Procesi
Francuska imitira
pravnu državu
Lažni sud Šæepana Malog
Priprema
suðenja Žaku Širaku i nekim bivšim politièarima
zanimljivija je za raju nego neke
južnoamerièke TV serije. Sva ova suðenja toliko su izreklamirana
i sveprisutna na medijskom nebu iznad Pariza
da je gotovo nemoguæe progurati neki pravi problem svakodnevice.
Narod je opèinjen mondenskim
svetom guzonja i u svojoj bedi i nezaposlenosti
ima utisak da uèestvuje u politièkom životu zemlje
tako što navija za ovog
ili onog
Piše:
Mile Uroševiæ
dopisnik iz Pariza
Poslednji put kada se sudilo nekom bivšem francuskom
vladaru bilo je to 1793. godine. Tada je Luj IV bio skraæen za glavu. Pade glava, pade
vlada i Francuska posta zemlja slobode. Oslobodila se kraljeva i naslednika i prozvala sebe pravnom državom, jer
je od tada pravo da vlada dobio bilo ko ako ga raja izglasa. Kada su ti obièni ljudi dobili kraljevska
prava, Francuska je zaradila i epitet zemlje ljudskih prava.
Danas se prvi
put nakon više od dva veka opet
sprema suðenje jednom bivšem vladaru,
Žaku Širaku, velikom
ljubitelju Japana i sumo-rvanja, lepih žena i hladnog
piva uz glavu u škembetu. Nama je ovaj deka-žderonja i zavodnik
ipak poznatiji kao spasilac beogradskih
mostova. Jedino me još èudi zašto u Beogradu ne postoji
neki Širak bulevar ili bar Širakovo sokaèe. Palestinci su mu, na primer, posvetili
jednu veliku ulicu pa bi možda dobro bilo da se novi beogradski most koji treba
da spoji elitu sa brda i šoping centar Novog Beograda, nazove imenom 76-godišnjeg plejboja.
Zabava za
narod
Perspektiva suðenja jednom
bivšem predsedniku nije ovih dana jedina
zabava Francuza. U zemlji pravde i ljudskih prava ove jeseni sudi se naveliko i to sve samim velikim ljudima
bivše vlade
i uglavnom po babu i po strièevima. Pre svega bivšem ministru
policije Šarlu Paskvi, jedinom koji je branio Srbe za sve
vreme ratnih godina i koji je dobio godinu dana
bajboka za lovu, 900 miliona dolara ukupno, koju je tobož primio
od Tajvana i podelio drugarski sa svojim istomišljenicima
nakon prodaje najmodernijih vojnih krstarica 1991. godine. Mutne radnje koje
Francuzi vešto kriju pod velom
državnih tajni. Paskva se brani i traži da se ukine zabrana objavljivanja
dokumenata povezanih sa preprodajom oružja. Tu nema ni traga demokratiji, tvrdi bivši ministar i dodaje da tajna ne èuva državu nego ljude na položaju.
Kada bi se otvorili
sefovi iz njih bi ispali vrlo kompromitujuæi dokazi protiv samog predsednika. Tada bi se videlo da su za muæku znali i Širak i ostali
ministri, kao i vojni zapovednici. Bilo da je reè o graðanskom ratu u Angoli, kojoj je Francuska isporuèila oružje tokom rata, ili o ratnim brodovima koje su Francuzi isporuèili Tajvanu, ekstraprofit
i bakšiš ispod stola ne poznaju granice ni države ni ljudskog
morala. Za sada se ne pominje 40 miliona maraka koje je Francuska tobož dala
bosanskim Srbima za oslobaðanje dva
pilota, a koje su završile u stranim bankama
na raèunima Širakovih prijatelja.
Jedna specijalna TV emisija bila je posveæena ovom
problemu, ali se pravda nije zainteresovala
za dalju istragu.
Pored suðenja bivšem ministru
policije, u Parizu se sudi i bivšem prvom
ministru Vilpenu. Ovaj markantni gospodin je, kažu, organizovao falsifikovanje izveštaja jedne luksemburške banke
kada se videlo da je i sam Sarkozi maznuo
deo love od prodaje oružja. Ako se zna da su Vilpen
i Sarkozi najveæi konkurenti za predsednièku fotelju i stari neprijatelji još iz doba Širaka, postaje
jasno da je ovo veoma javno suðenje samo deo osvete za pretrpljeni strah malog Napoleona.
Nikada do sada
jedan predsednik nije tužio nekoga za vreme svog mandata. Ali ovo vreme nije obièno vreme nego vreme ludila i pada svih moralnih
vrednosti. Tako i eventualno suðenje bivšem predsedniku Širaku spada
u ovo prestrojavanje novog svetskog poretka - zabaviti narod jednim lažnim utiskom
da smo svi isti pred maèem pravde,
kao što je revolucija
ubedila seljake da svaki od njih
može jednoga dana postati predsednik države.
Širak je svakako kriv za mnoga
nedela tokom svoja dva mandata, ali mu se za nijedno
nikada neæe suditi. Ono što se kaèi njemu na dušu jesu neke sitne
pare koje je zavrnuo dok je još
bio gradonaèelnik Pariza 1977-1995. Optuženi je izmišljao dvadesetak
radnih mesta i realne plate nepostojeæih službenika trpao
u kasu svoje partije. Tada je gladnica trošio nekoliko
hiljada franaka dnevno za svoje
liène ruèkove i veèere i ukupno
pojeo, on i gospoða mu, za 2 i po miliona
evra raznih poslastica. Polovina ove sume je isplaæena u kešu, što znaèi bez traga. Gargantua je tako u narodu postao
Širak Zlatousti.
Utaja, znaèi, datira od pre 16 godina. Za malo više vremena od ovog perioda, po svim važeæim zakonima
zastareva i zloèin ubistva èoveka. Kraða para kao da ne zastareva
i Širak, kažu, rizikuje 10 godina
zatvora i 150.000 evra kazne! Ha, ha, ha... Ovo je bio vic
nedelje. Drugi vic je još smešniji. Pukim sluèajem juèe je izašao prvi deo memoara bivšeg predsednika pod naslovom "Svaki korak, jedan cilj".
Hi, hi, ho, ho... zacenih se od
smeha.
Pade bivša
vlada
I tako ona stara Pare ili život izgleda
opet aktuelna. Doduše, optuženi Širak se 12 godina
krio iza svog imuniteta pa nije hteo
ni da odgovori na pisma koje je tužilac Gzavje Simeoni slao na adresu Jelisejske palate. Upornost ili tvrdoglavost
zlopamteæeg tužioca Simeonija
su se ovih dana isplatile i Širaku je uruèen poziv za sud. Reklama
za tužioca je besplatna, a šanse
da se ikada zaista osudi jedan bivši predsednik veoma su
male. Vrana vrani oèi ne vadi, a bila bi to i velika
bruka za samu državu.
Bolje nego
neka južnoamerièka TV serija, sva ova
suðenja su toliko
izreklamirana i sveprisutna
na medijskom nebu iznad Pariza da je gotovo nemoguæe progurati neki pravi problem svakodnevice.
Narod je opèinjen mondenskim svetom guzonja i u svojoj bedi i nezaposlenosti ima utisak da uèestvuje u politièkom životu zemlje
tako što navija
za ovog ili
onog. Uzdizanje jednih i pad drugih tako su pomalo i zasluge samih graðana. Njihovo mišljenje se kao
fol poštuje, a zakon
tako opet ostaje svetinja, jednak za sve.
Ali jedan ministar koji leti u zatvor
ne èini proleæe medijima. Dva je malo bolje, mada
nedovoljno za 60 miliona ljudi. Ako se na optuženièku klupu
doda i bivši predsednik, onda je
to veæ pravi
derbi. Finale kupa. Bog te mazo, pade
cela bivša vlada! primeæuju zlobni posmatraèi satiriènih èasopisa. Osveta
je jelo koje se jede hladno.
Mnogi ipak
nisu naivni i veruju da je seriju parnica na visokom nivou vešto organizovala sama vlast, a služi da podigne rejting èuvaru pravde,
jednakosti i slobode, njegovom visoèanstvu caru
Šæepanu de Bokša Naðu, u svetu poznatijem kao mužu Karle
Bruni. Gospodin predsednik
se cinièno brani
da u svemu ovome nema nikakvu ulogu
i da je francuska pravda totalno nezavisna. O Širaku nema
komentara, funkcija ne dozvoljava.
I tako, kada èovek pomisli
ko su bili ljudi koji su do juèe vladali, ne može a
da se ne upita ko su ovi koji sada drmaju?
Jedino se ne zna kada æe njihovo
nedelo izaæi na videlo i da li æe tada biti kasno
da se kaže: mi smo sve to znali, o tome pisali, ali niko nije
ni repom mrdnuo dok se lopovima udvarao i noge lizao. O ljudskoj psihi izgleda ima
dosta da se kaže, ali nema ko to da èuje. Ako je tamo tako, ko se èudi što je ovde
ovako?