Kontranapad

Godina u kojoj su prosperirali najviše trgovci sportskim robljem

 

Podguzne muve merkaju i Kurtu i Murtu

 

  Završena je još jedna godina u deceniji poniranja srpskog sporta, u razdoblju u kome su nam pobednici i "oslobodioci" obećali da ćemo biti srećniji i da ćemo bolje živeti. Nismo tada razumeli da će stege Miloševićevog režima biti zamenjene drugima, koje promoviše "demokratski" režim

 

Miroslav Vislavski

 

Sjahao je Kurta, a uzjahao Murta. Murta jaše na izmučenom, deprimiranom, ogorčenom i zaplašenom narodu, svakodnevno ga laže i gebelsovskom metodom formira nakaradnu svest sirotana koji deset godina veruju da je crno u stvari belo, da je beda zapravo sjaj, da je nesreća kao sreća, a tuga - radost... Po tom receptu raspolaže i sportom.

U Kurtino vreme smo se sa razvijenim zastavama i uz ratne doboše prsali u junačke grudi i, zaslepljeni nacionalnim ponosom, trijumfalno poručivali da nas ne mogu slomiti nikakve sankcije, blokade... Pobeđivali smo i bili uspešni u tradicionalnim sportovima u kojima smo decenijama delili karte kao što su: košarka, vaterpolo, rukomet... Njima se pridružila odbojka koja je obeležila devedesete, fudbal je bio među svetskom i evropskom elitom, nadomak naslova evropskog šampiona. Tada je u poslednji čas, zbog dejstva sankcija, zabranjeno našoj selekciji da se takmiči, pa su Danci koje smo eliminisali u kvalifikacijama popunili naše mesto i postali evropski lider u fudbalu... I u pojedinačnim sportovima, u streljaštvu, veslanju, rvanju, kik-boksu imali smo svoje junake koji su nam snažili veru da nam je nacion superioran i bez braće iz zemlje koja je nestala sa početkom završne decenije u poslednjem veku, prošlog milenijuma.

 

Familijarni sport

 

Murtino doba je vreme virtuelnog života. Najlepše nam je kada spavamo i sanjamo bajkovite snove sa kojima smo i na javi kao drogirani slikama iz snova željenog života. Kada se ponešto lepo dešavalo u sportu - još uvek u vaterpolu i odbojci, izjednačavali smo to sa uspešnošću nekog vremena koje smo proživeli. Ali i u tim sportovima su nam takve trenutke priređivali oni koji su rasuti po belom svetu, koje je otadžbina zvala da svojim vrednostima učine privid o kvalitetu vlasti u zemlji koju razapinju nedovršeni i korumpirani političari, uvezeni eksperti i kriminalci, truli i podmetnuti Evropejci... Oni koji predstavljaju individualni srpski sport u svetu, poput tenisera i ponekog plivača, proizvod su porodice i brižnih roditelja, a ne sistema koji (ni)je umeo niti se trudio da postavi Murta.

Šta je to obeležilo 2010. godinu? Koliko je zapravo uspešan srpski sport? Koliko je verovati Murtinim izabranicima na čelu sportskih institucija da smo sportska nacija?

Na sistemskom planu - ništa novo! Isto je kao u vreme Kurte. Njegov zakon o sportu je na snazi, a Murtine su bitange raskomadale privredu i društvenu svojinu koje su udahnjivale život sportu u sistemu bez sistema, uspostavljenom još u vreme Kurte. U isto vreme Murtini lešinari nisu izgradili sistemska rešenja na kojima će bitisati sport u drugim uslovima, koji nemaju kategoriju društvene svojine i fondova. Prisvojili su i pokrali svu društvenu privredu i potom zatvorili sve ventile za finansiranje sporta van sistemskih izvora. Novim "vlasnicima" nije dobrodošla promocija koju su potrebovali vlasnici iz Kurtinog režima, na osnovu čega je u značajnoj meri finansiran sport. Murtini su se ulukavili i sve prisvojeno su stavili pod svoj ambar, tužakajući se da im njihov sponzor, njihov darodavac, ne omogućuje uslove za još veći drp! Znači, zakon o sportu i privatizacija sporta, o čemu je neuspešno govorila tokom svoje vladavine srpskim sportom Snežana Samardžić-Marković, nikako da ugledaju svetlo dana! Kuloarski se pominje da su otpore takvim nastojanjima vlasti pružali oni koji su moćniji od nje! Crvena zvezda i Partizan su po njenoj i interpretaciji infantilnih sportskih rukovodilaca, ili "informisanih" novinara, iznad države Srbije! O, kakve li zamene teza! Potura se odgovornost onima koje vlasti časom pohapse kada žele da pokažu svoju snagu. Pa kakva su onda takvi prepreka na putu donošenja zakona ili kočnica privatizaciji sporta! Vlastodršci neće da kažu da su nesposobni da donesu zakon i mere koje su neuporedive sa onima koje su donošene kada se pelješila društvena privreda. Tada su imali za sve opravdanje pa i za drsku "prodaju" fabrika od milionske vrednosti za cenu od tri evra! Kada bi to priznali, jedina pravedna mera je da se sklone sa pozicije, zajedno sa legendama sporta koje dodvornički podržavaju Murtu i njegov sistem!

Podbačaji ili propast srpskog klupskog sporta na unutrašnjem planu potvrđuje osiromašeni kvalitet. Sve što se eventualno pojavi kao kvalitet koji obećava - kratko traje. Već u začeću, talenti odlaze iz zemlje. Trgovci sportskim robljem su poput jastrebova dežurni na selektivnim utakmicama i poput grabljivaca ih odvlače iz Srbije. Od vrhunskog kvaliteta, Srbiji ostaju oni koji nisu interesantni inostranstvu i bofl stranci koji nemaju prođu na svetskom tržištu u fudbalu ili košarci. Retki su oni za koje kažemo da su potencijalni, oni koji preko naše lige traže šansu. Ovim pojavama i praksi niko ne staje na put, niti traži rešenja da se to zaustavi.

U takvom ambijentu, izgubljen je interes publike na borilištima, a time i popularnost i prepoznatljivost aktera u domaćoj sportskoj javnosti. Samo roditelji i najbliži rođaci naših sportista prate i gledaju domaća takmičenja. Izuzetak čine nastupi košarkaša Partizana na međunarodnoj sceni i fudbalera Partizana u Evro ligi... To su događaji koji su bili svetkovine sporta po atmosferi, poseti, ambijentu u areni... To što se Vladan Lukić ponosi najvećom posetom koju imaju fudbaleri Crvene zvezde ne znači da je ovaj klub zaista dobro ispraćen od publike. Ima navijače koji popune severnu tribinu, ali ne i - publiku. Šta da radi sa istokom, zapadom i jugom kada na Marakani ne igra Partizan? I tu je kraj priče o posetama na utakmicama srpskog klupskog sporta. Kada nema publike, ni takmičari nisu prepoznatljivi, uprkos razvijenijem sistemu informisanja i komunikacijama u odnosu na nekadašnje vreme. U takvom društvu simbolično je prisustvo kompanija na našem tržištu koje pokazuju interes da se marketinški pozicionira ili da ulažu u domaća takmičenja.

 

Čije su naše pare

 

Bljesak kojim je srpski sport u prošloj godini obasjan trijumfom tenisera u Devis kupu stvorio je zabludu o vrednosti srpskog sporta. Naprosto zato što su današnji majstori "belog sporta" kao deca formirani na dalekim terenima širom sveta. Oni koji predvode njih ili organizaciju kojoj pripadaju galaktički teniseri, brzo su se pobrinuli da zasene fantastičan uspeh. Niski udarci iz tatinog tabora na račun onoga koji je bio legitimacija srpskom tenisu u svetu do pojave teniskih čuda, brzo je dobio odgovore na sajtovima raznih portala preko kojih se stvara raspoloženje u predizbornim obračunima Srđana i Bobe... Sa prljavom borbom za poziciju u Teniskom savezu Srbije, opor je i utisak slasti koju je najznačajniji trofej u svetskom tenisu doneo našem sportu u celini - ne samo tenisu!

Događaji u tenisu već su više puta viđeni u našem sportu. Zar Srbija nije imala pretprošle i prošle godine sjajnu atmosferu u fudbalu? Nakon neuspelog pokušaja sa Klementeom da se nađe među najboljim kontinentalnim selekcijama, dolaskom Antića srpski fudbal je doživeo svoj preporod. Ne zadugo, jer govnari pokvare sve što valja. Veliki bos srpskog fudbala smatrao je da plasman na Svetsko prvenstvo nije dovoljan rezultat za Srbiju! Zato je Tomislav Karadžić smenio Radomira koji je uživao ogromno poverenje među reprezentativcima, u srpskoj fudbalskoj javnosti i međunarodnim relacijama.

Ali, avaj! Tole je mnogo što šta preskočio u životu, pa je progurao i ovu fazu zahvaljujući podguznim muvama iz "rukovodstva" organizacije i korumpiranoj vlasti, čiji deo je i prva dama našeg sporta. Ona koja putuje po belom svetu sa uspešnim srpskim sportistima kao "moralna" podrška, nije propustila ni egzotičnu Južnu Afriku! Kada su novinari primetili da putuje više od Vuka Jeremića, te da bi korisnije bilo da mesto nje na putu bude neko od stručnih ljudi iz tog sporta, Snežana nije propustila da se ogradi i naglasi da ne putuje o državnom trošku! Kao da novac za srpski sport nije iz sredstava poreskih obveznika!? U isto vreme, poput pijanog milionera (sudija za prekršaje je ustvrdio da Sneža pije na fudbalskim priredbama) i nedolično državnom činovniku, gospođa ministarka je povodom izgradnje Nacionalne kuće fudbala istakla: "Pitaju me - zašto toliko ulažem u fudbal, a ja odgovaram - zar je to zabranjeno?" Dakle, Snežana nema nimalo srama ili je posle duže odvojenosti bila "opijena" Toletovom blizinom. Ni trepnula nije kada reče da ona ulaže u Kuću fudbala. Kao da daje svoj, a ne državni, u stvari naš novac! Usput, pitanje kojim je odgovorila na pitanje samo pokazuje Murtinu aroganciju i bahatost prema poreskim obveznicima i sportskim poslenicima.

Minula godina nam je donela samo poneku lepu priču o vrednostima srpskog sporta. Nije ni čudo kada su rukovodstva u sportu po modelu vlasti: Kurte su zamenile Murte. Mudroseri koji lutaju kao magarci u magli bez ideje kako da postave sistem. Kao da ga nismo imali i kao da nemaju iz čega da uče i čime da se inspirišu.

 

 

 

 

 

 

Mlađin model

 

Halabuka koja je stvorena nakon mafijaške smene Radomira Antića je utihnula.

Pauza je donela manevarski prostor vlastodršcima da se, paradiranjem na gradilištu najveće tekuće investicije u fudbalu i glamuroznim predstavama, baci prašina u oči i isplete paučina nad suštinskim problemima fudbalske organizacije. To se odnosi i na kvalifikacije za učešće na prvenstvu Evrope.

Dok one miruju, mogu i Tole i desperadosi da nam seju nadu o učešću na predstojećem kontinentalnom samitu. Ima ih koji će u to poverovati poput samog Goluba selektora. To je Murtin model - obećaj, daj nadu, podstakni veru, a kada stvar propadne, nikom ništa! To je isto kao kada Mlađa obeća nekolikim milionima Srbalja da će dobiti hiljadu evra za akcije, koje su im uskraćene tokom pljačkaške privatizacije njihovih preduzeća. Kakve veze ima to što su do sada dobili dvadeset evrića i što ih više biti neće!