Tragom vesti
Direktorijum u Kragujevcu: Nema zbora o reizboru
Ko će mi piše bijografiju
Od strane gradske vlasti Kragujevca naložen je reizbor direktora, pri čemu je unapred najavljeno da će mandati biti produženi. Reč je o reizboru direktora Narodnog muzeja, Knjaževsko-srpskog teatra, Direkcije za urbanizam, JKP "Gradska
groblja", Vodovoda i kanalizacije, Spomen-parka "21. oktobar"...
M.
Milojević
Kako je naložen reizbor direktora u Kragujevcu i kako je gradska vlast
tražila biografije kandidata (starih direktora), neki od njih su se našli uvređeni, pa nisu napisali ništa, računajući da je to formalnost. Direktor "Vodovoda" Obren Ćetković drži
isključivo do funkcija, naveo je samo funkcije koje je obavljao, mesta u upravnim
odborima. Za njega, na primer, funkcije su biografija. Ko nema funkcije neka se
bakće biografijom.
Dragana Radovića, direktora
"Gradskog groblja", u snu i na javi progoni jedna Kragujevčanka, koja je slučajno posetila grob svoje
majke. Dok je palila sveće, otkrila je da je u majčinom grobu zakopan - NN. Dobro, pomislila je, nezaposlenost velika i
mrtvaci se bore za prestiž. Neko je, neki nepoznati izvršilac, iskopao kosti
njene majke, prodao grob. Ili je grob u trci za lakom i brzom zaradom, u vreme
svetske ekonomske krize, prodala Uprava groblja?
Policija nije reagovala. Neka mrtvi zakopavaju svoje mrtve, krenimo dalje.
Poslednja vest glasi da se policija zainteresovala, koliko je u "domenu
njenog interesovanja".
Direktori k'o direktori, jedan u klin, drugi u ploču.
Jedan piše o ženi i deci, jednome je stalo samo do funkcija pa piše o
funkcijama, dok se direktor Stambene agencije ponosi kućama.
U svojoj biografiji naveo je da poseduje kuću
sa pratećim objektima na periferiji Kragujevca, imanje u selu Dobrači i plac na Srebrnom jezeru. Ko je taj ko bi imao srca da takvom domaćinu uskrati reizbor za direktora?
Direktoru kragujevačkog Narodnog muzeja Aleksandru
Stamenkoviću
nema ko da piše biografiju pa je morao sam. Sudeći po onome što je sam, ničim izazvan, napisao, direktor je u
dobroj fizičkoj kondiciji. Zabrinjava, međutim, njegovo psihičko
stanje. Ali čemu sumnje? Bolje je dati prostor direktoru da se sam predstavi.
Aleksandar Stamenković, opterećen traumama, valjda iz detinjstva, uspaničio
se i uplašio za fotelju. Napisao je na tri kucane strane opširnu
biografiju kao za popa, za ispovedaonicu. "Bavim se trčanjem, bodibildingom i plivanjem. Vodim sređen
i miran život, ka čemu i težim. Trenutno sam neoženjen, ali sam u dugoj i
stabilnoj vezi. Porodičan sam i kućevan profil, ne idem u kafanu, ne pijem i umereno se hranim. Nemam poroka,
a od poroka jedino upražnjavam konzumiranje duvana.
Vozim automobil..." Stamenković je napisao marku
automobila, naveo registarske tablice, verovatno fotokopiju vozačke dozvole, saobraćajne dozvole...
Ako se umereno hrani, znači da ne dolazi u obzir da će izgubiti direktorski posao zbog viška
kilograma.
Fotografiše se u kožnoj jakni. Nosi majicu na kojoj piše AC-DC. Iznad glave
srpski grb. Politički pripada desnom centru. Znači, i "koka-kola" i "levi štraus" i tamjan i bosiljak. U
prostoru muzeja otvorio je koncertnu salu da ugodi ženi
prijatelja, Saše Milenića, koji ga je i smestio u fotelju. Ona je pijanista, voli
da drži koncerte.
Detaljno je opisao detinjstvo, dečaštvo, mladost, školovanje, studiranje. Opisao je, sa
mnogo važnih, istorijskih detalja, služenje vojnog roka. Koliko je vremena
proveo na stražarskom mestu.
Priznati je novinar. Novinarstvom se bavio isključivo
u rubrici "Pisma čitalaca". Pisma su mu,
po sadržini, formi, haotična i nebulozna, kao ova
biografija. Međutim, na talasu demokratskih promena doveden na mesto glavnog urednika
oslobođenog Radio Kragujevca. A onda je došlo
do skandala. Slušao je program svog radija. Revoltiran
prekida emisiju, uživo upada u radio, isključuje struju. Kao glavni urednik, plus "Pisma čitalaca",
na to ima pravo. Neki nepouzdani, sumnjivi novinar, doveo u radio politički nepodobnog gosta. Posle incidenta Stamenkovića suspenduju. Ne radeći
ništa primao je platu do kraja mandata.
Stamenković i to strpao u biografiju:
"Tokom u istoriji civilizacije nezapamćene
tiranije nad medijima, od februara 1998. obavljao sam sam dužnost glavnog urednika celokupnog programa najveće
antirežimske radio-stanice izvan Beograda ili bio urednik Prvog programa Radio
Kragujevca. U septembru 2000. bio sam suspendovan od strane direktora medijske
kuće, usled neslaganja sa ponašanjem politički i partijski ostrašćenih novinara".
Kućevni je tip bez poroka, povremeno dolazi na posao, povremeno, kažu, ne dolazi, kućevni je tip.
Metalnu ogradu od muzeja, visoku dva metra, želeo da zameni nižom, od
jednog metra, iz vremena Kneza Miloša, sa kojim se povremeno identifikuje, samo
kad je loše vreme, kad se narod uznemiri, kad u državi
nešto ne valja, kako građani ne bi preskakali.
Neki kažu - nije zdrav, drugi kažu mora biti zdrav kad vodi - zdrav život.
Kad je zdrav, kad je bolestan - niko ne zna. Kad je bolestan, onda uzima
bolovanje pa ne trči. Ali ko zna šta
radi po kući dok je kućevan tip.
U prethodnom životu, pre direktora, pokušavao je da piše. Danas se ne
smatra piscem, malo je zastranio, okrenuo se bodibildingu. Pisao je, kažu,
knjige pune poroka.