Povodom

Novi prilozi o složnoj braći Dubroja i njihovom kriminalnom poduhvatu

Romeo iz Krajine bio je kod Julije

    Tabloid je neposredno pred zaključenje ovog broja dobio pismo od službenice Bezbednosno informativne agencije u kome detaljno razotkriva licemerje ratnih liferanata i crnoberzijanaca iz Dalmacije, Mirka i Slobodana Dubroje, koji su danas među najuticajnijim ljudima u Novom Sadu. Autorka je i sama istraživala nepočinstva ove dvojice ratnih profitera. Tabloid donosi njeno pismo u celini.

Piše: Insajder B-9

     Pročitala sam vaše članke o Dubrojama iz prethodna tri broja... Dobri su, ali nažalost očigledno baratate sa jako malo informacija o njihovim kriminalnim aktivnostima. To što se napisali nije ni pet odsto od onoga što su počinili od kada su došli ovamo.
     Za početak bi trebalo kontaktirati vaše kolege iz Hrvatske, preciznije iz Riječkog "Novog lista". O Mirku Dubroji je taj list nekoliko puta pisao u crnoj hronici, preciznije o mahinacijama sa misterioznim nestankom kamiona koje je kupio u Hrvatskoj, a koji su osvanuli u Novom Sadu bez da se zna kako su prešli granicu.
     Dovode ga u vezu i sa drugim aferama pa se tako njegovo ime pominje čak i u slučaju jednog nerazjašnjenog ubistva.
Kada smo već kod poslova u Hrvatskoj, trebalo bi pomenuti kako su Mirko Dubroja i Igor Mirović iz SRS-a pokušali na prevaru da privatizuju odmaralište u Makarskoj. Dubroja se tada predstavio kao državljanin Hrvatske iako ima i državljanstvo Srbije da bi na taj način sebe predstavio kao građanina Hrvatske koji želi da kupi odmaralište u Hrvatskoj, te da time prikrije da je cela privatizacija fingirana u sred Novog Sada sa gospodom iz SRS-a koji su tada bili na vlasti.
Sarađivao je taj i sa DOS-om, posebno sa Borom Novakovićem. On mu je kućni prijatelj. Taj isti Bora mu je u vreme kada je DOS bio na vlasti u Novom Sadu nameštao javne radove bez tendera, pa tako i ono čuveno uništavanje pravoslavnog, Almaškog groblja.
Tada je Karin Komerc sa svojim ljudstvom i mašinama otkopao grobove Srba pobijenih u raciji 1942., kao i grobove ruskih vojnika koji su poginuli oslobađajući Novi Sad 1944. od fašističke okupacije. Porodice pokojnika su telima branile grobove, ali nije pomoglo. Policija je intervenisala, ali nije pomoglo: Dubroja je samo povećao svoj saldo.
Do inicijalnog kapitala je došao švercom cigareta i nafte početkom devedesetih, zajedno sa svojim kumom koji živi u Republici Srpskoj. Zatim je usledila i trgovina ukradenim automobilima, kamionima, građevinskim mašinama. Firmu je iz praktičnih razloga registrovao u Šidu jer je tamo imao bolje veze za mahinacije. Tamo inače nikad nije živeo već je u Novom Sadu od kada je došao ovamo.
On i brat Slobodan su celo tadašnje rukovodstvo SAO Slavonija Baranja i Zapadni Srem držali u malom džepu. Tamošnji političari su im dozvoljavali da rade šta god požele, a za to su nagrađivani delom plena baš kao i ovi sadašnji u Novom Sadu i Vojvodini. Slobodan je imao dve identične firme Bonex, jednu registrovanu u Novom Sadu tj. u Srbiji, a drugu u SAO Slavonija Baranja i Zapadni Srem, kasnije RSK.
    Veza u Krajini pre ujedinjenja dveju Krajina mu je bio stric Jovan Dubroja, koji je zbog mahinacija uhapšen i robijao u krajini. Nemojte mešati ovog Jovana Dubroju sa Jovanom Dubrojom koji je Mirkov sin i kojem je tatica kupio firmu INOKS AD iz Bačkog Petrovca. Taj mlađani raznosač gajbica je služio vojni rok civilno u JKP Lisje kod Mirkovog prijatelja Milorada Buhe, predsednika vlade RSK u izgnanstvu, a da nikad na poslu nije proveo nijedan dan.
Glavno bogaćenje mafijaške porodice Dubroja je usledilo tokom hiperinflacije kada su Mirko i Slobodan uz pomoć Strahinje Gobeljića koji je još uvek prvi čovek Novosadskog Crvenog Krsta pod firmom humanitarne pomoći u Krajinu i RS izvozili ogromne količine robe bez plaćanja poreza i carine. Taj isti Gobeljić i političari koje su podmićivali su im u izdavali diplome zahvalnosti koje Slobodan pominje u svom pismu koje ste objavili.
Otkupljivali su žito i suncokret od poljoprivrednika iz SAO Slavonija Baranja i Zapadni Srem po trivijalnim cenama, a zatim ga uvozili ovamo bez plaćanja carine i poreza. Nakon toga su brašno i ulje od tog istog zita i suncokreta izvozili nazad u SAO Slavonija Baranja i Zapadni Srem i prodavali srbima u okruženju po cenama koje su dostizale i po 500 DM za jedan džak brašna.
Pomnožite to sa 30 tona koliko stane u jedan šleper, a zatim sa desetinama šlepera koje su tako izvezli. Isto je bilo i sa sirovom naftom sa bušotina u SAO Slavonija Baranja i Zapadni Srem. Biznis sa paštetama i njihov izvoz pod plaštom Crvenog Krsta koji ste vi pominjali u člancima su usledili tek kasnije, a do tada su već obojica baratali milionima maraka.
Nakon pada krajine, Dubroje uspostavljaju veze na pokrajinskom nivou, ponajviše sa Peroševićem. Kasnije su bukvalno kupili gotovo sve ključne stranke tako da su odlično sarađivali sa svim pokrajinskim i lokalnim vlastima što i sada čine.
Nisu oni nikakve izbeglice. Imaju uredna dokumenta i državljanstva Hrvatske čije pasoše i koriste prilikom putovanja u inostranstvo. Čim se rat završio pohrlili su da izvade Tuđmanove domovnice i putovnice, a zatim otpočeli poslovnu saradnju sa njima sličnim mafijašima u Hrvatskoj.
Neverovatno mi je da niste uspeli saznati da je Slobodan imao velike političke ambicije, te da je pre izvesnog vremena postao predsednik Pokreta Veterana Srbije u Novom Sadu mada nikad nije bio na ratištu! Ima odlične veze sa pokrajinskim SPS. Čak je bio na listi za pokrajinsku skupštinu, ali SPS nije dobio dovoljno mandata pa nije postao poslanik.
Međutim, u odnosu na sve ovo postoji jedna mnogo interesantnija i svežija tema za koju sam siguran da bi voleli da znaju i zvanični organi Rusije i Srbije. Naime, neposredno pre izbijanja gasne krize ove zime, Slobodan Dubroja je boravio "poslovno" u Ukrajini.
Navodno je bio tamo da bi ugovorio neki posao u vezi uvoza ili izvoza veštačkog đubriva, to je zvanična verzija. Nezvanično, a neoborivim dokazima, Slobodan Dubroja se tada susreo zvanično sa premijerkom Ukrajine Julijom Timošenko.
Po kom osnovu i od kada se to trgovci pa makar i na veliko sastaju sa premijerima država?! Priča o trgovini je lažna i služi za pokriće. Postoje fotografije Slobodana i Timošenkove u njenom kabinetu.
    Po informacijama kojima raspolažem, Slobodan je išao u Ukrajinu da bi insistirao u ime jednog dela ovdašnjih tzv. patriotskih snaga, da Srbiji Ukrajina zavrne gas, a da se za to optuži Rusija, što se i desilo nekoliko nedelja kasnije, što bi njima, u slučaju očekivane narodne pobune, omogućilo da obore aktuelnu vlast dok bi narod u svemu tome bio samo kolateralna šteta.
Slobodanovo i Mirkovo parče kolača kao nagrada za ovo posredovanje sa Ukrajinom su bili mazut i one hiljade uljnih radijatora koji su se "baš slučajno" zatekli na lageru tog 6. januara 2009. i koje su odmah bez tendera prodali pokrajinskoj i lokalnoj samoupravi za grejanje bolnica, vrtića, skola i staračkih domova.
Nisu oni samo mafijaška porodica, oni su antinarodna porodica. Predstavljaju se kao najveći Srbi, finansiraju štampanje knjiga novosrpskih intelektualaca koji su u vreme Tita slali prave Srbe na Goli Otok i bili u partijskom vrhu.
Raskrinkajte tu vezu, tu laž koju prodaju ovom napaćenom narodu. Nijedan pošteni Hrvat, Musliman ili Albanac nije naneo toliko zla Srbima koliko bilo koji od ove dvojice tokom svog "biznisovanja".