Jelena Tinska
Na sajtu "Peščanika" sam pročitala da se bivši milicajac Miloš Vasić pita javno: "Šta je to, dakle, što se može postići lopatom, a ne može strpljenjem?
Te mrcine kojih se odrekao i Bog treba prebiti... mislim da treba. Uzmite recimo... lečenje u tom manastirskom krugu u kome su svi na ivici. Teško izdržavaju bez droge. Ljudi se polome da prođu sa njima njihove krize u kojima povraćaju... seru... vrište... itd.
I onda jedan od njih dobije drogu nekim kanalom. I podeli svima. I šta onda? Možda ga treba ubeđivati. Ne. TREBA GA PREPUCATI PRED SVIMA. DA TO NE URADI VIŠE NIKAD.
Dakle, lopatom se postiže strah kod mrcine.
Očajni roditelji su ga doveli na poslednji kolosek. Prodali su sve što je preostalo od onoga što je on sam već ukrao iz vlastite kuće i "đorao za gudru". Za strihnin... Jer dobra droga dobro i košta. A oni ne biraju. Samo da mogu da se roknu. Narkomani obijaju apoteke... karaju se za gudru. Da baš tako.
Bila sam u kontaktu sa narkomanom koji je uništio život svojoj majci, svom bratu, ocu, devojkama, ženama. Koji je pokrao sve iz svoje kuće i prodao, koji je postao sušto zlo na dve noge i sejao je zlo oko sebe. Naravno bio je šampion u laganju kao što i jeste svaki narkoman. To je njihova veština bez premca. Da li ste nekada trpeli posledice od ponašanja nekog narkomana u krizi? Koji prebije vlastitu majku... na primer?
Korać govori o poštovanju ličnosti. Čije ličnosti? Koga poštovati? Ili pre bih rekla ŠTA? Poštovati ličnost, Govneta? A ne... govno treba samo preskočiti. No ako je ono, GOVNO, tvoje dete, to je teško. Iako su neki roditelji, jadni i očajni ljudi, ovim sveštenicima dali za pravo. I jesu, u pravu su.
Jedan nesrećni otac je rekao: "Ako ga vi izbacite ja za njega imam još samo metak". I u engleskim koledžima visoke klase, tuku nevaljalu decu. A ovo nisu deca, ovo su monstrumi. Uzmimo jedno osvešćeno biće koje razume da će droga da ga upropasti. Uzmimo jedno mlado biće koje ne vidi da je život ma kako težak bio POKLON. I sad to biće posegne za drogom. Svesno. Pa hajde da krenemo od toga. Koliko prazno, koliko lenjo, koliko bahato, koliko najzad slabo treba da bude to biće.
Pre neki dan sam pisala Rasimu Ljajiću sa molbom da pomogne jednu manjinu. Manjinu onih koji vole životinje i o njima brinu. Radi se o diskriminaciju manjinske grupe zbog različitosti po uverenju, što zabranjuje i Ustav i Zakon protiv diskriminacije - a to smo mi, koji trpimo ogromnu nepravdu usled zlostavljanja životinja, i koji smo psihofizički ugroženi, ali nikoga za sada nije briga ni za nas, ni za životinje. Možda će Rasim Ljajić koji jedini izgleda čestito, da nam pomogne.
Pomaže se pravima gay populacije, pa onda valjda može i ljubiteljima životinja.
Takođe sam pročitala da je ili uveden, ili se predlaže da bude uveden, DAN BORBE PROTIV HOMOFOBA. Dakle, hajde da se borimo protiv onih koji nisu izvitopereni. Ali zec leži u jednom sasvim sasvim drugom grmu. Približavaju se još jedni izbori.
I ponovo ista lica u novim strankama pričaju iste laži. Opet obećavaju kule i gradove. Gledam ih, po ko zna koji put kako se prenemažu i kako lažu i kako jedino što žele je da se dokopaju vlasti koju su izgubili jer su bili lopovi, nesposobnjakovići i malverzanti. Što rekao moj poznanik Radosav Lazić psihoterapeut: "Pošto Srbiji preti bankrot za koji mesec imaćemo narod na ulici. Rame uz rame, drug do druga, gologuza raja, lezbejke, narkomani, ojađeni, mladi, stari, muški, ženski. Lomiće izloge, palice, otimaće... Tad mnogo toga neće biti važno".
Jest Dinkić rek'o da je kriza prošla. Al' opet... Narko tema je izvučena kako bi nam zamaglili vidike. Dobra strana, ako je ima, je što smo videli koliko je ko dobar i od koje fele. Možda je cilj pospešenje prometa.
Kao onomad kad se raspravljalo na sva zvona da li treba u škole uvesti Veronauku, a za to vreme na kvarno odvedoše Slobu u HAG. I tako. "Za vreme Slobe nismo imali ništa. A onda su došli OVI i oduzeli nam SVE". A popili su nam bogami i svu pamet, kad se još uvek nismo digli na ustanak.