Sudovanje
Dok se srpsko pravosuđe opet reformiše, pravda u
Srbiji je u nestajanju
Postupak
je u toku...
Stanovnici prigradske
opštine Grocka, zahvaljujući "demokratskim reformama" srpskog
pravosuđa, sada moraju da zbog običnog parničnog postupka putuju na suđenje čak
u Mladenovac! Prvo moraju da dođu do Beograda, pa potom još 50 kilometara do
Mladenovca, ili u Obrenovac! Žitelji Loznice na suđenje moraće da putuju u
Ljuboviju, a seljaci iz Ljubovije u Loznicu! Oni iz Čačka na suđenje odlaze u
Guču, iz Guče u Čačak!
M. Brkić
Evropska unija i Savet Evrope ocenili su prošlogodišnju reformu srpskog
pravosudnog sistema najnižom ocenom, napominjući da je (re)izbor sudija i
tužilaca bio skandalozan i suprotan demokratskim principima, da je
pravosuđe još neefikasnije i korumpiranije...
Srpski predsednik Boris Tadić, iz čijeg kabineta je nadgledana
reorganizacija i (re)izbor sudija i javnih tužilaca i njihovih zamenika,
pohvalio je svoju ministarku pravde i njenu družinu zbog izuzetnog uspeha u
reformi pravosudnog sistema!
Kada su iz Brisela i Strazbura zapretili sankcijama i sporim
pristupom Srbije evropskim integracijama, Ministarstvo pravde je podleglo
pritiscima i odlučilo da neizabranim sudijama i tužiocima produži radni odnos i
plaća ih do odluke Ustavnog suda Srbije povodom njihovih ustavnih žalbi. Iz
budžeta je odvojena pozamašna svota novca za njihove plate, a broj
(re)izabranih sudija i tužilaca smanjen je za skoro jednu trećinu.
Niko
nikud ne stiže
Nema nikakve sumnje da su spiskovi podobnih sudija i tužilaca pravljeni
u kabinetu srpskog predsednika i direkciji njegove Demokratske stranke. Čega se
god dohvatila ruka predsednika Tadića, tu "trava više nije rasla".
Reforma srpskog pravosuđa udaljila je Srbiju od atributa moderne
demokratske države. Reorganizacija sudova i javnih tužilaštava zagorčala je
život građanima.
Primera radi, stanovnici prigradske opštine Grocka moraju sada, zbog
parničnog postupka, da putuju na suđenje u Mladenovac! Prvo moraju da dođu do
Beograda, pa potom još 50 kilometara do Mladenovca, ili u Obrenovac! Žitelji
Loznice na suđenje moraće da putuju u Ljuboviju, a seljaci iz Ljubovije u
Loznicu! Oni iz Čačka na suđenje odlaze u Guču, iz Guče u Čačak!
Reorganizacija mreže sudova i javnih tužilaštva izvršena je pod parolom
smanjivanja broja sudija i tužilaca i ravnomernijeg zaduženja predmetima. A sve
sa ciljem smanjenja troškova u pravosuđu, i rasterećenja budžeta Srbije.
U praksi, koja ne zanima srpskog predsednika, sve je drugačije.
Prvi osnovni sud u Beogradu, koji pokriva teritoriju gradskih opština,
kasni skoro godinu dana sa isplatama naknada za porotnike, za sudska
veštačenja, kao i naknade troškova krivičnog postupka koji padaju na teret
budžetskih sredstava i troškova za odbranu od strane advokata, koje sud
angažuje po službenoj dužnosti. Istovremeno, sudske takse su udvostručene, a
sudije ovog suda ne zakazuju suđenja ako stranke nisu platile sudsku taksu što,
inače, zakon ne propisuje.
Sudije koje su ostale u službi, ili su tek izabrane, počele su da rade
sa zaduženjem od po nekoliko stotina predmeta! Kakav je njihov učinak i
kvalitet postupka, brzina zakazivanja rasprava i glavnih pretresa, nije teško
zaključiti. Sudije parničnog odeljenja ovog suda rasprave u predmetima koji su
za stranke od životne važnosti zakazuju na po tri do četiri meseca. Ako se, pri
tom, sudija razboli, ili ode na savetovanja, pravda za građane duža je od
gladne godine.
Posebna priča su javna tužilaštva, pogotovu u Beogradu. Većina javnih
tužilaca i njihovih zamenika su ljudi koji su tu postavljeni zbog stranačke
pripadnosti i poslušnosti. Većina zamenika slepo sluša naređenja.
Tužilaštva, po Zakoniku o krivičnom postupku, sprovode istrage, a
policija je samo servis za obezbeđenje i prikupljanje dokaza.
Nažalost, policija, i kada smogne kuraži i obavesti tužioca o postojanju
osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo, mora da sledi instrukcije
tužioca. Većina nalickanih dama iz tužilaštva, koja je na te funkcije došla
preko kreveta ili usled uticaja roditelja ili ljubavnika u vrhovima vlasti,
pojma nema kako da upravlja postupkom te sve prepušta policajcima koji, barem
većina, po obrazovanju nisu pravnici, jer su uglavnom specijalisti za oblasti
koje istražuju (defektolozi, pedagozi, sobraćajni inženjeri i sl.) - pa
propusti u proceduri dovode do oslobađajućih presuda jer su sudovi dužni da
poštuju propisani postupak prikupljanja dokaza.
Kao
u spahijska vremena
Posebna su priča Posebno odeljenje za borbu protiv organizovanog
kriminala i Veće za ratne zločine, kao i tužilaštva koja pokrivaju ove sudove.
Obe sudske jedinice presuđuju pod kapom Višeg suda u Beogradu i Višeg javnog
tužilaštva u Beogradu, dok je Tužilaštvo za ratne zločine samostalan tužilački
organ, koji nije pod nadležnošću Javnog tužilaštva Srbije!
Odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu servis je
izvršne vlasti i srpskog predsednika za obračun sa političkim protivnicima. U
ovom odeljenju, koje sudi u zgradi u Ustaničkoj ulici, u samo dve sudnice koje
dele sa Većem za ratne zločine, sudi se "organizovanim kriminalnim i zločinačkim
grupama"!
U Srbiji, tako, ima više mafijaških grupa nego što ih ima u celoj
Evropi! Vlast na taj način želi da pokaže svoju odlučnu bitku protiv
organizovanog kriminala...
Podsetimo, primera radi, da ni posle više od tri godine nije presuđeno
"stečajnoj mafiji", a da su "kolovođe" te nazovi mafije
bivši predsednik Trgovinskog suda u Beogradu sudija Goran Kljajević koji
je tek nedavno osuđen prvostepenom presudom na godinu dana zatvora i sudija tog
suda Delinka Đurđević, koja je oslobođena od odgovornosti!
Duže od dve godine sudi se "zrenjaninskoj organizovanoj kriminalnoj
grupi" na čelu sa bivšim gradonačelnikom Goranom Kneževićem, koji
je proveo u pritvoru duže od godinu dana a koji će, skoro je izvesno, biti
oslobođen od krivične odgovornosti.
Ni u dva postupka, u kojima se sudi "duvanskoj mafiji", nisu
donete prvostepene presude.
Raznim "mafijaškim grupama", koje prvo uhapse i godinama drže
u pritvoru, specijalna veća ukidaju pritvor, a država će morati da plaća
milionske iznose (u evrima) za naknadu štete!
Ako građanin ostane bez kuće, stana, automobila, ako ga pokradu, otmu mu
imovinu, ili mu banka nasilno proda nepokretne stvari, teško da može očekivati
sudsku zaštitu, jer je pravda u Srbiji, uz reformisano pravosuđe, sporija od
mrava!
Nekoliko desetina hiljada obespravljenih građana pisalo je prošle godine
Ministarstvu pravde, Narodnoj kancelariji predsednika Srbije (!), predsednicima
sudova, javnim tužiocima, Državnom veću tužilaštva i Visokom savetu sudstva,
žaleći se na rad sudija, tužilaca i njihovih zamenika, na sporost postupka, na
beznadežnost u traženju pravde.
Obespravljenim građanima uglavnom stižu odgovori u stilu: "...Obaveštavamo
vas da je postupak u toku..."
Niko nije nadležan da se meša u rad sudova i tužilaštava. Kao stara spahijska
vremena. Na sudije se digne dreka samo kada ne presude po očekivanju vlasti.
Specijalne
plate "specijalcima"
Suđenje pred Odeljenjem
za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, koje je nadležno za sve "organizovane
kriminalne i zločinačke grupe" sa cele teritorije Srbije, jedno je od
najskupljih suđenja u Evropi. Postupak se vodi pred specijalnim sudijama, u
samo dve sudnice koje se dele sa sudijama Veća za ratne zločine.
Postupak pred ovim
sudskim većima traje najmanje tri godine, većina optuženih ima advokate po
službenoj dužnosti koji naplaćuju dvostruke honorare, sudije i tužioci imaju
dvostruko veće plate, policijsko obezbeđenje, a posebnu platu primaju i
zapisničari, stručni saradnici, kafe kuvarice i sudska straža. Pred ovim sudskim
većem najteža kazna koja se optuženima može izreći je kazna od 15 godina
zatvora, a pred većem za ratne zločine 20 godina!
Pred redovnim višim
sudovima izriču se kazne i od 40 godina zatvora, a sude sudije sa redovnom
platom, kakvu primaju i zamenici javnog tužioca.
Kome je to palo na pamet
da od siromašnog budžeta otme toliko novca za specijalne sudije, tužioce,
zapisničare...?
Nata
sa više plata (i pasoša!)
Predsednica Vrhovnog
kasacionog suda Srbije i predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović,
koja je učestvovala u gaženju srpskog pravosuđa, obelodanjeno je, prima oko 460
hiljada dinara mesečno, po više osnova, koje sama sebi propisuje.
Ova žena bez imalo
stida, rođena u Podgorici, bliska rođaka Borisa Tadića, dobila je i stan od 120
kvadrata u Vlajkovićevoj ulici broj 11 u Beogradu, iako je već imala stan koji
je ostavila svom sinu Vladimiru - koga je, inače, unapredila u sudiju Višeg
suda u Beogradu.
Očekujući mogućnost da
bude uhapšena zbog zločinačkog delovanja protiv interesa države Srbije, gospođa
Mesarović je, za svaki slučaj, uzela državljanstvo Crne Gore.