Rakovica: direktor-siledžija iz osnovne škole

 

Video ga Đura kako gura

 

Zašto je jedan svedok užasa spreman da svedoči pred nadležnim organom koji nije iz Demokratske stranke

 

P. P.

 

U paranoičnoj potrazi za "unutrašnjim neprijateljima", direktor Osnovne škole "Nikola Tesla" iz Rakovice Stanislav Stevuljević, inače kadar Demokratske stranke i štićenik predsednika rakovičkog odbora Cvije Babića, te predsednika opštine Rakovica Bojana Milića (zeta Branka Radujka, direktora Telekoma), posegao je za radikalnim merama: otpustio je školskog domara!

Još jedna nevina žrtva ovog "direktora sa dijagnozom" (Tabloid br. 216, "Red, rad i dijagnoza"), školski domar Đuro Bjelobaba, izbeglica iz Hrvatske, uprkos strahovladi koju je Stevuljević zaveo, odlučio je da se obrati javnosti sa stranica magazina Tabloid. Sledi njegovo pismo uz neznatno skraćenje...

- Ja, Bjelobaba Đuro, dobio sam otkaz na radnom mestu školskog domara od strane direktora škole, jer sam lično prisustvovao kako taj čovek doslovno davi rukama jednog učenika. Događaj se zbio u prisustvu školskog pedagoga koji to može da potvrdi.

Inače, naša škola koristi za pranje novca jednoj dobro organizovanoj grupi ljudi, članova Demokratske stranke. Jedan od očitih primera za to je neverovatno velika kirija koju plaća neka privatna škola pod imenom Milutin Milanković. Reč je o sumi od 3.500 evra mesečno, i tih para nema nigde. Jer, da je drukčije, ne bi nam krov prokišnjavao na sve strane, a fasada zgrade ne bi se raspadala kao što se sada raspada.

Direktor uporno tvrdi da para za sanaciju nema, a samo sat vremena iznajmljivanja školskog prostora (bazena) za potrebe nekog plivačkog kluba iznosi 5.500 dinara i to se koristi ovde svakodnevno do kasno uveče.

Uporno sam od strane direktora maltretiran u dužem vremenskom periodu, i svaki put kad bih se obratio školskom odboru zbog toga bio sam ismejavan. Napominjem da je dobar broj njih u članstvu Demokratske stranke i da im ne služi na čast takvo ponašanje.

Pre godinu dana, obraćao sam se direktoru za moja lična prava, a on mi je odgovorio da ih potražim tamo odakle sam i došao (mislio je na Hrvatsku odakle sam devedesetih godina došao kao prognanik). Pa je onda pred kolegama doslovno kazao ovo: "...Evo vidite, moje kolege, šta se dešava kod nas u školi, izgubismo Krajinu, a dobismo Đuru domara!"

Ovakve i slične uvrede trpeo sam svakodnevno. Inače, taj čovek redovno preti svakom zaposlenom i maše otkazima onima koji nisu glasali za njega kad je bio reizbor direktora.

Da njegova mizerija bude veća, zajedno sa svojom ljubavnicom koja čuva njegove duple finansijske knjige i njegovu ostalu lopovsku administraciju, izbacili su me iz računovodstva kad sam tražio da mi se omogući zakonsko pravo na markicu za prevoz. I još su mi zapretili da će mi poslati policiju na kućnu adresu da se obračuna sa mnom!

Tako sam ostao bez markice za prevoz, a kasnije i bez radnog mesta.

Taj bolesni čovek je zaveo takvu diktaturu u školi da higijeničarke stoje u stavu mirno kad on prolazi pored njih.

A prošlog leta (2010. godine) doživeo sam pravi šok kad sam zatekao direktora u službenim prostorijama kako drži ruku duboko između nogu svoje ljubavnice, sve do...

Ako sam ja otpušten kao nezgodan svedok njegovih seksualnih pokušaja i njegovog siledžijskog odnosa prema zaposlenima, ali pre svega prema đacima, onda sam spreman da i mnoge druge stvari koje sam video ispričam najbližoj policijskoj stanici ili nekom tužiocu - koji nije član Demokratske stranke.