Majmunisanje
O iskustvima Francuske sa poenima i oduzimanjem vozačkih dozvola
Ovce bleje i gledaju kako ih
šišaju
Imitiranja su oduvek bila majmunska posla. Niko ne može bolje da se postavi ispred ogledala i ponavlja tuđe poteze kao
što to rade šimpanze,
bonobo ili makak majmuni. Doduše i žabac digne nogu kada vidi
da se konj potkiva. Tako i naši političari: imitiraju Evropu
u svemu što je u njihovoj moći obrijanih majmuna.
Na primer, zakon o pederima
i lezbijkama, zabrana pušenja i slične gluposti. Poslednji u seriji majmunskih poslova jeste novi zakon
o pljačkanju automobilista, koji su nazvali Zakon o saobraćaju
Piše: Mile Urošević
dopisnik iz Pariza
Novi Zakon
o saobraćaju je obično majmunisnje po ugledu
na države koje imaju zakone i sve
uslove za saobraćaj. Lepo ime jeste,
ali to ni sa saobraćajem ni sa zakonom
nema blage veze. To je obično buljenje, plaženje
i izmotavanje ispred ogledala Evrope. I to s one druge strane ogledala,
u virtuelnom svetu, gde
naši bonobo majmuni zapitkuju
ogledalo ko je najlepši i najpametniji na svetu. Bajkama nikad kraja, a perspektiva za lovu neograničena. Zato
je zakon dobar biznis.
Ako već treba da se nešto imitira i da se
usklade standardi sa Evropom, zašto se ne bi počelo od autoputeva, mostova, parkinga, ili običnog osnovnog dohotka građana. Tamo
odakle je prihvaćena ideja
dozvole na poene, važi i zakon o minimalcu od bar 1.300 evra mesečno. Manje
nije Evropa, nego Afrika. Više od toga je već Amerika. Toliko ne tražimo. Zbog
čega uzeti
jedno, a ne drugo? Ako nemamo uslove za
toliki minimalac možda nemamo ni uslove ni puteve, pa ni automobile ili vozače, za ovo potpuno ilegalno oduzimanje prava na kretanje i to zbog nekih nevezanih
pojaseva ili minimalnog prekoračenja brzine
od 50 kilometara na sat koliko se sada
određuje gotovo svuda gde se kriju radari. Znam,
ima ih i koji su za globalno
i masovno oduzimanje dozvole svima sem
njima, naravno.
Znam i to da kao dopisnik iz
Pariza treba da napišem
nešto o pariskim majmunisanjima,
a ne o domaćim. E pa upravo
to i radim, pišem vam istinitu priču o iskustvima Francuske
sa poenima i oduzimanjem vozačkih dozvola, a vi uporedite i vidite šta vas čeka u novoj godini. Ovo
je moja čestitka.
Lično iskustvo
Vozačku dozvolu sam dobio 1970.
i to na doživotno. Takav je zakon u Francuskoj. Znači,
niko ne može da mi je uzme ili poništi osim ako ne napravim
neki težak prekršaj koji je po zakonu kažnjiv sa takvom kaznom. Znači sud me pozove, advokat me brani i sudija na kraju odredi period za koji
mi oduzima pravo na vožnju. To je zakon u svakoj pravoj i zakonskoj zemlji i
nema drugog načina da vam neko uzme dozvolu, kao što ne može da vam uzme kuću ili vas osudi na robiju. Za sve što
smanjuje ljudsku slobodu i oduzima legalno pravo, mora da postoji važeća i napismena sudska odluka.
Ne postoji nijedan član
zakona koji predviđa automatsko kažnjavanje i to još sa unapred određenom tarifom. Kao što ne postoji
jedinstvena kazna za ubistvo ili krađu. Neko će za svoje nedelo dobiti više, neko manje zatvora. Neko će biti kažnjen samo uslovno, a drugi će biti oslobođen.
To je zakon i na osnovu tog zakona ljudi se dele na one koji imaju mogućnosti da se izbore za njegovo poštovanje i sve ostale
koji kao ovce bleje i gledaju kako ih majmuni šišaju.
Na ovom principu rade i advokati koji znaju rupe u zakonu
i kroz te pukotine izvlače velike pare. Samo u
Parizu, na desetine specijalizovanih advokata obogatilo se od kada je država
izmislila zakon koji se kosi sa svim njenim zakonima i sa samom logikom. Svaki
automobilista kome je poništena dozvola zbog nedostatka poena ima pravo da traži da mu se poeni i dozvola vrate jer mu nikada nije bilo suđeno. Izveštaj o gubitku poena je obično obaveštenje da zbog tog
nevezanog pojasa ili prekoračenja brzine, osim novčane, rizikujete da vam sud oduzme i neke imaginarne poene pa i celu
dozvolu.
Već tu nešto nije uredu jer osim duple kazne, novčane
i poena, država menja ugovor koji je potpisala sa vozačem
kada mu je dala dozvolu. Nigde nema broja poena na tom ugovoru. Oni mogu da se
uspostave za nove dozvole i za nove vozače,
koji tek sada polažu, a nikako da menja overeno od pre iks
godina. Ali ni to nije ono na šta se pozivaju advokati kada tuže državu da bi
poništili odluke o ilegalnom poništavanju dozvole. Jer ovaj zakon je potpuno
nelegalan u svim zemljama Evrope, pa i u Francuskoj. Ne postoji u celom
zakonskom pravilniku niti u državnom ustavu, niti bilo gde, tekst koji kaže da
se jedna penalna kazna može izreći automatski, bez odluke suda, odnosno bez suđenja.
Svaka takva odluka je nevažeća i
bezvredna i to piše u zakoniku. Onom kome je na ovaj način
zabranjeno da vozi dobija parnicama državu u sto odsto slučajeva. Prošle godine i nakon odluke administrativnog suda, vašem dopisniku, ili bolje rečeno meni lično, vraćena je i dozvola i svi poeni koji su bili oduzeti.
Milion žrtava
Zakon o poenima je
u Francuskoj donet 1992. godine i od onda je izbacio iz saobraćaja oko milion automobilista. To mu je i bio glavni cilj da se reši
prezagušenja i usput uzme koju milijardu. Advokati su vratili nekoliko desetina
hiljada dozvola i uzeli velike pare. Tako je svaki automobilista postao žrtva
dve mafije i ovca za šišanje. Evropa zna za ovu pljačku,
ali ćuti u ime sigurnosti na putevima, a usput daje za pravo samo onima koji
tuže državu i plate advokata. Ah, umalo da zaboravim cenu za usluge protiv
nepravde od 6.000 do 10.000 evra po oduzetoj dozvoli. To je otprilike isto
koliko i dve kazne za ilegalnu vožnju sa poništenom dozvolom. Koliko da se
isplati investicija u slobodu kretanja.
Danas je ovaj sistem pokazao svoj limit i
uveliko se pripremaju izmene i dopune zakona i to svaka država radi posebno.
Mnogi su profesionalci ostali bez posla, drugi su u opasnosti da zarade do tri
godine zatvora ako ih uhvate da voze bez dozvole. Cela jedna nova mafija se
organizovala da preko interneta prodaje poene.
Recimo, neka baba kojoj dozvola više i ne
treba prizna da je ona lično vozila porše - i to 250 kilometara na sat! - kada ju je radar uslikao,
i njoj onda uzimaju poene, a ne vlasniku automobila, dok baba zaradi celu mesečnu penziju pa i više.
Kao što se vidi iz ovog
teksta, dolazi nam još jedna Nova godina, ali, po
svemu sudeći, neće biti mnogo srećna sa ovakvim zakonima
i ovakvim zakonodavcima koji imitiraju samo ono što
je unosno za pljačku i maltretiranje građana. Ja vam od sveg srca želim sve najbolje , budite
oprezni na putu i sada kada vam daju pravo na putovanje van nevidljivog zida
koji nas okružuje, pođite i vidite koliko smo bili u pravu dok smo vam tu Evropu opisivali u našim dopisima. Ne dajte da vas niko vara i kažnjava
van zakona. U Francuskoj su se automobilisti organizovali u skupove i društva za odbranu svojih prava. Što bi oni bili bolji od
nas?