Razotkrivanje istine
Srebrenico, ispričaj istinu svetu
Razmnožavanje
žrtava
Događaje
oko Sredrenice i montirani genocid bosanskih Srba, Đorđe A.
Đorđević mogao je da naslovi kao najbolju upakovanu
političku laž Amerike i njenih trabanta u XX veku ali je izabrao naslov Srebrenico, ispričaj istinu svetu, jer
se zavetovao da ću pod tim imenom napisati knjigu o Srebrenici. S druge
strane u pismima svim državnim i političkim organima, pa i predsedniku
(bivšem) Tadiću autor je nagovestio da će se knjiga o Srebrenici tako
zvati. O tome za Tabloid piše bivšti vojni obaveštajac, profesor
Đorđe A. Đorđević
Đorđe
A. Đorđević
Nešto o Srebrenici i generalu
Ratku Mladiću pisao sam u knjizi "Kosmetska golgota jer sam zbog kritičnog zdravstvenog
stanja strahovao da će glavne poente navodnog genocida nad muslimanima u
Srebrenici ostati nepoznate. Ovo su poslednji redove knjige Srebrenico, ispričaj istinu svetu i
zbog toga osećam čudno olakšanjeČ ali ne i potpuno, pošto sam svestan
da sam ne- ke važne detalje zaobišao. Osnovno je, da mi je savest čista i
da mogu mirno da uživam u poslednjim danima ovozemaljskog života.
Ovo poglavlje, koje prestavlja
rezime svih navedenih i opisanih okolnosti pre i za vreme osvajanja Srebrenice koja
je praktično predata i žrtvovana zbog najvišeg cilja SAD, podelio sam u
četiri dela:
-
Izjave holandskih vojnika UNPROFORA i znamenitih ličnosti koji su na
terenu gledali događaje u Srebrenici prilikom mirnog ulaskaa vojske RS
s posebnim akcentom na hrabre muslimane koji su smogli hrabrost da progovore
o stvarnim događajima „ i da te izjave konfrontiram sa izjavom krunskog
svedoka tužilaštva“ dokazanog zlikovca Dražena Erdemovića.
- Pravno tretiranje genocida i
političke odluke koje su doprinele krajnjoj satanizaciji bosanskih Srba.
- Nepobitni dokazi koji nisu
smeli da se izvedu pred Tribunalom uz poseban osvrt na sastav l0 diverzantskog
odreda koji je po nalogu imao zadatak da pobije približno onoliki broj
muslimana koliko je predvideo predaednik Amerike Bil Klinton u razgovoru sa
Alijom Izetbegovićem skoro tri godine pre masakra muslimana.
- Dostupni podaci o izgledu razmišljanjima
i komandovanju s jedne strane neviđenog monstruma Nasera Orića koga
je Tribunal oslobodio svake krivice i generala Ratka Mladića za koga svi
koji su dolazili u kontakt sa njii imaju samo reči hvale kao čoveku, posebno
kao vojnom strategu.
Holandski
svedoci
Po zvaničnoj verziji
Tribunala za ratne zločine u Hagu se tvrdi, izmedju ostalog, da
je vojska bosanskih Srba najpre zapucala na osmatračnice u kojima su bili
holandski vojnici, a da se napad nastavio 11 jula 1995. kada su u
Srebrenici prodrle prve jedinice bosansko-srpske vojske da su
bosansko-muslimanski muškarci, žene i deca, koji su ostali u Srebrenici, pobegli u
sklonište UN-a u Potočarima, da je nastalo odvajanje muškaraca od žena i
dece i da su muslimanski muškarci odvedeni u pravcu Bratunca gde su ih
masakrirali bosansko-srpski vojnici.
Da je navedeno iz optužnice
najobičnija nebuloza dokazuje se dokument koji je potpisao general Ratko
Mladić, da je tek l0. jula 1995. izdata naredba ne za napad nego "u
cilju slamanja neprijateljske ofanzive iz zaštićene zone Srebrenica"
i da su određene jedinice koje će učestvovati u slamanju
muslimanske ofanzive. Ovaj dokumenat se nalazi u spisima predmeta, pa čudi
da se u zvaničnoj verziji jednog međunarodnog suda pravde može ovako
nešto napisati.
Međutim, pogledajmo, šta su izjavili holandski mirovnjaci koji
su bili u zaštićenoj zoni Srebrenica:
- Holandski dnevnik Het Farool je
27.7. 1995 preneo izjavu kapetana M. Shutena, jedinog oficira UN-a koji je više
dana bio na mestima navodnih krvoprolića i koji u potpunosti negira
tačke optužnice: "Svako brblja o svakome, ali niko ne pokazuje
čvrste dokaze. Zapažam da holandski narod hoće da po svaku cenu
dokaže kako se zbilo krvoproliće. Ako su se zbiva le egzekucije, Srbi su
ih prikrivali prokleto dobro. Otuda u to ništa ne verujem. Posle sloma
Srebrenice 13. jula 1995. prispeo sam u Bratunac i tamo ostao osam dana. Mogao
sam da odlazim svuda gde sam hteo. Pripadala mi je svaka moguća zaštita,
nigde me nisu zaustavljali.
I nemački list Di velt je 25. 7. 1995 izvestio da su se
reporteri novi- na raspitivali kod holandskih vojnika koji su se vratili iz
Srebrenice i uvek dobijali isti odgovor: U
SREBRENICI SE NIJE ZBIO GENOCID! Doslovno je tada napisano: - Ni podoficir
Prank Strojk ni drugi vojnici UN-a stacionirana u Srebrenici neće, javno
da potvrde ono što su tvrdili, prvo ministar za pomoć i razvoj Jan Pronk, a
potom i ministar odbrane Joris Vorhuve da se u Srebrenici zbio genocid.
Vojnik iz redova holandskih
plavih šlemova Dačbatera Arnold Blom je pred državnom komisijom Holandije
bio izričit: - Kada smo patrolirali u enklavi, muslimani su provocirali
srpsku vatru. Oni su pucali preko nas i time hteli da postignu da Srbi pogode
nekog od nas kako bi spoljni svet opet na njih svalio krivicu! Ovu izjavu preneo
i dnevnik NRC Handelsbiad dana
24.7.1995 godine.
Drugo vojnik je pred državnom holandskom komisijom
izjavio: - Mnogo toga što se govori o Srbima
jeste ludost. Bio sam tri dana sa izbeglicama i Srbi su sa njima dobro
postupali. Ovu izjavu vojnika Karel Muldera takođe je naveo ugledni
dnevnik NRC Handelsblad kada je 24.7.
1995. osvanuo članak pod naslovom: Sada
su Srbi za holandske plave šlemo- ve dobri momci.
Lajtant Jasper Verplanke iz
elitne jedinice holandskih mirovnjaka je u intervju Slobodna Bosna, listu bliskom muslimanskim bezbednosnim strukturama,
24.7.1995 izjavio: - Naser Orić je sebi osigurao kontrolu nad velikim delom Bosne taktikom
spržene zemlje. Zbog toga, general Karemans ima pravo kada kaže da su izvršeni
veliki masakri nad srpskim stanovništvom. Praksa je dokazala da loše prolaze svi koji se
ne slažu sa Američkom mafijaškom politikom, pa je i holandski general Kuzi
pao u nemilost političara koji su se priklonili američkoj verziji. On
je po hitnom postupku penzionisan samo zato što je izjavio "da nakon pada
Srehrenice srpsko-bosanske trupe nisu počinile genocid nad
muslimanima. Ovu njegovu izjavu je preneo i nemački Di Velt 12.7.1996. godine. Pre penzionisanja Kuzi je stigao da
unapredi Karemansa, komandanta holandskih vojnika u Srebrenici. Najveću
cenu platio je komandant Holandskih mirovnjaka u Srebrenici Tom Karemans jer je
najpre visokotiražnom NRC Handelsbiadu-u
izjavio 24.7. 1995. da u Srebrenici nije bilo genocida jer je "Pokolj u Srebrenici od
strane Srba bila korektna vojna akcija. Oni nisu namerno gađali bataljon,
Mladić nas je lukavim manevrom izveo na pogrešan put da bi kasnije pred
Tribunalom izjavio "Bilo je pokušaja da se dovedu dva pukovnika da bi zappočeli
pregovore. Pokrenuo sam to nekoliko puta ističući da bi neko na višem
nivou trebalo da započne pregovore ili da nastavi sa pregovorima o evakuaciji
izbeglica ali niko nije došao". Ovaj pošteni vojnik grdno se zamerio
Amerikancima kada je pobijao tvrdnju da su bosanski Srbi iz gomile u
Potočarima izdvojili preko 7.000 muslimana i kasnije streljali jer je u mnogim
novinama, a kasnije i pred Tribunalom tvrdio:- Da je među 25.000 izbeglica
u skloništu UN-a u Potočarima bilo samo oko dva do tri postotaka muškaraca
sposobnih za borbu, dakle samo oko 500 do 750, a da je veliki ostatak boraca,
kao što je poznato, pokušao proboj prema Tuzli.
Zbog izjava pred holandskom
državnom komisijom da Srbi nisu počinili genocid u Srebrenici Karemans je
morao da beži iz Holandije, pa je prilikom davanja izjave u predmetima protiv oficira
Vojske Republike Srpske Vidoju Blagojeviću (dobio 18 godina robije) i
Draganu Jokiću (osuđen na 9 godina zatvora) doputovao iz Kanade.
Nalazi
NIOD optužuju tajne službe
Ugledni holandski institut za
ratnu dokumentaciju ( NIOD ) je u jesen bio ovlašćen da ispita 460
svedoka koji su pripadali plavim šlemovima u trenutku kada je enklava
Srebrenica bila prepuštena Srbima BEZ
BORBI. U aprilu 2002. godine javnosti je predstavljen izveštaj od 3.496 stranica
a posledice ovog nalaza bile su dramatične jer je vlada u Hagu morala da
odstupi i time je preuzela odgovornost za događaje u Srebrenici. Navedenim
izveštajem se nedvosmisleno tvrdi: Podmetanja
da su muslimani ubijani pred očima Dačbatera NEOSNOVANI SU. Izveštaj
NIOD-a sadrži oštru kritiku politike SAD na Balkanu uz konstataciju: DA AKO JE NEKA VLADA POSLE OBJAVLJIVANJA
IZVEŠTAJA TREBALA DA PODNESE OSTAVKU,TO JE ONA U VAŠINGTONU, Britanski Gardijan je 22.4.2002.okvalifikovao ovaj
izveštaj kao „jedan od najsenzacionalnijih studija o zapadnim tajnim službama
koji je ikada objavljen". Pisac izveštaja Ces Vibes je imao neometan
pristup spisima holandske tajne službe i pošto je stupio u kontakt sa službama
zapadnih država i Bosne u svojoj knjizi Inteligence and the War in Bosnia 1992-1995
napisao je: - Pošto imamo celu istoriju tajnih savezništava izmedju Pentagona i
radikalnih islamističkih grupa sa Srednjeg istoka koje su navodno
pomagale bosanske muslimane, nekih od onih istih grupa protiv kojih se Pentagon
sada bori, zaključio "skrivena saradnja imala je cilj da
se u korist muslimana jednostavno potkopa embargo na oružje UN-a, koji je važio
za sve bosanske ratne strane.
Engleski Gardijan je na osnovu zaključaka Cesa Vibesa upoznao svoje
čitaoce na sledeći način: - Obrazac je isti kao kod Irangejta iz
osamdeseti kada su ekipe CIA sarađivale sa mulama pri naoružavanju
srednjeameričkih kontraša jer je oružje koje je uz finansijsku pomoć,
kupovano od Irana i Turske pristizalo noću sa Srednjeg Istoka. U početku su se
koristili avioni Iran era, ali kada
je obim porastao, potpomagali su se tajnom flotom crnih Herkulesa C-130. Izveštaj pokazuje da su SAD bile veoma tesno povezne.Tranzitna
zemlja bila je Hrvatskak koja je na ime provizie dobijala 2o do 50 postotaka, a
oružje je kriumčareno iz Nemačke, Belgije i Argentine. Nemačke
tajne službe bile su potpuno upućene u sve akcije ilegalnog naoružavanja
muslimana.
Potrebno je objasniti da je 16. aprila 1993. Savet Bezbednosti
UN-a doneo Rezoluciju 819 kojom je
Srebrenica proglašena za zaštićenu zonu. Već 18. aprila 1993. generali
Ratko Mladić i Sefer Halilović sporazumeli su se da muslimani predaju
svoje oružje ne vojnicima Republike Srpske, kako je u početku
zahtevao Mladić, već UNPROFOR-u i to najkasnije 72 sata po
dolasku kanadskog vojnog kontingenta. Takođe je dogovoreno da se izvrši
razmena zarobljenika i da Srbi dczvole evakuaciju 500 muslimanskih ranjenika helikopterima
plavih šlemova. Taj humani gest srpske strane izigran je u samom početku
jer je ratni predsednik Tuzle Bešlagić umesto obećanih 240 Srba,
koji su zarobljeni posle napada muslimana u Skojevskoj ulici, a
što je obećao i komandantu UNPROFOR-a Morionu, bio spreman da pusti samo
46 zatočenih Srba. Ovo je bila još jedna klasična prevara
muslimanskog rukovodstva iza koje su stajale obaveštajne strukture Zapada,
pošto se njima nisu odgovarali dogovori zaraćenih strana jer su
programirale dugogodišnji, rat u kome Srbi moraju biti poražena strana.
Već sledećeg dana,
po potpitpisivanju sporazma muslimani su iz zaštićene zone ubili na
prevaru 6 srpskit boraca na dve različite lokacije. I pored ove prevere
general Mladić je ostao pri ranijoj odluci da se muslimanski ranjenici i
bolesnici evakuišu iz Srebrenice.
Jedan od mirovnih
pregovarača Torvald Stotenberg, koji je otvoreno rekao da su Amerikanci
nagovarali Aliju Izetbegovića da ne pristaje na nikakvu obustavu vatre bio
je veoma kritičan po pitanju zaštićenih zona jer je izjavio: -
Nezgodno je bilo što je Savet bezbednosti UN-a prihvatio da muslimani mogu da imaju
vojne baze unut ar bezbednosnih zona. Iz tih baza moglo je da se dejstvuje po
Srbima i Hrvatima.Tako je i bilo. Naravno, druge dve strane bi uzvratile po
bezbednosnoj zoni. Civili su verovali da se nalaze u bezbednoj zoni, ali nije
bilo tako.
Operacijom Krivaja 95 trebalo je ograničiti teritoriju na obim koji je
utvrđen aprila 1993. kada je potpisan sporazum Mladić-Halilović,
a razlog je bio da se spreče dalji napadi muslimanske vojske na srpska
sela. I pored činjenice da su na nekoliko mesta bile postavljene table DEMILITARIZOVANA ZONA uz uputstvo da je vojna operacija strogo zabranjena, po
članu 60, protokola 1 Ženevske konvencije, muslimanske snage
predvođene neviđenim zločincem napadali su srpska sela ne samo
iz opštine Srebrenice, već i sela iz opština Bratunac, Vlasenica,
Mlići, Zvornik i sprovodeći taktiku "spaljene zemlje'' ubijali
sve živo.
Generalski
preokret
Veliko interesovanje u Haškom
tribunalu je vladalo 12. februera 2004.
godine jer je tada trebalo da svedoči ćutljivi i nepredvidivi
francuski general Filip Morion, bivši komandant UNPROFOR-a u BiH od septembra
1992. do 12. jula 1993. kao svedok
tužilaštva u procesu Slobodanu Miloševiću. O ovom kontaraverznom
generalu mislilo se među Srbima u Bosni da deluje na njihovu štetu, posebno kada je naseo na
prevaru Selima Bešlagiću i umesto dogovorenih 240 pustio samo 46 Srba koji
su bili zatočeni u oknima fabrike soli u Tuzli. Prilikom prebacivanja muslimanskih
ranjenika iz Srebrenice bilo dogovoreno da se sveki helikopter UN-a mora
izkontrolisati u Zvorniku i kako su okupljeni Srbi već znali za
muslimansku prevaru Morion je bio dočekan salvom zvižduka uz
povike: Morion lažov. Takođe, je on bio prvi visoki zvaničnik UN-a
koji je problem Srebrenice stavio u žiži interosovanja svetske javnosti jer je
na njgegov izričit zahtev postavljen kanadski kontingent od 45 mirovnjaka
od kojih su mnogi posedovali savremene aparate za snimanje i komuikacije. Preko
"krtica“ dobijali smo sadržaje izveštaja mirovnjaka i reakcije
samog Moriona, koje su u većini slučajeva bile nepovoljne
za vojnike bosanskih Srba.
Zato sam i ja budno
isčekivao njegovo svedočenje i dobro se sećam da sam na
kalendaru zapisao datum njegovog svedočenja –četvrtak, 12.
2. 2004. Međutim, već
prilikom ispitivanja svedoka od strane tužioca Džefri Najsa videlo se da je
tužilaštvo nezadovoljno brifingom sa njim jer je na pitanja odgovarao
gledajući tužioca u oči uz pomalo podrugljiv osmeh. Sve u sudnici
iznenadila je tvrdnja Moriona da u Srebrenici nije bilo genocida, objasnivši:"da
je ono što se u tom gradu desilo jula 1995. bilo posledica terora koji su nad
Srbima tokom 1993. sprovodile muslimanske oružane formacije pod komandom Nasera
Orića.
Na ovu konstateciiju nije bio
ravnodušan ni engleski sudija Ričard Mej, koji je predsedavao
veću, pa je pomalo ljutito upozorio Moriona da je pre njega
decembra 2003. svedočio po istom pitanju i američki general Vesli
Klark koji je izričito potvrdio da je optuženi Milošević znao da
će se u Srebrenici desiti genocid po ulasku vojske bosanskih Srba. Morion
se podrugljivo nasmešio i samo pitao: -Da li general Klark uopšte zna gde se
nalazi Srebrenica?"
General Morion celo vreme
svedočenja delovao samouvereno i odmah se primetilo da je poslanik Evropskog
parlamenta i da je uz diskusije sa političarima iz raznih
zemalja naučio da o doživljenim događajima mora da govori jasno,
otresito i energično, nikako da politizira i frazira. Još veće
iznenađenje za sudije i tužilaštvo Tribunala Morion je priredio kada je
rekao da se potpvmo slaže sa izveštajem indijskog generala Satiša Nambijera od
12. aprila 1999, i kada je pročitao: - Prikazivanje Srba kao zlih a drugih
kao dobrih bilo je ne samo kontraprodioktivno već i netačno. Na
osnovu svog iskustva mogu da kažem da su sve strane bile krive, a samo su Srbi
priznavali da nisu anđeli dok su drugi tvrdili da jesu. Sa 28.000 vojnika
i kontaktima sa međunarodnim Crvenim krstom NIKO OD NAS NIJS BIO OČEVIDAC GENOCIDA. Bilo je ubistva i
masakra na svim stranama što je i tipično za ovu vrstu konflikta. General
Nambijar, koga veoma cenim, rekao je ono što sam ja stalno ponavljao: - NE SMEMO DA DEMONIZIRAMO SRBE. Svi koji
su se našli u sukobu učestvovali su u tom mehanizmu smrti.
Moram da priznam da je ovakvo
odvažno svedočenje pokazalo da ima poštenih i čestitih i tada sam se
prisetio francuskog generala De Gola koji je naredio da Francuska izađe iz
strukture NATO.
Međutim mediji na Zapadu su
na nož dočekali ovo svedočenje, pa su najgledanije televizije CNN
i BBC sa toliko nipodaštavanja i
mržnje javljale da su i neupućeni u svetska zbivanja mogli da zaključe
da moćnicima istina ne odgovara. U Hrvatskoj i muslimansko-hrvatskoj
federsciji mnogi su sa nevericom
gledali i slušali svedočenje Moriona, ne verujući u ono što izjavljuje.
Pisana sredstva informacija iz Sarajeva i Zagreba samo šu šturo prenela da je
"pred Tribunslom u Hagu svedočio i bivši komandant UNPROFOR u Bosni
Morion", ne navodeći šta je izjavio.
Pravda za srpski narod
Francuski advokat Žak Veržes je
dugo pratio suđenja u Tribunalu i uvidevši da sud posebno pristrasan za optužene Srbe napisao
je knjigu Pravda za srpski narod koja
je štampan, u Lozani 2003. Njegovu izjavu su zabeležile mnoge novine na Zapadu
i ona je kategorična: - Ubeđen sam da je stanovništvo Srebrenice bilo
žrtva višeg interesa koji se nalazio u Sarajevu i Njujorku, ali sigurno ne u
Parizu.
Glavni istražitelj Haškog
tribunala za Srebrenicu Žan Rene Ruez je sarajevskom nedeljniku Dani, na pitanje novinara "Da li
imate elemente koji bi potvrdili prethodne planove o masakrima u Srebrenici,
odgovorio: - Ne, nisu postojali prethodni planovi. Zauzimanje enklave uopšte
nije bilo u planu. Plan o ovoj ofanzivi potiče od 5 jula. Prvobitni plan
je bio smanjiti enklavu na sam grad Srebrenicu i pretvoriti je u veliki
izbeglički kamp pod otvorenia nebom, da bi Ujedinjene nacije
počele sa evekuacijom zone. Novinar je dalje pitao: - Ta izjava se temelji
na dokumentima koje posedujete? Ruez je odgovorio: - Da u potpunosti. Povodom
neslaganja vojnih stručnjeka oko broja poginulih muslimana koji su se u
koloni probijali prema Tuzli glavni haški istražitelj je bio
kategoričan: - Svih 2.628 rnrtvih iz 28 muslimanske divizije između
Srebrenice i Tuzle je poginulo u borbi'. Ovaj iskaz je zapisan u knjizi Julije
Bogojeve koja je štampana 2002.
Džon Šindler, analitičar
američke državne bezbednosti bio je oči i uši za Pentagon, naobolje
je znao za celokupnu situaciju u i oko Srebrenice. On tvrdi da je preko 15.000 muškaraca krenulo u marš prema Tuzli jer su se
bojali odmazde pošto su poubijali na hiljade Srba u razdoblju od 1992. do 1995.
Njegov izveštaj, koji se temeljio na prikupljenim podacima operativaca
CIA, pretočen je u izjavu kojoa
isključuje genocid bosnskih Srba nad muslimanima. Zato se ova
izjava prenosi u celosti: - U narednih 24 do 48 sati od pada Srebrenice neki
elementi jedinica Vojske Republike Srpsk po nalogu svoje kontraobaveštajne
službe, streljali su oko 2.000 muslimanskih ratnih zarobljenika. Preostalih
5.000 muslimsnslcih vojnika i manji deo civila stradalo je tokom narednih pet
dana dok su u manjim grupama pokušavali proboj ka Tuzli. Poginuli su pod udarom
artiljerije,Srbi su ih pronašli. Budimo iskreni, Srbi su izveli klasičnu
vojnu operaciju. Prema tome, ovaj visoko rangirani pripadnik CIA negira sa jedne
strane ge nocid Srba nad muslimanima, a sa druge ukazuje da se preuveličavaju
brojke stradalih muslimana u Srebrenici.
Isti američki obaveštajac je
progovorio i o zločinima američkog ljubimca Nasera Orića, dok je
komandovao muslimanskom vojskom: - U dolini reke Drine ubistava je bilo i pre
početka građanskog rata. Tamošnji Srbi i muslimani bili su
nacionalisti i pre Drugog svetskog rata. Tako je građanski rat poslužio za
svođenje mnogih starih računa. Naser Orić je poklao više od
l.300 Srba, i to mahom civila, i bilo je jasno da će, ako Srebrenica padne,
mnogi muslimani biti pobijeni.
Džon Šindler smatra da su
ilegalne isporuke oružja muslimanima u enklavama bile uzrok za ono što će
se desiti u Srebrenici, jer je izjavio: - Svi su znali za isporuke oružja iz
vazduha.To nije bila tajna. Jedino se nije znalo čiji se avioni koriste, ko
plaća i šta tačno nose. Oružje iz tajnih isporuka iz vazduha, koje je
završilo u Srebrenici, direktan je uzrok ope- racije Krivaja iz 1995. odnosno napad na Srebrenicu. General Mladić
je više puta protestvovao kod UNPROFOR-a zbog isporuke oružja Srebrenici iz
aviona i helikoptera iz Tuzle. Srbi su znali za sve to i zato su tražili da
UNPROFOR napusti Bosnu. Komandanti UNPROFOR-a su znali za te letove, al nisu
mogli da ih spreče jer je vazdušni prostor bio pod kontrolom NATO, odnosno
Amerike.
Zabranjeni film Srebrenica izdani grad
Treba istaći muslimanske
novinare i borce koji su smogli hrabrost da iznesu istinu o Srebrenici koja
ruši sve sterotipe američke propagande i time ukazuje i dokazuje da su krvavi ratovi u
bivšim jugoslovenskim republikama vođeni pod dirigentskom palicom
mafijaške Amerike jer je krenula u osvajanje sveta preko Balkana, za koji
stratezi imaju običaj da kažu da prestavlja nosač sa koga se najlakše
može ugroziti Rusija.
Dokumentarni film norveškog
reditelja, publiciste i novinara Ola Fluima
ne bi bio moguć da se nije oslonio na muslimanskog novinara Mirsada
Fazlića Fazla, koji je praktično svoj opstanak posvetio istini o
Srebrenici jer je izjavio: - Srebrenica je
dosad uvek smatrana jednostavnom pričom, ali nije baš tako. Moj zadatak je
da otkrijem istinu. Na veliku žalost građana Srbije, ali i dobronamernih i
istinoljubivih u celom svetu, ovu istinu o najvećoj rak rani srpskog
naciona ne mogu čuti ni videti jer slepi poslušnik američkih
prevaranata Boris Tadić jednostavno je zabranio da se film prikaže na
nekoj od naših televizija. Norveški reditelj Ole Fluim, koji je realizovao
film pod naslovom SREBRENICA IZDANI GRAD je izjavio: - Teza da su Srbi krivi za
sve zločine u bosnskom ratu ne samo da ne može opstati,već je došlo
vreme da se ta jednostavna priča promeni. U njegovom filmu poavljuju se
svedoci događaja u Srebrenici sa svojim izjavama i njima se mora verovati.
Jeden od svedoka iz navedenog
filma Huso Samlović, major muslimanske vojske koji je oteran iz jedinice
jer je kritikovao Nasera Orića da opljačkane stvari iz srpskih
kuća prodaje na crnoj berzi i o njegovom feudu koji je napravio
od Srebrenice kaže: - Humanitarna pomoć je počela da
pristiže. Brigadir Naser Orić
uzimao je humanitarnu pomoć za sebe, a potom je prodavao na crnoj berzi.
Gladni ljudi moraju da idu na liniju fronta. Kada vas taj gladni čovek pita
kako to da nema hrane vi morate da ćutite. Kriminaln aktivnosti, sve
dobre stvari i sve loše stvari vezuju se u Srebrenici za Nasera Orića. Dok
su Orić i njegovi slavili i bogatili se na crnoj berzi gladne žene i deca
želeli su samo da pobegnu iz mafijaškog grada. Dan pre pada Srebrenice Huso se
prijavio da kao dobrovoljac brani Srebrenicu jer je Naser Orić sa svojim
telohraniteljima bio napustio grad. On je bio svedok da Naser Orić sabotira mirovni plan
Ujedinjenih nacija i dogovor zaključen između Mladića i
Halilovića iz 1993. jer kaže: - Ono što je sigurno da u Srebrenici nije
bilo predato naoružanje od strane Armije BiH, predato je jededno 15
do 20 odsto onog najnekvalitetnijeg naoružanja: lovačke puške, pokvareni
mitraljezi itd. Pored činjenice da nije predato svo naoružanje, krajem 1991.
izvršeno je više tajnih isporuka oružja iz vaz duha. Srbi su protestvovali ali
je bilo uzalud.
Ovaj major muslimanske vojske
koji je oteran jer je kritikovao Nasera Orića zbog kriminala i koji se
reaktivirao samo dan pre nego što je Srebrenica predata ovako opisuje stanje u
gradu: - I onda sam došeo na jedan ogroman prizor, to je bilo posle podne l0
jula kada narod počinje da beži sa periferije grada. Žene vuku kese, deca
plaču, neko vuče ovcu ili kravu, sve to beži. Jeza me hvata i tako
nešto se prvi put meni dešava u životu. Pomišljam da je sve gotovo, narod
napušta grad. Čekamo u rovu do 12 sati ali naređenje ne stiže. - Hajmo
ljudi, vojsko, nema ko da nas vodi, a nas je preko 50. Krećemo gore da
vidimo da li su četcnici sišli u grad, da ih zaustavimo, razumete. Noć
u Srebrenici je pala, ne znam šta se dešava, nema nikog da nas konsultuje, oni
se negde sastaju, donose odluku da se Srebrenica napusti. Pazi mi smo po
strani, mi ne znamo šta se dešava.
Još jeden intelektualac
muslimanske veroispovesti iz Bosne Esad Sipilović koji trenutno živi u Americi, smogao je hrabrost da na svom primeru
opovrgne negiranje američke administracije da su ilegalno naoružavali
bosansk muslimane. On je učestvovao u Klintonovoj predizbornoj kampanji
1992. ali priznaje da je krijumčareno oružje u Bosnu za potrebe
muslimanske vojske. Evo njegove izjave: - Lično sam učestvovao u
isporučivanju oružja iz Jemena u Bosnu. Mogu da potvrdim da su Amerikanci
zažmurili na jedno oko kada smo dostavili oružje u Bosnu. Ovo predstavlja kršenje
mandata UN i dogovora o demilitarizaciji Srebrenice postignutog sa srpskim
generalom Mladićem.
Prof. Muhamed
Filipović, iako jedan od osnivača muslimanske stranke SDA, nije
pripadao tvrdoj liniji koju je predvodio Alija Izetbegović već je
zas- tupao gledište kao i Adil Zulfikarpašić, da se javni život
mora odvojiti od verskog, dao je nekoliko
izjava u kojima je tvrdio da je Alija Izetbegović žrtvovao građane
Srebrenice i da je sve činio
da se muslimanske enklave Srebrenica, Goražde i Žepa zamene za predgrađa
Sarajeva: Vogošću, Ilijaš i Hadžiće. Jednom prilikom prof. Filipović
je razgovarao i sa Slobodanom Miloševićem, tada predsednikom Srbije i evo
njegove izjave u vezi tog razgovora: - Razgovarali smo o razameni teritorije. Izetbegović mi
ništa nije rekao, ali Milošević jeste. Milošević mi je rekao da je
pitao Karadžića zašto mu trebaju Srebrenica i Žepa kada tamo gotovo da
nema Srba? Rekao mi je da mu je Karadžić odgovorio da želi da ima
kompaktnu teritoriju uz Drinu i da će zato dati Hadžiće, Ilijaš i
Vogošću. Ovakva razmena teritorija omogućila bi muslimanima Sarajeva
veću slobodu i veze sa drugim muslimanskim oblastima. Ali general Halilović je bio protiv zamejne tri
sarajevska predgrađa za tri muslimanske enklave!
Profesor
Filipović je bio uveren da Orićevi vojnici nisu branili Srebrenicu jer je po njemu postojao dogovor između
srpskog i muslimanskog rukovodstva u Bosni jer je posle pada Srebrenice izjavio: - Znalo
se da muslimani neće braniti Srebrenicu i da će Srbima biti dopušteno
da uđu u ovaj grad. Na pitanje ko je doneo takvu odluku, prof. Filipović je od
govorio: - Odluku doneo Alija Izetbegović. Glavnokomanduoući muslimanske bosanske vojske general Sefer
Halilović je takodje bio prisutan kada je Izetbegović predlagao
razmenu teritorije, pa tim povom izjavio: - Tada uspevamo odbraniti Srebrenicu
u nemogćim uslovima, šaljemo municiju, uspevamo i nešto ljudi poslati
unutar grada, naoružanje i tako smo odbranili Srebrenicu. Ja sam rekao na sastanku
da mi možemo odbraniti Srebrenicu ali je Izetbegović to sa nevericom
slušao u ono što sam ja pričao i bio je uporan u ovom nastojanju da se
zamene Srebrenica, Žepa i Gorežde za delove oko Sarajeva. Halilović je u
svojoj knjizi Lukava strategija, koja je štampana u Sarajevu podičio time
"što je oko 6.000 njegovih vojnika probilo srpske linije i tako je 28
divizija muslimanske armije mogla ponovo da se reorganizira.
Posle pada Srebrenice Sefer
Halilović, koji je trenutno narodni poslenik, javno je govorio da je
između Izetbegovića i Srba postojao dogovor po pitanju Srebrenice: - Ako
pogledate gde su Srebrenčani nakon genocida naseljeni i na kojim
prostorima, onda će te videti da je to apsolutno to. I to je jedino na osnovu
čega se moglo zaključiti jer muslimani žive na prostorima koji su
nuđeni za razmenu. Želja predsednika Izetbegovića se ispunila. Pre
rata u Vogošći su živeli mahom Srbi, a danas 90 posto stanovništva
čine muslimani koji su došli iz Srebrenice. Predsednik Izetbegović je
sahranjen kao narodni heroj 2003 godine, ali u Srebrenici ljudi ga
drugojačije pamte.
Hakija Maholjić uticajni
komandir policije u Srebrenici, je pozvan na razgovor sa Izetbegovićem u
hotelu Holidej in i delegacija iz
Srebrenice je očekivala da će se razgovarati o mirovnom planu
Oven-Stotenberg. Zbog značaja izjava će se preneti u celosti: - Mi
smo došli helikopterom na aerodrom i iz helikoptera prebacio nas u transporter.
On nas je dovezao s ove strane, pozadi. Uveli su nas u prostoriju gore na spratu gde je bio veliki sto. Mi smo seli
kao delegacija i bio je Izetbegović kao predsednik predsedništva BiH, znači
to je bio sastanak sa predsednikom. Delegate je iznenadilo što ih je primio
predsednik lično. Reći ću izvorno šta je rekao predsednik: -
Dragi moji Srebreničani, kako ste? Dobro, kako ste vi predsedniče? NUDI MI KLINTO DA UĐU ČETNICI U
SREBRENICU I POKOLJU HILJADA MUSLIMANA, A TO ĆE IZAZVATI NAPADE
NATO SNAGA NA SVE SRPSKE SNAGE U CELOJ BOSNI I HERCEGOVINI. ŠTA VI HISLITE O
TOME? Ja sam skočio i rekao jesi li lud, ko će odrediti ko
će ići na klanje. Ovo je ono što je on rekao i onda je počela
rasprava. Da li je to njemu Klinton rekao, da li nije ja ne znam. Nakon naših
izmenjenih nekoliko reči, gospodin Izetbegović je pi tao: - Da li
prihvatate zamenu Srebrenice za Vogošću, jer ima i ta ponuda. Tada smo svi
mi delegati rekli: - Predsedniče, ako ste nas zbog toga zvali nismo
trebali ni doći, jer mi nemamo mandat da menjamo teritorije, jer
nam nije to dao narod. Tada je Izetbegović i okončao sastanak. Dok su
još bili užasnuti predsednikovim predlogom, Hakiju i delegate iz Srebrenice
predstavili su kao heroje. Posle toga uveli su nas na sednicu, bilo je to
mučno i mi smo bili frapirani. Jel je to moguće da smo dati i da su
nas dali, da će nas žrtvovati.
Pre odluke da muslimanska vojska
napusti Srebrenicu Hakija Maholjić je telefonom razgovarao sa
Izetbegovićem i kako je vođen taj razgovor vidi se iz njegove izjave:
- Sa Alijom sam imao razgovor u pet sati ujutru, otvoren, da spašava žene, decu
i starce a da nas vojno sposobne nek pobiju kad nećemo da se branimo. On
je rekao da se držimo još dva sata, međutim nikada se više nije htio
javiti. Ja sam u ovom ratu izgubio dva brata i oca koji hisu uzeli oružje. Ja
jesam uzeo oružje. Plakali smo na taj dan kada je Srebrenica pala, videli smo
izdaju, i od Izetbegdvića i od međunarodne zajednice.