https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Amerika

Amerika

Moralna impotencija svetskog napaljenka

 

Ne izvuci, ne zavuci

 

Da bi se kompenzovala dozvola da i deklarisani homoseksualci mogu da služe vojsku i tako saèuvao obraz puritanskih naslednika, amerièke vlasti su rešile da se obraèunaju s jednom porodicom koja i dalje kupa decu onako kako su to èinili njihovi preci. Amerika je u procepu izmeðu završene prošlosti i neizvesne buduænosti

 

Marko Vasiæ,

dopisnik iz Vašingtona

 

U Sjedinjenim Državama je ukinuto èuveno pravilo Ne pitaj, ne prièaj po kome su homoseksualci mogli da služe vojsku jedino ako se ne deklarišu javno kao takvi. U Americi je služenje vojnog roka dobrovoljno još od èuvenih antivijetnamskih demonstracija na kojima je gej lobi nosio transparente sa dvosmislenim natpisom Vratite nam naše momke.

Decenijama je, meðutim, ljubiteljima istog pola bilo zabranjeno služenje vojske, koje je, inaèe, veoma dobro plaæeno i samim tim lukrativno za niže slojeve. Pre nekoliko godina, u vreme Klintonove administracije, uèinjen je prvi korak i gej i lezbejskim pripadnicima amerièkog društva dozvoljeno je da postanu dži-aji (naziv za amerièkog vojnika), ali pod uslovom da ne otkrivaju svoju seksualnu orijentaciju. Istovremeno je regrutnim komisijama i oficirima zabranjeno da vojnike ispituju o njihovim seksualnim sklonostima, te je tako nastalo pravilo æutanja nazvano Ne pitaj, ne prièaj.

 

Balkanska pravila

 

Amerikanci slove za veoma krute moraliste. Njihov konzervativizam se, meðutim, zaustavljao na ulasku u spavaæu sobu, jer svim ljudima nesigurnim u moralnost sopstvenog ponašanja karakteristièno je da je puritanizam samo maska prema spoljnom svetu.

Još u 19. veku se za mnoge javne liènosti s amerièke scene govorkalo da "žene gledaju, a muškarce vole", ali je sve to ostalo na stepenu ogovaranja dokle god su se prozivani držali veæ tada važeæeg, nepisanog dvomoralnog pravila Ne pitaj, ne prièaj.

Pošto je nedavno amerièki Kongres morao da zbaci maske lažne moralnosti s lica svojih vojnika, priznajuæi tako da je popunjavanje borbenih redova u Avganistanu ili Iraku nemoguæe bez ljubitelja istog pola, lažno konzervativna i moralna Amerika je upala u novu euforiju dokazivanja svoje navodne moralnosti.

Kalifornija je doskoro bila najliberalnija savezna država SAD, koja je, makar preæutno, dozvoljavala skoro sve ono što je ostatak Federacije proganjao. San Francisko nije proglašen za svetsku prestonicu pederastije, a u Holivudu, predgraðu Los Anðelesa, na žurkama bogatih iz sveta filma droga je prisutnija od minjona.

Ista ta država je pre više meseci dospela u ustavnu krizu kada je njen guverner, nekada poznati glumac Arnold Švarceneger odbio da prihvati odluku državne skupštine o priznavanju istopolnih brakova. Kalifornija je i danas na naslovnim stranama mnogih novina zahvaljujuæi jednom sluèaju koji po svojoj licemernosti prevazilazi sve prethodne sluèajeve anglosaksonske dvomoralnosti.

Pod sumnjom da je seksualno zlostavljao svoju decu, Damjana (8) i Nastasju (5), policija je ujutru 6. juna uletela u kuæu Vuka Nastiæa u malom mestu Stakton u Kaliforniji. Prethodno je Vuk svoj laptop dao na popravku, posle èega su u njemu pronaðene fotografije golišavih (ne i golih) sina i æerke.

Posle detaljnog i muènog ispitivanja svih èlanova porodice Agencija za zaštitu dece (CPA) jedino je mogla da utvrdi da su sporne fotografije nastale tako što je Damjan uzeo oèev fotoaparat i slikao sebe i sestru kako se igraju, leti u dvorištu, pa su tako zbog velike vruæine bili oskudno obuèeni. Ništa èudno, s obzirom na to da je reè o deci na letnjoj vruæini.

Srbi u Americi, meðutim, imaju isti ugled koji Amerikanci imaju u bilo kom kutku zemljine kugle. "Vi ste krivi za sve", smatra tužilaštvo posmatrajuæi srpske roditelje. Iako je posle prvih ispitivanja CPA sklopila nagodbu s roditeljima po kojoj su oni priznali da su nepropisno brinuli o deci, jer su im dozvolili da bez kontrole koriste fotoaparat (?!), u sve se umešalo tužilaštvo. I to baš u trenutku kada je Kongres doneo odluku o prohodnosti vojne službe i za homoseksualce.

Baš zato što je doneta odluka po kojoj æe vojnici morati da salutiraju i muškarcu, oficiru višeg èina kome su usne nakarminisane, amerièka javnost je trebalo da dobije potvrdu o sopstvenoj privrženosti opštemoralnim principima. Tužilaštvo Kalifornije je tada podiglo optužnicu protiv Vuka zbog seksualnog zlostavljanja æerke.

U obrazloženju se navodi kako je Vuk svoju æerku dodirivao po golom telu. Kada? Onda kada ju je kupao!

Verovatno Amerikanci, za razliku od primitivnih Srba, svoju decu kupaju tako što ih drže za uši i provlaèe kroz vodu. Vuk je svoju æerku kupao onako kako to svi ljudi na Balkanu èine: sapunjao ju je po celom telu.

Državni tužilac Kalifornije se zgrozio na ovakve varvarske opise pranja deteta i Vuk je iz pritvora pušten tek pošto je srpska zajednica u Kaliforniji sakupila 18.000 dolara za kauciju. U celu prièu se umešao i srpski konzulat u Kaliforniji, koji je mimo naših podanièkih obièaja odluèio da pomogne Vuku i njegovoj ženi da povrate decu, koju je civilizovani amerièki sud veæ dodelio hraniteljskoj porodici islamske veroispovesti.

Janièari na amerièki naèin, a sve to samo zato da bi se otklonila sumnja u srljanje Sjedinjenih Država u nemoral dozvoljavanjem da brkati generali nose suknje i štrumfhozne.

 

Vrline javne, a poroci tajni

 

Amerika je u nezabeleženom procepu. Primer homoseksualnih vojnika i porodice Nastiæ pokazuju oèajnièku borbu amerièke graðanštine protiv malograðanštine. Amerika je do juèe bila lider slobodnog sveta, a onda je skliznula u nemoral. Umesto borbe za slobodu poèela je borba za lažni moral koja je ukljuèivala i kazamate kao što je Gvantanamo i sliène institucije, izmeðu ostalog, i na srpskom Kosovu.

Anglosaksonska Amerika nastala je naseljavanjem puritanskih doseljenika iz Engleske. Puritanci su nastali u Engleskoj u 16. veku i cilj im je bio održavanje crkve u evanðeoskoj èistoti, nasuprot Anglikanskoj crkvi (zvaniènoj engleskoj crkvi onda i danas) koja je umnogome poèela da imitira Vatikan.

Poèetkom 17. veka puritanci (puritas - lat. èistota) otkrivaju Severnu Ameriku gde poèinju da se doseljavaju tražeæi tamo ne samo zaštitu od progona veæinskih anglikanaca veæ i mir za život posveæen Bogu. Brojnost puritanaca u tadašnjim severnoamerièkim kolonijama Velike Britanije, posebno u Novoj Engleskoj, uèinila je od ove religije dominantnu versku instituciju.

Tako je još Maks Veber (nemaèki sociolog s kraja 19. i poèetka 20. veka) smatrao da su puritanci imali odluèujuæi uticaj pri stvaranju amerièke nacionalne svesti. Njihova poimanja morala su da ostave dubok trag u svesti amerièke belaèke veæine.

Zbog toga je porodica Nastiæ samo jedna u nizu žrtava kojima se na kraju puta od srednjovekovnog puritanizma do novovekovne homoseksualnosti amerièka graðanska veæina bori za opstanak svoje konzervativne, dvomoralne ideologije opisane kao: vrline javne, a poroci tajni.

 

 

 

 

Bilo nekad

 

Kao potomci britanskih Anglosaksonaca, Amerikanci su veoma pragmatièan narod. I njihova borba za slobodu od Velike Britanije u 18. veku bila je inspirisana ekonomskim, a ne politièkim motivima. Tek kada je vlada u Londonu odluèila da poveæa porez kako bi nadoknadila troškove Sedmogodišnjeg rata protiv Francuske, kada je izmeðu ostalog, osvojila i Kanadu, 13 severnoamerièkih kolonija reklo je dosta  i krenulo putem nezavisnosti.

Anglosaksonski pragmatizam se ne ogleda samo u nazivu zvaniènog jezika SAD ostao engleski, umesto da se po balkanskim pravilima promeni u amerièki, veæ i u potrebi da se nekadašnji sukobi zaborave zarad buduæe saradnje. Malo koji Amerikanac æe, naime, moæi da se seti lekcije iz škole u kojoj je uèio da su Englezi koliko još 1812. godine do temelja spalili Vašington u jednom vojnom pohodu.

Danas su SAD i Velika Britanija najveæi saveznici i pored toga što Amerikanci pompezno slave dan osamostaljenja od britanske krune. Britanski prestolonaslednik Èarls, princ od Velsa, smatra da je tadašnji engleski kralj Džordž III izgubio amerièke kolonije zbog nesporazuma s ondašnjim stanovnicima.

Džordž III je u Velikoj Britaniji bio veoma popularan i severnoamerièke kolonije bi ostale u personalnoj uniji s Velikom Britanijom, kao i današnja Kanada, smatra princ Èarls, samo da je Džordž III imao moguænost da se neposredno obrati svojim prekookeanskim podanicima.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane