Druga strana

 

Prvi dani Đilasovog drugog mandata: sve je isto, ako ne i gore

 

Beograd, okupirani grad

 

Centar glavnog grada Srbije, u prvim nedeljama drugog  mandata Dragana Đilasa, zapravo je jedan smrdljivi i neoprani orijentalni jad, potonuo  u rastopljeni asvalt i drugu, vidljivu mizeriju. Upravo tu, na toj bednoj slici neopisivo prljavog Zelenog venca, čija su stepeništa "dekorisana" psećim, a često i ljudskim izmetom, padaju sve velike priče o plemenitim namerama ovog prebogatog, ali osionog imperatora. Jer takvih lokacija u Beogradu ima na svakom koraku, a u moralnom smislu, usrana je i sama gradska skupština, i to do krova!

 

Nikola Vlahović

 

Posledice  drugog mandata Dragana Đilasa na mestu gradonačelnika Beograda, već su vidljive na prilazima glavnom gradu i na desetine drugih mesta gde je Javno preduzeće "Beograd put" iz nepoznatih razloga počelo da raskopava već ukopanu prestonicu.  Na temperaturama od preko 38 celzijusovih stepeni, u neljudskim uslovima, Đilasovo građevinsko ludilo došlo je do punog izražaja.

U sred sezone, desna traka auto puta E-75 je zatvorena za saobraćaj, a masovna raskopavanje nedavno asvaltiranih ulica i trotoara,  zbog raznih razlog (elektro mreže, kanalizacije ili vodovoda), samo dodatno svedoči o odsustvu koordinacije među službama u gradu, ali, što ne reći, i o očitom pranju para…

U takvim okolnostima, usvojen je i rebalans budžeta za 2012. godinu, kojim su predviđeni prihodi od 93,6 milijardi dinara, rashodi od 102,2 milijarde dinara, ali i deficit od 8,6 milijardi dinara. Ali, koga briga za deficit, tu su nova kreditna zaduživanja! Đilasove mandate platiće naredne generacije. Jer, on se već sprema da se kod domaćih banaka u ime svih beograđana,  zaduži još jednu milijardu dinara, a kod stranih, još novih stotinak miliona evra! I to je odmah usvojeno na poslednjoj sednici gradske skupštine!  Dakle, novih  79,6 miliona evra kredita (koliko je precizna suma bez kamate), biće upotrebljen za izgradnju pristupnih saobraćajnica za Most na Adi i uređenje okolnih ulica...

Šta treba da se dogodi pa da građani Beograda shvate kakvu manijakalnu politiku vodi Dragan Đilas?  Njegova tvrda vera da je u istorijskoj misiji, govori o ozbiljnom poremećaju ličnosti, a njegova bolesna potreba da bude vođa po svaku cenu, trebala bi da bude signal za uzbunu svakom mislećem građaninu.

Beograd pod Đilasom izgleda kao moderno ropstvo pod Otomanskom imperijom, samo što je porez znatno veći, teror birokratije takođe, ali, eto,  nema seče knezova i nabijanja na kolac.  Njegova vladavina dovela je do toga da Beograd danas jedini u region (a, verovatno, i jedini u Evropi!),  otplaćuje dug od skoro 4 milijarde dinara sredstvima dobijenim za finansiranje budžetskog deficit! Da bi svoj surovi mandat učinio još surovijim, Đilas je pod svoju gusarsku zastavu pozvao i dosadašnjeg direktora Telekoma Branka Radujka, čoveka koji je došao iz Knina i punih deset godina u Podgorici "utvrđivao gradivo" na tamošnjem Pravnom fakultetu, a potom, kao i svaki nadobudni dinaroid, potražio put prema vrhu u Beogradu. On nije bio dalek. Trebalo je samo da se dopadne Borisu Tadiću. I to se desilo.

Na sednici gradske skupštine na kojoj je neko trebao da ustane i prekine Đilasovu poslovno-kadrovsku farsu, mirno i u kooperativnoj atmosferi, Branko Radujko je izabran za predsednika upravnog odbora GSP "Beograd", i to na dan kad je u sudaru tri autobusa ovog javnog prevoznika, lakše i teže povređeno više od trideset ljudi. Uzrok je bio, kažu, pad vozača u nesvest. Nedavno je jedan vozač GSB umro za volanom, i dok je umirao, zadnjim snagama je uspeo da skrene vozilo van vozne trake, spasivši tako  putnike sigurne tragedije. Niko ovom čoveku i njegovoj porodici u ime grada nije pokazao zahvalnost prisustvom na sahrani. Jedna novina je rekla za njega da je "heroj Beograda", ali je brzo ućutkana. Jer, heroji su oni koje Đilas nagradi.

Najava Radujkovog dolaska u GSP, više je od simbolike. Jer, od njega se očekuje da "upregne" vozače i tehniku GSP i stavi ih u službu najsurovijih privatnih izrabljivača koji ne znaju ni za Boga ni za radno vreme. Od Radujka se takođe očekuje da pokaže i svoj osioni karakter, tako potreban zamišljenom robovskom odnosu prema zaposlenima.

Da se Branko ne bi osećao usamljenim, jer dinaroidi njegovog kova imaju potrebu da njihovo porodično pleme bude stalno na okupu, na sednici gradske skupštine  Beograda, na dan njegovog imenovanja na novu funkciju, našla se i gradska sekretarka za finansije, Renata Milić Radujko, Brankova rođena sestra, koja je utvrdila tom prilikom da je budžet Beograda 3,5 milijarde dinara "bogatiji" nego pre njenog poslednjeg sabiranja. Ali, treba i to znati,  ova Đilasova "rizničarka" jedva zna da sabira, jer je ranije radila u Poreskoj upravi gde je pokazala najgore moguće rezultate, pa su joj se zahvalili na daljoj saradnji. E, baš takva osoba je trebala Đilasovom sekretarijatu za finansije. Ona koja čita lažne izveštaje dok on "projektuje" budžet.

Haos je u Beogradu na svakom koraku. Evropska banka daće još 30 miliona evra za popravku gradskih ulica i okolnih puteva. Građani će zbog toga propatiti, još više nego do sada. I neće videti ništa od tih para. Ni na ulici ni na svom standardu.

Da bi što bolje pokrio kapitalistički teror koji sprovodi u PKB-u za koji tvrdi da "vaskrsava", Đilas je osnovao i gradski sekretarijat za poljoprivredu!  Zadatak ove nove birokratske firme biće da usvaja, aminuje i sprovodi u delo njegove imperatorske ambicije.

Konačno, smenjen je (posavetovan je "između redova" da podnese ostavku)  i dosadašnji direktor "Beograd puta" Milutin Štrbić. Istog dana, na 39 C u hladu, izvedena je na ulice Beograda skoro kompletna mehanizacije ovog Javnog preduzeća sa radnicima koji su jedva stajali na nogama. Svrha "tretmana" bila je manifestacija Đilasove moći. Akcija je uspela, grad je ponovo zablokiran na više mesta. Pobunili su se masovno jedino građani na padinama Zvezdare, koji su kolima morali niz strminu da prelaze raskopani put koji je pretvoren u makadam. Ostali čekaju jesen. Đilas računa, Srbi svašta mogu da istrpe, a vreme radi za njega. A, to je loša računica. Upravo je obrnuto.  Njegovoj imperiji vreme svakog dana ističe, a Srbima "puca film" kad se najmanje očekuje…