Čačak
     
      Grad sreće na putu da postane tamni vilajet
     
      Ko je uhapsio slobodu
     
      Povremeno nas opominju da ne govorimo glasno. Povremeno šapuću. Povremeno treba zaćutati dok neko prolazi trotoarom. Povremeno naiđe sloboda govora. A onda se priča o nadarenim kriminalcima, belim mantilima, kafani Volan, privatizaciji, smeni večitog direktora, savetu za bezbednost...
     
     
      Miodrag Milojević
     
     
      Pričali smo o nekim banalnim stvarima, Čačani su majstori praznih razgovora. Ako promenimo sto, mogu i oni da promene sto. Zato ćemo promeniti kafanu. Već smo tri kafane promenili. U teskobnom i mračnom kafiću sijaju samo lakirani stolovi: - Ovaj je Udbaš - važno kaže moj sagovornik.
      Inače Čačani se okupe na okruglom gradskom trgu, porodično ili po grupama, stoje čudno, stoje ukočeno i razgovaraju. Nisam zapamtio nijednu rečenicu. Ispričali su se, a da ništa nisu rekli. Sutra će pričati ponovo. Dosadnog li naroda - ali ko to da im kaže?
      Kad iz obližnjeg Gornjeg Milanovca dođu u Čačak na kiselu vodu i ratluk imaju šta i da vide. Pune ulice, trgovi, pune čačanske kafane. Ne kriju zavist: - Nekada smo mi bili... Naše firme, sve su bile jake...
      Iz Užica ne smeju ni da dođu. Toliko su iskompleksirani. U Užicu je druga klima, spuštalo se hladno veče. Granica je crta koja po mutno-zelenoj ploči jezera provlači divlja patka. U Čačku pada toplo prolećno veče. Više gostiju imaju dve čačanske bašte nego celo Užice. Kad bi neko išao da broji.
      Na svakom koraku se vidi da Čačani žive bolje, kao da su potopili okolinu da bi oni isplivali. I deci je to jasno. Ali od čega žive?
     
      Nadareni kriminalci
     
      Morava je bistra, kroz Čačak divlje juri penušavi mutni potok. Peskovito ostrvo pregrađuje Moravu, gradi se uski gvozdeni most. Seosko groblje na ulazu u Čačak. Tri stara spomenika kao regruti Prvog svetskog rata stoje mirno, ofarbani u plavo.
      Niko drugi to nema. Sve je popadalo, sve su oborili. Nešto namerno, nešto je nebriga uzela.
      Da li je beli stomak, kroz raspukle košulje, ovde jedini znak prestiža ili postoje i drugi? Brkovi i beli stomaci sele se iz bašte u baštu. Svi su spori, lenji i bezbrižni.
      Vetar, na momente, odnekud donese u kotlinu fantastiku.
      Ludi podvig jednog Čačanina jedva da je zabeležien u crnoj hronici. Samo inicijali, nema imena, nema prezimena. Predstavio se lažno kao iguman manastira, obratio se pismeno Emiru Kusturici. Za renoviranje i obnovu manastira traži pet hiljada evra. Verovatno je napravio grešku, zvao je češće nego što treba. Jeste se pozivao na Boga, ali što toliko priča ako je božji čovek? Iz šturog policijskog saopštenja od nekoliko redova, ne vidi se da li je Kusturica lično angažovan. Klasičan prevarant koga zanima materijalna korist ne bio toliko reskirao. Ne bi svoj lik poverio na procenu nekome ko je toliko izverziran, nekome čija su profesija filmski i drugi likovi. Iguman iz Čačka, pozvan je na Mokru goru da preuzme koverat sa novcem.. Pojavio se sa mantijom, nosio je bradu, tako je uhapšen.
      Poduhvat u koji se ovaj Čačanin upustio, nadasve njegov film i fantastična uobrazilja, govore da nije reč o običnom već umetnički nadarenom kriminalcu. Tomas Man je pisao da ima jedan jedini bankar koji piše umetnički solidne novele, ali je taj bankar iskočio iz koloseka činovničke normalnosti kada je zbog pronevere odležao tešku robiju. Ali je nemoguće naći građanski solidnog, tipičnog bankara koji ima umetnički talenat.
      Drugi izlet u svet fantastike. Otmica konobarice ove zime u Mrčajevcima, selu pored Čačka. Akteri su momci sa sela.
      Čačanska policija je uhapsila Miroslava Pavlovića, starog 33 godine iz Lađevaca, zbog otmice sedamnaestogodišnje D. B. državljanke B i H. Kidnaper je angažovao petoricu mladića iz okolnih sela, Srđana Živkovića i Ivana Perišića iz Gruže, i Milana Jamića iz Lađevaca i još dvojicu neidentifikovanih. Otmičari su zgrabili konobaricu, ubacili u auto Pavlovića, zatim se otišli u Lađevce , u kafić ''XL'' čiji je vlasnik Pavlović.
      Konobarica ima na pretek, na oglase se javljaju masovno, zašto bi zbog jedne zaratila dvojica kafedžija? Oni se inače ne poznaju, udaljenost je velika, Lađevci su selo kod Kraljeva, a Mrčajevci kod Čačka? I to samo radi jedne osobe?
      Zato što je u ovom slučaju posao konobarice pod B, a neki unosniji posao pod A.
      Rajko Amidžić, vlasnik prazne kafane ''Volan'' je, u trenutku slabosti, bio spreman da za plati otkup dve hiljade evra.
      Pavlović traži od devojke dve hiljade evra ili će je prodati u belo roblje. Devojka je predložila da pozovu vlasnika kafane ''Volan'' i novac zatraže od njega. Vlasnik je prihvatio da novac donese na dogovoreno mesto, u Kragujevcu, ali se predomislio kad je policija pohapsila otmičare. Konobarica navodno duguje 61 hiljadu dinara Pavloviću.
      U kafani ''Volan'' u Mrčajevcima moram popiti kafu bez obzira na cenu. Cena kafe je, sa kiselom vodom i ratlukom, 30 dinara. Ali u selu Mrčajevci kod Čačka ne postoji kafana ''Volan'' već u susednom selu Donja Gorevnica. Zašto policija redovno daje netačna saopštenja?
      Ne vredi mi ništa osmeh četrdesetogodišnje konobarice u kafani ''Kod Džoa'' u Mrčajevcima, - Jedite kod Džoa! Vredeo bi mnogo da je konobarica kidnapovana.
      Mrčajevci, malo selo duž puta za Čačak ima oko trideset kafana. Cela ulica sa jedne strane samo su kafane. Kafana ''Kod Bula'' nema konobarice. Kafane su pune, ženske osobe su ovde retkost, devojke pobegle u gradove.
     
      Beli mantil
     
      Doziva me eho, žagor iz seoske ambulante. Na starcima i grbavim staricama odeća stara četrdeset godina. Čekaonica puna, svi pričaju u isti glas.
      Na klupi pored vrata u uglu sedeo je Milan. Nema Ranisana za Milana.
      Jednom je bila serija ''Doktorka na selu.'' Šta je mlada doktorka, Slađana, uradila Milanu. Milan ima brkove, lice bolesnički bledo, ćosavo, glatko. Oko njega kao senke lelujaju kosti, tanke, iskrtivljene prilike.. Neke unose u ambulantu. Neke pridržavaju. Neke vode. Neke guraju. Prosečan Čačanin težak je stotinu kilograma, prosek je u ambulanti oko trideset kilograma. Svi mnogo govore, ili im je to poslednja želja. Poslednja želja jako je dugačka.
      Milan mladu doktorku ne može da shvati. - Prvo smo pola sata razgovarali, sve sam joj objasnio. Moj želudac je otišao, to su tablete koje redovno trošim. Ako ne popijem makar jednu, meni želudac ne vari, ja povraćam.
      Doktorka je rekla da ne može. Milan mora prvo u Čačak kod gastrologa, da gastrolog izvrši prvo pregled pa onda prepiše. Isti lek Milan koristi već deset godina - Čudna žena, čudna..Čudna žena, ko je dovede ovamo, mlada doktorka. Gled'o je ja, gled'o, uz'o onaj karton, izađo... Kako je to čudo od žene, mlada doktorka... Kaka je ono životinja? Ja sam joj ime zapisao, Slađana Milenković, da zapamtim skota u životu.
      Postoji druga vrsta tablete - Ne može ni Ranisan - rekla je doktorka. Može da ti naraste čir, može da pukne čir.
      Milan ne jede već tri dana. Kuda ćeš, Milane, sad? Doktorka ga osudila na smrt, a mlada je, lapa, nosi beli mantil. Doktorka na selu.
      Novine nisu zabeležile slučaj mladića iz Milanovog sela. Možda je Milan iz Mojsinja. Milan priča: - Bio je mal, i dobar. Noge polomljene, ruka u plećki odvaljena. Udario ga voz, pijan bio, najurili ga sa neke gozbe. Ponašao se malo labilno. A bio je mali dobar. Nije krao, nije radio zlo, nije ništa. Ali, sad, ko te pita...
      Drugi slučaj. I druga klupa. Radio nešto oko kola, udario ga ''FAP'' na Badnji dan. On je svoja kola popravljao, menjao točak. Ali sad, ko te pita.
      - Čekaj Milane, ti znaš... drugi je kriv što je mali nastrad'o. Nele Duca, uzeo bratu Dragiši 60 ari imanja, na podvalu. Izgubi sina.
      Milan kaže da ima nešto: - Ima neka sila, ja verujem, ima Boga, ima pravde. Narod mož da misli šta 'oće.
      - Gleda onaj gore sve. Dobro, jeste... Ali će doći kad-tad na svoje mesto.
      - Najgore je, Milane, što plati onaj, ko nije kriv ni dužan. Što ne plati onaj koji je kriv. To bi bilo u redu. Milan misli na doktorku: - Ko god drugom jamu kopa i raduje se tuđoj nesreći, najpre će njega da obori nego onog drugog.
      Danas doktorka nije u ambulanti. Milan će dobiti tablete. Ako se beli mantil iznenada ne pojavi. Milan je nestrpljiv, prelazi sa klupe na klupu. Milan u jednom trenutku reče da su dečaka uboli pa bacili pod voz, drugi put da ga je voz dokačio telo i rasturio u rezance.
      - Je l' došao onaj Danilović, što sam prozivala malopre?
      Na Zagincu plavi čaket, nov. Kratka seda kosa lepo mu stoji. Uredan: - Nikad nije bilo pravde. Kad je došlo oslobođenje sve najgori ljudi u partiji, lopovi dezerteri. Kod nas je uvek tako. Ne znam kako kod drugi nacija, kod Poljaka, Nemaca, Bugara? Kod nas je uvek sve naopako. Došlo oslobođenje, Kosana izgubila sina, u zadnju klupu jadna sela. Dođe na zbor, sedi u dnu na zadnju klupu. Napred seli najgori ljudi. A Draga. Žena starinska, jaka žena. I njoj je sin poginuo na Sremskom frontu, a muž, streljali ga Nemci. Računali su se jaka komunistička kuća. Kad udari štapom u klupu niko ne sme da kaže ovo-ono. A sad se vraćam na ovu Kosanu jadnu, ona sedi, a lopuže, dezerteri, oni naređuju, oni vladaju.
      Ne znam kod drugih naroda. Ne znam da l' je tako kod Nemaca, Poljaka, Bugara..
      - Poznaješ li me?
      - Ako mi kažeš koji si možda ću te i poznati.
      - Kako me brzo poznate. Više ja volim jednu ženu, da ti pravo kažem, nego sto muškaraca.
      Zaginac priča pošteno: - Muškarci smo, pričamo. Nisam ja već 25 godina imao posla sa ženama. A dotle sam smeo. Ne bi sad smeo, nikako. Iskreno ti pričam. Da me neka ponudi, ja ne bi smeo. Što ću joj?
      Nastade smeh.
      - Ne smeju ni moji vršnjaci, al' kod mene nije taj slučaj.
      Zaginac stalno o ratu, o miru, pravdi i nepravdi: - Ljudi ja sam čuo od stari ljudi dok je čovek muško - on je muško. Ali može da pregori. Kad čovek ne obavlja, on pregori.
      Lela je visoka, seda kosa joj se iz ugla nakostrešila: - Oćeš li da zavežeš taj jezik, ne odvezao ti se. Ne čuje se prozivka. Od kad je doš'o on melje, melje, usta ne zatvara.
      Gde je granica između ovih šupljih tela, između kostiju što mlate i mašu iz Čačka? Kad se pomešaju sa narodom ne vidi se to. Samo u ambulanti. Neko ostavio otvorena vrata. Bela se mrtvački bela tela kao poklana živina.
     
      Kafana Volan
     
      Međutim, ja moram u kafanu ''Volan'' da vidim konobaricu i mafiju u narodnoj nošnji. Dve kafane u selu Donja Gorevnica. Ovde je sahranjena Sonja Savić, glumica. Kiša rešetala plakatu, slika stoji na drvenoj kućici. Tu se putnici sklananju od od kiše.
      Neću prvo u ''Volan''. U drugu će kafanu. Džakovi jabuka, gajbe, jedna prevrnuta kolica. Konobarica prodaje i jabuke. Jedan motor sija pred kafanom, kao bačen. Na zidu piše ''Nemoj da alkohol trpi zbog posla''.
      Na lokalnom radiju pesma, specijalno za Brkicu - Ja sam žena koja čeka.
      - Jasu odavde oteli konobaricu?
      - Nisu, nego iz ''Volana.'' Ne poznajem je, ne znam ko je ni šta je.
      Kafana ''Volan'' je mračna, od drveta kao brod. Bez gostiju. Sede za jednim stolom četvorica meštana u mraku. Konobarica, pedesetogodišnja debela žena, tromih pokreta, teških ruku. Kafana se dograđuje, ni table nema. Nia šper - ploči satrnuloj od kiše, izbledelo piše - ''Volan.'' Četvtkom ili petkom ovde je fokloteka. Na stubu poster. Peva Biljana Šarčević. U ''Volanu'' nema ni muzike.
      - Đavo si ti, ti jesi đavo - rekao je Šulovac konobarici.
      - Ja da sam đavo ne bi bila u ovoj kafani. Nego bi bila sa nekim mačorom, šetala na štiklicama. Ne bi nosila čarape, kratke i ove papučare. Na glavi lokne, šminka na očima.
      Stalno mi je pred očima prizor iz ambulante. Konobarica je tu, iz sela ali ne voli seljake: - Što nek udari neka ojuja, grad,, nek sve izgori, udri seljaka. Seljak je nezajažljiv, imam iskustvo, slušam ih ovde jedno dvadeset godina. Kad treba da proda. njegovo ceni skupo - kad treba da proda klinac da plati. Seljak je, bre, jeben. Neće da kupi iz svog sela. Najbolje je da dam dinar svom čoveku.
      Konobarica slavi: - Nego, ja imam u Čačku trideset godina mature. Da se dogovorimo. Vas dvojica, jedan da mi plati večeru i piće, jedan da mi plati kredit, šminku. frizuru. I da me vozi.
      - Ja ću ovo drugo - kaže Šulovac.
      - Sve ja čujem ovde u kafani. Ode mi suparnica juče, vidim zakekečila se u ''keca''...
      Video sam selo koje umire, konobarica pobegla. Policija je pričala sa gazdom, gazda tje čovek u godinama. Sreća mu se jeste osmehnula, ali kratko.
      Prolete nasip na Moravi. Čačak, grad. Fantastika iz policijske pisaće mašine. Saobraćajni udes sa ubodom u srce. Na raskrsnici ulica Kneza i Miloša i Nemanjine, u centru Čačka, putničko vozilo, kojim je upravljao Despot Vujačić, 25 godina, izletelo je na trotoar i udarilo u parkiranog ''juga.'' Istražni sudija, Miloš Pavlović, odmah napominje da je po svedočenju očevidaca, koji su pritekli u pomoć, povređeni student bio sam u automobilu. Student je izvučen u besvesnom stanju, pokušavali su da mu ukažu prvu pomoć, Hitna pomoć je stigla na lice mesta. Dežurni lekar, dr Jovana Bošković, izjavila je je student dovežen u bolnicu sa tri ubodne rane. Na patosu automobila pronađen je kuhinjski nož.
      To bi moralo sigurno da znači da vozač nije bio sam u vozilu, odnosno da je ubica pobegao. Pre nego što su očevici stigli. Zašto i iz kojih razloga istražni sudija naglašava da je vozač bio sam u automobilu, samo on zna. Da je student izboden na ulici, ubica bi svakako bacio kuhinjski nož, ne bi ga stavljao u kola. DNK analiza i veštačenje tragova otiska sa noža trajaće najmanje dva meseca.
      U Vujačićevom vozilu pronađeni su koverat i pismo, sa tajanstvenom sadržinom. Sudija Pavlović nije želeo da otkrije sadržinu pisma u interesu istrage. U svakom slučaju, ubica će brzo biti uhvaćen ako je u pismu naveo svoje ime, prezime, broj lične karte, broj telefona.
     
      Privatizacija
     
      Privatizacija na mala vrata. Javno komunalno, tajno privatizovano. Ugovor o namerama formiranja zajedničke firme, u koju bi ušla ovdašnja JKP ''Čačak'' i austrijska firma ''Energie confort'' predstavlja privatizaciju čačanskog komunalnog preduzeća. njegov prelazak u privatne ruke.
      Predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke, Dmitar Popović, kaže da je zamenik gradonačelnika ugovor potpisao bez ovlašćenja Skupštine grada i tako zloupotrebio službeni položaj.
      Pregovori su vođeni tajno, na isti način potpisan je ugovor, što je nedopustivo ako se zna da je reč o javnom preduzeću i javnim interesima građana.
      Šta će biti, videće se. Dogradnja stambenih zgrada. Zlata Stavrić, penzioner iz Čačka, protiv čačanske firme ''DMG inžinjering'' zbog nadziđivanja zgrade.
      Investitori se ne odazivaju na telefonske pozive stanara. Zlata Stavrić je, kao i ostali stanari, investitoru dala saglasnost da se zgrada nadzida. Kad su davali saglasnost stanari nisu uzimali u obzir kvaliltet zemljišta. Posle nadziđivanja, shvatili su da je zemljište močvarno. Da li će zgrada sagrađena na močvarnom zemljištu izdrati nadzidana tri sprata?
      - Kada se topio sneg 19. marta imala sam poplavu u stanu. Pokrila sam nameštaj najlonima i stavila šerpe svuda po stanu. Izvođač radova je počeo da skida sneg sa krova vičući na mene da niko ne može da mi garantuje da više neću da prokišnjavam.
      Zlata je tražila da se iseli da joj investitor dodeli drugi stan što ovaj nije prihvatio. - Investitori se nisu javljali na moje telefonske pozive. Odmah su porušili dimnjak i kako zgrada nema centralno grejanje, već se grejemo u sopstvenoj režiji, dim se vraćao u moj stan i morala sam da ga napustim 14. marta.
      Nijedna nadogradnja u Čačku nije završena bez sudskih sporova. Niko drugi od stanara ne pominje se izuzev Zlate. Nešto u njenoj priči stoji a nešto ne stoji. Zašto stanari nisu mislili na vreme da li je zemljište močvarno ili nije? Investitori i kapitalisti nisu dužni da se bave problemom usamljenih ljudi i odgovaraju na telefonske pozive. Zašto stanari uvid u dokumentaciju nisu tražili pre potpisivanja saglasnosti nego posle? Naravno da investitori, u trci za zaradom, dragocena svaka cigla koju ukradu i uštede. Ako zbog močvarnog zemljišta zgrada potone, da li će investitor izvestiti stanare?
     
      Smena večitog direktora
     
      Smena najvećeg čačanskog direktora. Smenjen večiti direktor čačanske ''Slobode''. Direktor, koji je proslavljao kinesku Novu godinu. Zahvaljujući Radomiru Ljujiću, direktoru ''Slobode'' Čačani su dve hiljadite proslavili 4698. godinu. Čitavih deset minuta nebo nad Čačkom parale su rakete i crveni požar vatrometa. Tih dana se u Čačku našlo 19 Kineza, stručnjaka za primenu nove tehnologije, koju je ''Sloboda'' prodala Kini.
      - Zbog njih i velikog posla koji smo sklopili sa ovom prijateljskom zemljom, odlučili smo da slavimo kinesku Novu godinu - izjavio je direktor. Čačanskog direktora, koji je sklopio i proslavljao kakav - takav posao, danas, zbog vatrometa, ismevaju oni koji nisu za bilo kakav posao. Niko se ne bi iznenadio ako se narednih meseci na ulici nađe još koja hiljada radnika. Kao što se dogodilo već bezbroj puta u zemlji Srbiji. Direktor Ljujić kaže: - Moju smenu je izmislilo Ministarstvo odbrane, budući da je 2008. godine kompanija poslovala sa dobitkom, 300 miliona dinara uloženo je u investicije novih pogona, zaposleno je 300 novih radnika. Pravi razlozi za moju smenu je sukob sa preduzećem ''Jugoimport'' koje je uzurpiralo svu dobit vojnih preduzeća. Razlog za moju scenu je i to što nisam Agenciji za privatizaciju dozvolio da se fabrika ''Sloboda aparati'' koja posluje u okviru kompanije proda ispod cene.
      U preduzeću ''Jugoimport'' kažu da je ''Sloboda'' ostvarila dobit zbog poslova ostvarenih ranijih godina, da je zato fabrika naplatila više novca nego nego sve ostale fabrike zajedno. Kako neko drugi može da naplati ''Slobodine'' dugove? To je u komunizmu moglo, ali je išlo malo teže. Za isplatu realizovanih a neplaćenih poslova iz prošlosti zaslužan je Radomir Ljujić, on je direktor već 16 godina. Navode se razlozi za smenu koji su politički - da je Ljujić bio čovek Slobodana Miloševića i Vojislava Koštunice. Politički razlozi, radnicima kad odu na biro rada ili pod kontejner neće vredeti mnogo. Argumenti su naubedljivo tanki. Zaključak je - uspešni privrednik na udaru vojne mafije. Radnici ćute, što je normalno, a sindikat je, normalno, na strani Radomira Ljujića. Ako zbog smene, ''Sloboda'' propadne otkaze neće dobiti ministar nego radnici. Vladimir Avramović, bivši radnik kompanije ''Sloboda'', danas predsednik Gradskog odbora SSS Ljujićevu smenu ocenjuje kao politički čin. Kad nekog hoćete da zamenite podmetnite mu neku aferu. Čačak ''već mesec dana bruji'' da je za potrebe direktora Ljujića kupljen luksuzni ''audi 6.'' Međutim, direktor više neće imati prilike da ''uživa u udobnosti i luksuzu.'' Razlog da direktor bude smenjen je dug ''Slobode'' prema gradskom vodovodu. Kad radnici ''Slobode'' ostanu bez posla svi će se zaposliti u gradskom vodovodu. Kao degustatori vode. Radnici će preći će u ''Vodovod'', počeće da peru ulice.
     
      Savet za bezbednost
     
      Čačak više nema Savet za bezbednost. Savet za bezbednost privilegija je propalih gradova koji su privredu uništili, nemaju o čemu da brinu pa brinu o bezbednosti. Navodno se bore protiv kriminala, narkomanije, maloletničke delikvencije i drugih pošasti. Kad se u nekom gradu dogodi se serija ubistava, taj grad odmah oformi Savet za bezbednost i situacija se na papiru odmah poboljšava.
      U Čačku je krenuo projekat ''Zaustavimo narkomaniju'', doniran sa 120 hiljada dolara preko organizacije UN HABITAT.
      Pošto je u nešto boljoj materijalnoj situaciji, Čačku i nije stalo do tih para. Finansirana je edukacija kadrova iz policije i pravosuđa koji su na seminarima u Italiji imali šta da nauče.
      Iako se na suzbijanju narkomanije mnogo radi broj narkomana u gradu se povećava. Na sastancima Saveta za bezbednost predstavnik policije je redovno kritikovao rad pravosuđa. Kad predstavnici pravosuđa ne dođu. Kad dođu nije ih kritikovao. Najviše izostanka zabeležio je gradonačelnik Čačka, Velimir Stanojević.
      Nedavno je Savet za bezbednost u Čačku prestao da postoji.
      Ko će se sada baviti problemom narkomanije, pitaju se čačanske nevladine organizacije? Nije njima zbog narkomanije nego zbog 120 hiljada dolara. Od te sume jedan deo pripada i njima.
      Bez dolara nema borbe protiv narkomanije, nema seminara u Italiji. Ko će da plati put do Italije? Neće valjda aktivisti nevladinih organizacija iz svog praznog džepa? Kad odu u Italiju na seminar koga da ostave u Čačku da se bori protiv narkomanije? Čačak je izgubio trku sa propalim gradovima. Kad neko nema bolju ideju, on zarađuje na bezbednosti.
      Čačak je grad automobila. Renomirani svetski proizvođači ''Volvo'' i ostali. Nad ravnicom i jedna tabla. Piše ćirilicom ''Korejanci Japanci. ''Prvi prsten čine parkirani šleperi. Zatim prodajni saloni automobila pod plavim staklima. Onda, još par kilometara, auto-otpadi, sjajne i šuplje karoserije.
      Da ljudi u ambulanti u selu Mrčajevci ne liče na mrtvace koji ne mogu da beže utisak bi bio daleko bolji. Sjajni zvonici Čačka dižu se put neba kao da isparavaju... Bacam pogled. Da li je Milan dobio lek ili je ostao da leži u nekom kanalu? Milan je samo načitan. Da li je to razlog da doktorka muči Milana do smrti, jer se meša u posao koji samo što je dobila, koji je jedva dobila? Dugo su je mučili, bila je bez posla. Sa diplomom.