Zločin pred kaznu

 

Dobrosusedski odnosi ili zašto su se upregli da otcepe Pokrajinu od matice Srbije

 

 

Ko je opljačkao Vojvodinu?

 

Ovih dana Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine, građanima (uže) Srbije slavodobitno poručuje da, praktično - Vojvodina nije Srbija. Dobićemo, kaže Pajtić, svoju akademiju nauka (VAN), vojvođansku pravoslavnu crkvu, svoje zakone, svoje novce! Da bi sve to moglo, Vojvodina je prethodno morala da bude temeljno opljačkana. Dokaz sledi

 

 

M. Brkić

 

 

Roker Bora Čorba je posvetio pesmu svom drugu Žiki Živcu. Pevao je - Žika Živac, dežurni krivac. Čim neko i nešto obiju, Žika zaglavi robiju.

Beograd i Srbija su u poslednjih 30 godina dežurni krivci za sve narode koji su živeli u bivšoj SFRJ...

Nacionalni oligarsi su, u želji da postanu gospodari u svojim republikama, huškali sunarodnike na Srbiju kao stalnog krivca. Danas su sve otcepljene republike, osim Slovenije, u istom loncu beznađa i siromaštva kao i Srbija.

Kosovo se nalazi, nakon okupacije NATO alijanse i SAD, pred socijalnom eksplozijom i brzim odumiranjem stanovništva.

Ovih dana Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine, građanima (uže) Srbije slavodobitno poručuje da, praktično - Vojvodina nije Srbija. Dobićemo, kaže Pajtić, svoju akademiju nauka (VAN), vojvođansku pravoslavnu crkvu, svoje zakone, svoje novce!

Stalne poruke Nenada Čanka da Srbija pljačka Vojvodinu, zavređuju ozbiljnu analizu.

Uz pomoć sumanutog predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je rođen u Sarajevu (njegov otac u Crnoj Gori, a majka u Ugljeviku), jedna mala grupa homoseksualaca i pljačkaša opljačkala je građane Vojvodine do gole kože, pripisujući to "vlastima iz Beograda".

   Ko je, u stvari, opljačkao Vojvodinu?

 

Paorska sreća

 

U želji da steknu ogromno bogatstvo i moć, članovi Tadićeve stranke su, stalnim povicima kako je Vojvodina opljačkana, dobili od Borisa Tadića, zbog podrške njegovoj inauguraciji, slobodu da osnuju Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine.

Preko ovog fonda iz budžeta Vojvodine su isplaćivane ogromne svote novca, koje su potom dodeljivane uskom krugu ljudi okupljenih oko Bojana Pajtića.

 Od svakog projekta ova klika je uzimala dobar deo kolača, a svojim ljudima je otpisivala vraćanje odobrenih kredita.

Za predsednika Upravnog odbora Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine postavljen je Dušan Elezović, konobar iz Zmajeva, koji je, uz aminovanje Borisa Tadića, postavljen i za predsednika Pokrajinskog odbora Demokratske stranke. Direktor ovog Fonda je Crnogorac Momčilo Milović.

Analiza trošenja para iz Fonda za kapitalna ulaganja pokazuje da su novce dobijali uglavnom Pajtićevi ljudi iz Novog Sada, Subotice, Bačke Palanke. Pokrajinska vrhuška je Srem potpuno zapostavila, jer se on naslanja na Beograd, kao i Pančevo, koje bez Beograda praktično ne bi moglo da opstane.

Uz punu podršku Borisa Tadića, klika Bojana Pajtića je uništila Zrenjanin, lažnim procesom protiv gradonačelnika Gorana Kneževića.

U Sremu su uništena sva preduzeća, sve fabrike. Vojvođanski paori nisu više vlasnici zemlje. Stotine hiljada hektara plodnog zemljišta, koje je bilî u vlasništvu poljoprivrednih kombinata, prešlo je u privatne ruke. Fabrika Servo Mihalj prodata je Hrvatu Ivici Todoriću. Fabrika cementa u Beočinu prodata je francuskom Lafaržu.

Beočin je danas grad okićen čituljama, jer stranci, koji su fabriku kupili tako što su napunili džepove Nenadu Čanku, ne ulažu u zaštitu životne sredine. Stanovnici Beočina su bez posla, bez nade. Krivica za njihovu sudbinu može se pripisati Nenadu Čanku i bandi Bojana Pajtića.

Vojvođanske njive danas su nepoorane, a salaši pusti. Poslednjih deset godina svi ministri poljoprivrede su bili iz Vojvodine! Dragan Veselinov, Ivana Dulić-Marković, Saša Dragin. Da li su oni usrećili vojvođanske paore?

Pokrajinska vlast, na čelu sa bandom koju predvodi Bojan Pajtić, opustošila je lokalne samouprave. U mestima gde nije na vlasti Demokratska stranka, nije moguće popraviti poštu, kanalizaciju, čak ni crkvu.

Sela Srema deluju sablasno. Iz Šida, ili Sremske Mitrovice, do Novog Sada, saobraćaju autobusi dva puta dnevno! Putnom mrežom je Pančevo udaljeno od Novog Sada 140 kilometara! Da li će građani Pančeva putovati 140 kilometara do Novog Sada na specijalističke zdravstvene preglede, kada im je Beograd pred nosom, nepunih deset kilometara, dobrim asfaltnim i širokim putem, ili vozom koji saobraća do Batajnice! Privreda Srema je skoro potpuno uništena. Neopisive pljačke državne imovine desile su se baš tu, od Pazove do Šida.

Novosadizacija pokrajinskih vlasti je do te mere pljačkaški koncept, da novac iz pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja nije ni prošao pored Srema i Banata.

 

Autonomna pljačka

 

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pantić najavio je da Srpska pravoslavna crkva u Vojvodini nema šta da traži. Vojvođani će dobiti vojvođansku pravoslavnu crkvu! Čak ni u Crnoj Gori nisu ukinuli Srpsku pravoslavnu crkvu, nisu to učinili ni u Hrvatskoj, ni u Sloveniji, koje su samostalne države. Ali, to će učiniti Bojan Pajtić.

Čitaoci se sećaju da je Tabloid objavio porodične prilike gospodina Bojana Pajtića. Njegov otac Lazar bio je sveštenik u Senti. Jednom prilikom otac Laza je zatekao svoju popadiju sa kumom u krevetu. To je delovalo šokantno na njega, te je izgubio glas! Morao je da napusti svešteničku službu. Radio je potom kao filmski i pozorišni radnik.

Kada je Bojan Pajtić postao predsednik Izvršnog veća Vojvodine, odvojio je januara 2006. godine 430.000 evra za obnovu Telekijanuma u Budimpešti (Zadužbina Sime Tekelije)! Njegov otac Lazar je, pogađate, vraćen u crkvu i upućen za protonamesnika Budimske eparhije.

Pljačkajući budžet Vojvodine, Bojan Pajtić je novac, preko crkvene opštine, iznosio u Budimpeštu, gde je njegov otac Lazar kupovao za sina nekretnine u elitnom delu Budimpešte! Samo preko oca Lazara, Bojan Pajtić je izneo nekoliko miliona evra, postajući vlasnik stanova i lokala u glavnom gradu Mađarske!

Kako je Bojan Pajtić zaradio ove novce? Od plate predsednika Izvršnog veća Vojvodine? Da li su ovo novci koje je opljačkala vlast u Beogradu, ili Bojan Pajtić?

Da li će mali kurvin sin, osnivajući vojvođansku pravoslavnu crkvu, za patrijarha postaviti oca Lazara?

Predsednik Upravnog odbora Fonda za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine Dušan Elezović, konobar po zanimanju, uspeo je da kao tridesetjednogodišnji momak, za samo godinu dana, koliko je prvi čovek Demokratske stranke u Vojvodini, uzme stan od 150 kvadrata u centru Novog Sada i dva lokala u istoj zgradi, od po 70 kvadrata! Za ugradnju italijanskih pločica i đakuzija u stanu, gospodin Elezović je platio čak 56.000 evra!

Čiji su to novci, kojima je konobar iz Zmajeva postao vlasnik stambenog i poslovnog prostora vrednog oko milion evra! Da li je i te novce od građana Vojvodine opljačkao neko u Beogradu, ili konobar iz Zmajeva?

Velike pljačke banda Bojana Pajtića izvršila je i preko Instituta za kardiovaskularne bolesti "Vojvodina" iz Sremske Kamenice. Tvorac ove pljačke je Dragoslav Petrović, trenutno na mestu Pokrajinskog sekretarijata za nauku i kulturu. Upućeni tvrde da je on strateg pljačkanja budžeta Vojvodine.

Alavosti bande Bojana Pajtića i Dragoslava Petrovića, kao da nema kraja. Oni žele nezavisnu Vojvodinu, da pokriju svoje surove pljačke ove srpske pokrajine.

 

 

 

 

 

Kapitalni fond i topli tenderi

 

Gospodin Momčilo Milović je bio pravnik u pokrajinskoj bolnici u Novom Sadu. Od 2001. bio je direktor sportskog centra u Vrbasu, a na to mesto postavio ga je zemljak Mića Jovović, vrbaski funkcioner. Ništa čudno, ovako počinju mnoga politička prijateljstva u Srbiji, ali ovaj čovek otišao je mnogo dalje od političkog prijateljstva, pa je postao lični "rizničar" i čuvar nebrojenog vojvođanskog blaga, koje ima da teče, ali samo po nalogu njegovih šefova.

Takozvana vojvođanska politička elita - Bojan Pajtić, Dragoslav Petrović i Dušan Elezović - dali su mu direktorsku fotelju Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine pre godinu dana, da bude direktna veza za reketiranje korisnika sredstava koje daje fond. Svako ko hoće pare iz Fonda mora da isplati Miloviću 10 do 12 procenta, dok se ne umeša profesor Petrović, koji traži i 30 odsto kad se grade putevi.   

Od 10, 12 ili 30 procenta koje uzima ova grupa, pet procenata ide njihovoj Demokratskoj stranci, njenom Pokrajinskom odboru u Novom Sadu. O tome u Novom Sadu pričaju i socijalisti, jer je i njima nuđeno isto gde god su u vladajućoj koaliciji.

Na taj način praktično sve pokrajinske pare idu kod Milovića, jer je Bojan Pajtić uradio kako mu je rekao Petrović, da sve pare povuče iz "ministarstava" Izvršnog veća, i da njima gazduje samo Milović i njegov Fond, tako da sad procenat mogu da uzimaju samo glavni igrači, a sitni mogu da uzmu samo sitne pare.

Momčilo Milović je inače glavni zadužen da napuni džepove velikih, proždrljivih riba.

Poslednjih 50 godina su sekretari u pokrajini trošili pare za ono što rade pokrajinski sekretarijati, sve dok Milović nije postavljen da im bude "kapo", i sve što treba nekome da daju iz budžeta, moraju da pitaju Dragoslava Petrovića i sekretara za finansije Jovicu Đukića, koji je skretničar za novce, ali i član kriminalne grupe koju zovu "10 do 30 posto".

Parola "Pare vaše u džepove naše" otrcana je fraza. Pajtić, Petrović i Đukić u stvari ne znaju da Milović uzima "nešto" i za sebe, bez znanja nalogodavaca, i što krije da se ne sazna, jer bi dobio po prstima što otima tuđ kajmak.

 

 

Cirkuski profesor

 

 

Profesor Dragoslav Petrović je stari komunista, kojima je bio dosadio, i popeo se na glavu drugim profesorima na fakultetu pre dvadeset godina, kad je bio na Katedri za fiziku Prirodno matematičkog fakulteta. Hvalio se da ga štiti profesor Zelenović, koji je "gradio brze pruge" kad je bio predsednik vlade Srbije kod Miloševića, ali mu to nije pomoglo kod komunista, budući da nikako nisu hteli da ga puste da bude pokrajinski funkcioner, jer su znali s kakvom cvećkom imaju posla.

Onda je g. Petrović kratko vreme bio član Reformske stranke Ante Markovića, pa se potom pokušao ubaciti u Savez komunist a- Pokret za Jugoslaviju kod generala Stevana Mirkovića, da ima bolji kontakt sa Mirom Marković.

Potom je bio u Reformistima kod Đerđa Ozera, kad su na izborima dobili dva mesta sekretara u gradu Novom Sadu. Takvo mesto je koštalo 200.000 maraka, za koje pare je Dragoslav Petrović odustao od funkcije gradskog sekretara za privredu. Uzeo je pare i dao stranci 30.000 maraka.

I gle čuda, jednog dana, kad mu je ćerka otišla u radnju i ostavila prazan stan, kobajagi došli obijači i odneli kusur od 170.000 maraka! Potom je, da se ne sazna da je pare prisvojio, pričao da ima alibi, jer su mu ti obijači ukrali i pištolj!

Ove Petrovićeve laži ipak nisu prošle. Potom ga je u centru grada udario auto kod bioskopa "Arena", kad je prelazio preko ulice.

Bio je u komi mesec dana, dok mu nisu operisali lobanju. Doktori kažu da nema pola mozga, pa zato i zamuckuje kad govori, ali je napredovao u karijeri, jer ga je, kad su ga izbacili reformisti, uzeo Mićunović u svoj Demokratski centar, gde se Petrović brzo posvađao sa Mićunovićem.

Kada je na izborima samom sebi poslao pisma podrške od 12 fantomskih odbora Demokratskog centra, da pokaže kako ga kobajagi svi vole i hoće da bude biran za funkcionera, sklonjen je sa političke scene.

Kad je prošao oktobar 2000. godine, izvukli su ga na volšeban način iz zaborava, da bude direktor posrnulog instituta "Vinča", propale naučne ustanove za atomsku energiju iz vremena socijalizma.

I u Vinči je gospodin Dragoslav Petrović napravio veliki cirkus, i nema ko ga nije zamrzeo iz dna duše, jer je bio bezobrazan diktator i tračara koja je zavadila sve ljude i iživljavala se nad njima.

Junoša Bojan Pajtić postavio je Petrovića za sekretara za nauku i tehnologiju u pokrajini, jer je Dragoslav jaka ličnost za Pajtića, koja voli da se u sve upliće i da iz svega vadi pare, a od toga obojica imaju korist. Znaju se sa Novosadskog univerziteta, gde je Petrović isto mutio sa finansijama, a ženu je postavio za predsednika Saveta univerziteta, iako nije bila zrela ni za savet mesne zajednice.

Dragoslav Petrović je i na univerzitetu mućkao s parama, kad je uzimao pare fakultetima koji su ih zaradili iz drugih izvora i usmeravao ih u projekte od kojih je opet uzimao procenat, što mu je omiljena radnja.

Zamerio se bio i profesoru Radovanoviću iz Kamenice, od kog je uzeo pare da ga čuva i da bude doživotni direktor, za 100.000 evra. Pare je Petrović dobio, ali je Radovanović ipak dobio otkaz. Petrović neće da vrati te pare, iako ga Radovanović zbog toga svugde blati i hoće da mu se osveti.

Dragoslav Petrović u Fondu za kapitalna ulaganja vodi glavnu reč. Njega sluša direktor Milović, sem kad ne krade za sebe, što mora mnogo da krije pred Dragoslavom, jer on ne voli kada drugi kradu bez njegovog znanja. Tako procenti cure u tuđe, a ne Dragoslavove džepove.

 

 

 

 

Genijalni konobar

 

Član ove grupe je i Dušan Elezović, po struci ugostiteljski radnik, momentalno upisan na Fakultet za menadžment u turizmu. Polaže ubrzano ispit za ispitom, sve preko veze. Verovatno će i on, koliko sutra, biti magistar ili doktor ekonomskih nauka u ugostiteljstvu, da neko ne kaže da je konobar.

Predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke u Novom Sadu Dušan Elezović nije nimalo naivan. Ovu tvrdnju potkrepljuje dokaz da je u ulici Sonje Marinković u Novom Sadu kupio stan od 150 kvadrata, koji je pripadao doktoru Jakovljeviću, jednom vrlo zaslužnom doktoru, i taj stan je kupio od "plate u Demokratskoj stranci". Ni to mu nije bilo dosta, jer ima veliku platu, pa sad montira u tom stanu đakuzi i saunu, a sve to košta još 56.000 evra. Znači li to da je konobar Elezović toliko sposoban i pametan i da očas posla može da se okući od para Milovićevog Fonda za kapitalno reketiranje!

Gospodin Elezović je pod firmom "Vojvodina" d.o.o. u istoj zgradi kupio u prizemlju stan (lokal) od 70 kvadrata. Takođe je stanarima zgrade obećao instaliranje lifta, koji tu nikad nije postojao, za šta je dobio skoro ar prostora.

  

 

 

 

 

Nije Inđija Indija

 

 

Rezultati govore da je Goran Ješić, predsednik opštine Inđija, ekonomski najperspektivnije u Srbiji, jedan od najsposobnijih funkcionera DS-a u pokrajini. Članovi Demokratske stranke se pitaju zašto se ne saziva sednica Pokrajinskog odbora DS-a, na kojoj treba da za drugog čoveka stranke u pokrajini (zamenika ili potpredsednika?) bude izabran Goran Ješić. Naravno, ovo otvara još niz pitanja:

Da li pokrajinska vrhuška izbegava kontrolu - gde se troše pare - posebno iz Fonda za kapitalna ulaganja? Da li Pajtićeva mala grupa želi kompletnu samostalnost u odnosu na centralu u Beogradu? Da li treba i dalje ćutati o separatističkoj aktivnosti pokrajinskog vrha? Da li Dušan Elezović želi da izbegne javnu istinu o stanovima u centru Novog Sada (uzgred rečeno pomenuti stanovi su na 50 metara od centrale pokrajinskog DS-a, gde je i Elezovićevo radno mesto)?

 

 

 

Rolaj bližnjeg svoga

 

Izvesni Danijel Varićak, blizak Bojanu Pajtiću, navodno je u međuvremenu promenio prezime u Stojanović. Ima poseban afinitet prema arhitekturi. Vredno vežba u novosadskom fitnes-centru "Blue Loft". Po Novom Sadu se kreće na rolerima. Opremljen pomenutim rolerima dolazi po pozivu Bojana Pajtića i na prijeme u Izvršnom veću. Poznato je da je Danijelu, koji voli makete i modele vozova, Pajtić organizovao izložbu istih.

Bojan Pajtić je ugledni homoseksualac, a Varićak je jedan od njegovih ljubavi. Strasnu vezu Bojan je imao i sa jednim studentom iz Bačke Palanke, koga je potom doveo u Fond za kapitalne investicije.

"Mošina vila" na Popovici (predgrađu Novog Sada), nekad reprezentativni objekat Izvršnog veća Vojvodine, uvek je imala svoga domara. Prethodni domar, porodični čovek, zamenjen je takođe porodičnim čovekom, koga Pajtić može da poseti "na miru i u tišini", i da se vole do mile volje.

 

 

Suprug ili supruga?

 

Pajtićeva supruga je lekar anesteziolog, i majka dva sina. Svakako joj nije bilo svejedno kad je zatekla Bojana u zajedničkom stanu, u veoma ženstvenoj pozi sa drugim čovekom. Častila ga je sa nekoliko masnica po licu. Kao lekar ipak ima razumevanja za ljudske potrebe svoga muža. Gospođa Vesna Pajtić kupila je blindirani džip svom ljubavniku, direktoru Kliničkog centra Vojvodine. Od kojih para?

 

Tata Laza

Rođen je u Senti. Po zanimanju je sveštenik. Radio je i kao službenik u zemljoradničkoj zadruzi, nakon što se pre 20 godina razveo od supruge. Po kanonu, sveštenicima nakon razvoda nije dozvoljena ponovna ženidba.

Trenutno radi kao sekretar episkopa budimskog i arhijerejski namesnik budimski. Inače, vozač je episkopa budimskog.

Posle napuštanja svešteničkog poziva oprobao se kao pozorišni radnik. Član Kamerne scene je od 1986. godine i njen osnivač. U pozorištu je bio upravnik od 1990. do 1996. godine, sekretar, režiser devet predstava, asistent režije u tri predstave, scenograf u osam predstava, majstor svetla u tri predstave i tonmajstor u devet predstava.

Umetnički uspesi: najbolja režija na Zonskoj smotri za predstavu "Rupa". Ništa bez rupe!

Sin Bojan nije žalio da odreši kesu, barem ne svoju, ali jeste budžeta Vojvodine, i pomogne svom ocu. Objavljujemo reakciju jednog građanina Vojvodine, koji se, svojevremeno, oglasio preko novosadskog radija "021".

"Prošle nedelje sam saznao da Izvršno veće Vojvodine planira da potroši 430.000 evra na obnovu Tekelijanuma, objekta SPC u Budimpešti. Smatram da novac poreskih obveznika ne treba da se troši na renoviranje imovine u privatnom vlasništvu. Jedan komentator mi je ukazao da je Tekelijanum važan spomenik kulture i da država ima obavezu da ga održava. Tada se nisam složio sa argumentacijom, jer smatram da vlasnik objekta treba da snosi trošak održavanja. Ipak, nije mi bilo baš najjasnije zašto se novac daje Tekelijanumu? Zar nema još sličnih objekata kojima je potrebno održavanje a koji možda imaju i veću kulturnu vrednost? Šta to Tekelijanum čini toliko važnim?

Prelistavajući biografiju Bojana Pajtića konačno sam našao odgovor. Naime, predsednik Izvršnog veća Vojvodine, institucije koja je odrešila kesu, ujedno je i sin protojereja SPC Lazara Pajtića, inače zaduženog za obnovu, pogađate, Tekelijanuma. Januara 2006. godine je čak pohvalio Pajtića mlađeg za svoj doprinos u obnovi. Sigurno da uz angažovanje Lazara Pajtića zasluge za to ima i njegov sin Bojan, jer se za obnovu Tekelijanuma zalagao još dok je bio potpredsednik Novog Sada. Drugim rečima, postavlja se pitanje koliko je za proteklih osam godina, koliko upravlja raznim državnim budžetima, Bojan Pajtić ukupno usmerio na završavanje projekta svog oca? U svakom slučaju previše.

 

Natrag