RTV SVETAC
     
      Zvuci tišine
     
      Piše: Rajko Roki Dvizac
     
           Na TV Artu je nedavno emitovan stari hit Sajmona i Garfankla "Zvuci tišine". Prva reakcija bila je buđenje nostalgije ali ubrzo potom dotična pesma me je podstakla da vidim i čujem oko sebe stvarnost čulima istine. Zavesa medijskog mraka se razmakla. Na svetlost dana počele su da izlaze slike realnosti, slike stvarnosti. Samo slike, tona kao da uopšte nije bilo. Sa malog ekrana a potom sa ulica dopirali su samo zvuci tišine. Da li ste ih ikada čuli? Oni su mnogo zlokobniji i strašniji i od najveće buke. Zašto? Valjda zato što samo oni najavljuju užas koji uvek sledi posle tišine. Priznajem, otkada sam čuo zvuke tišine, kandže straha su mi se zarile u srce. Bojim se sutrašnjice a kamoli budućnosti. Ne zbog mene, već zbog mog maloletnog sina kojem ova vlast svakodnevno krade zrno po zrno budućnosti. Sećam se grafita pored Doma sindikata "Došlo je proleće, a ja sam još uvek u Srbiji". Taj grafit je bio najveća uvreda, najveći šamar tadašnjem režimu Slobodana Miloševića. Ni jedna demonstracija, ni jedan opozicioni lider ga nije toliko ponizio kao taj grafit. Ponovo je proleće u Srbiji, i ponovo mi je taj grafit pred očima. Režim, čiji predsednik pozdravlja sramotu ove države da jedan lekar sa završenim fakultetom je prinuđen da se upiše u srednju medicinsku školu kako bi stekao potrebnu kvalifikaciju i pobegao iz "demokratske i oslobođene" Srbije. Stiglo je proleće, valja se pakovati bežati. Dok se još može i ko još može. Zvuci tišine su sve glasniji. Upozoravaju da zlo, nesreća i strah od neizvesnog su zakucali na vrata naših domova. Čovek to instinktivno oseća a mediji služe da svojim šala-komikom pričama nam otupi čula i onesposobi nas da ih čujemo. Cilj savremenih, naročito elektronskih medija je da nas lažu, zavaravaju, uljujkuju u lažnoj nadi i tako nas potpuno onesposobe da koliko-toliko spremni dočekamo ono što se krije iza vrata budućnosti.
           Naše televizije su odavno postale pravi majstori za plasiranje lažnih informacija, iskrivljenih slika stvarnosti ili u najboljem slučaju selektivno emitovanje informacija. Gledalac, kao glavni konzument, u početku postaje zbunjen, potom sluđen a kada se čaša prepuni-postaje imun. I tada, bez obzira na gromoglasnu medijsku kampanju laži, dolazi u stanje kada može da vidi i čuje samo zvuke tišine. I ništa mu više nije važno do iščekivanja nadolazeće sutrašnjice.
           Da li ste ikad na televiziji potpuno isključili ton? Probajte i videćete kako sve izgleda drugačije. Nedorečeno, dvosmisleno, ponekad smešno, napadno našminkano. Na televizijama postoje takozvano kajron-vesti ( emituju se u dnu ekrana). Ako isključite ton, oni su vam praktično jedina dostupna informacija. A šta možete saznati iz njih? Ništa, gotovo ništa ili pak informacije koje vas uopšte ne interesuju. Izuzetak je, naravno, vremenska prognoza. Problema koji vas muče, nema u krejron-vestima. Gotovo svi upotrebljavaju stari trik emitujući informacije tipa kako se tamo u nekoj drugoj zemlji desilo nešto strašno zlo-samo u cilju izazivanja posebnog osećaja kod gledalaca: "Joj, vidi kako je tamo strašno, ovde kod nas je još dobro!" Što je kriza u zemlji veća, takvih informacija je sve više na televiziji. I u kajron-vestima, a još više van njih, jer zastrašujuća slika mora da potkrepi strah u nama i satera nas u mišju rupu.
           Najobimnije kajron-vesti ima B 92. Ali, uz one bitne informacije, kod njih vrlo često možete pročitati i ono što se vas (nas) i ove zemlje uopšte ne dotiče. To bi bilo u redu da ne živimo u ovakvoj zemlji kakvoj živimo. Samo tada informacija plus ne škodi. Ali kada vam je muka od sopstvenog problema, teranje da virite u tuđe dvorište i bavite se tuđom mukom ( dok vašu skrivaju pod tepih ćutanja) u najblažu ruku je licemerno i neodgovorno. Najbolje kajron-vesti na ovim prostorima je imala nekadašnja BK televizija. Danas,ta titula uz sve kritike ipak pripada B 92. Oni su najbolji u odnosu na ostale. Pozitivnu ocenu za kajron-vesti zaslužuju i TV Avala, RT Vojvodina i TV Košava. TV Foks, inače najbolja tv u Srbiji uprkos samoreklamiranju Tijanića, ima potpunu drugačiju koncepciju tih vesti. Njihove kajron-vesti su samo udarne vesti, pa ih je vrlo malo. Šteta.
           Najgore kajron-vesti ima RTS. Program "Beogradske hronike" je izuzetak i zaslužuje visoku pozitivnu ocenu. Kajron-vesti u programu "Srbija danas" su više bilten informacije vlasti, nego informacije koje pobuđuju pažnju. Potpuni promašaj su kajron-vesti "Jutarnjeg programa". Vrlo često mi se ujutro dešavalo da sam bio prinuđen da prebacujem na druge televizije, čak i na TV Pink, jer u "Jutarnjem programu" nisam mogao da saznam ama baš ništa važno. Jutro uz "Jutarnji program" za gledaoca počinje u potpunom neznanju. Može potpuno bezbrižno da popije jutarnju kaficu, Predojević i njegova koleginica ga ničim neće uznemiriti. Sem par hvalospeva ili opravdanja vlasti (već prema potrebi i nužnosti ), ništa drugo ne možete da saznate u "Jutarnjem programu". Glavne vesti su im mlaćenje prazne slame kajron-vesti. Njihov pravi slogan treba da glasi: "Vaše je pravo da saznate ništa"!. Ovaj nakaradni program odavno je zreo za promene. To ne bi trebalo da predstavlja problem rukovodstvu RTS-a jer u toj kući postoji jako mnogo i dobrih novinara i dobrih voditelja koji su nezasluženo gurnuti u zapećak. Uostalom, neka se obrate sjajnim ekipama "Beogradske hronike" i stvari će odmah krenuti na bolje. I za RTS i za ranoranioce koji prvu jutarnju kafu piju uz "Jutarnji program". U pozitivnom, ne preostaje nam ništa drugo, do i da dalje se dižemo uz "Dizanje" B 92.
           No, da se vratim naslovnoj temi ovog teksta. Kad jednom čujete zvuke tišine sa malih ekrana slobodno možete i pojačati ton na televizorima. Ništa, sem muka, nećete čuti. Videćete Narodnu skupštinu i narodne poslanike koji brinu samo svoju brigu, sve u stilu parole "Narod - to sam ja". Opozicija će kukati, pozicija će se smejati, češkati, zevati, žvakati žvaku, telefonirati ili čitati novine. Od njihove silne govorancije ništa nećete čuti. Samo tišinu. Osetićete da se zlo sprema a hajduci lumpuju gluvi slepi za sve vaše nevolje i strahove. Prave i na televiziji i razne tok-šou emisije ali i tu ništa ne možete čuti. Tišina vlada kada se presipa iz šupljeg u prazno. Tu su i specijalne emisije gde bar i po sat vremena vlastodršci u svilenim rukacima peru svoj prljavi veš, lažu i mažu. Kad već spominjem te emisije, nešto mi pade na pamet - kako da se nikad nije objavio rejting gledanosti tih emisija? A znate li zašto ? Zato što i vrapci znaju da te emisije ama baš niko ne gleda a kamoli čuje. A sve ih je više i sve češće se smenjuju akteri vlasti, baš kao u ono proleće u vreme Slobodana Miloševića kada je nastao onaj pomenuti grafit o proleću i tužnom ostanku u Srbiji. Što su predstavnici i zaštitnici vlasti sve glasniji to je tišina sa malih ekrana sve veća. U vreme režima Miloševića pištaljkama i lupanjem u šerpe i lonce smo "gušili" laži sa TV Dnevnika. Ovog proleća, dnevnike sa svih televizija, narod ućutkuje običnim ali mnogo, mnogo opasnijim ćutanjem. Više se ničemu ne nadaju ni od polizije, ni od opozicije.Samo sede, ćute i osluškuju sa ulica zvuke tišine. Evo je, dolazi, nečujno, ali samouvereno maršira TIŠINA.
           Ostavio sam televizor i sa zebnjom u srcu izašao na ulicu. I tamo me je dočekala jeziva TIŠINA! Nigde smeha, nigde nekog prkosnog vica, nigde nade. Nema čak ni psovanja vlasti a kamoli komentarisanja. Lica ljudi su smrknuta, usta zatvorena. Jedino uši kao radari osluškuju sve brojnije i jasnije zvukove tišine. Samo da prođe ovo sumorno proleće. Valjda će sa njom proći i tišina a leto doneti bar nadu?!