https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Dežurna

Dežurna

 

Ambasador Srbije u Vašingtonu i njegova topla podrška u domovini

 

Neka sve ostane za ovim stolom

 

Srpskim državnim interesima do sada je najviše štete nanelo ludilo Borisa Tadiæa, koji je umislio da je znaèajan faktor i u meðunarodnoj politièkoj areni, pa se upustio i u do sada nezabeleženu aferu pokušaja uticaja na amerièke predsednièke izbore. Tadiæa više nema na srpskoj politièkoj sceni, ali se postavlja pitanje da li æe novi predsednik Tomislav Nikoliæ imati snage i volje da iz Vašingtona opozove ambasadora Vladimira Petroviæa, zeta Olivera Antiæa, svog savetnika, i da na taj naèin omoguæi amerièkim istražnim organima da rade svoj posao, ili æe pustiti da Srbija nastavi da tone u meðunarodnoj politici

 

Dragiša Cvetkoviæ

 

 Sadašnji ambasador Srbije u SAD, Vladimir Petroviæ (34 godine), sin je nekadašnjeg gradonaèelnika Kragujevca Borivoja Petroviæa, zvanog Bora Konj. Posle politièke karijere Bora Konj postaje privredni predstavnik ondašnje Jugoslavije, i sa te pozicije krade dovoljno para da svog sina Vladimira može na studije da pošalje na najskuplje amerièke univerzitete. Taj "porodièni projekat" je ubrzo i ostvario...Njegov naslednik danas nastavlja njegovo "delo"...

Posle studija, Vladimir Petroviæ poèinje diplomatsku karijeru, ali dvokoloseènu. Istovremeno dok je bio sekretar u srpskom konzulatu u Èikagu, bio je i sekretar guvernera države Ilinois, Milorada Roda Blagojeviæa, i jedan od "meštara" afere oko njegovog korumpiranja.

Težinu ovom skandalu dala je i èinjenica da je Petroviæ istovremeno i amerièki državljanin! Mada neverovatno zvuèi, ovaj službenik u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije ima državljanstvo zemlje u kojoj službuje, a istovremeno zaposlen i u administraciji SAD! Kako je ovo uopšte bilo moguæe?

Sve je poèelo kad su Vuk Jeremiæ i Boris Tadiæ uoèili Petroviæeve "kvalitete" kojima je sebe preporuèio za napredovanje u srpskoj diplomatiji. Isto kao i pomenuta dvojica i Vladimir je vreme i krevet najradije delio sa pripadnicima jaèeg pola! Osim toga, njegova sklonost da zaobilazi zakone uèinila ga je idealnim saradnikom u najveæoj aferi u istoriji srpske diplomatije, aferi koja preti da do kraja satre ionako malu politièku težinu koju ova zemlja ima u prestonici najveæe svetske sile.

   U Americi su izborne kampanje, a posebno ona predsednièka, veoma skupi poduhvati, pogotovo jer država ne participira u troškovima. Na svakom pojedinaènom kandidatu je da obezbedi dovoljno para za kampanju ili da se povuèe. Tu, kao uostalom uopšte u amerièkoj privredi, nema nikakve milosti prema slabima i siromašnima.

   Da bi obezbedili dovoljno sredstava za kampanju, ili "trku" kako je Amerikanci rado nazivaju, kandidati su primorani da se oslone na privatne donacije. Kako bi se izbeglo da neki bogati pojedinac ili, kao u ovom sluèaju, neka strana zemlja davanjem visokih donacija ne samo odluèi trku za Belu Kuæu, veæ stekne i poseban uticaj na predsednika, amerièki zakoni predviðaju maksimum koliko pravno ili fizièko lice mogu da doniraju predsednièkom kandidatu.

   Bahati u svom svevlašæu u Srbiji, Boris Tadiæ i njegovi deèaci su pomislili kako mogu da postanu veliki svetski igraèi i to upravo novcem otetim od ovog siromašnog naroda. U stilu nekakvog centralno-afrièkog diktatora, Tadiæ je odluèio da donacijom u visini od 50 miliona amerièkih dolara, ne samo pomogne pretkampanju Baraka Obame u njegovom odmeravanju snage sa protivkandidatom u sopstvenoj stranci, Hilari Klinton, veæ i da doprinese konaènoj pobedi tadašnjeg senatora iz Ilinoisa na samim predsednièkim izborima!

   Organizator na terenu je bio Vladimir Petroviæ lièno, èiji je zadatak bio da pomenutu svotu novca usitni kako bi neprimeæeno prošla kod amerièkih vlasti. Tako su na kraju desetine hiljada Amerikanaca srpskog porekla dobili male svote dolara koje su trebali da uplate u korist fonda za podršku Baraku Obami.

   Problem o kome ni Vladimir, a ni njegovi beogradski nalogodavci nisu razmišljali, jeste da se u Americi skoro sve plaæa kreditnom karticom ili èekom. Gotovinsko plaæanje, posebno za politièke donacije, je nezamislivo, buduæi da se ova davanja kasnije odbijaju od poreza.

   Zbog toga je amerièkim vlastima postalo vrlo sumnjivo kada se na raèun jednog od predsednièkih kandidata, i to u vreme pretkampanje, slila velika kolièina dolara iz gotovinskih uplata. U poèetku se sumnjalo na mafiju, koja je i u prošlosti pokušavala na ovaj naèin da stekne politièki uticaj, ali se ubrzo utvrdilo kako donacije potièu od nacionalne grupe koja u Americi nije poznata po klasiènom kriminalu.

   Iako su pojedinaène uplate bile ispod limita na kome po sili zakona mora da se prijavi donator, amerièkim istražiteljima iz FBI nije bilo posebno teško da utvrde kako sav novac sumnjivog porekla dolazi od amerièkih Srba. Daljom istragom se utvrdilo i da je novac prethodno stigao iz Beograda diplomatskom poštom, koja se ne pregleda na ulazu u zemlju, i da je podeljen posredstvom službenika srpskog konzulata u Èikagu, na prvom mestu Vladimira Petroviæa.

   U meðuvremenu, dok je trajala istraga, Barak Obama je stupio na dužnost amerièkog predsednika i za svog ministra spoljnih poslova uzeo Hilari Klinton. Do sada je u amerièkoj istoriji nezabeležen sluèaj da je jedna strana država tako bezobzirno pokušala da utièe na rezultate predsednièkih izbora u SAD. To nije radio ni veliki Sovjetski Savez u vremenima najstrašnijeg Hladnog rata, a najmanje se tako nešto oèekivalo od jednog patuljka kao što je Srbija.

   Da bi spasli svog izvoðaèa radova od amerièkog pravosuða, Tadiæ i Jeremiæ su odluèili da Vladimiru Petroviæu podare diplomatski imunitet i to postavljajuæi ga za ambasadora Srbije u Vašingtonu. Sigurno bi manje politièke štete ovoj zemlji donelo da su njih dvojica zajednièki pljunuli Obamu u lice, nego što su od ovoga tražili da Petroviæa prizna za stranog ambasadora na službi u Vašingtonu. Da je ovo taèno pokazuje i èinjenica da je Petroviæ na agreman èekao nediplomatskih pola godine,  a to je otprilike rok koji se u diplomatskim krugovima smatra za preæutno odbijanje.

   Negde na polovini svog drugog predsednièkog mandata Boris Tadiæ je, ubeðen u svoju veliku istorijsku misiju, zatražio prijem od Bele Kuæe, odakle mu je na veoma nediplomatski naèin odgovoreno da pre bilo kakvog susreta sa predsednikom ili potpredsednikom Amerike on mora da se susretne sa ministrom spoljnih poslova - Hilari Klinton. Zaista postoji tradicija u amerièkoj spoljnoj politici da se poglavari malih zemalja preusmeravaju na ministra spoljnih poslova, ali se uvek naðe i protokolarna moguænost susreta i sa jednim od dvojice prvih ljudi Amerike, makar na nekoliko minuta i to samo za potrebe fotografisanja. Kod Borisa Tadiæa ni ta moguænost nije postojala...

 Kada se nekoliko meseci kasnije kabinet srpskog predsednika snishodljivo obratio ministarki spoljnih poslova Amerike sa predlogom da je Boris Tadiæ zvanièno poseti, stigao je odgovor kako gospoða ministarka nema vremena i da susret treba da se ugovori sa nekim od njenih zamenika. Srpska diplomatija je time dosegla apsolutno dno, a Borisu Tadiæu je na ovaj naèin poruèeno kako nije poželjan u Vašingtonu. Isto kao ni njegov ambasador Vladimir Petroviæ

   Odlaskom Tadiæa i njegovih žutih sa politièke scene Srbije ne znaèi i da se, konaèno, povoljno po Srbiju rešilo i pitanje ambasadora Petroviæa. Kako bi prikrio svoju homoseksualnu orijentaciju Petroviæ je prošle godine odluèio da sebi naðe službenu suprugu, koju je pronašao u Adeli Antiæ, ženi zastrašujuæeg gabarita i neprivlaène spoljašnosti. Iz tog razloga su fotoreporteri na svadbi bili zamoljeni da ni po koju cenu ne slikaju mladu i da ne objavljuju njene fotografije!

   Adela je, meðutim, imala jednu izuzetnu prednost - ona je æerka profesora Olivera Antiæa, savetnika predsednika Srbije Tomislava Nikoliæa, sa veoma širokim ovlaštenjima,  i èoveka koji je poznat po ljubavi prema svojim muškim studentima. Samim tim je i Vladimir Petroviæ, bar za sada, ubeðen da je zaštiæen na svom ambasadorskom mestu, bez obzira na sve veæe pritiske iz Vašingtona da se on preda amerièkim istražnim organima kako bi odgovarao za svoju ulogu u vreme prethodnih predsednièkih izbora u toj zemlji. Ostaje da se vidi da li æe Tomislav Nikoliæ održati svoje obeæanje da æe da štiti zakon, ili æe zaštiti zeta svog savetnika za pravna pitanja.

   Da ovaj potonji, po Srbiju katastrofalni scenario nije nemoguæ, pokazuje i to da je upravo Vladimir Petroviæ organizovao skorašnju posetu Aleksandra Vuèiæa Sjedinjenim Državama. U pokušaju ne samo da spase svoju karijeru, veæ i da izbegne zatvor, Petroviæ je amerièkim vlastima otvoreno ponudio bezuslovnu saradanju "pod uslovom da sve ostane za ovim stolom", kako je svojevremeno istim tim vlastima obeæao i šef kabineta srpskog predsednika Miki Rakiæ, koga je u Stejt Dipartment ugurao upravo Petroviæ.

   Da li je moguæe da æe grupica buzeranata zarad svojih liènih interesa da proda najvažnije interese svoje zemlje, raèunajuæi i Kosmet?

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane