Dežurna
Ambasador Srbije u
Vašingtonu i njegova topla podrška u domovini
Neka sve ostane za ovim stolom
Srpskim državnim interesima do sada je najviše štete nanelo ludilo Borisa Tadiæa, koji je umislio da je
znaèajan faktor i u meðunarodnoj politièkoj areni, pa se upustio i u do sada nezabeleženu aferu pokušaja uticaja na amerièke predsednièke izbore. Tadiæa više nema na srpskoj politièkoj sceni, ali se postavlja pitanje da li æe novi predsednik Tomislav
Nikoliæ imati snage i volje da iz Vašingtona opozove ambasadora Vladimira Petroviæa, zeta Olivera Antiæa, svog savetnika, i da na taj naèin omoguæi amerièkim istražnim organima da rade svoj posao, ili æe pustiti da Srbija nastavi
da tone u meðunarodnoj politici
Dragiša Cvetkoviæ
Sadašnji
ambasador Srbije u SAD, Vladimir Petroviæ (34 godine), sin je nekadašnjeg gradonaèelnika
Kragujevca Borivoja Petroviæa, zvanog Bora Konj. Posle politièke karijere Bora Konj
postaje privredni predstavnik ondašnje Jugoslavije, i sa te
pozicije krade dovoljno para da svog sina Vladimira može
na studije da pošalje na najskuplje amerièke univerzitete. Taj "porodièni
projekat" je ubrzo i ostvario...Njegov naslednik danas nastavlja njegovo
"delo"...
Posle studija, Vladimir Petroviæ poèinje
diplomatsku karijeru, ali dvokoloseènu. Istovremeno dok je bio sekretar u srpskom konzulatu u Èikagu, bio je i
sekretar guvernera države Ilinois, Milorada Roda Blagojeviæa, i jedan od
"meštara" afere oko njegovog korumpiranja.
Težinu ovom skandalu dala je i èinjenica da je Petroviæ
istovremeno i amerièki državljanin! Mada neverovatno zvuèi, ovaj službenik u
diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije ima državljanstvo zemlje u kojoj
službuje, a istovremeno zaposlen i u administraciji SAD! Kako je ovo uopšte
bilo moguæe?
Sve je poèelo kad su Vuk Jeremiæ i Boris Tadiæ uoèili
Petroviæeve "kvalitete" kojima je sebe preporuèio za napredovanje u srpskoj
diplomatiji. Isto kao i pomenuta dvojica i Vladimir je vreme i krevet najradije
delio sa pripadnicima jaèeg pola! Osim toga, njegova sklonost da zaobilazi zakone uèinila
ga je idealnim saradnikom u najveæoj aferi u istoriji srpske
diplomatije, aferi koja preti da do kraja satre ionako malu politièku
težinu koju ova zemlja ima u prestonici najveæe svetske sile.
U Americi su
izborne kampanje, a posebno ona predsednièka, veoma skupi poduhvati,
pogotovo jer država ne participira u troškovima. Na svakom pojedinaènom
kandidatu je da obezbedi dovoljno para za kampanju ili da se povuèe.
Tu, kao uostalom uopšte u amerièkoj privredi, nema nikakve milosti prema slabima i siromašnima.
Da bi obezbedili
dovoljno sredstava za kampanju, ili "trku" kako je Amerikanci rado
nazivaju, kandidati su primorani da se oslone na privatne donacije. Kako bi se
izbeglo da neki bogati pojedinac ili, kao u ovom sluèaju,
neka strana zemlja davanjem visokih donacija ne samo odluèi
trku za Belu Kuæu, veæ stekne i poseban uticaj na predsednika, amerièki
zakoni predviðaju maksimum koliko pravno ili fizièko lice mogu da doniraju
predsednièkom kandidatu.
Bahati u svom
svevlašæu u Srbiji, Boris Tadiæ i njegovi deèaci
su pomislili kako mogu da postanu veliki svetski igraèi i
to upravo novcem otetim od ovog siromašnog naroda. U stilu
nekakvog centralno-afrièkog diktatora, Tadiæ je odluèio da donacijom u visini od 50 miliona amerièkih dolara, ne samo
pomogne pretkampanju Baraka Obame u njegovom odmeravanju snage sa
protivkandidatom u sopstvenoj stranci, Hilari Klinton, veæ i
da doprinese konaènoj pobedi tadašnjeg senatora iz Ilinoisa na samim predsednièkim izborima!
Organizator na
terenu je bio Vladimir Petroviæ lièno, èiji
je zadatak bio da pomenutu svotu novca usitni kako bi neprimeæeno
prošla kod amerièkih vlasti. Tako su na kraju desetine hiljada Amerikanaca srpskog porekla
dobili male svote dolara koje su trebali da uplate u korist fonda za podršku
Baraku Obami.
Problem o kome ni
Vladimir, a ni njegovi beogradski nalogodavci nisu razmišljali, jeste da se u
Americi skoro sve plaæa kreditnom karticom ili èekom. Gotovinsko plaæanje,
posebno za politièke donacije, je nezamislivo, buduæi da se ova davanja kasnije
odbijaju od poreza.
Zbog toga je
amerièkim vlastima postalo vrlo sumnjivo kada se na raèun
jednog od predsednièkih kandidata, i to u vreme pretkampanje, slila velika kolièina
dolara iz gotovinskih uplata. U poèetku se sumnjalo na mafiju,
koja je i u prošlosti pokušavala na ovaj naèin da stekne politièki uticaj, ali se ubrzo utvrdilo kako donacije potièu
od nacionalne grupe koja u Americi nije poznata po klasiènom
kriminalu.
Iako su pojedinaène
uplate bile ispod limita na kome po sili zakona mora da se prijavi donator,
amerièkim istražiteljima iz FBI nije bilo posebno teško da utvrde kako sav novac
sumnjivog porekla dolazi od amerièkih Srba. Daljom istragom
se utvrdilo i da je novac prethodno stigao iz Beograda diplomatskom poštom,
koja se ne pregleda na ulazu u zemlju, i da je podeljen posredstvom službenika
srpskog konzulata u Èikagu, na prvom mestu Vladimira Petroviæa.
U meðuvremenu,
dok je trajala istraga, Barak Obama je stupio na dužnost
amerièkog predsednika i za svog ministra spoljnih poslova uzeo Hilari Klinton. Do
sada je u amerièkoj istoriji nezabeležen sluèaj da je jedna strana država tako bezobzirno pokušala
da utièe na rezultate predsednièkih izbora u SAD. To nije radio ni
veliki Sovjetski Savez u vremenima najstrašnijeg Hladnog rata, a najmanje se
tako nešto oèekivalo od jednog patuljka kao što je Srbija.
Da bi spasli svog
izvoðaèa radova od amerièkog pravosuða, Tadiæ i Jeremiæ su odluèili da Vladimiru Petroviæu podare diplomatski imunitet i to
postavljajuæi ga za ambasadora Srbije u Vašingtonu. Sigurno bi manje
politièke štete ovoj zemlji donelo da su njih dvojica zajednièki
pljunuli Obamu u lice, nego što su od ovoga tražili
da Petroviæa prizna za stranog ambasadora na službi u Vašingtonu.
Da je ovo taèno pokazuje i èinjenica da je Petroviæ na agreman èekao
nediplomatskih pola godine, a to je
otprilike rok koji se u diplomatskim krugovima smatra za preæutno
odbijanje.
Negde na polovini
svog drugog predsednièkog mandata Boris Tadiæ je, ubeðen u svoju veliku istorijsku misiju, zatražio prijem od Bele Kuæe, odakle mu je na veoma
nediplomatski naèin odgovoreno da pre bilo kakvog susreta sa predsednikom ili
potpredsednikom Amerike on mora da se susretne sa ministrom spoljnih poslova -
Hilari Klinton. Zaista postoji tradicija u amerièkoj spoljnoj politici da se poglavari malih zemalja preusmeravaju na
ministra spoljnih poslova, ali se uvek naðe i
protokolarna moguænost susreta i sa jednim od dvojice prvih ljudi Amerike, makar na nekoliko
minuta i to samo za potrebe fotografisanja. Kod Borisa Tadiæa ni ta moguænost nije postojala...
Kada se nekoliko
meseci kasnije kabinet srpskog predsednika snishodljivo obratio ministarki
spoljnih poslova Amerike sa predlogom da je Boris Tadiæ zvanièno poseti, stigao je odgovor kako gospoða ministarka nema vremena i da susret treba da se ugovori sa nekim od
njenih zamenika. Srpska diplomatija je time dosegla apsolutno dno, a Borisu
Tadiæu je na ovaj naèin poruèeno kako nije poželjan u Vašingtonu. Isto kao ni njegov ambasador Vladimir Petroviæ
Odlaskom Tadiæa i
njegovih žutih sa politièke scene Srbije ne znaèi i da se, konaèno,
povoljno po Srbiju rešilo i pitanje ambasadora Petroviæa. Kako bi prikrio svoju
homoseksualnu orijentaciju Petroviæ je prošle godine odluèio
da sebi naðe službenu suprugu, koju je pronašao u Adeli Antiæ, ženi zastrašujuæeg gabarita i neprivlaène spoljašnosti. Iz tog razloga su fotoreporteri na
svadbi bili zamoljeni da ni po koju cenu ne slikaju mladu i da ne objavljuju
njene fotografije!
Adela je, meðutim,
imala jednu izuzetnu prednost - ona je æerka profesora Olivera
Antiæa, savetnika predsednika Srbije Tomislava Nikoliæa, sa veoma širokim ovlaštenjima, i èoveka koji je poznat po
ljubavi prema svojim muškim studentima. Samim tim je i Vladimir Petroviæ,
bar za sada, ubeðen da je zaštiæen na svom ambasadorskom mestu, bez obzira na sve veæe
pritiske iz Vašingtona da se on preda amerièkim istražnim
organima kako bi odgovarao za svoju ulogu u vreme prethodnih predsednièkih
izbora u toj zemlji. Ostaje da se vidi da li æe Tomislav Nikoliæ
održati svoje obeæanje da æe da štiti zakon, ili æe zaštiti zeta svog savetnika za pravna pitanja.
Da ovaj potonji,
po Srbiju katastrofalni scenario nije nemoguæ, pokazuje i to da je
upravo Vladimir Petroviæ organizovao skorašnju posetu Aleksandra Vuèiæa Sjedinjenim Državama. U pokušaju
ne samo da spase svoju karijeru, veæ i da izbegne zatvor,
Petroviæ je amerièkim vlastima otvoreno ponudio bezuslovnu saradanju "pod uslovom da sve ostane za ovim stolom", kako je svojevremeno istim tim vlastima obeæao i šef
kabineta srpskog predsednika Miki Rakiæ,
koga je u Stejt Dipartment ugurao upravo Petroviæ.
Da li je moguæe
da æe grupica buzeranata zarad svojih liènih interesa da proda najvažnije
interese svoje zemlje, raèunajuæi i Kosmet?