Kolaps
Glad pred vratima:
nestašica mleka i drugih prehrambenih proizvoda najavljuje konaèni raspad
sistema kojem je istekao ionako kratak rok upotrebe
Volovi se okrenuli sebi, krave takoðe
Za one koji prate stanje u
srpskoj poljoprivredi, ni nestašica mleka ni skok cena veæine prehrambenih proizvoda nisu neko iznenaðenje. Iznenaðenje je jedino da je ovoliko trajalo dok do oèekivanog stanja nije došlo. A iznenaðenje æe biti i ako dogodine uopšte budemo imali domaæeg poljoprivrednog proizvoðaèa
Milan Malenoviæ
Srbija je nekada bila veliki izvoznik poljoprivrednih proizvoda. I to ona
Srbija, kneževina i potom kraljevina, u èijem sastavu nije bila
beskonaèno plodna Vojvodina.
Pre otprilike godinu dana naš list je objavio èlanak
Samo je glad sigurna, èiji se proroèanski
naslov na žalost svih stanovnika Srbije upravo ostvaruje. Tada smo objavili da domaæa
poljoprivreda propada zbog konstantne nebrige države zainteresovane
jedino da u mandatu onih koji odluèuju, niskom cenom agrarnih
proizvoda bude saèuvan socijalni mir.
Èinjenica
da nerealno niske cene nisu nimalo podsticajne za seljake nikoga u ovoj državi
ne zabrinjava. A niska cena, bez državnih subvencija, na duže
staze znaèi zamiranje proizvodnje, jer niko nije zainteresovan da posluje u korist
sopstvene štete.
Za samo deset poslednjih godina stoèni fond Srbije smanjio se
za više od èetvrtine. Ovaj vek smo doèekali sa oko 700.000 grla, a u ovom
trenutku imamo tek njih 468.000 (ne raèunaju se ona po skupštinama, izvršnim
odborima i drugim forumima). Razlika veæa od 230.000 grla nastala je zato što
se seljacima više nije isplatilo da drži stoku.
Najcrnji deo ove vesti je èinjenica da je za uredno snabdevanje
mlekom Srbiji potrebno 200.000 krava, ali onih koje daju godišnje
izmeðu šest i šest i po hiljada litara mleka. Takvih je u Srbiji malo iz razloga koji s
individualnim proizvoðaèima imaju najmanje veze.
Nauèna
fantastika
Krave koje daju visok prinos mleka postoje u centralnoj i zapadnoj Evropi,
ali su navikle ne samo na specifiène uslove koji tamo vladaju
veæ i na odreðenu hranu, ali i klimu. Klimu sigurno ne možemo da promenimo, pa
je jedino rešenje ukrštanje tih goveda s domaæim rasama naviknutim na ovo podneblje.
To je dug i skup postupak koji treba da sprovode za to osposobljeni instituti.
Takvih instituta ima u Srbiji, ali za njihov rad je potreban novac, koji država
ne izdvaja, a ni privatni investitori se nisu pokazali zaintresovanim za tu
vrstu ulaganja.
Tako se sve svelo na puku sreæu koja se ogleda u tome da
li æe neko uvezeno goveèe da preživi ili neæe. Ako ne preživi, štetu trpi seljak
koji ga je kupio. I tako se krug zatvara i kola se obavezno lome na leðima
onih najslabijih.
Da ne bi rizikovali, seljaci umesto osetljivih i skupih stranih rasa kupuju
domaæa grla koja su otpornija, ali daju i manje mleka. Tako dolazi do nestašice
na tržištu.
Stoèarstvo je, pored voæarstva, najosetljiviji deo poljoprivrede, jer zahteva dugoroène
investicije. Tele ne samo što ne donosi mleko veæ ga još i troši. Meseci
prolaze dok od teleta ne postane junica, a od junice krava koja daje mleko. Sve
to vreme seljak mora da hrani to grlo odnosno da na njega troši novac.
U normalnim zemljama to nije neki problem, ali Srbija nije normalna zemlja.
Da bi seljak uopšte krenuo u avanturu nazvanu stoèarstvo, on bar narednih pet
godina mora da bude naèisto kakvi æe uslovi vladati ne samo na tržištu
veæ i u državi. A u Srbiji se ne zna ni za pet meseci unapred kako æe
da bude.
Direktor Instituta za stoèarstvo Ratko Lazareviæ smatra èak da je za stabilnu proizvodnju mleka potrebno da i seljak i mlekadžija
imaju viziju poslovanja za narednih 15-20 godina, a u Srbiji je takvo nešto u
domenu nauène fantastike.
U Srbiji sve funkcioniše po principu
trange-frange i "brzo okreni pare, pa beži". Svi razumni ekonomisti, ali i struènjaci za poljoprivredu upozoravali su da ne sluti na dobro to što æe skoro celokupnu mlekarsku industriju Srbije da preuzmu investicioni
fondovi.
Jedan je takav, Salford, po reèima generalnog
direktora Imleka Slobodana Petroviæa, u razvoj farmi u Srbiji uložio 50 miliona evra.
Mlekarstvo i stoèarstvo su, meðutim, dugoroène investicije, a investicioni fondovi po svojoj prirodi nisu skloni takvom
naèinu poslovanja. Iako navedena svota izgleda velika, ona je samo kap vode na
usijanoj ringli. Poreðenja radi, planirani uvoz junadi za uslužno uzgajanje za potrebe
ruskog i beloruskog tržišta vredan je 60 miliona evra, a za te pare biæe uvezeno tek 50.000
grla. Kao što smo veæ videli, za stabilno snabdevanje mlekom samo srpskog tržišta,
bez ikakvog izvoza, potrebno nam je da imamo najmanje 200.000 krava evropskog
kvaliteta.
Zbog svega ne èudi najava Salforda da želi da se povuèe s ovdašnjeg tržišta i mlekare proda nekom drugom. Salfordova ideja, kako su
svojevremeno upozoravali trezveni analitièari,
od poèetka je bila samo da ovlada srpskim tržištem mleka, a ne da ga razvija. Sa mesta dominantnog proizvoðaèa,
skoro monopoliste, on æe lakše i skuplje da proda ceo paket svojih mlekara, a to je i bio njegov jedini
cilj.
Daleko
je Finska
Proizvodnja hrane je od strateške važnosti za jednu državu. Da ne bi
dospeli u zavisnost od uvoza jeftinih prehrambenih proizvoda iz Amerike (kako
Severne, tako i Južne) Evropljani su ubrzo posle Drugog svetskog rata krenuli u
osmišljeno podsticanje sopstvene proizvodnje. Farmeri u Evropskoj zajednici su
godinama unapred znali kolika æe premija biti za neki proizvod i šta æe
za te pare moæi da nabave.
Ovakva državna intervencionistièka politika dovela
je do toga da su ne tako davno i EZ isto kao i njena naslednica EU morali da
uvedu posebne podsticajne mere za seljake da smanjuju proizvodnju mleka i mleènih proizvoda, jer se Evropa doslovno davila u maslacu.
Na severu Evrope postoji jedna skoro zaboravljena zemlja - Finska. Osim po nokiji
i hiljadama jezera, ona je poznata još jedino po kravama i enormnoj proizvodnji
mleka. Finska je, raèunajuæi po glavi stanovnika, jedan od najveæih proizvoðaèa
mleka na svetu.
Proseèna finska farma ima dvadesetak grla stoke oko kojih brine jedna jedina
porodica. Ponekad, kada ima puno posla, njima u pomoæ
priteknu i sezonski radnici dovedeni iz južnih evropskih država.
Nije, meðutim, retkost, da na jednoj farmi ima više od 200 krava o kojima brine
svega nekoliko radnika.
Sve je na finskim farmama automatizovano, zbog èega
nema potrebe za brojnom radnom snagom. Automatizacija je uvedena pomoæu
povoljnih državnih kredita, deljenih i mnogo pre ulaska ove zemlje u EU i pristupanju
njenim razvojnim fondovima. Jednostavno, država je bila dovoljno
razborita da vodi dugoroèno planiranu podsticajnu politiku.
Ma koliko neki kredit bio povoljan, on je, ipak, kredit i kao takav
predstavlja finansijsko optereæenje za dužnika.
Finskim, kao uostalom ni drugim farmerima iz EU, nije bio problem da izraèunaju
da li im se isplati da uzimaju kredite za razvoj, buduæi
da su unapred znali cenu svog proizvoda. Jer, kada neka zemlja zaista želi
da zaštiti svog poljoprivrednika, ona stalno, iz godine u godinu, odreðuje najnižu cenu proizvoda uzimajuæi u obzir interese
proizvoðaèa. Pošto je ta cena èesto iznad one koja vlada na produktnim berzama, razlika se nadoknaðuje iz državnog budžeta.
Tako seljak skupo prodaje svoj proizvod koji konaèni kupac kupuje povoljno. I svi su zadovoljni.
Ministrova
pastorala
Pošto dodela zaštitnih subvencija ne omoguæava ministrima i partijskim oligarsima
da se ugrade u transakciju, politika srpske države u ovom segmentu
je, blago reèeno, nerazumna. Umesto da podstièe domaæu
proizvodnju, Srbija podstièe uvoz, buduæi
da uvoznièki lobi i te kako ume finansijski da se oduži politièkom
establišmentu.
Državna zaštitna premije za litar mleka sada u Srbiji iznosi samo 1,5
dinara. Èak i da naš seljak nekim èudom ima kravu koja po evropskim standardima dnevno daje 20 litara mleka,
on od države godišnje kroz premiju za mleko od te jedne krave dobija celih 100
evra. Srbija dobro pazi na zdravlje svojih seljaka i ne
dozvoljava im da se prejedaju!
Uz to ide i nerazumna politika naših vlasti, koja uporno podstièe
malu proizvodnju. Slika seoskog domaæinstva sa dve kravice koje
hrane decu, a za prodaju malo šta ostane, jeste romantièna,
ali nije isplativa. Kao što smo iz finskog primera videli, proseèna porodièna
farma ima dvadesetak grla, jer se tako smanjuju troškovi
po jednom grlu. Pomenutu premiju kod nas, meðutim, ne dobijaju veliki
proizvoðaèi mleka, veæ samo mala domaæinstva koja se uklapaju u pastoralu ministra Saše Dragina.
Tako, umesto da podstièe revitalizaciju sela kroz omoguæavanje
seljacima da prošire svoju delatnost, Srbija sve èini da u ruralnim oblastima
ostanu samo staraèka domaæinstva kojima one dve krave više služe
za prekraæivanje vremena i sopstvenu ishranu, nego za snabdevanje tržišta.
Kada i takva domaæinstva izumru, Srbija æe mleko da kupuje u obližnjim
zemljama, koje su bile mudrije i humanije prema sopstvenom seoskom stanovništvu.
Da mali proizvoðaèi mleka, sa svoje strane, nisu interesantni za mlekare, pokazuje i primer Imleka,
koji je broj dobavljaèa sa 46.000 sveo na samo
8.000 odnosno prekinuo saradnju sa skoro svim individualnim domaæinstvima. Logika poslovanja je u ovom sluèaju jasna: cena transporta mleka od dve krave nije drastièno niža od cene transporta mleka koje daje 20 krava, zbog èega mlekare svoje cisterne radije usmeravaju ka velikim farmama.
Velike farme, meðutim, ne dobijaju od države ni onih 1,5 dinara mizerne premije,
a mlekare ne vide logiku da one subvencionišu ono što
država neæe. Zbog toga je i cena mleka kod velikih farmera i pored nižih
troškova koje imaju po grlu u odnosu na male proizvoðaèe,
gotovo identièna u odnosu na staraèko domaæinstvo sa dve kravice.
Tako se dolazi u situaciju da su mlekare - kako bi pokrile sopstvene troškove
nastale plaæanjem mleka po gotovo evropskim cenama - prinuðene
da na tržište šalju sve manje mleka, a sve više skupih mleènih
proizvoda. U meðuvremenu je veæina stanovništva Srbije zaboravila ukus maslaca, koji je kod nas, veæ izvesno vreme
iskljuèivo strani, dostigao cenu kavijara, a slièno æe
se desiti i s ukusom svežeg mleka.
Ako
išta ostane
Uz male premije dolaze visoki nameti, koji su neretko potpuno iracionalni.
Veæ je legendarna situacija u kojoj farmer koji stoku drži
daleko od kuæe, zbog èega ima dva brojila za struju, mora da plaæa i TV pretplatu za štalu.
Verovatno po maksimi Aleksandra Tijaniæa Ako bivo može da pravi program, mogu i krave da ga gledaju.
Pored toga, seljak mora da plaæa i veterinarske preglede
koji su obavezni, a nisu jeftini. Nekim èudom i hrana za stoku u
Srbiji doseže evropske cene iako je domaæeg porekla. Zatim,
dolaze sitni porezi, doprinosi i haraè na zemlju, domaæinstvo pa i stoèni fond. Kada se sve to
sabere država od seljaka uzme mnogo više od onoga što mu kroz subvencije vrati.
Da bi se stabilizovalo snabdevanje tržišta mlekom, potrebno je poveæanje
stoènog fonda. Za prirodnu obnovu u Srbiji je na prvom mestu potrebno èudo
ravno onom Isusovom kada je hodao po vodi, kao i tri godine fore. Tog vremena u
trenutku kada je nestašica mleka veæ akutna, jednostavno nema, pa je jedino rešenje hitan uvoz
novih grla.
Za tako nešto proizvoðaèi, pouèeni ranijim iskustvom, nisu zainteresovani. Onaj ko je pre nekoliko
godina odluèio da uveze nova grla plaæao je evro 80
dinara. U meðuvremenu, taènije u periodu kada je potrebno da uvezena junica poène da daje mleko, evro je otišao iznad 100 dinara,
tako da je analogno narastao i kredit koji seljak mora da otplaæuje. U istom tom periodu cena mleka je zarad veštaèkog
održavanja socijalnog mira ostala manje-više nepromenjena.
"Od države oèekujem da mi omoguæi da radim, a sada su državni podsticaji nedovoljni. Naša država ne vodi dovoljno raèuna o farmerima, a
poljoprivreda lepo izgleda još jedino iz Nemanjine
ulice", rekao je nedavno za medije proizvoðaè
mleka Radislav Èobanin, inaèe trostruki rekorder Imleka.
Rešenje bi bilo hitno poveæanje cene mleka za najmanje pet dinara,
kako to traži Asocijacija poljoprivrednika Novi Sad. Ona bi, meðutim,
dovela do još niže potrošnje ovog prehrambenog proizvoda, jer narod ni za sadašnju
cenu nema dovoljno para. Niža prodaja bi znaèila
i nižu zaradu za proizvoðaèe, pa se time ništa ne bi postiglo osim kada bi višu cenu otkupa država
ublažila višim subvencijama.
Za tako nešto, meðutim, u budžetu nema para, iako je veæ za sledeæu godinu planirano dodatnih 44 miliona dinara za poveæanje plata narodnih poslanika. Važno je da su nam
vladajuæi pregaoci siti, a za narod šta ostane. Ako, uopšte, nešto ostane i od samog naroda.
Svaljivanje, kako god uzmeš
Ova vlast može još samo da se bavi spinovanjem i politièkim, jeftinim marketingom.
U tu rubriku ubraja se i najavljeni posao uslužnog uzgoja stoke za potrebe
Rusije i Belorusije, za koji se jedino sa sigurnošæu zna da je potpisano pismo o namerama, a veruje se da i od toga neko u
vlasti ima liènu korist.
Po potpisanom naèelnom sporazumu, ruski partner bi investirao približno 60 miliona evra u
nabavku 50.000 krava u Evropi, od kojih svaka daje proseèno 20 litara mleka dnevno. Krave, tj. junice koje tek treba da postanu
mlekodonoseæe bile bi dovezene u Srbiju
i ovde bi se "uslužno" hranile.
Mleko, koje tek treba da
poteèe, bilo bi ostavljeno domaæim uzgajivaèima, a ruskim investitorima bi zauzvrat bila isporuèena junad poreklom od tih krava. U celoj euforiji naša se vlast nije ni dosetila da mi uopšte nemamo kapacitet za
prihvat tolike stoke.
Mali proizvoðaèi, kao što smo videli iz Imlekovog
primera, nisu interesantni za velike mlekare, a veliki farmeri nemaju interes
da poveæavaju sopstvenu proizvodnju
mleka, jer ne dobijaju državne subvencije.
Ko æe, onda, da preuzme to stado?
Uz sve nareèeno, dolazi i pitanje da li æe uvezene junice uopšte da se priviknu na ovdašnju klimu koja se razlikuje
od one u njihovim prirodnim staništima u Centralnoj Evropi.
Mnoge æe uginuti odmah posle uvoza, preživele æe sigurno davati manje mleka
nego što bi bio sluèaj da su ostale u onim
klimatskim uslovima na koje su se prilagodile, a nikome još nije jasno ko æe trpeti štetu od toga. Poznajuæi nemaran odnos naše vlasti prema agraru, rizik uginuæa i manje produktivnosti
svaliæe se na domaæe uzgajivaèe. Ko æe u tom sluèaju uopšte biti zainteresovan za
ulazak u takav posao?
Da æe mnoga grla uginuti, pa èak i ako prežive neæe donositi onoliko mleka koliko se oèekuje, govori i to da su
ona, pored klime, navikla i na posebnu negu i ishranu kojih u Srbiji nema, tj.
može da ih bude ako je neko u stanju da za ta grla izdvoji
dodatna novèana sredstva. Ako bi krave
dobijale evropsku negu i hranu, i mleko bi moralo da ima evropsku cenu koju
domaæi potrošaèi ne mogu da plate, a država nije voljna da poveæava subvencije.
Kome æe onda farmeri da prodaju mleko dobijeno od tih uvoznih krava kako bi im se
koliko-toliko posao isplatio?
Poseban problem predstavlja
i stavka otplate preuzetih junica. Ruski partner æe, verovatno, insistirati na odreðenom kvalitetu i kvantitetu
junica koje zauzvrat treba da budu isporuèene. Na stranu to što seme za kvalitetne sorte za koje æe, verovatno, strani
partner jedino biti zainteresovan, dodatno košta, pitanje je šta se dešava ako zbog više sile prirast stada podbaci. Da li æe nedostajuæe junce domaæi seljak morati iz svog džepa da nadoknadi stranim investitorima, ili æe oni odluèiti da nas èaste?
Kako sada stvari stoje,
vlast je spremna da na sebe preuzme jedino slavu za zakljuèivanje dogovora sa stranim partnerom, uz poneku proviziju ministrima i
drugim visokim službenicima, a sav rizik svaliæe se na leða naivaca koji se upuste u
ovakav posao.
Sve neprirodno
Za poljoprivredu, a ne samo
za stoèarstvo, nastupaju crnji dani. Kada veæ nema dovoljno mleka ne mora da bude ni hleba, rezonuju u srpskoj vladi.
Hleb bi uskoro trebalo da
poskupi, ako država ne obuzda cenu pšenice, što je malo verovatno. Hlebno žito
je u Srbiji za èetiri meseca poskupelo 133
odsto i skuplje je nego u veæini evropskih država.
"Cena pšenice æe nastaviti da raste, pa æe pekari morati da menjaju cene. Da bi se to spreèilo, država mora da reaguje kako bi
uticala na cenu žita", predlaže Vukosav Sakoviæ, direktor poslovnog udruženja "Žita Srbije". Pošto je naša vlast luda,
kao što svi znamo, reakcija države svešæe se na interventni uvoz i veštaèko snižavanje cena.
Narod æe ovim, na trenutak, biti zadovoljan jer æe i dalje jesti jeftin
hleb, ali æemo ceh na kraju svi mi
morati da platimo.
Neprirodno snižavanje cena
putem damping prodaje žita iz robnih rezervi, dovodi do nezadovoljstva proizvoðaèa, pa æe oni za sledeæu godinu da zaseju manje žita, što æe dogodine dovesti do još veæe nestašice i još viših cena.
Prirodno bi bilo da vlada
kroz subvencije pekarima amortizuje trenutne gubitke u ovoj industriji, ali to
se, sigurno, neæe desiti.
Mi smo izuzeci, kao i i inaèe
Problem s kojim se suoèavaju proizvoðaèi u srpskom agraru predstavljaju i monopol iz kojih proizlazi nerazumno
ponašanje otkupljivaèa na koje su naši farmeri upuæeni. Zahvaljujuæi svom monopolistièkom položaju mlekare neretko odugovlaèe s isplatom preuzetog
mleka od seljaka i do šest meseci. A sve to vreme
i seljak i njegovi èlanovi domaæinstva, kao i krava od koje je dobijeno mleko moraju da jedu.
Pored toga što u Finskoj ne
postoje monopolisti, pa se preuzeto mleko seljaku uredno isplaæuje poèetkom svakog meseca za
prethodni mesec, postoji i državni fond koji priskaèe u pomoæ kada iz nekog razloga
mlekara ne može da ispuni svoje
finansijske obaveze. U takvim sluèajevima država isplaæuje farmera i, otkupivši njegovo potraživanje, ona sa svim svojim
moænim aparatom goni mlekaru, neurednog platišu.
U pojedinim sluèajevima su u evropskim državama, razumnijim od
Srbije, krediti za razvoj poljoprivrede bili povezani sa cenom proizvoda koji æe biti dobijeni iz takvog državnog investiranja. To je
znaèilo da anuitet farmera po osnovu tog kredita može da bude
poveæan jedino srazmerno poskupljenju njegovog proizvoda.
Pri dodeli kredita za
razvoj poljoprivrede u Evropi strogo se vodilo raèuna o tome da posaðena voæka ne daje odmah plod, kao i da tele ne daje odmah mleko, pa su i grejs
periodi za poèetak otplate kredita bili
usklaðeni s tim.
Ni na istoku našeg kontinenta situacija nije mnogo lošija nego u EU. Tako, na
primer Rusija, za èije navodne potrebe treba
da uzgajamo 50.000 junica, svom seljaku subvencioniše èak i cenu goriva, pa on tamo za litar nafte plaæa samo 35 dinara.
Sve
pada
Poljoprivreda je najjaèa grana srpske privrede i zajedno s prateæim delatnostima u punjenju
budžeta uèestvuje sa èak 40 odsto. Zauzvrat, u budžetu za 2011. planirano je da se za
poljoprivredu izdvoji 20 milijardi dinara, tj. tek 2,5 odsto!
Privredna komora Srbije,
koja ionako veæ planirani budžet za narednu godinu smatra antirazvojnim, tražila je da se za poljoprivredu obavezno izdvoji 10 odsto s tim što je bio moguæ i kompromis da se iduæe godine izdvoji pet odsto, a zatim svake godine po još dva odsto do
planiranih deset.
S druge strane, od izvoza
hrane u ovoj godini ostvariæe se devizni priliv od 2,1
milijardi dolara, pa æe ova oblast i u vremenu
krize ostvariti spoljnotrgovinski suficit od milijardu dolara.
Stoèarstvo u ovom trenutku u bruto društvenom proizvodu
poljoprivrede uèestvuje sa samo 30,5 odsto
iako postoji kapacitet za daleko veæe uèešæe. Stoèarstvo, da podsetimo, sa
sobom povlaèi i niz drugih, prateæih delatnosti, kao što je, na primer,
prehrambena industrija ili industrija prerade mesa.
Ideja da se u Srbiji stvori
najmanje 350.000 komercijalnih gazdinstava, èime bi za duži period bilo obezbeðeno uredno snabdevanje domaæeg tržišta, a dosta bi preostajalo i za izvoz, definitivno je napuštena s obzirom
na planirani budžet za narednu godinu, smatraju u Privrednoj komori Srbije.
I dok u ovom trenutku u
Srbiji postoji 600.000 hektara zapuštene obradive zemlje, država oèigledno i ne razmišlja da nahrani narod. Da je
prava glad sve prisutnija u našem narodu, govore i podaci
o katastrofalnom padu potrošnje prehrambenih proizvoda.
Obièno u vremenima krize raste potrošnja hleba buduæi da je to osnovna namirnica kod nas. Ovoga puta, iako smo nedvosmisleno u
ekonomskoj krizi, i potrošnja hleba opada. U 2007. godini trošili smo po
stanovniku 109,5 kilograma, u 2008. godini 105,8 kilograma, a prošle godine
103,3 kilograma hleba.
Isti sluèaj je i sa mesom i mesnim preraðevinama, jer proseèan stanovnik Srbije godišnje pojede manje od 60
kilograma ove vrste namirnica, s tim da je potrošnja mesa pala na nešto manje
od 43 kilograma.