Razotkrivanje
     
      Povodom knjige: Ispovest jednog smrdljivog bankara
     
     
      Hvala za med, a vi pod led
           
     
      Svima koji veruju svom bankaru KREZUS je posvetio ovu knjigu. Krezus je nepoznati bankar koji je nedavno objavio eksplozivnu knjigu pod naslovom "Ispovest jednog kvarnog bankara". Cela Francuska je sada stavljena pred enigmu: ko je pravi smrad, odnosno autor ovoga dela?
     
     
      Mile Urošević
      dopisnik iz Pariza
     
      U eksplozivnoj knjizi "Ispovest jednog kvarnog bankara" sve je opisano, od propasti banke Lehman Brothers do kulisa švajcarskih tajnih računa. Opisano u detalje i dostupno svakom smrtniku za samo 18 evra. Izdavač Fayard je tako postigao pun pogodak i gotovo za tili čas rasprodao svoje knjige i podigao veliku medijsku prašinu.
      Philippe Cohen, glavni urednik časopisa "Marijana" tvrdi da su ugledni bankari u anonimnosti potvrdili verodostojnost mutnih radnji koje su dovele do kraha u septembru prošle godine i ubacile ceo svetski finansijski sistem u jednu krizu kojoj niko ne može da predvidi kraj. Autor je siguran u sebe i otkriva neke detalje svoga identiteta ili ih možda samo vešto skriva svojim priznanjima.
      On piše: - Ja sam smrad koga ne poznajete. Rastao sam u senci visokih finansija i do nedavno bio član direktorijuma jedne od najvećih banki Francuske. Iako sam za rad koji sam stvarno ili fol radio bio preplaćen već od strane firme ja sam uspeo da za svojih 15 godina staža legalno drpim nekoliko desetina miliona evra. To izgleda mnogo, ali je zapravo sića u odnosu na ono što zarađuju trederi kojima sam bio upravo ja šef. Pre nekog vremena odstranjen sam od ovog biznisa jer su predsednici banki odjednom postali nevinašca i veoma pažljivi na rizike investicija. Ne samo u Francuskoj nego i u celom svetu. Mislim da sam dovoljno rekao. Pogodite ko sam, cinično piše Krezus.
      Uostalom, samo ime je pozajmio iz antičkog doba i od najbogatijeg čoveka stare Lidije u 6. veku pre Hrista. Verovatno da neki razlog i za to postoji.
     
      Kriza je, izgleda, ipak obična pljačka stoleća
     
      Krezus pisac, a ne car, ponaša se kao neki profesor mesarske zanatske škole i u svome delu daje recept pripremanja jedne kobasice, sa kojom je on uporedio bankarske proizvode i koja ima za cilj da se proda, a to što može da otruje kupca, ne spada u njegov domen briga, bar kako je on to napisao u svom delu. Recept je zaista sličan kobasičarskom samo je filovanje intelektualno, a ne mesarskog tipa. U čemu je zapravo stvar.
      - Kao što nepošten mesar nafiluje pokvareno meso u smesu sa zdravim tako smo se i mi oslobađali trulih kredita sa visokim rizikom, i to mešajući ih sa dobrim kreditima. To se u zanatu bankara naziva titrisacija. Ovakvo crevo puno svega i svačega smo onda seckali na manje kobasice i ubacivali u pakete svežih kobasica koje smo prodavali sa velikim profitom. Kada se ono bajato meso usmrdelo cela naizgled lepa kobaja se pokvarila i kupac se razboleo. Kvarno meso u ovoj kobaji je zapravo bio čuveni američki subprim, krediti za kuće siromašnih za koje se znalo da ne mogu da plate ni kamatu. Na ovaj način i ovakvim sistematskim poslovanjem rizik banke se preneo na Berzu, a naš bilans je ostao čist ko suza. Ono što je bilo pasivni kapital i nije moglo nikome da se utopi niti preproda nestalo je iz svoje rubrike pasivni kapital i kao nekim čudom se ponovo pojavilo u rubrici aktivni kapital.
      Najbolje ovce za šišanje su naši verni klijenti koje smo zapravo zaklali kreditima i raznim dozvoljenim manjcima na računima na kojima smo uzimali 21 odsto kamate. Krediti su mnogo rentabilniji nego što mi to priznajemo u javnosti, tvrdi Krezus. Krediti nekretnina su takođe zlatna investicija sa oko 16 odsto profita, ali ipak najveći trik je bio to što smo umnožili razne vrsta ponuda koje vuku bankarske troškove, a prodaju se kao tobož olakšica našim dobrim ulagačima. Prebacivanje na račun, čekovna knjižica, podizanje gotovine, otvaranje računa, izdavanje i održavanje kreditne kartice, konsultacija računa na internetu i slično vuku za sobom određene troškove. Milioni malih suma čine jednu pozamašnu gomilu. Gotovo polovinu našeg godišnjeg benefisa.
      O svemu ovome mi nismo imali baš nikome da polažemo račune, ni državi ni savetu administracije ni još ponajmanje inspektorima koji su naši drugari. Čak ni mediji nisu bili u stanju da provale našu igru i uvek su se zadovoljavali oficijalnim izjavama i jako tehničkim objašnjenjima. Tako su i ostali bankari, svi bankari sveta nesmetano čerupali koku sa zlatnim jajetom. Od Pariza do Njujorka bankarska mafija je nagomilala ogromne sume, nezamislivo velike pare, to znam sigurno.
      Ono što čudi u celoj aferi pokvarenih i smrdljivih bankara je i to da se po prvi put jedan od njih javio da cinkari svoje kolege. Doduše zar i sam Merdok nije jevrejin koji je opljačkao oko 50 milijardi i to uglavnom druge jevreje. Kud će mu duša i kuda će svet ako više ništa nije sveto.
     
      Ko je Krezus
     
      Francuska samo o tome razmišlja ovih dana. Ko je taj koji sve zna sigurno i piše pod pseudonimom ostaje tajna. Neka imena kruže: Philippe Citerne, Soci?t? G?n?rale, Andr Lvy-Lang banka Paribas, Marc Litzler, Calyon France, Jean-Pierre Mustier, Soci?t? G?n?rale ili Anthony Orsatelli iz banke Natixis. Drugi misle da je knjiga delo nekog novinara ili pisca kao što su Frdric Beigbeder, Denis Robert. Ili Alain Minc.
      U svakom slučaju istina je poznata mnogim velikim ribama sveta, i to smrdljivim kako i sam misteriozni bankar kaže za sebe i to veoma cinično. Uostalom, što da nam se ne rugaju kada mogu, a mi ćemo i dalje verovati svim novim i internacionalnim Jezdama i Dafinama. Puštaćemo ih i možda moliti da otvaraju nove strane banke po Srbiji i biti sretni da nam bace kao malo milostinje po neku paricu, neki kreditić. Ljubićemo ih u dupeta sve dok nam oni po svom razrađenom receptu ne skinu i gaće i ne kažu. E sada više ništa nemate ništa svoje. Unapred se zna da će jednoga skorašnjeg dana sve to naše preći u njihove smrdljive ruke. Onda će nam reći da je sve bivše naše, a sada njihovo nestalo u nekoj velikoj novoj krizi: žao nam je, ali krtica je pojela sve što ste uložili ili finansirali. Još samo fali da nam cinično napišu jednoga dana neku sličnu knjigu o našim pčelicama ulagačicama pod naslovom: Hvala za med, a vi pod led.
     
      Prebacivanje na račun, čekovna knjižica, podizanje gotovine, otvaranje računa, izdavanje i održavanje kreditne kartice, konsultacija računa na internetu i slično vuku za sobom određene troškove.
     
     
      Najbolje ovce za šišanje su naši verni klijenti koje smo zapravo zaklali kreditima i raznim dozvoljenim manjcima na računima na kojima smo uzimali 21 odsto kamate.