Tragom vesti
Borba protiv organizovanog kriminala i
korupcije u režiji naprednjaka je teška prevara
Hobotnica sa stotinu lica
Poveden objavom rata organizovanom
kriminalu i korupciji u režiji prvog podpredsednika Vlade Srbije, naprednjak
Mirko Pušara, predsednik Opštine Bač, kod Bačke Palanke, sa saradnicima, i uz
pomoć obaveštajne zajednice, podneo je Višem tužilaštvu krivičnu prijavu, kojom
se bivši predsednik opštine Tomislav Bogunović tereti za najteža krivična dela
i kao vođa organizovane kriminalne grupe u kojoj su bili Bojan Pajtić, Miodrag
Kostić i pokrajinska vrhuška, koja je Bogunoviću, unuku ustaškog čuvara logora
u Jasenovcu, omogućila da deo srpske teritorije preda u posed i korišćenje
Republici Hrvatskoj, da organizuje prodaju vojvođanske zemlje hrvatskim tajkunima,
i da svojoj partiji i njenim funkcionerima omogući pljačku stotina miliona
evra. Kada je prijavu predao tužilaštvu. "Žuti" su organizovali, uz saglasnost
prvog potpredsednika Vlade Srbije Vučića, njegovu smenu. Ali, dokazi o pljački
ostaju, a Tabloid će ih objaviti i u narednim brojevima
Milan Glamočanin
Milan Malenović
Višem javnom tužilaštvu u Novom
Sadu tadašnji predsednik opštine Bač Mirko Pušara podneo je 11. decembra
2012. godine krivičnu prijavu protiv svog prethodnika na čelu opštine Tomislava
Bogunovića i 44 druga lica zbog više različitih krivičnih dela. Prijava ima
ukupno 64 strane i trenutno se nalazi u jednoj od najdubljih fioka Tužilaštva.
Razlog za ovakav postupak nalazi se u tome da su prethodno sprovedene istražne
radnje pokazale da Bogunovićevi kontakti sežu ne samo do pokrajinskog, već i do
tajkunskog vrha Srbije. O ovome postoji poseban izveštaj sastavljen operativnim
radom nadležnih policijskih službi, koji se i danas nalazi u predmetu formiranom
u Višem tužilaštvu po prijavi Pušare.
Odmah posle izgubljenih izbora 2012.
godine, tačnije u periodu od 10. do 18. maja odlazeći predsednik opštine Bač
Tomislav Bogunović uz pomoć Olgice Marković i Ljiljane Pralice
odneo je iz zgrade Opštinske uprave u Baču na Trgu Zorana Đinđića broj 2 svu
dokumentaciju u osnovnu školu u Selenči, i istu spalio u kotlarnici. Ono što Bogunović
u tom trenutku nije znao jeste da postoje kopije svih dokumenata u nadležnoj
policijskoj službi koja je već istraživala njegova nedela, sve dok nije predala
veoma opširne izveštaje koji teško terete mnoge iz pokrajinske vlasti i
pravosuđa, kao i značajne finansijere svih vlasti, posle čega je akcija stopirana.
Tomislav Bogunović rođen je 15. decembra
1955. u Bačkoj Topoli, a za predsednika opštine Bač prvi put je izabran 2000.
godine kao kadar Demokratske stranke, čiji je član od 1995. godine do danas. Na
toj funkciji ostao je sve do 2012. godine. Po pomenutim operativnim
izveštajima policije, njegov deda po majci Božo Čavar bio je tokom Drugog
svetskog rata čuvar u zloglasnom ustaškom koncentracionom logoru Jasenovac.
Da li iz tog, ili nekog drugog razloga, Bogunoviću
se na teret stavlja da je pre šest ili sedam godina ostrvo na Dunavu zvano Ada,
koje pripada Republici Srbiji, ima površinu od nekoliko hektara i nalazi se kod
skele za Vukovar, predao gradonačelniku Vukovara i dozvolio da javni red i mir
u vreme kada se kupaju Vukovarčani sprovodi policija Republike Hrvatske!
U vreme kada se na Adi nalaze Vukovarčani
sa svojim policajcima po zahtevu gradonačelnika Vukovara Bogunović je angažovao
srpsku policiju da sprečava ljude iz Srbije da dolaze na ostrvo kako bi se
izbegli sukobi.
Bogunović je jedan od najvažnijih
organizatora prodaje vojvođanske zemlje hrvatskim tajkunima kako bi se ostvario
projekat takozvanog Hrvatskog Podunavlja. Patrijaršija SPC
zaključuje ugovor o zakupu zemljišta sa Stevom Starovićem iz Vajske, Grujom
Bogojevićem iz Bačkog Novog Sela i OZZ Agronom iz Despotova,
kao i sa OZZ ZK Produkt iz Plavne u vlasništvu Zorana
Milićevića iz Plavne, za koga se tvrdi da je u kontaktu sa hrvatskim
bezbednosnim strukturama. Korisnici ovog ugovora koji im obezbeđuje 1.680
hektara zemlje su pomenuti Milićević, Renato Končalija iz R. Hrvatske, Ivica
Todorić, hrvatski tajkun i vlasnik Konzuma, lanca
maloprodajnih objekata Ideja i zrenjaninskog Dijamanta, kao i u
međuvremenu propala firma Pevec iz Zagreba.
Sa vladikama za Hrvatsku
Pored Bogunovića u ovoj prodaji zemlje
učestvovao je i Rista Komad, tadašnji komandir PS Bač, zatim pojedine
vladike SPC i advokat Patrijaršije Andrić, jedan biznismen iz Novog Sada
Jova Novčić kome je kum zahumsko-hercegovački vladika Grigorije,
i još neki ljudi iz ranijeg policijskog vrha Srbije.
Tomislav Bogunović se u Operativnom
izveštaju pominje i kao lice povezano sa tajkunom Miodragom Kostićem Koletom,
kome je omogućio privatizaciju PPDP Labudnjača Bač. Ispred
Agencije za privatizaciju u toku 2007. godine anekse osnovnog Ugovora o
kupoprodaji društvenog kapitala potpisao je Vladimir Galić, tada član DSS-a,
a kasnije SNS-a. Pomenuto preduzeće kupio je MK Komerc (pravni prethodnik MK
Grupe) za dva miliona evra, iako je samo vrednost letine na zalihama te godine
iznosila 6,8 miliona evra.
Kostić krajem avgusta 2002. na poklon,
odnosno za tri marke dobija šećeranu u Baču, koja je imala dug od pet miliona
maraka prema Robnim rezervama, kao i 1,5 miliona maraka prema NIS-u. Ove
dugove je Kostić po ugovoru preuzeo na sebe sa obavezom da iste izmiri. Krajem
novembra 2002. vlada Republike Srbije, na čijem čelu je bio Zoran Đinđić,
donosi uredbu kojom MK Komerc oslobađa pomenutih dugova, a Kostićevoj firmi gratis
ostaju i zatečene zalihe šećera vredne 1,5 miliona maraka, kao i sama šećerana
čija se oprema sada prodaje u staro gvožđe.
Pomenuti Stevo Starović je avgusta
2011. jeftino od Patrijaršije SPC iznajmio 400 hektara zemlje, a ugovore odmah preprodao
uz visoku zaradu. Starović je negde do 2010. od celokupne imovine imao samo
kuću od ćerpića u selu Vajska.
Poznat je kao čovek labilnog karaktera i
krhkih nerava, često se po lokalnim kafanama hvalio kako će "jebati
majku svima koji mu stanu na put", jer iza njega stoje Lečić, Pušić i Šuka
za koje on kupuje stanove u Beogradu i Novom Sadu, kao i džipove marke Mercedes
ML.
Kao čovek na samom dnu organizovane
kriminalne grupe oko Bogunovića (nije obuhvaćen pomenutom krivičnom prijavom,
ali je poznat iz materijala predatih Nikoliću i Vučiću), Starović je radio na pribavljanju
i otvaranju poljoprivrednih gazdinstava na ime različitih vlasnika, čime se
prao ilegalno zarađeni novac (u godišnjem iznosu između pet i šest miliona
evra), održavao je kontakte sa vladikama Grigorijem i Vasilijem,
učesnicima prodaje zemlje Hrvatima, i prenosio novac od jednog do drugog
pripadnika grupe, pa samo na taj način zaradio oko 600.000 evra.
Od zarade iz svih nelegalnih poslova
Starović je u poslednje dve godine za sebe kupio: dva stana u Novom Sadu, pet
potpuno novih automobila, tri traktora, šest prikolica i više poljoprivrednih
mašina, a u potpunosti je renovirao i nadgradio kuću u Vaskoj, napravio novu
ogradu i betonirao dvorište, bespravno u svom dvorištu sazidao veliku halu, a
bilo je i dovoljno para za letovanje u Turskoj.
Kupio je od Bogunovića i salaš veličine 12
hektara, a na svoje i ime svog brata Duška Vojvodića uzeo je u zakup
puno zemljišta. Oko Bogunovića okupljena grupa ima stotinak fiktivnih
poljoprivrednih gazdinstava otvorena po mnogim katastarskim opštinama.
Poslednjih godina na ime državnih subvencija članovi grupe su prihodovali oko
150 miliona dinara, kao i oko 60 miliona dinara akciza i refakcija za naftu, te
su tako ukupno zaradili preko dva miliona evra i to - ništa ne radeći.
Plaćanje
na ruke, bez računa
Bogunović je
preko svojih prijatelja iz vrha pokrajinske vlasti, Bojana Pajtića,
profesora Dragoslava Petrovića i Mome Milovića obezbedio bespovratni
kredit u visini od šest miliona evra za firmu Slovan Progres (u
vlasništvu Jana Bocke) koja je umešana u mnoge nezakonite poslove, kako
će se kasnije videti. Istom preduzeću on je iz republičkog Fonda za
razvoj obezbedio kredit od pet miliona evra za izgradnju i otvaranje
ogranka Zdravo Organik d.o.o. u Selenči (ubrzo za 3,7 miliona
evra prodat Saši Vitoševiću). Od svih tih para izgrađena je
hladnjača vredna 1,3 miliona evra, još pola miliona evra otišlo je na nabavku
novih mašina, a na zasad voćnjaka površine 60 hektara otetih od zemljoradničke
zadruge u Selenči otišlo je oko pola miliona evra. Ukupno je, dakle, od 11
miliona evra potrošeno samo 2,3 miliona, a ostatak para su vlasnik Slovan
Progresa i Bogunović prebacili u Slovačku preko Komercijalne banke.
Pomenuti
novac su kasnije kao strane investicije vraćali u Srbiju. Bogunović i Bocka su,
naime, u Ratkovu kupili fabriku dugmadi preko Slobodana Draškovića,
čija je supruga Slovakinja i koja je, navodno, obezbeđivala povoljne kredite u
svojoj otadžbini. Taj novac je, međutim,
poticao od Bogunovićevih i Bockinih marifetluka.
Tokom reorganizacije OZZ Selenča
u stečajnom postupku u 2011. godini, intervencijom Bogunovića na Zdravo Organik
je protivpravno prebačeno 180 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Za ravnanje poljskih puteva u Selenči
2011. je Bogunović iz budžeta opštine Bač isplatio 27 miliona dinara. Novac je
zatim opran delom preko Zdravo Organika, a delom preko Bagera
d.o.o. u vlasništvu Branka Mikluševa zvanog Krklja iz Bođana.
Tokom 2010. rađena je rekonstrukcija puta
Bačka - Vajska, kao i izgradnja novog puta Bođani - Skela - Vukovar. Za tu
priliku Bogunović i Miklušev su kupili jednu njivu između Bođana i Plavne i odatle
iskopali 100 hiljada kubnih metara potpuno neuslovnog peska koji je podizvođač
radova, Bager d.o.o, iskoristio kao podlogu za pomenute puteve, a koji
su glavni izvođači radova, Bačka put i Vojvodina put,
platili milion evra. Pomenuti putevi su plaćeni od strane Pokrajine 125 miliona
dinara, a opština je dodala još deset miliona dinara, ali taj novac očigledno
nikada nije stigao do Bačka puta i Vojvodina puta.
Bogunović i Miklušev su tokom 2011.
organizovali prodaju i izvoz peska u Hrvatsku. Na našoj strani obale Dunava ima
dosta peska, dok istog nema na hrvatskoj strani. Hrvatski preduzetnici
preduzeću Bager plaćaju 2,2 evra po kubiku, bez PDV-a koji se u izvoznim
poslovima ni ne plaća. Kapetani brodova koji prevoze pesak naknadno Bogunoviću
i Mikloševu plaćaju još šest evra po kubnom metru i to na ruke, bez računa.
Od tih para Bogunović i Miklušev sa
broda koji prevozi pesak kupuju naftu i švercuju je plavim kombijem podignuta
krova marke Mercedes koji ima rezervoar od ukupno četiri tone.
Do 300 hektara fiktivnim ugovorom
Bogunović je poslovno bio povezan i sa
braćom Dulić. Za sportsku halu u Baču Modest Dulić je kao pokrajinski
sekretar sporta odobrio tri miliona dinara za nabavku traka za trčanje. Od tih
para od firme Modestovog rođenog brata Olivera Dulića kupljene su tri
trake ukupne vrednosti od 100 hiljada dinara, a ostatak od 2,9 miliona dinara
međusobno su podelili akteri.
Preko Zvonka Singera, čija je žena
bila sekretarica Nenada Čanka dok je bio predsednik pokrajinske
skupštine, Bogunović je bio povezan i sa ovim političarem. Singer je vlasnik
preduzeća Sing Singer koje je za potrebe opštine
radilo košenje trave pored javnih puteva, kao i kićenje Bača pred Novu godinu i
katolički Božić. Ova firma je kako izvodila radove, tako isto i samu sebe
kontrolisala, a opština je plaćala uvećane fakture.
Bager d.o.o. i Sing Singer su 2011. oprali 100.000 evra navodno
vadeći mulj iz jezera Provala. Izvađeno je svega nekoliko kamiona mulja, a
usput je posečena i šuma na površini od dva hektara, drva su prodala pomenuta
dva preduzeća za svoj račun, a od opštine naplatili dodatnih pola miliona
dinara.
Pomoću ranijeg pokrajinskog sekretara za
obrazovanje Zoltana Bunjika Bogunović je budžet olakšao za milion evra,
procenjujući na toliko radove obnove krovova na seoskim školama i sistema
parnog grejanja, sanitarnih čvorova i ostalog. Svi ovi radovi nisu koštali ni
100 hiljada evra, a ostatak je otišao u džepove nezasitih.
Bogunović je sa direktorom Srbijagasa
Dušanom Bajatovićem zaključio Ugovor o gasifikaciji opštine Bač čija je
vrednost iznosila 7,5 miliona evra, iako je imao ponudu Cicmila
za oko četiri miliona evra, kao i Marka Jovešića i njegove firme Arme
iz Bača koja je iznosila 1,8 miliona evra.
Kao predsednik opštine Bač Bogunović je
2007. godine omogućio nezakonitu prodaju Poljoprivrednog kombinata Agrobačka
iz Bača i to preduzeću u tadašnjem vlasništvu Mileta Jerkovića iza koga
je u stvari stajao narko-bos Darko Šarić, i to za 7,5 miliona evra. Do
20011. Jerković uopšte nije ispunio uslove tendera i ugovora o kupoprodaji,
odnosno nije platio celokupnu cenu, ali je zato raščerupao imovinu Agrobačke,
pa je Agencija za privatizaciju raskinula taj ugovor. Kao državni
poverenik tada biva postavljen dobar prijatelj Bogunovića i Jerkovića - Mile
Stajčić, koji je prethodno bio direktor u Labudnjači, dobru kupljenom
od strane MK Komerca Miodraga Kostića.
Neposredno pre raskida ugovora Bogunović i
Jerković su omogućili Zoranu Milićeviću iz Plavne i Branku Blagojeviću
iz Bačkog Novog Sela da pribave 300 hektara zemljišta i to tako što su
potpisali fiktivni ugovor o vršenju usluga, pa onda pomenuto zemljište uzeli
kao navodnu kompenzaciju za posao koji nije ni obavljen.
Pare u ribnjaku
Pre privatizacije Agrobačke
Bogunović je šefu vojvođanskog HDZ-a Darku Kenđelu izdao u zakup ribnjak
u vlasništvu pomenutog preduzeća. Kenđel je narednih dana povadio svu ribu
vrednu oko 50 miliona dinara, a od prihoda je zatim Jugotrejd iz
Beograda (u vlasništvu Branimira Babarogića) kupio ribnjak površine 880
hektara. Pravna služba Agrobačke sastavila je lažni izveštaj kako se,
navodno, radi o neobradivom, zabarenom, odnosno močvarnom zemljištu.
Javni pravobranilac je poništio
kupoprodajni ugovor, ali to nije sprovedeno u knjižnom odeljenju Opštinskog
suda u Baču, jer je rukovodilac odeljenja, sudija Andrija Šerfezi to
stopirao uz obrazloženje da Pravobranilaštvo nije navelo vrednost ribnjaka.
Tako je Jugotrejd nastavio da eksploatiše ribnjak nikome ništa ne
plaćajući. Konačno su Bogunović i Babarogić uspeli da prevedu 79 hektara na Jugotrejd
i to tako što su ugasili firmu Ribnjaci Mostonga d.o.o, gde je
direktor bio Nenad Babarogić, a koja je radila u okviru Agrobačke
i otvorili novu pod imenom Mostonga d.o.o. na koju je sve prebačeno.
Kostića i Jerkovića vezuje još jedan
zajednički posao odrađen u Baču. Nasuprot ostalim opštinama u Baču je izdavanje
u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta nije započelo 2006, već tek dve
godine kasnije. U selu Vajska je MK Grupa d.o.o. koristila
pet hiljada hektara bez ikakvog plaćanja, a Mile Jerković još
četiri hiljade hektara. Na ovaj način je državni budžet oštećen za oko pet
miliona evra.
Svojim vezama
u Direkciji za restituciju Bogunović je omogućio da dve godine bude
sprovedena zabrana izdavanja u zakup zemljišta površine od ukupno preko 110
hektara. Sve vreme to zemljište, bez nadoknade, koristio je Stevo Starović (oko
70 hektara), odnosno MK Grupa preko Labudnjače (oko 50 hektara).
Bogunović je
uspeo za zanemarljiv iznos da proda TRO Jedinstvo, firmu
koja je u svom sastavu imala dvadesetak prodavnica, i to tako što je podmitio
predsednika sindikata da da saglasnost. U sklopu preduzeća radio je i hotel Central
koji je kupio sam Bogunović, zajedno sa Brankom Mikluševim, vlasnikom Bager
d.o.o. Posle su njih dvojica bespravno dogradili hotel, iako je kancelarija
građevinskog inspektora odmah prekoputa.
Strah od
Pušare
Sa Mikluševim
je Bogunović odradio još jedan posao. Državna hala u Vajskoj, površine 950
kvadratnih metara i vrednosti 250 hiljada evra, predata je bez naknade Mikluševu,
koji je zatim prodaje Rolandu Iličiću iz Vajske za 60.000 evra.
Novica Abadžić radi u Privrednoj komori
Vojvodine i zadužen je za oblast tekstilne industrije. Pre toga je kao direktor
DP Slavije iz Bača početkom 2012. učestvovao u pljačkanju
ovog preduzeća koje je osmislio Bogunović. Prvo je prodato nekoliko desetina
lokala širom Srbije koji su bili u vlasništvu Jedinstva, a novac su
prisvojili Abadžić i Bogunović. Na kraju su šivaće mašine iz hale u kojoj je
radilo 300 žena prodali Joci Petroviću iz Vajske, zvanom Joca Keca,
i to za 700 dinara po komadu.
Joca Keca je
najveći otkupljivač sekundarnih sirovina od Roma iz Vajske, a u poslednjem
mandatu Tomislava Bogunovića dogurao je i do člana Opštinskog veća. U
policijskoj akciji zvanoj Šetač Joca Keca je u januaru 2012. bio
uhapšen kao glavni organizator kriminalne grupe koja je oprala i prisvojila 5,5
miliona evra. Samo dva dana kasnije on je pušten iz pritvora posle intervencije
Tomislava Bogunovića.
Pošto je
izgubio svaki ugled kod građana Bogunović se politički primirio. U strahu da
novi predsednik opštine Mirko Pušara ne nastavi sa podnošenjem krivičnih
prijava protiv njega, Bogunović je kao kandidata Demokratske stranke poturio Ognjena
Markovića i omogućio mu da zameni Pušaru na taj način što je podmitio
izvestan broj odbornika.
Prvi
opštinski odbornik koji je prihvatio da za nadoknadu od 200.000 evra promeni
stranačke boje bio je Dragan Stašević, tada član SNS-a, koji je
2006. kao član DS-a nekih četiri meseca vršio funkciju opštinskog menadžera.
Pošto se sa Bogunovićem posvađao oko podele plena napustio je tu stranku, ali
joj se rado vratio za pristojnu novčanu nadoknadu.
Državni i vrh
Srpske napredne stranke se oglušio o sve ove navode, čuvajući po svaku cenu one
koji su kradeni novac bili spremni da podele sa svojim zaštitnicima.
A 1.
Kostićeva mafija
U predmetima formiranim povodom krivične
prijave protiv Tomislava Bogunovića i 44 druga lica, i to kako u Predsedništvu
Republike, tako i u kabinetu Aleksandra Vučića i u samom Višem tužilaštvu u
Novom Sadu, nalazi se i više izveštaja nastalih na osnovu operativnih podataka
nadležnih policijskih službi koji, između ostalog, objašnjavaju i mrežu veza
između bivšeg predsednika opštine Bač i pojedinih osoba zaslužnih za njegovu nedodirljivost
u odnosu na domaće pravosuđe. Svi konci vode do Miodraga Kostića Koleta.
Najvažniji Kostićev saizvršilac po
pomenutim izveštajima je njegov kum Nenad Čanak koji se vodi kao zaposlen u MK Grupi
na mestu "referenta za rizične plasmane" sa mesečnom platom od 5.000
evra. Kao dokaz za ovu tvrdnju predlaže se računovodstvena dokumentacija MK Grupe
d.o.o. Preko Čanka se Kostić povezao sa Đorđem Ostojićem, sada vršiocem
funkcije Apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu. Ostojić je kum Đorđa Palkovljevića,
mlađeg sina Petra Palkovljevića, bivšeg sekretara SUP SAP Vojvodine i
bliskog Čankovog prijatelja.
Vojka Tripković je bila na više različitih funkcija u MK Grupi i zavisnim
preduzećima, sa kojih je savetovala Miodraga Kostića u vezi većeg broja
privatizacija. Bila je i potpisnik ugovora sklonjenog sa Agencijom za
privatizaciju u vezi PPDP Labudnjača iz Vajske, opština Bač. Od 2010. ne
radi više za Kostića.
Jovana Pušara, predsednika UO
MK Grupe, Miodrag Kostić je predstavio rečima: "On je zvezda naše
privatizacije, naročito u pregovorima sa sindikatima i rešavanju tehnološkog
viška." U pomenutim policijskim izveštajima okarakterisan je da kao "izvršilac
pokazuje istrajnost, drskost i slepu poslušnost nalogodavcu, Miodragu Kostiću,
sa isključivo koristoljubivim pobudama." Kao karakterističan način
izvršenja navodi se "prikriveno delovanje iza drugih pravnih lica"
kao i "direktan uticaj na službena lica u državnim institucijama".
Korišćenjem okolnosti da se pred
Trgovinskim, odnosno Privrednim sudom u Novom Sadu od 2007. vodio spor u kome
je LTS d.o.o. iz Lovćenca tužio Carnex a.d. iz Vrbasa za
navodnu izguljenu dobit od 700 miliona dinara, te uticanjem na sudije da
predmet ne bude rešavan, Purar je po nalogu Kostića izdejstvovao da tadašnji
vlasnik Ashmore Group iz Londona Carnex
proda MK Grupi za 10 miliona evra nižu svotu od tražene, a koliko je
iznosio navodni dug sa pripadajućim kamatama preduzeću iz Lovćenca.
U svrhu izvršenja ove prevare korišćen je
čitav lanac preduzeća. Sarachem d.o.o. Novi Sad posluje u sastavu
Unihemkoma d.o.o, čije vlasnik Željko Jovović, kum Miodraga
Kostića, koji je tako faktički kontrolisao potraživanje LTS-a kada ga je kupio Sarachem.
Posle pet godina vođenja spor je završen tek pošto je Kostić kupio Carnex
i to na osnovu navodnog poravnjanja, kojim je izvršena kompenzacija navodnog
duga LTS-a prema Sunoku d.o.o. iz Novog Sada (u vlasništvu
Miodraga Kostića).
Po policijskim izveštajima sudije u ovom
sporu i to: Sava Jovanović (2008.), Goran Crevar (2009.) i Natalija
Tišma - Milošević (od 2010. do 2012.); pokazale su krajnju nestručnost i nedostojnost.
Po operativno pribavljenim podacima Velimir Vlajković, tadašnji
predsednik postupajućeg suda, sudiji Jovanoviću 2008. daje nalog da donese
prvostepenu presudu u korist LTS-a bez i jednog dokaza i to posle samo 20
minuta rasprave. Presuda je ukinuta i vraćena na ponovno odlučivanje.
Vršilac
funkcije predsednika suda Žika Kiselački izdaje upustva sudiji Goranu Crevaru,
koga ovaj posmatra kao svog mentora, kao i Nataliji Tišma - Milošević sa kojom
je preko dve decenije u izuzetno prisnim kolegijalnim i prijateljskim odnosima.
Zbog sumnje
da je Božidar Traljić kao većinski, a kasnije kao manjinski vlasnik LTS-a
u toku parničnog postupka priložio falsifikovanu dokumentaciju, Carnex
a.d. (tada još u vlasništvu Ashmore-a) podnosi protiv njega krivičnu
prijavu, koja ne rezultira podnošnjem optužnog akta. Istražni sudija Osnovnog
suda u Novom Sadu bio je Radomir Štula, a postupajući zamenik Osnovnog
tužioca bila je Milena Kojić.
Jovan Purar
9. decembra 2011. kao predsednik UO MK Grupe potpisuje poravnanje sa Alargić
Spasojem, načelnikom Katastra nepokretnosti Vrbas, radi isplate duga od
oko 8,5 miliona dinara koji je nastao za vreme dok je Ashmore bio
većinski vlasnik Carnex-a, a za poslove koje policija u izveštajima opisuje
"fiktivnim i ugovorima sa izrazitim protivpravnim elementima na strani
tužioca". Potpisujući poravnanje sa Alargićem i njegovim saučesnicima, Purar
je postupao sa koruptivnom namerom, jer je Alargić odmah počeo da na ime Carnex-a
uknjižuje zemljište, a što nije želeo godinama unazad da učini.
Predrag Klepić je 2010. od strane
Agencije za privatizaciju imenovan za privremenog zastupnika državnog kapitala
u privrednim subjektima gde je došlo do raskida ugovora o privatizaciji i kao
takav postavljen u PP Aleksa Šantić koje raspolaže
sa 4.000 hektara zemlje. Klepića je Kostić javno predstavljao kao svog
stručnjaka iz oblasti poljoprivredne proizvodnje, a sa zadatkom da nadzire sve raskinute
privatizacije sa Miletom Jerkovićem, sa kojim Kostić očigledno ima dugu i tesnu
saradnju. Cilj ovoga bio je da MK Grupa na lak način dođe do
poljoprivrednog zemljišta.
Još je
interesantniji Radomir Lavrnja, prethodno predsednik, a zatim
član UO Carnex-a u periodu pre prve privatizacije 2003. Kasnije je od
2007. do 2010. bio direktor proizvodnje u Carnex-u i sa Ashmore grupom
je potpisao sporazumni raskid ugovora o radu uz isplatu otpremnine od oko
25.000 evra, iako je bilo osnova da dobije otkaz i bude krivično gonjen. Kada
je novembra 2011. preuzeo Carnex Kostić je Lavrnju ovako predstavio: "Ovaj
čovek je moj stari prijatelj. On će biti jedan od rukovodilaca. Sa njim sam pre
30 godina igrao mali fudbal u Vrbasu."
Još dok je
bio u Carnex-u kada je vlasnik bio Ashmore, Lavrnja je zajedno sa
tadašnjim predsednikom opštine Vrbas Bečićem organizovao nezakonito licitiranje
poljoprivrednog zemljišta, nakon čega je Bečićeva supruga zaposlena u Carnex-u.
Lavrnja je bio i inspirator zaključenja protivzakonitog ugovora sa Alargićem.