Tabloid je pozvan
Želturist: slučaj jednog Konačišta
Smeštaj
ili smeštanje
Jedan od "elitnih"
vaspitača je čovek koji je ranije iz slične ustanove premešten zbog nasilnog ponašanja
prema deci. I sada je vrlo često
tokom "vaspitnog procesa" u vidljivo alkoholisanom stanju
...
U prilog
vašem pisanju
o skandalima u preduzeću Želturist, evo i jedne priče
o "eliti" koja je
došla na čelo ustanove koja se zove "Konačište Železničar -
Makiš" u Železniku, a koje
koriste za smeštaj učenika
Železničke škole čiji roditelji rade
na železnici...
Deca, srednjoškolci, oni koji
će pre ili kasnije doći da rade
na železnici, u ovom improvizovanom domu predmet su
iživljavanja i samovolje takozvanih vaspitača koji nisu ni sami
sebe uspeli da vaspitaju.
"Elita" koja vlada ovom ustanovom
predvođena je direktorkom Jasminkom Jurij-Veličković,
doškolovanom ugostiteljkom,
koja je zbog raznih malverzacija više puta
smenjivana sa prethodnih radnih mesta, a poznata je i po tome što joj
se u zaslugu pripisuje namerno izazvani požar u kuhinji restorana Makiš, kako bi prikrila veliki manjak u svom poslovanju.
Izvesni Zoran
Stojanović platio je svojevremeno falsifikovanu fakturu za "školovanje" gospođe Jurij-Veličković, pa je čak i njenu kćer
zaposlio u Konačištu Železničar, te i njoj
plaća "školovanje".
Takoreći
potčinjeni Jasminki Jurij-Veličković je i Emir Bazdulj, koji je svojevremeno zaposlen intervencijom zamenika bivšeg direktora
Železnica Srbije Miroljuba Jevtića, iako je prethodno otpušten iz Doma
učenika u Ulici Zdravka
Čelara u Beogradu, zbog nestručnog rada. Tako Bazdulj
sada nastavlja da svoju "stručnost" sprovodi nad maloletnim stanarima konačišta "Specijalno vaspitanje", čestim divljanjima, lomljenjem stvari i verbalnim
terorom.
Odmah uz
njega, kao deo ekipe gospođe
Jasminke Jurij-Veličković nalazi se i Vladimir Vujinović, čovek koji obavlja "male ponoćne razgovore" sa učenicama koje
su mu iz nekog razloga simpatične
(to kako one posećuju njegovu kancelariju u kasnim satima, nalazi se zabeleženo na disku koji
je dostavljen redakciji Tabloida od strane autora ovog
pisma, prim. red.).
Đaci
su zabeležili i kako Vujinović
kažnjava pojedine devojčice (jedna od njih je zbog
"glasnog smeha" provela noć zamotana u ćebetu, na klupi
u hodniku!).
Jedan od
"elitnih" vaspitača
je i izvesni Bogdan Đerić, ranije premešten iz slične ustanove
zbog nasilnog ponašanja prema
deci, sada vrlo često u vidljivo
alkoholisanom stanju tokom "vaspitnog procesa".
Gospođa Jasminka
Jurij-Veličković radi na štetu dece
železničara, tako što ih izlaže maltretiranju
nestručnog osoblja i dovodi kao
stanare doma omladinu koja ne pripada ovde. Plemenit
je gest poslovodstva i generalnog direktora
Markovića da pomognu ekonomski ugroženim porodicama železničara i njihovoj
deci, ali je jasno da su
neobavešteni o tome ko i kako
tu decu u konačištu "vaspitava".
Nažalost, predsednik
UO Želturista, neki Stojanović, inače konobar, smatrao je da je najvažnije postaviti fontanu na ulasku u Dom i navodno organizovati
donošenje nameštaja za ovu
ustanovu uz pomoć rođenog brata,
čuvenog sindikalca Baneta Pljeskavice.
Poštovano
uredništvo, ideja ovog obraćanja javnosti nije
ni političke ni ideološke
prirode, nego je u pitanju namera da ukažemo na
jednu društvenu anomaliju zbog koje i
nastaju čitava moralna đubrišta
širih razmera.
Zaposleni
u Konačištu Makiš-Železnik,
Lole
Ribara bb