Familija
Bankarska mafija:
Razvojna banka Vojvodine kao privatni
servis pojedinaca i porodica
Navodni
lopovi i stvarne kraðe
Razvojna banka Vojvodine
nastala je pljaèkom graðana Vojvodine i akcionara nekadašnje Metals banke, a na isti
naèin se i održava iznad površine samo da bi miljenici pokrajinske vlasti mogli da nastave da državne pare presipaju u privatne džepove
Arpad
Nað
Iz vremena najcrnjeg staljinizma ostao je jedan vic: "Kada je policija
hapsila ljude iz prizemlja moje zgrade, nisam se bunio. I kada je hapsila ljude
sa sprata ispod mene, æutao sam. Kada su došli mene da vode, odluèio sam da se pobunim, ali tada veæ više
nije bilo nikoga u zgradi ko bi me èuo."
Ako se pod hitno ne zaustavi faktièka nacionalizacija Razvojne
banke Vojvodine (RBV), nekadašnje Metals banke, isti
scenario èeka i druge banke u Srbiji. A onda æe biti kasno, jer neæe
biti više nikoga ko bi èuo proteste.
Hapšenje Srðana Petroviæa, nekadašnjeg prinudnog koupravnika Metals banke,
zbog saradnje sa odbeglim Darkom Šariæem, u suštini ništa ne menja ni po pitanju ove banke, a ni po pitanju postojanja pravne države
u Srbiji. Ðorðe Jevtiæ, drugi prinudni koupravnik iz tog istog
perioda, kada je pljevaljski bos svoje
narko-milione prao preko ove banke, nije obuhvaæen istragom.
Ispada da je Petroviæ sve radio na svoju ruku, iako sam položaj koupravnika podrazumeva
da je poslovanje moguæe jedino uz odobrenje oba prinudna upravnika. Jeftiæ je
na ovo radno mesto došao iz Narodne banke Srbije, gde je bio zamenik direktora sektora kredita. Oèigledno
su njegove zasluge za vladajuæu oligarhiju dovoljne da mu, makar
privremeno, obezbede oslobaðanje od kriviène
odgovornosti.
Sve
desne ruke
Poslovna golgota nekadašnje Metals, a današnje
Razvojne banke Vojvodine, poèinje onog momenta kada je
neko u Pajtiæevom okruženju došao na ideju da se igra bankarstva. U to vreme, pre nekoliko godina, kada je
Vojvodina krenula putem kvazidržavnosti, na èelu
ove banke bio je Ananije Paviæeviæ.
O Ananijevim malverzacijama Tabloid je pisao još u
vremenima dok je bio prvi èovek ove banke. Dokumentovano
ukazivanje na nezakonitost u njegovom radu vremenom je uèinilo
da on postane neprihvatljiv za ljude iz Izvršnog veæa
Vojvodine, koji su se nameraèili da izmišljaju
Narodnu banku Vojvodine. Njegova smena, meðutim, objašnjava mini šemu
ne samo kako je Metals banka nacionalizovana, veæ i šta èeka
celokupni bankarski sektor u Srbiji.
Izvršno veæe Vojvodine je bilo najznaèajniji deponent Metals
banke, gde su držana budžetska sredstva. Ovo nije ništa èudno, tako se isto radi
svuda u svetu. Pažnju skreæe naèin na koji su sredstva povuèena iz ove banke - sva odjednom i to
dosta pre isteka roka navedenog u meðusobnom ugovoru
banke i Izvršnog veæa. Na ovaj naèin su iznenada ispražnjeni
banèini raèuni, ona više nije imala sredstava da servisira svoje klijente i Narodna banka Srbije
je morala da uvede prinudnu upravu.
Na taj naèin na vlast u banci dolaze veæ pomenuti Petroviæ i
Jeftiæ, a Ananije navodno beži u Crnu Goru, protiv njega se, opet
navodno, podnose optužnice za nesavesno poslovanje i, opet navodno, izdaje meðunarodna
poternica.
Sve je ovo navodno, jer Ananije suštinski u banci nikada nije
ni bio razvlašæen. Njegova smena je bila samo šou na poèetku državnog preuzimanja Metals
banke. Faktièki, veliki maher iz vremena pre nacionalizacije, ostao je i dalje èovek
koji konce vuèe iz pozadine.
Jedan od velikih dužnika Metalsa, preko kog je išlo neometano izvlaèenje
kapitala, jeste NS-Don 2006 DOO, na èijem èelu je nezvanièno Aleksandar
Paviæeviæ, sin pomenutog Ananija. Aleksandar je ujedno bio i direktor Metals-komerca,
æerke-firme Metals banke, preko koje su i išle
najvažnije investicije. Aleksandar je još uvek jedan od suvlasnika preduzeæa NS-Don,
a to je i Metals-komerc.
U NS-Donu se mogu zapaziti i drugi interesantni likovi koji su takoðe
zaslužni za propast banke i izvlaèenje para iz nje. Formalni direktor bio
je Predrag Lonèar, dok je njegov zamenik bio Milan Tepiæ, nekadašnja desna ruka Ananija u Metals banci.
Tepiæ je svojevremeno bio i na èelu konzorcijuma fizièkih
lica koji je privatizovao Budimku AD iz Požege. Ugovor je kasnije
raskinut zbog nepoštovanja ugovornih obaveza. U istom konzorcijumu su još bili
i Dejan Paviæeviæ i Jelena Lonèar.
Jedno od preduzeæa, suvlasnika NS-Dona, jeste i Kooperativa, na èijem
je èelu Anka Lonèar, u
privatnom životu majka Predraga Lonèara, bivšeg direktora NS-Dona.
Preko ovog kolopleta bivših najbližih saradnika i sadašnje rodbine, Ananije
i dalje upravlja poslovima i same RBV, jer se finansijski plasmani banke
prioritetno odvijaju preko zavisnih preduzeæa, kao što je Metals-komerc. Njegovo formalno
odstranjivanje sa èela Metals banke bilo je tako samo neophodni uvod u otimaèinu.
U trenutku kada je Metals banka od strane IV Vojvodine gurnuta u
finansijsku dubiozu, država, odnosno Autonomna pokrajina, bila je samo jedan od
vlasnika. Kako bi se sanirali gubici, Skupština akcionara je donela odluku o
dokapitalizaciji banke putem prodaje vanredne serije akcija i to samoj AP
Vojvodini. Krivac za propast tako je postao spasilac.
Pomenuta skupština održana je 2008. i to na tako nezakonit naèin
da su najveæi manjinski akcionari, finansijski fondovi predvoðeni
DDOR-om Novi Sad, podneli tužbu, a postupak se i dalje
kilavi pred sudom. Jasna je namera državnog vrha da odugovlaèenjem
spora primora nezadovoljne akcionare da putem vansudskih, direktnih nagodbi
potraži rešenje.
Da se ne radi o pukoj državnoj intervenciji zarad spasavanja posrnule
banke, videlo se, ako ne ranije, a ono najkasnije krajem 2010. kada je vanredna
Skupština akcionara iznenada donela odluku o još jednoj dokapitalizaciji, ali ovog puta prodajom akcija iskljuèivo Fondu za razvoj AP Vojvodine.
Prethodno održana redovna Skupština u leto 2010. donela je odluku da
dokapitalizacija nije potrebna, ali se u meðuvremenu pokazalo da banka
nema dovoljno para. Ona je, naime, u prvih devet meseci 2010. zaradila samo
625.000 evra i to iskljuèivo na bazi promene vrednosti imovine.
Optimistièki, gotovo sumanuto raspoloženo novo rukovodstvo RBV-a najavilo je,
meðutim, da æe prihod za 2010. iznositi sedam miliona evra. Ovo tek da se vidi
koliko su ozbiljni rukovodioci koje je dovela Pajtiæeva
ekipa.
Krupnim
koracima u 1945.
Nije neuobièajeno da države dokapitalizacijom priskaèu u pomoæ
znaèajnim firmama koje upadnu u nevolje, posebno u vremenima globalnih
ekonomskih kriza. U sluèaju RBV-a, meðutim, ne radi se o sanaciji i kasnijoj prodaji, veæ o
klasiènoj nacionalizaciji iz vremena posleratne obnove.
Veæ krajem avgusta 2010, ubrzo po preimenovanju Metals u Razvojnu
banku, predsednik IV Vojvodine Bojan Pajtiæ je na otvaranju Èetvrtog sajma privrede u Subotici javno pozvao sve graðane
Vojvodine da svoj novac preusmere u ovu banku i rekao da je ona uložila velike
napore u spasavanje više desetina firmi koje su se našle u teškoj situaciji
zbog svetske finansijske krize. Time je prvi put obelodanjeno da je nekadašnja èisto komercijalna banka postala serviser državnih interesa. I to uprkos èinjenici da država nije jedini vlasnik ove nesreæne finansijske
institucije, a da se ostali akcionari nisu ni pitali o tome da li to žele, a
još manje se sa time složili.
Razvojna banka, iako termin ne postoji u domaæem zakonodavstvu, u
svetu je institucija koja povoljnim kreditima pomaže
privredu. Povoljno kreditiranje istovremeno znaèi i manji profit za
akcionare. Na Pajtiæevu izjavu berza je odmah reagovala, pa je vrednost akcija RBV-a u
toku 2010. godine prepolovljena. Ovakav sunovrat je retko kada viðen,
èak i u Srbiji.
Konaèno je svakome jasno kako je vlast u Vojvodini opljaèkala akcionare nekadašnjeg Metalsa.
Prvo je banku gurnula na samu ivicu steèaja,
zatim je organizovala skupštinu akcionara koja
se protivzakonito razvlaèila više dana, sve dok nije namaknuta veæina za dubioznu
odluku o dokapitalizaciji. Posle ove, prve dokapitalizacije, država je veæ postala stvarni vlasnik Metalsa i onda je suprotno interesima
ostalih akcionara krenula u preimenovanje banke u Razvojnu banku Vojvodine.
Gubitke koji su nastali investiranjem u potrebe prijatelja onih sa vlasti
umesto u ekonomski opravdane poslove, Izvršno veæe i
Bojan Pajtiæ nadoknaðuju iz džepova svih graðana pokrajine koji svojim porezima pune budžet iz koga se plaæaju
egzibicije navodnih bankara kroz stalno nove dokapitalizacije RBV-a. Umesto u
Evropu, Vojvodina se krupnim koracima vraæa u 1945. i državnu
otimaèinu privatne imovine.
Svi Donovi ljudi
Meðu vlasnicima NS-Dona, preduzeæa koje kao kamen oko vrata
stoji RBV-u, nalazimo sledeæe firme i pojedince:
Milan Tepiæ, koji je bio i zamenik direktora Ananija Paviæeviæa, poseduje udeo od 1,88
odsto. Dušan Martinoviæ lièno ima 0,01 odsto
vlasništva, dok je kao direktor stambene zadruge Pobeda-imo i istoimenog
preduzeæa upravljao i njihovim
udelom u ovom bankrotiranom preduzeæu. Ni stambena zadruga ni
preduzeæe Pobeda-imo nisu više u vlasnièkoj strukturi NS-Dona.
Najveæi vlasnik sa udelom od 36,43 odsto jeste Produktiva u veæinskom vlasništvu Anke Lonèar, koja je istovremeno i direktorka preduzeæa Kooperativa, još jednog od prethodnih vlasnika NS-Dona. Pored toga što i sama poseduje
10,88 odsto vlasništva, Anka je i majka Predraga Lonèara, predsteèajnog direktora društva.
Pankomerc ima 6,57 odsto vlasništva, a ovo preduzeæe se nalazi u vlasništvu Market-trejda i Metals-komerca, æerke RBV-a i drugog najveæeg vlasnika NS-Dona
sa udelom od 24,36 odsto. Na èelu Metals-komerca
donedavno je bio Ananijev sin Aleksandar Paviæeviæ, koji danas poseduje 10,88 odsto vlasništva NS-Dona, plaæenih 125 evra u gotovini i 185.476 evra u akcijama Metals banke,
današnjeg RBV-a.
Skoro svi vlasnici NS-Dona
svoje uèešæe su plaæali akcijama Metals
banke, pa je tako oèigledno da Ananije Paviæeviæ preko povezanih i srodnih
lica ima još uvek udeo u vlasnièkoj strukturi banke koju je vodio u propast, a èiju sanaciju solidarno plaæaju svi graðani Vojvodine.