuštenih radnika nalazi i dugogodišnji menadžer sektora bezbednosti?
      Zašto takva kompanija daje otkaz čoveku čiji je rad ocenjen najvišim ocenama, a njegov doprinos razvoju kompanije opisan u svim dostupnim medijima?
      Sa jedne strane, Lafaržovi propagandisti tvrde da imaju u Beočinu jednu od najbezbednijih fabrika Lafarža uopšte, a sa druge se "zahvaljuje na saradnji" čoveku koji je šest godina, od samog dolaska ove kompanije u Beočin, bio najodgovornija ličnost za bezbednost!?
      Ako neko uloži 30 miliona u zaštitu životne sredine to je odlična vest i svako mora apsolutno da podrži takvu poslovnu politiku. Ali, nije rečeno u kakvu vrstu zaštite je uloženo tih 30 miliona. Da li je svih 30 miliona uloženo u sprečavanje enormne emisije prašine ili je deo tih sredstava uložen i u sprečavanje emisije štetnih gasova?
      Lafarž spaljuje petrol-koks, otpadne gume i ko zna šta sve ne, pa se postavlja pitanje koliko je od tih 30 miliona uloženo u zaštitu životne sredine od produkata sagorevanja ovih "energenata" ili preciznije da kažemo otrova za životni ambijent ljudi?
      Ono čime se Lafarž posebno hvali to su već one čuvene "pite i grafikoni" gde se statistički vrlo precizno dokazuje enorman pad povređenih radnika tokom radnog vremena. Može se vrlo lako utvrditi da je ovo najobičnija notorna laž, a dokaz su zdravstveni kartoni i svedočenja radnika koji su tražili lekarsku pomoć zadnjih nekoliko godina.
      Prava istina je da radnici panično izbegavaju da prijave povredu na radu jer se, nakon iste, na njih vrši neviđen pritisak, a počinje pisanjem nekakve "izjave" o celom slučaju, a ista vrlo lako može dovesti do otkaza jer je neke poslove gotovo nemoguće obaviti ako se nose glomazne rukavice ili zaštitni šlem!
      Objašnjenje je vrlo jednostavno jer većina radnika recimo ne koristi zaštitne rukavice ako uvrću neke sitnije vijke, jer je to prosto nemoguće. Dilema je da li efikasno ispuniti radne obaveze ili one sa polja bezbednosti.
      Jedan radnik je Tabloidovim istraživačima pokazao članak koji je otekao kao omanja lopta, a on ne sme da ode na bolovanje ili da prijavi povredu jer se boji da zajedno sa kolegom ne dobije otkaz jer je povređivanje banalno, ali se ipak desilo. Takvih i sličnih slučajeva ima mnogo, a jedna medicinska sestra kaže da sve češće u Domu zdravlja u Beočinu dobijaju informacije da povređeni radnici traže medicinsku pomoć van teritorije opštine Beočin, bojeći se posledica ako im poslodavci saznaju za povređivanje na radu.
      Lako je zaključiti da priča o bezbednosti, zaštiti životne sredine i "alternativnim gorivima", nekome u Lafaržu očigledno smeta.
      Magazin Tabloid je već objavio da postoje neke "skrivene" veze beočinskih političara i Lafarža, a kao rezultat ove "poslovne saradnje" je višemilionska šteta prema državi Srbiji, njenim građanima, a najviše prema građanima Opštine Beočin. Reč nije o naplati ekološke takse, niti naplata takse za korišćenje rudnog bogatstva države Srbije (laporac, krečnjak, pesak...) i to ni manje ni više nego u sred Nacionalnog parka Fruška Gora (to je tema jednog Tabloidovog istraživanja čije će objavljivanje takođe uslediti) već o naplati naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Ova pronevera i pljačka nije od juče, o tome se već raspravljalo i na samoj sednici Skupštine opštine Beočin gde je vrlo precizno izneto kako je "...Budžet Opštine Beočin oštećen za milione".
      Lokalna politička vrhuška se pobrinula da naprasno smanji površinu građevinskog zemljišta koje koristi kompanija Lafarž pa je umesto zvanično premerenih 1.300.000 kvadratnih metara (mada je površina sigurno znatno veća), za naplatu obračunavano samo 600.000 kvadratnih metara. Matematika je jednostavna. Ako je cena eksploatacije zemljišta oko 40 dinara, onda je neko Lafaržu oprostio ni manje ni više nego 28 miliona dinara! Sagledavanjem pljačke u 2008. godini, ali i proteklih šest-sedam godina, lako je doći do zaključka da se u krivičnom delu našlo više ljudi iz beočinske opštinske birokratije.
      Sa druge strane, nedavno su mnogi građani Beočina dobili obračune za korišćenje građevinskog zemljišta, a dugovi su uredno obrađivani unazad par godina.
      U domovini kompanije Lafarž, u Francuskoj, nije moguće nekažnjeno potkupljivati lokalnu samoupravu i beskonačno lagati javnost o ekološkoj svesti menadžmenta. Bilo bi to ekspresno i surovo kažnjeno.
      Građani Beočina su odavno sumnjali da sva ona silna putovanja predsednika Opštine Beočin (putovao je kao da radi u turističkoj agenciji) nisu baš najčistija posla i to pogotovo u delu pravdanja troškova gde se uvek isticalo kako su funkcioneri beočinske opštine - "Gosti Lafarža"! Vrlo čudno, jer sve govori da Lafarž nije donatorska ustanova, pa ako nešto plaća onda plaća iz razloga povećanja svoga profita.
      Očajni građani Opštine Beočin bauljaju bez posla, udišu vazduh ispunjen Lafaržovim produktima "alternativnih goriva", a i ulični stubovi su sve puniji - čitulja. Umiru mladi ljudi i to uglavnom od teških oštećena respiratornih organa.
      Tek će naredne generacije izučavati veličinu hipokrizije jednog potpuno izopačenog sistema vrednosti gde su najosnovnije slobode i prava građana u potpunosti podređene opstanku sitno-šićardžijskih političkih elita gladnih vlasti, novca i lažnog poštovanja.
      Gladnih onih "vrednosti" koje na najbolji način proveravaju karakter naših vrlih političara posrnulog morala (ako su ga ikad i imali), a koje takvi ljudi u jednom normalnom društvu ne bi nikad mogli sebi da priušte.
      Kako je moguće da se nad građanima Beočina godinama sprovodi jedan neviđen ekološki teror jedne strane kompanije i kako je moguće da se godinama sprovodi neviđena pljačka u režiji jednog vrlo malog broja političkih degenerika i da ama baš niko ne reaguje i ne ukaže na protivzakonito odlučivanje i raspolaganje budžetskim sredstvima?
      Odgovori na ova, ali i na mnoga druga pitanja su vrlo jednostavna.
      Što bi se bojao tamo neki "mali" predsednik opštine ili načelnik opštinske uprave da "lapi" stan ili par "koverti" da strpa iza revera sakoa ako u samom političkom vrhu Srbije šetaju "koferi", "sateliti", "panciri", "vile na Dedinju"?