Vranje

 

Najzabačeniji  i najgladniji grad u Srbiji

 

 

U Vranje pevanje, a blato do gušu

 

 

 

U Vranju, slobodnom Vranju, guske usred grada tromo gaze, mašu prljavim krilom, ponosno dižu žuti debeli kljun. To je Vranje. Grad gladnih, grad svirača i mehana, grad nezaposlenih u kome tek svaki osmi Vranjanac radi. Grad koji sprema iznenađenja. Plemenitošću postidi prolaznika i ostavi ga samog, bespomoćnog

 

 

Piše: Miodrag Milojević

 

Mala kuća, kriva, pravljena kao pečurka od blata, srušiće se sama, zgaziće je crni, vlažni krov. Pitao sam zašto se to ne sruši - ne koristi ničemu, osim što kvari izgled dvorišta.

- Deda rekao da se ne ruši. Nije reko zašto.

To je bilo u Velikoj Plani. Odgovor direktnom linijom vodi do Vranja. Više se pričalo o dedovima, čukundedovima, malo o njima i o njoj, Sofki. "Nečista krv", Bora Stanković. Ono što se posle pričalo za stolom, kao da je preslikano iz romana. Bio je jedan što ih je zgromio autoritetom, prvi i poslednji. On još uvek iz groba upravlja pogubljenim, dezorijentisanim potomcima.

Pravo je čudo kako Bora Stanković u doba komunizma, u vreme bratstva i jedinstva, nije postao kultni pisac školske lektire? U Vranju i okolini živeli su Srbi, Turci, Arnauti... Znači skoz jedna multietnička sredina, prošarana lalama i bunarima. Međunacionalni odnosi nisu  samo dobri, skladni... nego idealni.

Granica je bila u blizini, skoro kao i danas. Samo što nije bilo Euleksa. Koja Vranjanka nije  preko granice pobegla za Turčina? Mnoge nisu, teško je u delima Bore Stankovića pobrojati sve koje jesu. Nalazim se u Vranju, pred starim amamom od kockastog, grubog, crvenkastog kamena kao sveža, krvava ogrebotina, gde su kupali Sofku. Kupanje je deo svadbenog rituala. Sofku kupa stara Vranjanka što je takođe pobegla preko granice za Turčina. A posle, kad je Turčin ostavio, mladost je provela po haremima. Stara, izbledela razglednica iz Vranja. Bora Stanković: - Dalje već počinju dućani, kovačnice, lončarnice, ali najviše mehane. Onda, izrivena kaldrma, opale česme, reka, kameni most, sa turskim natpisom, presušeno korito, obala puna vrba, topola. Opet kuće, čas nove, sve po planu, čas stare, turske. 

 

Svirači i mehane

 

Danas prvo nailazi fabrika duvana Britiš-ameriken tobako, dva portira u plavoj uniformi ceremonijalno stoje, kao na vojnoj paradi, bez oružja. Stari, crni bunar u krugu fabrike približio se trotoaru i prolaznicima. Odmah iznad fabrike, ravnomerni udarci čekića ruše sjajni lim. Hitri prsti lim savijaju u kofe, poređane po visokom sjajnom stepeništu.

U Bosni Ive Andrića bekstvo za Turčina... nezamislivo je tako nešto! Kad ga ima, to je odmah skandal i gotova tragedija.

Borisav Stanković detaljno opisuje staru porodičnu kuću. Majstori što su je gradili ne zaslužuju nijednu rečenicu. Andrić bi, naprotiv, izdvojio i uzdigao likove majstora. Bora Stanković nije mario za svet rada i graditeljstva... Nije kriv Bora Stanković, takvo je Vranje i Vranjanci.

Ne bi bilo fer okriviti Boru Stankovića za propale fabrike u Vranju. Ali se totalna propast  celog Vranja mogla naslutiti u odnosu prema delu Bore Stankovića.

Pisao je o životu Turaka, Srba, Arnauta. Nema sukoba, nema mržnje među nacijama. Kod Andrića uvek napetost, večito dogorevaju latentni koflikti.

Klasa kojoj je pripadao Bora Stanković odlaskom Turaka gubi privilegije i tlo pod nogama. Obožavao je Turke, njihov način života, Arnauti su se ćutanjem skladno uklapali u celinu. Borisav Stanković nepodoban je za školsku lektiru. Diskvalifikuju ga slike sirovog ugnjetavanja kad njegovi, za vreme velikog slavlja, za noć u pijanstvu u kocki izgube  nekoliko sela čitluka.

Kod Ive Andrića Turci jednog Srbina, Radisava, navlače na kolac. Vranjanci Bore Stankovića su im se divili. Vrlo ličan, uvek objektivan, Borisav Stanković preteruje kad priča kako su njegovi, pojedini Vranjanci, bili tako moćni i silni da su po svojoj želji i ćefu smenjivali age i begove. To je samo porodični mit. Linija između dobra i zla zamagljena i nepostojeća. Slikanjem propadanja jedne porodice u tri generacije išao je ispred vremena, prestizao evropsku književnost, Budenbrokove Tomasa Mana, romane Rožea Martina di Gara.

Vranje, opevano u pesmama, to je grad od blata. Blato i pesme - zvuči nespojivo. Iz ulice Borine, ona se zove Baba Zlatina, gde je stari dud, sam dud još čvrsto stoji, gledam vertikalnu, vitku dvospratnu kuću. Pošto su jaki udarci kiše skinuli farbu, vidi se: vitka kuća je građena od cigle pomešane sa blatom. Ona se mora srušiti.

Zidovi od blata, često napukli, ređaju se krajem ulice. Da li je Vranje doživelo propast zato što je Bora Stanković više mario za čalgadžije, u prevodu svirači i mehane, nego za rad i radnike?

Ovde počinje svet lakomislenog nereda.Vranje, tesne vijugave uličice, ocrtane nemarnim, bahatim korakom pijanca.

Na vranjanskim ulicama mogu se videti još beogradske tablice. Nijedne niške, kao da je zabranjeno. Dugi džip, plavo zamagljeno staklo. Džip sa srebrnim grbom.

 

Nezaposleni

 

Daleko ispred Vranja, šumama i belom travom, daleko po poljima, lutali su divlji psi u grupama. Valjda zato što od ljudi nema koristi, što u gradu nema hrane. Grupe od pet ili od deset pasa.

Burek se možda može kupiti u ranim jutarnjim satima. Posle toga prestaju sa radom. Iznose se crne tepsije, kamenite ploče. Stare zalihe bureka od pre deset, od pre mesec dana.

Vranjanci ne čitaju, gledaju slike, slike su u anketi. U prvoj kafani žuti prozori, kafana  mračna. Gledam anketu. Prva anketa - deset imena i deset fotografija. Brojim - dva penzionera, tri radnika, nezaposlen, nazaposlena, domaćica.

Domaćice su nezaposlene žene, ali stidljive.

Druga anketa: penzioner, radnik, nezaposlena, nezaposlen, nezaposlen...

Ako se o obzir uzme obavezno nameštanje anketa dođe se do poražavajućeg zaključka - zaposlen je svaki osmi Vranjanac.

Zapošljavanje koje je uznemirilo Vranjance. Ne može se tako reći, ljudi se ničemu ne čude, ovo je izgubljen i ubijen grad. Nela Cvetković, lokalni ministar za ekologiju, svoju sestru Natašu Spasić, tekstilnog tehničara, zaposlila u Zdravstvenom centru. Direktor je iz G17, kao i Nela Cvetković.

Kontejneri zapušeni otpadom i flašama. Svaki kontejner u Vranju je mini deponija za ekologiju.

Nela je prostotom, otvorenom pričom zasenila Vranjance: - Zar je čudno što sam zaposlila svoju jednu i rođenu sestru? Takva mogućnost je bila i ne znam da li će biti novih mogućnosti. U pitanju je bila potreba za poslom. Sestra je godinama radila u Jumku, godinu dana je bez posla. Moja sestra ne operiše. Ovaj posao, fotokopiranje, mogu da rade i ljudi sa osnovnom školom. Kao rođena sestra, osećala sam potrebu da joj pomognem. 

Sestra će fotokopirati do prve prilike. Dobiće bolje radno mesto. Da se vidi čija je sestra preko veze otišla u zdravstvo, mada nije medicinska sestra.

Iz doline, kombinat Jumko stoji sam, ispod jednog oblaka.

Direktor Zdravstvenog centra neće da komentariše, predsednik Upravnog odbora je izjavio - to ne spada u delokrug njegovog posla.

- Imamo dovoljno problema vezanih za naše plate da bismo se bavili time koga i zašto direktor zapošljava - izjavio je Slaviša Kanački, v. d. predsednika Sindikata lekara i farmaceuta.

 

Računica

 

Vranjanski policajci uvek u živom razgovoru sa građanima. Da im pomognu ne mogu, razgovor je besplatan.

Na uglu stoji policajac, mali rastom, bespomoćan kao i ostali. Minirani kafić Troja u Vranju sada je gomila blata. Koliko juče - glavno sastajalište kriminalaca i revolveraša. Ne mogu da verujem. Zar je ova gomila blata ceo grad držala u strahu? Ulica na dva kraja presečena trakom, zatvorena za saobraćaj. Na uglu stoji policajac, drugi mali policajac. Kao izgorele  crne pletilje igle, iz gomile blata uzdižu se izgorele grede, što znači da je kafić prethodno paljen. Na trotoaru leže oluci, neki sjajni i neoštećeni, neki oprljeni plamenom. Kao kad cokula  u blatu zgazi pocepani kišobran a žice vire.

Kafana Toma mračna. Detonacija isterala Tomi jedno staklo.

Iza Tomine kafane započeta kuća, novogradnja, rastavilo se gvožđe, pukao beton. Majstori iz Vranja. Ta kuća se postavila krivo, popela se na stepenište druge kuće. Roštilj iz Troje iznad moje glave, podrhtava na vetru.

Trafikantkinja se smeši: - Ništa, kriminal malo, malo, malo iz Vranje. Ništa strašno. Naš objekat nije oštećen. A strašno je puklo. Nije bomba, to je dinamit. Sad... je l' je zbog osiguranje ili možda zbog gazdu, ne znam...

Šta trafikantkinji znači ovo "zbog osiguranje"? Ceo dan razmišljam da bih utvrdio da postoji mogućnost da je vlasnik osigurao lokal i potom ga sam minirao. Ulica se zove Partizanska, pored lokala su nižu kućice, advokatske kancelarije, preko puta je zeleno staklo - luksuzni i pusti hotel Vranje. Može prenoćište, pet hiljada, dvokrevetna u nezaposlenom gradu. Traku su savili da ulaze advokati. Advokat Miroljub Stojanović, advokat Miodrag S. Dimić Mića. Mnogi drugi advokati. Svud naokolo advokati.

Po šalama koje zbijaju Vranjanci vidi se: ovde se sve zna. Preko trotoara se dovikuju dva pobratima: - Pobre, gde si pobre? Šta se ovo desilo, šta je ovo?

- Ne znam, pobre, nisam u toku...

Starac je skinuo kačket kao da hoće da ga baci: - Minirali lokal preko puta policije. Preko puta policije! A šta da je neko naišao? Ulica, ulica prometna! Tu uvek ima prolaznika!

Pitam starca dok ne stavi kačket na glavu, kad stavi biće opet gospodin, kako Vranje stoji sa prostitucijom. Zadovoljno se nasmešio, vidim po osmehu, ne stoji loše: - Ima. Ne vidi se ništa. Postoje organizatori. Organizatori...

 

 

Nagla propast

 

Lep i dirljiv prizor. Guske u centru gladnog grada.

Guske vraćaju veru u ljude.

Ne mogu da verujem očima! Šta je ovo? Guske! Guske bi mogle da spasu Vranje!

Na početku Gornje čaršije, kuća na uglu. Vlasnik, ovo je početak, počinje romska čaršija, ne vidi se da li je Srbin ili Rom, zauzeo je trotoar. Na trotoaru drveni kavez, sanduk zelen od truleži, u kavezu guske.

Prizor je gotovo veličanstven. Veličanstven što guske na ulici mirno žive svojim životom. Toga ima samo u Vranju. Tako pažljivi mogu biti jedino Vranjanci. Ništa lakše, da preko noći dvojica ljudi dignu i odnesu guske ili razbiju drveni sanduk. Jer šta će guske na trotoaru? Trotoar je svačiji i ničiji, pripada svim građanima. Omladina Kraljeva, Smedereva, bilo kog drugog grada u Srbiji, odnela bi druge noći guske iz šale ili obesti. A u Vranju, slobodnom Vranju, guske usred grada tromo gaze, mašu prljavim krilom, ponosno dižu žuti debeli kljun.

To je Vranje. Grad koji sprema iznenađenja. Plemenitošću postidi prolaznika i ostavi ga samog, bespomoćnog.

Kafana je bila romska. Mrak i hladni stolovi. Ima samo pils pivo. Nijedno drugo. Niko ništa ne pije. Priča se samo romskim jezikom. Gale, vlasnik kafane, harmonikaš Bakija Bakić, on mu je ujak. Ispred kafane, na postolju od bronze - Bakija Bakić. Vetar duva u trubu, rasteruje golubove.

Gale, stari Vranjanac iz Gornje čaršije, ljubazno se smeši. Kad kroz razgovor pomenem Donju čaršiju, Gale se namršti. Ne može Donja biti kao Gornja: - Slikali ste moju kafanu?

Gale počinje priču o vremenu današnjem: - Koga vidiš, samo čekaš da se požali na nešto. Znači, došla je propast. Nagla, nagla propast.

Gale svakoga pita: - Plaćaš li redovno dug?

- Ne nemam, nijedan dinar nemam.

- A mnogo je lepo bilo. Ne može da se ispriča koliko je lepo bilo... Ali, jebi ga... Sve je prošlo... Bilo je mnogo fabrika, svi su radili, niko nije bio bez posla...

Gale sačekuje stare Vranjance: - Sinoć mi je bio Cane, nekad direktor ugostiteljstva.  Legenda Vranja. Poslednji boem Vranja.

Cane reče. - Ajde, doktore, dve-tri pesme...

- Ajde, ajde, čika Cane.

Najgladniji grad u Srbiji, ujedno je najvoljeniji! Ne, nema spora: - Ne, ne bežimo mi odavde. Mi smo navikli. Imali smo šanse da budemo mnogo bolji ljudi. Al' smo navikli na ovu bedu, na ovo ovde. Ja sam svirao u Vršcu deset godina. I pokojna žena bila je pevačica. Nudili su mi stan, sve su mi davali da ostanem. Ali ja, ja ne mogu bez Vranja. Vranje, pusto ostalo, Vranje...

Gale, nekad je svirao po nemačkim restoranima, ne za Srbe nego za Nemce: - Vuče, vuče... Ko je rođen ovde ne može lako odavde da ide... Čika Cane ima osamdeset tri godine. Bio dvadeset godina direktor ugostiteljskog preduzeća, živeo u Beogradu, pre toga bio konobar, najjači konobar...

Sinoć je Cane uz muziku plakao: - Ne mogu ja tamo, nikuda... Ne mogu bez Vranja, bez Gornje čaršije... Ne mogu... i gotovo. A, jebi ga!

Brat Todorče, on radi: - Samo Simpo što radi. I Alfa radi. Simpo, ubrzane smene. Radim u prvu, posle opet u treću. Pa iz treće u drugu. A plata, umesto da povećaju, oni smanjuju.

Pred kafanom ćuti spomenik. Bakija Bakić svraćao je rado u ovu kuću, nije još bila kafana: - Bio je dobar svirač i dobar čovek. Svakome je pomogo. Ko god je bio u problemu... Kod njega idu, razreši probleme. Mudrak je bio! On mi je ujak. Sestra od čiču mu je moja majka. Umro je Bakija, umro je sin, taj što je svirao sa njim. Unuk mu ništa ne svira. Al' od sestrićanina što je umro, sva deca sviraju. Orkestar nosi ime Bakija Bakić.

Čika Gale ne drži konobarice: - Tri su konobarice dolazile, nudile se. Neću, ne držim. Zbog konobarice, odma tepanje. A u Vršcu sede ljudi. Niko nikoga ne dira.

Sin je krenuo da beži iz Vranja u beli svet, skupo je platio papire. Trebalo je da se rastanu. Pravac Švedska!

Gale rukom briše glatko, čisto ćelavo čelo, miran osmeh... Tada je okupio i zagrlio decu: - Ti idi sa ženom, decu ne dam da vodiš. Deca ostaju sa mnom.

- Pa šta da radim? Skupo smo platili papiri. Dve-tri iljade evra. Šta da radimo? Pa ostaću. Pusto ostalo, Vranje...

Živahni, patuljasti Vranjanac, ima sina košarkaša. - De je? - pita ga Simčo.

- U Sloveniju! Bio na Bežanijsku kosu. Igrao košarku kod Čovića. Ne može da igra. Ne može Čovićev sin stariji da sedi a moj da igra. Jeste. Moj pređe u Partizana, zvali ga. Međutim, pošto nema godine, u Partizana ne može da igra, mora u drugi tim. On već završio Sportsku gimnaziju kod Čovića. Sad će sa Baneta na fakultet. Pošalju ga u Kranj, u Sloveniju, igra u prvu ligu.

- Ako. Ako, ako, nek je živ i zdrav.

- Ali, kaže Simčo, za Slovenci. Kaki kafići! Ovo u Beograd, po splavovi. Čovićev sin, pare kolko oćeš, moj sin mu dovodi devojke, po splavovi, po splavovi... A sad po Sloveniju nema...

- Tako, tako! Slovenci uvek bili ko Nemci. Mi nismo za nigde. Za nigde mi nismo. Što reko onaj, koj beše, kakav si, ni za di si nisi.

 

Opravljanje

 

Zdravi su Vranjanci. Milenko čisti plavi kačket, kao žandarm. Milenko, pedantan čovek. Spreman li je Milenko! Pored Milenka, na klupi autobuske stanice, bucmasti podrugljivi Radašin koga zovu Puškaš. Obojica boluju. Doktori traže orahe, jabuke i vino. Puškaš poče: - Toj sam lek platio 240 dinara. Jebem ti, nema deset kapčići. Pitam doktoricu što ne ide na recept. To ne ide na recept.

Milenko kad govori, puca asfalt. Bio nekada najbolji radnik u preduzeću, strog: - Ništa više ne ide na recept.

- Koji đavo idemo kod lekara?

Puškaš priča kako je uspeo: - Ja sam čekao na ušno. Uvo me nešto boli... Ne boli me, zaglavilo se...

A na ušnom odeljenju radi Bosa. Bosa je strogo rekla: - Nemaš zakazano. Neće te Mirjana primi!

- Ti ako si baksuz, onda neće...

- Uzedo jednu bombonjeru, stavim je ovako ovde, sakrijem u nedra. I idem ja na Mirjanu. Stavi bombonjeru na sto. Primila me prekjuče, juče nije me tela primi.

Kačket stoji na vetru: - Kako uzmem rezultat u bolnicu?

Neki mladić kaže: - Može čičo, ovde rezultat. Nego Vi se, čičo, nešto slabo sećate. Da si turio malko orasi, jednu kesu, jedno kilo vino...

- Kur orasi! Izgorela slana.

- Pa mogla je jedna torbica jabuka, jedno kilo vino... Nešto malo....

- Ništa mi nije krivo to što se on šali. Nego mi je krivo što ovaj narod još ne mož' se rasvesti. Nego, sve je otišlo... Beskrajno, beskrajno... Na današnje vreme nema više opstanak. Samo mi je krivo što ovaj narod, što je glup. Razumem ja da je narod bolestan. Da je bolestan - jeste. Ali žena izleti... Žena, bilo čija žena. - Ja ću idem kod privatnika. A on, privatnik, jedva čeka da te pojede. Će ti uzme tri iljade za preglede i 50 evra, kao ovaj Tomčo gore. I on ti ne pomaže mnogo... I on ti ne pomaže...

Žene kao žene: - Privatnik će me opravi!...

- Če te opravi privatnik, će te opravi na groblje. Penziju uzela pet iljade, dve i sedamasto daje za lekove. Ona računa da joj za taj mesec ostanuje dve iljade da preživi, za leba i s leba. To je ženski pamet. Ja ću da idem na privatnika... Mora trpiš bolovi.

- Vidim ja šta je kod tebe! Vidim, ti će ostaneš sam, bez babu. Ne mora da trpiš. Što da ideš kod lekara, kad bolovi mora da trpiš?

- Skratio sam jednu godinu život samo danas što sam bio...

Gledam sa brda. Kotrljaju se crne senke u sumrak. Možda su to i ljudi.

Bio sam u Vranju. Sušene vrapce nisam probao. Sušeni vrapci - samo za Božić. Opisao je Bora Stanković taj divan običaj. Ujutro, na Božić, prvo meso od vrapca: - Da pojedeš, budeš lak ko vrabac. Borisav Stanković, pripovetka Naš Božić.

Osećam se lak, lak ko vrabac, jer odlazim. Vranje me, kao poludela garava lokomotiva, jurilo danima. Iz košmara, iz oblaka ispadaju kontejneri, guske, ljudi, psi i trava.

Vranje, najzabačeniji, najgladniji grad u Srbiji posetili ambasadori Švedske i Velike Britanije, njihove ekselencije Krister Bringeus i Stiven Vordstvot. Ništa nisu doneli. Vranje... Pusto ostalo, Vranje!

 

 

 

 

 

Natrag