Zatvori
Narko-Zabela:
postaje li ovaj KPZ operativni centar za legalnu distribuciju droge
Oko
Alkatraza ajkule, Oko Zabele džukele
Srbija je dobila novu policiju, bez zakona i bez bilo kakve
odluke nadležnih organa, kao što su vlada ili skupština. Jednostavno su Snežana Maca Malović i Milan Obradović
izveli državni udar, ukinuli sve propise koji im ne odgovaraju i zaveli svoju
samovlast
Milan
Malenović
Do oktobra 2010. godine
u požarevačkom zatvoru Zabela radila su i dva inspektora detaširana
iz MUP-a, Zoran Jovanović i Goran Marković. Njihov posao je bio
da istražuju krivična dela počinjena u zatvoru i to kako od strane osuđenika
tako isto i od strane zaposlenih.
Poslednji slučajevi na
kojima su radili odnosili su se na šverc droge u zatvor, u šta je bio
umešan
i deo uprave Kazneno-popravnog zavoda, kao i na smrt jednog osuđenika pod
čudnim okolnostima, za šta su takođe postojale indicije o umešanosti
zaposlenih.
Do zapovednika straže u
KPZ Zabela Gorana Nenadovića dospela je informacija da su
pomenuti inspektori planirali saslušanje jednog osuđenika, saučesnika u švercu
droge, koji im se ponudio da postane zaštićeni svedok. Zapovednik je odmah o
ovome obavestio svoje pretpostavljene i direktor Uprave Milan Obradović
je naredio zatvorskoj straži da inspektore odmah
udalji iz zatvora.
Inspektori Jovanović i
Marković od tada ne smeju da uđu u Zabelu da bi obavljali saslušanja bez
prethodne izričite dozvole Milana Obradovića i upravnika zatvora Željka
Gradiške.
U kancelarijama koje su do tada koristili ostale su sve njihove stvari koje
nisu smeli da iznesu. Jovanović i Marković se još uvek vode da rade u KPZ Zabela,
ali sede u prostorijama PU Požarevac, udaljenim nekih
petnaestak kilometara od zatvora.
U vreme kada su
inspektori izbacivani, učestale su tajanstvene noćne posete zatvoru poslednjeg
člana zemunskog klana koji je još na slobodi - Milana Obradovića, koji zbog
svog porekla (sela Brus na Kopaoniku) među saradnicima ima nadimak Brus Li. O
ovim i ovakvim posetama Tabloid je već pisao.
Kako su to kerovi
podnosili
Verovatno u želji da
smanji broj radoznalih očiju koje ga prate dok noću obilazi svoje dojučerašnje
saborce, danas smeštene u spavaonama Zabele, Obradović je rešio da iz
zatvora odstrani dvojicu inspektora sa višegodišnjim iskustvom.
Celokupnu kontrolu
najvećeg zatvora na Balkanu preuzela je tada odabrana grupa stražara
okupljenih u kosovski klan. Klan je ime dobio po tome što su skoro svi
njegovi članovi poreklom iz južne pokrajine, mada ima i onih koji tamo nikada
nisu nogom kročili.
Najvažniji vođa klana
bio je Velimir Vidić, nekadašnji upravnik zatvora u Peći, posle u
Padinskoj Skeli i na kraju u samoj Zabeli. Vidić je, formalno, pre dve
godine otišao u penziju, prethodno pokupivši otpremninu od stotinak
hiljada dinara, ali ga je ministarka pravde Snežana Maca Malović odmah reaktivirala i to
u svojstvu njenog ličnog savetnika za bezbednost srpskih zatvora.
Sa ovog mesta Vidić je
nadređeni upravniku KPZ Zabela Željku Gradiški, te tako svom
kriminalnom klanu može da obezbedi dalju zaštitu.
Zapovednik straže u Zabeli,
mlađani Goran Nenadović, na ovo radno mesto je došao kao lični izbor
Brusa Lija lično, iako je ispunjavao samo jedan zakonom propisani uslov, a i
njega samo formalno. Nenadović, istina, nema propisano iskustvo u radu u izvršenju, ali formalno ima
visoku stručnu spremu - diplomu DIF-a iz Niša. Do svog preseljenja na funkciju
u Zabeli bio je kerovođa u Žandarmeriji.
To je, dakle, čovek koji
bi trebalo da pod svojom kontrolom drži nekih 200 naoružanih stražara najvećeg
zatvora na Balkanu. I još više od toga: to je čovek koji pod svojom kontrolom
drži stražare skoro svih zatvora u Srbiji.
Odlukom Milana
Obradovića, svi zatvori u Srbiji, osim kazneno-popravnih zavoda u Sremskoj
Mitrovici i Nišu, kao i KPD Bolnice u Beogradu, izveštaje
i procene bezbednosnog stanja elektronskom poštom dostavljaju - Zabeli.
Na prvom spratu zgrade
uprave u Zabeli, odmah pored glavne ulazne kapije u zatvor, nalazi se
dozidani deo koji zaposleni u svom žargonu nazivaju štab, dok mu je zvanični
naziv operativni centar. U tim prostorijama, koje se graniče sa
upravnikovim odajama, nalazi se elektronski centar iz koga su za vreme ranijih
upravnika kontrolisane kamere postavljene u samom zatvoru i na prilazima
zatvoru. Tu je i posebna prostorija za praćenje svih telefonskih razgovora,
kako onih vođenih na fiksnoj tako i onih vođenih putem mobilne telefonije, a
prisluškuju se svi - čak i zaposleni.
Danas je tu smeštena
mala zaverenička grupa koju je odabrao Milan Obradović i koja prima izveštaje
iz svih okružnih i istražnih zatvora u Srbiji, sortira ih i prosleđuje
zapovedniku Nenadoviću i zameniku upravnika KPZ Zabela Nenadu
Draževiću.
Alkatraz poluprazan
Dok je Nenadović u
ranijoj službi bar uspevao da sačuva poverene mu službene pse, Dražević je
smenjen sa mesta upravnika Okružnog zatvora u Pančevu jer mu je pobegao
osuđenik. Jedan od njegovih ranijih saradnika to ovako opisuje: "Bežali
su mu zatvorenici kao fazani, i u Vršcu i u Beloj Crkvi. Neki
kroz prozor, neki na vrata..." To je slika i prilika čoveka zaduženog da
nadzire bezbednost skoro svih zatvora u Srbiji.
Očigledno je da su
Obradoviću najmiliji oni najnesposobniji i najmanje obučeni.
Upravnik zabelskog
zatvora nad zatvorima, Željko Gradiška, svojevremeno je kao
izbeglica došao
iz Republike Srpske Krajine. Ljudi koji su ga tada videli pričali su da pas
nije imao za šta
da ga ujede. Da bi preživeo,
zaposlio se u upravi Zatvora za žene
u Požarevcu, iako nije poznavao povereni mu
posao.
Kada glista progleda, počne po dvorištu da juri kokoške - kaže naš narod.
Tako je i Gradiška, postavši upravnik KPZ Zabela, potpuno zaboravio svoje dojučerašnje kolege
koje su ga obučavale i pomagale da preživi. A i kada ih se seti, to nije na njihovo dobro.
Pomenuta trojica,
Gradiška, Nenadović i Dražević, čine udarnu crnu trojku Milana Obradovića koja
hara ne samo Zabelom, već i svim istražnim i okružnim zatvorima u
Srbiji.
Umesto najurenih
inspektora MUP-a istrage vode zaposleni u Zabeli i to stražari
postavljeni da čuvaju specijalno odeljenje za pripadnike organizovanog kriminala.
Kako u ovom odeljenju, popularno nazivanom Alkatraz, trenutno borave
samo dvojica osuđenika, Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Zveki Jovanović,
to stražari
imaju vremena na pretek da se bave kontrolom svojih kolega.
Straža u Alkatrazu
je donedavno na poslu nosila fantomke na licu, kako ih niko ne bi prepoznao.
Isto su jedno vreme radili i stražari na karaulama oko
zatvora u Zabeli.
Jednog dana su tako
maskirani stražari,
naoružani
puškomitraljezima
odveli osuđenika na pregled u požarevačku bolnicu. Lekar kod koga su upali u
ordinaciju dobio je šok i od tada na sprovodima osuđenih lica stražari više ne
smeju da budu maskirani, ali još uvek nose puškomitraljeze i pancire. Čak i
kada ulaze u civilne bolnice!
Zbog svega toga
Požarevac liči na grad pod vojnom opsadom.
Oko same uprave KPZ Zabela
nalazi se pet prstenova obezbeđenja, čiji pripadnici nose kapice različitih
boja, ali svi imaju jedno zajedničko - puškomitraljeze u rukama. Cevi tog
oružja nisu, kako bi se očekivalo, uperene prema zatvoru, već prema samoj
upravi i tamo zaposlenim osobama. Stražari po hodnicima i kancelarijama
patroliraju u trojkama sa naoružanjem sa kojim bi mogli da otpočnu manji rat.
Psihički teror koji je
osmislio neki bolesni um kako bi državne činovnike naterao na poslušnost!
Glavni cilj svega ovoga
nije, međutim, puka kontrola Zabele i ostalih zatvora u Srbiji, već
nadzor nad najprimamljivijim izvorom novca - trgovinom droge.
Preporuka je debeo
dosije
U Zatvorima u Srbiji, a
posebno je po tome poznata sama Zabela, boravi veliki broj narkomana. Po
Tabloidu dostupnim procenama, više od polovine osuđenika
u Zabeli imalo je iskustvo sa narkoticima.
Svojevremeno je u ovom
listu objašnjeno
kako je nekadašnji
upravnik Okružnog
zatvora u Subotici, Goran Đukić, nezakonito i na brzinu smenjen čim je
objavio svoju studiju o problemima u vezi sa drogom u srpskim zatvorima.
Mafija, jednostavno, ne želi da se o njoj javno
govori. A mafija u Srbiji sedi u kancelarijama ministarstava.
Nepobitno je da je Milan
Obradović bio sumnjivo veoma blizak sa pripadnicima nekadašnjeg zemunskog
klana, koji je optuživan da je napravio najrazuđeniju mrežu za šverc i
distribuciju droge na Balkanu. Obradoviću iskustvo, dakle, ne nedostaje.
U ovom trenutku
apsolutnu kontrolu nad Zabelom, a samim tim i nad skoro svim zatvorima u
Srbiji, preko upravljačke crne trojke ima Obradović. Trojka na vrhu Zabele
zatvorom upravlja prvenstveno preko zaposlenih u tzv. Alkatrazu, gde su
većinom najgori radnici, oni koji imaju podebele dosijee i nekoliko suspenzija,
pa čak i otkaza.
Ne može, zato, da se
izbegne utisak kako se celokupna struktura formira da bi u bliskoj budućnosti
članovi zemunskog klana koji će biti smešteni u Alkatrazu iz njega
ponovo kontrolisali srpsko tržište
narkoticima. Zlu ne trebalo, ovako maskirani i naoružani, sa ovakvim vođstvom i
sopstvenom kriminalnom prošlošću, stražari mogu da budu upotrebljeni i izvan
zatvora. Prava privatna armija koja ne podleže nikakvom zakonu i ničijoj
kontroli osim onih koji su ih tu postavili.
Sve Arnold do Švarcenegera
Za poslušnike iz straže u Zabeli ništa nije nemoguće. Doskora je preko puta
ulaza u zatvor bila čekaonica za posetioce. U međuvremenu je ona pretvorena u
teretanu za stražu, a posetioci, žene, deca i stari,
nekada i po više od sedam sati čekaju na ulici.
Leti ih prži sunce, zimi su na snegu i mrazu, dok
ostatak godine kisnu. Za to vreme u prostorijama iza njih kerovođini puleni
glume Arnolda Švarcenegera.
Audio-video-Bahrija
Crna upravljačka trojka Zabelom vlada i preko niza
svojih miljenika i doušnika među zaposlenima. Upravo je otkaz dobila sociolog
Dragana Stanisavljević i to zato što je smogla hrabrosti da se pobuni protiv
terora koji među zaposlenima zavodi Bahrija Krluč.
Bahrija je šefica matične službe, na papiru, ali je
nezvanično glavni audio-video nadzor za crnu trojku. Iako je bila sekretarica
upravnika Dragoljuba Brajovića, slavila je kada je on bio priveden. Za njegovu
smenu sebe je častila novim cipelama od 100 evra, a dolazak ministarke Mace
Malović u posetu Zabeli obeležila je kupovinom Luninog kompleta. Odakle
jednoj običnoj državnoj službenici novac za ovako nešto, može samo da se
pretpostavi.
Proganjala je svojevremeno
i bivšeg zamenika upravnika Dejana Novakovića, zvanog Zili, kome njene usluge
nisu bile potrebne. Javno se hvalila da mu je namestila dva privođenja, a za
radnike koji joj nisu po volji govori da su njegovi igrači, što je najteži greh za novu upravu, jer
je Zili veoma iskusan policajac.
Veliki broj zaposlenih u
KPZ Zabela potvrdio je da su nestručni rad i Bahrijino ponašanje najveća pretnja za
bezbednost ovog zatvora, ali ona za sada uživa neograničeno poverenje crne
trojke i zato može
bezbrižno da nastavi sa svojim
radom.