Novi Sad
Đavolov advokat, službin sudija i epilog ljubavnih obračuna novosadskog džet-seta
Vava podmazuje, Sonja presuđuje
Aleksandar Saša Stanković smatra da je srpsko pravosuđe ogrezlo u kriminalu i korupciji, a glavne vinovnike u svom slučaju vidi u "novosadskoj vezi", između Sonje Brkić, člana sudskog veća Vrhovnog suda Srbije, koja je ujedno prepoznatljiva i kao donedavna dobro plaćena predsednica RIK-a, i njenog gimnazijskog, kasnije i druga iz studentskih dana, Vladimira Horovica, jednog od "najuspešnijih" advokata iz Novog Sada.
Miroslav Vislavski
Da Srbi vole da se tuže i sude ništa nije novo, ali primer iz Novog Sada, za koji smo ovih dana saznali, po dužini trajanja spora obara sve rekorde. Sudski spor traje ukupno trideset dve godine!?
Reč je o slučaju poznatog novosađanina Aleksandra Saše Stankovića i sporu koji nije okončan ni posle toliko godina, iako je doživeo svoj pravnosnažni epilog. A koliko će još trajati, to niko ne zna? Ne zbog složenosti i nedostatka materijalnih dokaza, već zbog advokatskih zavrzlama i nespremnosti ili nesposobnosti institucija pravosudnog sistema. Ili zbog...
Predmet spora je deoba imovine, stečene u vanbračnoj zajednici koja je trajala desetak godina. Osamnaest godina sudskog spora, u kojima je održano 58 rasprava, donete presude, potvrđene na drugom stepenu, nije bilo dovoljno da se donese konačno rešenje, zadovolji pravo i pravda.
Vrhovni sud Srbije je nedavno poništio presudu i predmet vratio na ponovni postupak! U nizu zapanjujućih rešenja koja je donosio Vrhovni sud unazad par godina, Saša Stanković tvrdi za Tabloid da je presuda isfabrikovana i da je na sceni korupcija.
Farsa
Vinovnike vidi u vezi sa Sonjom Brkić, članom sudskog veća Vrhovnog suda Srbije, koja je ujedno prepoznatljiva i kao donedavna dobro plaćena predsednica RIK-a, i njenog gimnazijskog, kasnije i druga iz studentskih dana, Vladimira Vave Horovica, jednog od "najuspešnijih" advokata iz Novog Sada, mnogima poznatog i kao "đavolov advokat". Ona, Sonja Brkić, sudija Vrhovnog suda, pokazalo se, nije imuna na novac, za sve što radi, bilo uslužno, bilo po službenoj dužnosti, kao i on, advokat Vladimir Horovic, koji je na glasu po uspehu odbrane okorelih kriminalaca.
Sa njim je i Saša išao, doduše u osnovnu školu. Znaju se "sa korzoa", kao prepoznatljivi momci Novog Sada. Današnji advokat, u to vreme iz građanske porodice, upisan na fakultet i junak ove priče, ambiciozni, ali ne posebno uspešan bokser! Statusne razlike ih nisu posebno udaljile, ali su bile ipak jedan graničnik u životnoj komunikaciji...
Zbog uverenja da je pravnom gimnastikom koju su primenile korumpirane sudije Vrhovnog suda, nakon osamnaest godina suđenja u kome je sve vreme dobro stajao i delom ostvario cilj, Aleksandar Stanković želi da nastavi borbu u Strazburu pred Međunarodnim sudom.
U zemlji će borbu usredsrediti na okupljanje i udruživanje svih onih građana koji su zbog korumpiranog pravosuđa doživeli imovinsku, moralnu i štetu svake druge vrste. Formiraće udruženje pod nazivom GOMIK (Građani oštećeni mitom i korupcijom...) koje će se boriti protiv najveće moralne pošasti današnjice.
Saša ne gaji iluziju da će biti revolucionar ili začetnik radikalnih reformi koje su nužne i neophodne u srpskom pravosuđu u organizacionom, stručnom i kvalifikovanom, a nadasve profesionalnom i moralnom pogledu! Proces koji se nastavlja tamo gde je započeo pre dve decenije, kome je posvetio trećinu života, zahteva od njega da pokuša i pruži mali prilog onome što treba da uradi država, čiji činovnici žmure pred svojom osnovnom obavezom da grade i čuvaju državu.
Ispovest
U svojoj ispovesti Saša kaže da je njegova životna priča roman koji piše njegov život. Rastao je u porodici, koja je živela u mnogim mestima širom nekadašnje Jugoslavije. Sve do pred smrt svoga oca, nije znao da je služio nekadašnji sistem u činu pukovnika KOS-a. Bio mu je autoritet, ali i po malo dalek, zbog čega je Saša najčešće bio sa majkom. Prema njoj je bio bolećiv, voleo je beskrajno... Ona mu je bila svetinja.
Uz majku i sinove, ideal i neobjašnjiva ljubav, bio mu je fudbalski klub "Vojvodina" u kome je obavljao razne uloge. Uglavnom čoveka od poverenja i zadatka. A fudbal "krase" i mnogi delikatni zadaci, posebno van terena - u igri bez pravila. Bio je blizak i desna ruka nosiocima isturenih, operativnih funkcija u novosadskom prvoligašu. Pri završetku svog dugogodišnjeg žrtvovanja iluziji svog života, u najtežem periodu novije istorije kluba bio je potpredsednik "Vojvodine". Blizak i lojalan direktoru Cvetku Riđošiću, kreatoru prevrata koji su izvršili navijači okupljeni u grupi "Firma" 2005. godine. Zajedno sa Riđošićem i vođama navijača, ubedio je i doveo Ratka Buturovića, zvanog Bata Kan Kan, na čelo FK "Vojvodina".
Za mnoge kontraverzni biznismen je veoma brzo konsolidovao i stabilizovao klub. Bila je to Sašina satisfakcija koja ga je učinila spokojnim kada je odlučio da se povuče sa funkcije potpredsednika zbog zdravstvenih razloga. Tako je zvanično obrazložio ostavku na Skupštini kluba 2007. godine. Kada mu je preminula majka, klub se nije oglasio. Jaka impresija nepravde koja mu je takvim gestom načinjena tamo gde je bio najosetljiviji, nanela mu je i neopisivi bol. Pobudila je plamteći gnev u njemu - svojevrsnoj žrtvi klupske ljubavi. Snažnoj i neraskidivoj, koja je umela da ga nosi preko principa, sve do sukoba sa prijateljima. Do spremnosti za sukob sa zakonom. Takav gnev ga i danas često pritiska.
Sašina slepa lojalnost "Vojvodini" je nagrađena ucenom pred koju ga je u teškoj zdravstvenoj situaciji doveo "veliki" Vojvodinaš.
Onaj koji deli lekcije starim novosađanima i pripadnicima kluba kako se voli Novi Sad i "Vojvodina", po imenu Mirko Dubroja. Potpredsednik kluba, ličanin iz hrvatskog Karina, koga je oluja oduvala sve do Petrovaradinske tvrđave, danas je jedan od najbogatijih Novosađana. Zbog toga smatra da mu pripada funkcija koju nosi u jednoj od najprepoznatljivijih kulturno istorijskih institucija Srba u "Srpskoj Atini", kakvom mnogi novosađani smatraju FK "Vojvodinu". A sa tom funkcijom uzima i pravo da od Aleksandra Stankovića i drugih, koji su poput Saše, pozajmili vođi svoje pare u vreme propadanja, zahteva da prepolove potraživanja klupskog duga prema njima.
U prisustvu Sašinog vajnog prijatelja, direktora Riđošića, besprizorno je licitirao hoće li mu platiti, po odluci Upravnog odbora kluba, troškove operacije na srcu i lečenje u iznosu od 680.000 dinara. Nudio je 300.000 dinara!? Objašnjavao je to svojom "poslovnom filozofijom" po kojoj se: "pogađa kao Ciga, a plaća kao gospodin!" Njegovo gospodstvo se zaustavilo na 450.000 dinara.
Džet-set
Dakle, kada licitira na nečijem zdravlju, veliki "Vojvodinaš", čija "cijela porodica navija za Crvenu zvijezdu" licitira tuđim životima. Ali, možda je to put i recept za sticanje kapitala u vremenu pragmatizma čiji produkti danas upravljaju i sa najvećim vrednostima koje su tekovina istorijskih rezultata i tradicije jednog grada i podneblja. Stankovićeva osamnaestogodišnja borba pred sudovima, započela je nakon raspada decenijske vanbračne zajednice sa Ljiljom, vlasnicom poznatih ugostiteljskih objekata "Sport" i "Džet set".
Kafana "Sport" je sedamdesetih godina bila novosadsko stratište noćnog života. U njoj je pala krv njenog supruga, kome je u neravnopravnom duelu život oduzeo njen tadašnji "prijatelj". U istom obračunu, teško je ranio njenog devera koji je pokušao da zaštiti brata. Vrativši se iz inostranstva u kome je radio i stekao kapital, Sašu je sudbina spojila sa Ljiljom, čemu je prethodilo prijateljstvo njihovih očeva. Pre te zajednice, za sobom je ostavio neuspeli brak iz koga mu je ostao stariji sin Vlada.
Sa Ljiljom je adaptirao i dograđivao, ubrzo se pokazalo, najprestižniji ugostiteljski objekat u Novom Sadu u to vreme. Ime "Džet set" dodelio je kum objekta, legendarni fudbalski radnik i trener, Miljan Miljanić. U delu grada u kome dominira niži socijalni stalež, niknuo je savremeni objekat u koji je dolazila elitna klijentela. Po najviše iz sveta fudbala. A u tom svetu reprezentativci ondašnje Jugoslavije predvođeni Ivicom Osimom, tadašnjim saveznim selektorom.
Raspad nekadašnje zemlje, promenio je mnogo toga pa i klijentelu "Džet Seta". Umesto fudbalskih, estradnih, javnih ličnosti iz sveta politike, privrede i drugih delatnosti, lokal su najčešće posećivali gosti u maskirnim uniformama. Oni koji su pravili predah između ratnih dejstava s druge strane Dunava. Među njima je i Sašin kum, nekadašnji predsednik SAO Krajina, a danas uz Ratka Mladića jedini Haški optuženik na slobodi - Goran Hadžić. Obezbeđivao ga je Ljuba Mudrinić, šampion u kik boksu i munja na oružju. Gazdarica "Džet seta" mu je dala povoda da joj se približi. Otišli su predaleko...
Mudrinić, koga su zvali "Mašinom smrti u ljudskom obliku", je sve češće ostajao na noćenju u Ljiljinim odajama. Svaka borba za naklonost nevernice bi bila iluzorna. Saša je odlučio da prekine agoniju veze sa krvavom damom i pokušao dogovor o deobi imovine. Usledio je bumerang - pretnje i omalovažavanje, čemu je učestalo pribegavao šef obezbeđenja Sašinog kuma. Jedne noći je pokušao da istera Sašu iz prostora koji mu je sudski dodeljen, nakon razlaza sa fatalnom gazdaricom ugostiteljskih objekata. Kada ga je ščepao jednom rukom i podigao sa poda držeći ga za gušu, Saša je izvukao revolver zadenut za pojas i ispalio sedam metaka u ljudsku grdosiju. Ubio ga je na mestu. Pozvao je i sačekao policiju i mirno se predao.
Saša je oslobođen odgovornosti i pušten na slobodu. Usledio je sudski spor sa ženom oko imovine, koji je nakon osamnaest godina ovih dana doživeo svoj novi početak. Zahvaljujući fatalnoj ženi iza koje ostaju tragedije.
Da li je živ
Aleksandar Stanković ima šezdeset tri godine života. Živi treću bračnu zajednicu sa Saškom, sa kojom podiže svog drugog sina, dvanaestogodišnjeg Željka. Sa dva baj-pasa na srcu, već treću godinu je u penziji. Supruga je nezaposlena. Žive kao podstanari.
Iz "Vojvodine" ga ne zovu, niti znaju da je živ!