Duvanje

 

Učinjeni sitni koraci ka legalizaciji marihuane u Sjedinjenim Državama

 

 

Kada će Ameri postati Holanđani

 

 

Ako se dozvoli legalna upotreba "trave" u Sjedinjenim Državama, onda će to biti zbog novca

 

 

Milan Balinda

 

U ponedeljak, 19. oktobra, američko Ministarstvo pravde obelodanilo je odluku da više neće krivično goniti pojedince koji koriste marihuanu u medicinske svrhe, a ni one koji je distribuiraju, u državama gde je takva upotreba dozvoljena. Šta to znači? Ako je upotreba marihuane u medicinske svrhe dozvoljena u državi Kaliforniji, a jeste, onda federalna policija neće da progoni te korisnike, kao ni distributere droge koji imaju važeće dozvole. To još znači da ako neko uđe u avion u San Francisku sa kesicom marihuane, a pri tome ima potvrdu svog lekara, neće biti uhapšen. Ukoliko ta ista osoba sleti u neku drugu američku državu gde je marihuana lek - pored Kalifornije u još 12 država važi isto pravilo - ni tamo neće biti uhapšen.

Ukoliko sleti u neku od država gde pušenje marihuane u medicinske svrhe nije dozvoljeno, onda to znači da federalci neće obraćati pažnju na tu osobu, ali će ona najverovatnije biti privedena od lokalne policije. Da li sve skupa Amerika, kada je reč o upotrebi marihuane, počinje da liči na Holandiju ili Dansku? Ni blizu! Sjedinjene Američke Države nisu slične ni Sjedinjenim Državama Meksika, gde je prošlog avgusta donet zakon po kom je marihuana dozvoljena za "ličnu upotrebu". Sigurno je da Njujork neće preko noći postati Nju Amsterdam, što je jednom već bio, ali je ipak učinjen jedan mali korak ka promeni politike  liberalizacije upotrebe marihuane.

Šta je prosečan Amerikanac naučio o delotvornosti prohibicije? O dobrim, ako ih je bilo, i lošim stranama opšte zabrane alkoholnih pića? Kako to iskustvo može da primeni kada je reč o marihuani? Čini se da naučili nisu ništa. Kod prosečnog glasača marihuana je i dalje nepoznanica. Mada država i naklonjeni mediji više ne bombarduju stanovništvo pričama o jezivim posledicama konzumiranja marihuane, propaganda protiv "trave" i dalje se širi iz razumljivo zainteresovanih centara. Uglavnom se tvrdi da pušenje marihuane ubrzava rad srca i pulsa, suši grlo i usta, a i da nije naučno potvrđeno da marihuana poboljšava čulo sluha, vida i osetljivost kože.

Čini se da marihuana izaziva iste posledice kao, recimo, cepkanje drva za potpalu. Takođe se tvrdi da oni koji upotrebljavaju marihuanu tokom veoma dugog vremenskog perioda, mogu postati zavisnici na psihološkoj osnovi. Mogu, možda, mogućno, ko zna, još se ne zna, trebalo bi nagađati, priča se, najverovatnije da mogu postati zavisni, opet - možda... Potom postoje tvrdnje da marihuana izaziva rak pluća, mada postoje mnogobrojna i obimna istraživanja da to nije tačno. Postoje indikacije da marihuana čak smanjuje rizik od raka pluća kod onih korisnika koji puše i duvan i marihuanu.

Propaganda protiv marihuane i negacija njenog pozitivnog medicinskog dejstva nastavljaju se zbog inercije i zbog toga što izvestan broj osoba ima materijalnu korist od takve propagande. Ako se, i kada, dozvoli legalna upotreba marihuane u Sjedinjenim Državama,  onda će to takođe biti zbog novca. Naime, proizvodnja, distribucija i konzumiranje marihuane, kada budu oporezovani, donosiće državnoj kasi ogromne prihode, a lokalnom stanovništvu nova radna mesta. Baš kao cigarete i alkoholna pića, s tim što je marihuana neuporedivo manje opasna po zdravlje i socijalni mir u poređenju s duvanom i alkoholom. Alkoholno piće je opasna droga, marihuana, ako i jeste, skoro da je bezopasna. Duvan ubija, alkohol ubija - još niko nije umro od upotrebe marihuane, a to nedvosmisleno potvrđuju statistički podaci.

Nekoliko faktora čini legalizaciju marihuane mogućom u Kaliforniji. Pre svega, upotreba marihuane u medicinske svrhe već se praktikuje 13 godina u toj državi, a još niko nije uočio da je nebo palo. Preko poreza i dozvola Kalifornija bi mogla da zaradi 1,4 milijardi dolara, što bi bilo lepo olakšanje u državi s velikim finansijskim problemima. Uzgoj legalne marihuane bio bi značajan ekonomski podsticaj u ruralnim sredinama, a specijalno u severnom delu ove države. Podrška legalizaciji marihuane u SAD raste iz godine u godinu. Oko 74 odsto Amerikanaca odbijali su legalizaciju 1985. godine, a 2000. je 64 odsto zastupalo isti stav. Uočeno je da podrška legalizaciji raste od jedan do dva odsto godišnje, tako da bi za četiri godine većina Amerikanaca "stala na stranu marihuane". Opozicija legalizaciji najjača je među osobama starijim od 65 godina i simpatizerima Republikanske partije.

Od 1965. godine u Americi je uhapšeno 20 miliona ljudi zbog marihuane, ali je "trava", koja je mnogo jača danas od one od pre 40 godina, popularnija više nego ikad. Preko 100 miliona Amerikanaca pušilo je marihuanu uprkos zabrani, a danas, po zvaničnim statistikama, oko 10 odsto građanstva redovno savija cigarete marihuane. Objektivno mnogo manje opasnija od alkoholnih pića, marihuana je supstanca koju mnogi biraju kao sredstvo za "opuštanje nerava". Marihuana nije sasvim bezbedna, mada je mnogo bezbednija od viskija, votke, pa i vina i piva, i to je još jedan od aduta onih koji su za njenu legalizaciju. Supstanca koja bi se proizvodila i distribuirala po propisanim standardima bila bi još bezbednija od one koja se prodaje ispod ruke.

Tokom većeg dela ljudske istorije marihuana je bila potpuno legalna. S one strane zakona nalazila se samo za jedan odsto tokom celokupnog vremena otkako su je ljudi koristili, a koristila se više od 6.000 godina. U Americi je bila legalna, kako je to neko primetio, još dok je Ronald Regan bio dete. Istina, još je 1619. u državi Virdžinija postojao zakon o uzgajanju biljke marihuane - konoplji. Naime, farmeri su bili obavezni da sade konoplju i to pod pretnjom zatvorskih kazni. Čak je i porez mogao biti plaćen u vidu ove biljke. Popis stanovništva iz 1850. godine navodi da je u Sjedinjenim Državama izbrojano 8,327 plantaža konoplje. Potom se sve to promenilo početkom i tokom prošlog veka...

Početkom prošlog veka u državama na zapadu osetila se znatna napetost zbog priliva Meksikanaca, naročito tokom i nakon Meksičke revolucije od 1910. godine. Mnogi Meksikanci pušili su marihuanu i doneli su taj običaj u pogranične države. Kada je država Montana 1927. zabranila marihuanu, jedne lokalne novine komentarisale su odluke te države: "Kad neki izmoždeni poljski radnik povuče nekoliko dimova iz te cigarete, misli da je u tom trenutku bio izabran za meksičkog predsednika, pa počne da likvidira svoje političke neprijatelje". Za početak borbe protiv pušenja marihuane bila je izabrana rasistička metoda. Jedan senator iz Teksasa u samom teksaškom Senatu smireno je rekao: "Svi Meksikanci su ludi, a marihuana je to što ih pravi ludima".

U istočnim državama "problem marihuane" pripisan je kombinaciji latinoameričke i crnačke džez muzike. Marihuana i džez doputovali su iz Nju Orleansa u Čikago, a potom u Harlem, u Njujorku. Rasizam je opet bio značajan u "borbi protiv trave". Tokom, recimo, 1934. godine, urednički članci su uglavnom komentarisali na sledeći način: "Marihuana utiče na crnce da gledaju belce u oči, zgaze na senku belog čoveka i pogledaju belkinju dvaput". Osim ovih rasističkih stavova o marihuani, korišćene su još dve priče. Prva je da Meksikanci, crnci i ostali stranci namamljuju belu decu marihuanom, a druga je potekla iz stare priče Marka Pola. Naime, priča je poznata kao "priča o ubici". Marko Polo je u svojoj knjizi pisao o ljudima koji su jeli hašiši, ili "hašašinima". Iz tog termina nastala je engleska reč "assassin" - ubica, na španskom "asesino". U originalu su profesionalnim ubicama davali hašiši (marihuanu) da bi im pokazali kako će lepo biti u raju, ali nisu ubijali dok su bili pod dejstvom droge.

Nacionalna pažnja posvećena "štetnosti marihuane" orkestrirana je iz državnih sektora. Kovane su lažne priče, lažni "naučni" nalazi, lažne statistike... Tipična preterivanja, uz ogromnu dozu rasizma, bila su srž propagande: "Sve skupa ima 100.000 pušača marihuane u Sjedinjenim Državama, a većina su crnci, Latinoamerikanci, Filipinci i zabavljači. Njihova satanska muzika, džez i sving, proizvod su upotrebe marihuane. Ta marihuana uzrokuje da belkinje priželjkuju seksualne odnose sa crncima, zabavljačima i njima sličnim... Osnovni razlog da se marihuana stavi izvan zakona je njen efekat na degenerisanje rase... Marihuana je adiktivna droga koja kod onih koji je koriste uzrokuje ludost, kriminalne težnje i smrt... Marihuana vodi pacifizmu i komunističkom ispiranju mozga... Korisnicima se javljaju tamne misli da su toliko vredni kao beli čovek... Popuši cigaretu marihuane i bićeš sposoban da ubiješ svoga brata... Marihuana je droga koja je prouzrokovala najviše nasilja u istoriji čovečanstva..."

Jedan od najvećih neprijatelja marihuane bio je i vlasnik ogromnog lanca novina Vilijam Rendolf Herst. Herst je imao mnogo razloga da pomogne u borbi protiv marihuane. Prvo, mrzeo je Meksikance. Potom, uložio je ogroman novac u drvnu industriju i preradu papira i nije hteo da dozvoli razvoj industrije papira na bazi konoplje. Zatim, izgubio je stotine hiljada hektara šume koje su pale u ruke Panča Vilje, pa je pre svega zbog toga mrzeo Meksikance. Na kraju, objavljivanjem bezobzirnih laži o Meksikancima i njihovom pušenju marihuane, prodavao je svoja glasila i bogatio se. Naslovi slični ovom bili su svakodnevna pojava u Herstovim novinama: "Tri četvrtine nasilnog kriminala u ovoj zemlji duguje se pušenju marihuane - to potvrđuje statistika".

Možda je najzainteresovanija stranka protiv konoplje bila Dupon kemikal kompani, kao i nekoliko farmaceutskih kompanija koje nisu želele marihuanu kao konkurenciju nekim lekovima. Dupon je bio patentirao najlon i hteo je da konoplju izbaci iz konkurencije proizvodnje konopca. Treba imati u vidu da i dan-danas svi brodovi koriste konopce, ali sad su od najlona a ne od konoplje. Sve je bilo spremno da se 1937. godine donese akt o oporezivanju marihuane koji, pre svega, stavlja marihuanu i proizvodnju konoplje izvan zakona. Akt je izglasan u Kongresu uprkos snažnom protivljenju Američke medicinske asocijacije. To je u suštini bila pobeda žute štampe nad američkim lekarima. Marihuana je zabranjena na federalnom nivou 2. avgusta 1937. godine.

U Sjedinjenim Državama više od 750.000 ljudi godišnje biva uhapšeno zbog posedovanja marihuane. U Njujorku, pod upravom umerenog Blumberga, prošle godine uhapšeno je 40.000 osoba zbog marihuane, a to Njujork promoviše u glavni grad sveta po tom pitanju. Tokom 2008. godine 87 odsto onih koji su u Njujorku optuženi za kršenje zakona zbog marihuane bili su ili crnci ili Latinoamerikanci. Te grupe predstavljaju oko polovinu stanovnika toga grada, a ispitivanja nedvosmisleno pokazuju da mladi belci koriste marihuanu više nego crnci i Latinoamerikanci. Marihuana je i dalje rasistički problem Amerike, jer izgleda da se neke stvari sporije menjaju od drugih. Još će Njujork da popričeka da ponovo postane Nju Amsterdam, a Ameri Holanđani.

 

 

 

Marihuana izaziva iste posledice kao kada se cepkaju drva za potpalu

 

 

 

Istorijske crtice

 

6.000 godina pre nove ere seme konoplje upotrebljavano je kao hrana u Kini.

2727. pre Hrista, ostale su prve zabeleške o upotrebi marihuane u kineskim farmaceutskim spisima. U mnogim delovima sveta ova biljka korišćena je kao lek.

1200-800. starog veka, u hindu svetim spisima govori se o "svetoj travi" i njenoj medicinskoj upotrebi.

500-100. starog veka, konoplja se širi po severnoj Evropi.

430. pre Hrista, Herodot piše o upotrebi marihuane u ritualne i zabavne svrhe.

1549. nove ere, robovi iz Angole doneli su biljku u Brazil. Dozvoljeno im je da sade kanabis između redova šećerne trske i da puše marihuanu između žetvi.

U 1700. konoplja je bila najvažniji proizvod na plantaži Džordža Vašingtona, a druga po količini na posedu Tomasa Džefersona.

U 19. veku u Srbiji, nevestama su pre prve bračne noći davali mešavinu jagnjećeg loja i marihuane da bi prvi koitus bio manje bolan.

1919. u Sjedinjenim Državama izglasan ustavni Amandman 18 kojim je proglašena prohibicija.

1933. u Vašingtonu je izglasan Amandman 21 kojim je završena prohibicija.

1937. Marihuana akt praktično stavlja "travu" van zakona.

1995. počinje legalna potrošnja hašiša u kafićima Amsterdama.

2003. Kanada postaje prva zemlja na svetu koja svojim pacijentima nudi medicinsku marihuanu.

 

Natrag