Korupcija
"Državno
maltretiranje": kad državni činovnik i najbliži komšija nađu žrtvu
Da se čovek prekrsti
U ovoj zemlji su, osim
ludaka, od krivične odgovornosti izuzeti i
svi oni koji učestvuju u vlasti, i to od
samog vrha pa do najnižeg činovnika, kako pokazuje golgota kroz koju prolazi Pre-Print d.o.o. iz Novog
Sada
Igor Milanović
Dana 10. decembra 2010. godine Osnovno javno tužilaštvo
u Novom Sadu primilo je krivičnu prijavu koju je u ime svog klijenta Stanka
Krstina, jednog vlasnika i direktora Pre-Printa d.o.o. iz Novog Sada,
podneo advokat Nenad Bukarica.
Osumnjičeni po ovoj prijavi je Dušan Kosijer, poreklom iz Inđije, po struci inženjer tehnologije i zaposlen kao inspektor za zaštitu
životne sredine Ministarstva životne sredine i prostornog
planiranja. Na teret mu se stavljaju zloupotreba službenog položaja, nesavestan
rad u službi i lažno prijavljivanje.
Pomenuti Kosijer je 12. marta 2009. godine izvršio
pregled poslovnih prostorija Pre-Printa u novosadskoj ulici Josifa Marinkovića
10 i posle toga 19. marta izdao rešenje kojim je ovom preduzeću
zabranio da postupa s opasnim materijama. Odmah po prijemu ovog rešenja
direktor Krstin je svojim radnicima naložio da obustave dalji rad s materijama
koje je naveo inspektor Kosijer, uklonivši ga na drugu lokaciju, o čemu
postoji uredna i nesporna evidencija.
O tome direktor Krstin pismeno izveštava inspektore za zaštitu
životne sredine, i to: Dušana Kosijera, Bojanu
Popović, Mirjanu Kastratović, Julijanu Torović i Tatjanu Češljar. Istovremeno ih poziva da dođu u
obilazak preduzeća i lično se uvere u tačnost njegovih navoda.
I pored toga, neposredni komšija preduzeća
Pre-Print, Petar Vukić, koji je u privatnoj svađi s
vlasnikom Krstinom nastavlja da podnosi prijave inspektoratu kako se, navodno,
iz prostorija firme i dalje oseća zagušljivi smrad. Na
osnovu tih prijava inspektor Kosijer 4. juna 2009. godine Opštinskom organu za
prekršaje u Novom Sadu podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, kojim
tereti Pre-Print i direktora Krstina da nisu postupili po njegovom rešenju od
19. marta i da su nastavili da rade s opasnim materijama.
U obrazloženju ovog zahteva inspektor Kosijer navodi kako se u nepoštovanje
svog rešenja uverio ličnim obilaskom prostorija tuženog preduzeća,
i to u društvu pokrajinske inspektorke za zaštitu životne
sredine Mirjane Kastratović. Istu tu izjavu Kosijer je ponovio i
na ročištu održanom 15. aprila 2010. godine pred prekršajnim sudijom.
Agilni inspektor Kosijer tako navodi da je Pre-Print 3. juna 2009. godine
oko 23.40 ponovo koristio zabranjene materije, što je utvrdio na licu mesta na
osnovu "gasa intenzivnog, neprijatnog, iritirajućeg
mirisa" koji je "izlazio iz emisionog otvora cevi koja se nalazi, tj.
koja je izvedena, odnosno postavljena na zemlji iza poslovnog objekta Pre-Printa".
Veoma precizna izjava koja bi trebalo da otkloni svaku eventualnu sumnju da je
pomenuti inspektor zaista obavljao svoju dužnost i lično
se, zajedno sa koleginicom, uverio u prekršaj tuženog
preduzeća.
Na kraju izlaganja inspektoru je, međutim, predočen
zapisnik o saslušanju svedoka, pomenute inspektorke Kastratović, sačinjen
16. februara 2010. godine u jednom drugom predmetu, iz kog se jasno vidi da ona
posle kontrole od 12. marta 2009. godine više nije posećivala
prostorije Pre-Printa.
Pritešnjen ovim dokazima, inspektor Kosijer pravi izraz lica nevinašceta i
bez trunke griže savesti menja svoje ranije izjave demantujući
samog sebe i tvrdeći kako ni on nije odlazio u Pre-Print posle kontrole iz marta 2009. godine.
Kako je onda uopšte mogao da dođe do zaključka da se njegovo rešenje o zabrani korišćenja izvesnih materija ne poštuje, inspektor nije
objasnio.
Kosijer do danas nije obrazložio ni motive koji su ga
naveli da lažno svedoči na sudu. Da li je u pitanju običan nemar, glupost ili lični
finansijski interes?
Tuženi direktor Krstin smara da je potencijalni motiv za takvo
"krivično" ponašanje jednog državnog činovnika, i to u sprezi s
najbližim komšijom, eventualna odšteta, jer je Pre-Print dobrostojeće
preduzeće. Kako se pokazalo, Vukić je u više navrata podnosio tužbe, i u svim
slučajevima je glavni svedok bio upravo inspektor Kosijer, koji očigledno
očekuje svoj deo od svote koju bi sud dosudio. S obzirom na finansijski uspešno
poslovanje Pre-Printa, kako se vidi iz završnih računa kod APR-a, na ovaj
način, sadejstvom Vukića i Kosijera, gde je uvek jedan svedok, a drugi tužilac,
mogle bi lepe pare da se uzmu.
U svakom slučaju, njegova iskonstruisana prijava protiv Krstina imala je i teže
posledice. Uvereni da ih Pre-Print namerno truje navodnim korišćenjem
opasnim materija, stanovnici naselja u kome se nalazi to preduzeće
okupljali su se pred njegovim vratima protestujući i tražeći
njegovo iseljenje, zbog čega su i mnogi poslovni partneri odustali od dalje saradnje. Čak
je jednoga dana na zidu zgrade u kojoj Pre-Print posluje osvanuo i grafit Ustaše,
napolje!
I sve to uprkos činjenici da u trenutku kada je doneto martovsko rešenje
inspekcije za zaštitu životne sredine, materije koje su u njemu pomenute uopšte nisu ni bile na
zvaničnoj listi otrova, niti je Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija
važio u trenutku kada je obavljena inspekcija, ali je inspektor Kosijer ipak
22. juna 2009. godine na osnovu toga podneo krivičnu prijavu protiv
Stanka Krstina zbog navodnog neovlašćenog korišćenja
otrova u tehnološkom procesu.