Likovi i
senke
Zaštitnik
od građana
Nikola Vlahović
Institucija ombudsmana,
ili pravnog zaštitnika građana,
svugde u demokratskom svetu je ozbiljna rabota. I to jednostavno ne može svako da
radi. Dobro, nije ni ovaj
naš ombudsman svako.
Rođen je u Loznici, zove se Saša Janković, diplomirao je na Pravnom fakultetu
u Beogradu, a na Fakultetu političkih nauka završio
je specijalističke studije bezbednosti i stekao
zvanje specijaliste za nacionalnu i
globalnu bezbednost! Ni manje - ni više.
Dakle, zna
se ko je, šta je, a videlo se i kakav
je. Veruje u američku pravdu i kod
očite nepravde. Dakle, jedan mali
nameštenik, postavljen, usmeravan, dirigovan... Još u onom režimu su
oni njega prepoznali! I onda počinje šetnja...
Od 1994. do 1997. bio je novinar u novinskoj agenciji Beta, pa je posle
radio u Ministarstvu za omladinu i sport kao stručni saradnik,
a onda postao sekretar Saveznog ministarstva sporta 2000. godine, da bi posle
toga bio pomoćnik saveznog sekretara za sport i omladinu.
Od 2003. radi kao nacionalni pravni savetnik u Odeljenju za demokratizaciju
Misije OEBS u Beogradu.
Zaštitnik
građana postao je 2007. godine, i na
tom radnom mestu potrajaće do 2012.
To da
li štiti građane ili režim,
jasno je kao dan. Kakvi, bre,
građani?
Gospodin zaštitnik odlično igra svoju ulogu.
To ovde prolazi. Ima izraz lica
koji pokazuje lažnu zapitanost, lažnu zabrinutost, jedan pogled koji
je uperen u ništa, trabunja neke
stvari od kojih nikome neće biti bolje, popunjava
prostor potreban folirantima koji ga šetaju da
se hvale kako nam rade institucije.
Ali, neće se njegova šetnja na ovome završiti. Doguraće taj
još dalje! Pa nisu ga valjda
specijalizovali za nacionalnu i globalnu
bezbednost bez preke potrebe? Od nečega će da
nas brani!
Za sada,
sa mesta na kome je, i
po načinu na koji tupi,
jasno je da brani prolaz zdravom
razumu. Jer, u ovakvoj zemlji, gde su zgažena
brojna ljudska i građanska prava,
taj bi imao posla preko glave!
Recimo, mogao bi da tuži barem
dva ministra za prevaru: ali,
to je teško zamislivo...
Ovaj (s)umorni
čovek, uhranjen i zbrinut, tihog
glasa i sumnjive
brade, pomalo dremljiv, ali na
oprezu kao mačka koja prede
iza kamina i žmirkajući
prati šta se okolo dešava, nije
tu da štiti
bilo koga.
Zato postoji
neko ko njega
štiti i ko
ga šeta sa funkcije na funkciju.
U duhu novog, postudbaškog društva koje čuva
tradiciju "tihog kadrovanja", gospodin Janković je jedan od retkih obdusmana
koga nisu na to mesto izabrali
građani, već vladajuća koalicija! I koga on, onda, može da brani?
Vlast od građana, najbolje je reći.