Rezervativ

Dragoljub poskupeo sto posto

Olga Stojanović

Zove me, pre neku nedelju, prijatelj iz Crne Gore i kaže: "Reci onom tvom kolegi, Dragoljubu Petroviću, da sam se zajeb'o..."
"Kako si se zajeb'o?", pitam, a on odgovara: "Kupio sam "Kurir", a njega nema!" "Znači, bacio si četrdeset centi?", dodajem.
"Ma izeš 40 centi, nego nema meni mog nedeljnog Dragoljuba!"
Zovem Dragoljuba Petrovića i pitam zašto mu nema kolumne u "Kuriru". S velikom zebnjom da li je dobro sa zdravljem, jer kod nas, kolumnista, postoje samo dva hitna i jedan konačan opravdan razlog da nam kolumna izostane... Hitni su carski rez i slepo crevo /isključivo preforacija/, a konačan je smrtni slučaj, mada je u novinarstvu uobičajeno da se na istom mestu objavi nekrolog. Te nema zabune.
Međutim, Dragoljub, na sreću živ i zdrav, pa mi kaže: "Preneo sam kolumnu u "Danas" te ćete je čitati četvrtkom!"
Ne preterano oduševljena ovim transferom, kažem za obožavaoca koji "se zajeb'o", a Dragoljub prokomentariše: " Kako će se vaš prijatelj tek zajebati ako kupi "Danas", to tamo verovatno košta pet eura..." "No, ništa", nastavlja Dragoljub, "Može, ako želi, da ga pročita na internetu..." "Ma, nema on internet, poštovani kolega, jer živi pod šatorom, od sprava pouzdano znam da poseduje šrafciger i let-lampu, a što se tiče električnog orgazma, pošto nema struje, preferira onaj na ugalj i drva..."
I tako, Dragoljub i ja završismo telefonski razgovor i ja kupih "Danas", te pročitah autorovu kolumnu, da osetim miris preseljenja, "novog razmeštaja" i da naučim novi raspored "utičnica" za duh, koji je zapravo, ostao isti. Novi prelom, nova fotka, novi naslov, ali stari i samosvojni duh pisca, starog, a mladog, ironijskog lisca te se javim svom uredniku iz ove novine, nazočnom Nikoli Vlahoviću i kažem: "Je li, je l' ti ispisuješ one sjajne naslove, kao na primer "Zločin savršen još nije završen?" A on meni uzvraća: "Pišem ja, draga moja, i podnaslove, samo što ti ne čitaš novinu..." Gnusno laže. Čitam između redova, kao što sopstvene godine brojim između redova. No, da završim sa Dragoljubom i opravdam "gornji naslov":
Dragoljub je sto posto poskupeo, jer je u "Kuriru" koštao petnaest dinara nedeljno, a u "Danasu" - trideset. A, možda je i pojeftinio, u sopstvenom računanju.
A, što se tiče mog urednika, Nikole Vlahovića, u daljem tekstu, pod naslovom: "Rodeo iz Boke, došao među stoke", mogu s punom  moralnom, bez materijale odgovornosti da izjavim kako sam ponosna što sa njim sarađujem. Moje ograđivanje od "materijalne odgovornosti" samo leži u činjenici što Nikola nije materijalan, već je idealan. Nikakve druge imovinske osnove mi nemamo. A, od mnogobrojnih, da ne kažem malobrojnih kolumni koje pišem po žutom tisku, iskreno mi je najdraža ova koju samo što ne okončam. Moj glavni urednik, Milovan Brkić i ja imamo telešifru, krajem svakog meseca: ja ga "cimnem", a on se odjavi i kaže "Šalji!" To je lakonska formula, koju su stari Rimljani inaugurisali za tek kasnije osmišljeni termin "honorar"!
Oduvek sam obožavala kratku formu i duge sadržaje, koji se u kratkoj sadrže, kao i duge noge, koje se u kratkoj pameti daju uočiti. Forma kratka, baš je slatka, a dugačka je ludačka! Može li to tako, Nikola? Vidim da su mi najzad promenili fotografiju na naslovnici kolumne. A i ta "najnovija" datira od venčanja moje ćerke.
Pa, da li da šaljem sledeću fotku sa venčanja moga sina? Predstojećeg. Ili, onu najlepšu, koju čuvam za čitulju, onu od pre tridesetak godina, na kojoj sam najlepša, kako čitulji i dolikuje?!
Kad smo već kod fotografija kolumnista, vidim da se svi trude da na istima izgledaju sve mlađe i lepše /čitaj: uspešnije/, a ja nastojim da delujem sve starije i grdnije, kako bih u sećanjima pobudila priziv sopstvene privlačnosti!
Zar nije lepša rečenica: "Oh, kako je bila lepa", od tekuće:"Baš dobro izgleda!" I na ovaj način nastojim da nas ne proguta pragmatičnost, već da nas proždere ideja.
Zato i nisam aristotelovac, već platoničar. Mislim na Platona, a ne na platinu.