Zakonopravila
Ne bi bilo èudo da neke od nedavno
amnestiranih prestupnika odlikuje predsednik
Èišæenje
zatvora
Josip
Bogiæ
Skoro svaki
drugi graðanin Srbije je u nekom sporu
odnosno sudskom postupku onda ne èudi i èinjenica da svako svakoga tuži i da je tolika briga za biraèko telo. Da bi se osvojili biraèi koristi se i skupštinska veæina kao i sama funkcija predsednika republike gde se „aktima
milosrða", amnestijom i pomilovanjem pridobijaju biraèi.
Država u kojoj su se raspale gotovo sve institucije sistema,
gde je narod veæinom gladan, gde privreda ne
funkcioniše i nalazi se pred kolapsom
vladajuæa skupštinska veæina je našla za celishodno da kriminalce pusti na slobodu i da ih
nagradi za njihov mukotrpni rad. Izgleda da je ovoj veæini važnije njihovo puštanje na slobodu od otvaranja novih radnih mesta, od dovoðenja stranih investitora, od ulaganja u domaæu pamet i pomoæ malim i srednjim
preduzetnicima. U državi u kojoj se kriminalci
puštaju na slobodu pre vremena teško æe neko privuæi stranog investitora što je veoma loša poruka ovakvog neodgovornog ponašanja vladajuæe veæine.
Nedavno smo
videli kako je jedan od optuženih za „teške" zloupotrebe od strane apelacionog
suda drastièno nagraðen, pa je umesto maksimalne kazne dobio kaznu zatvora od
tri godine. Da su i ovi akti milosrða na Balkanu ustvari oružje za pridobijanje glasaèkog
tela ili pak dobar naèin za lepu zaradu
pokazuju i primeri u praksi. Najnovija vest iz susedne BIH gde se jedan visoki
državni èinovnik pozvao na
imunitet zbog toga što je kroz „pomilovanje" dobro zaraðivao. Ali takve stvari
imaju i drugu stranu medalje. Ovih dana smo svedoci raznih pretnji pa i pretnji
smræu upuæenih visokim državnim èinovnicima samo zato što su imali i imaju drugaèije mišljenje. Ove pretnje
sigurno ne dolaze od intelektualaca jer intelektualci razgovaraju argumentima a
ne silom, ako im se tuðe mišljenje i stav ne dopadaju.
Ono što nije
uradila skupština uradio je predsednik Republike kroz pomilovanja. I tu smo
takoðe videli da su neki od pomilovanih
ponovo na stupcima dnevnih novina gde se optužuju
za navodno izvršena krivièna dela. Da li je i ovde pomilovanje dalo oèekivane rezultate. Naravno da nije. Kada bi ovim aktima
bila postignuta pravda za neku vrstu politièkih kriviènih dela tada bi ove akte smatrao praviènim.
Ali, kod nas
odavno ne postoje takva krivièna dela. Sada se umesto
takvih kriviènih dela mnogi optužuju za privredni ili finansijski kriminal. Bivaju hapšeni, optuživani i suðeni sve do momenta dok njihova politièka opcija ne pobedi. Tada na scenu stupaju akti „milosrða" gde bivaju pušteni na slobodu a njihovi politièki protivnici se hapse i èekaju
trenutak smene vlasti kako bi se doèepali slobode i dolaska „njihovih".
Èesto èujem izjave Prvog
potpredsednika Vlade da niko nije iznad zakona! To treba tako da bude. Ali da
niko nije izvan i iznad zakona mora da se odnosi i na prvog potpredsednika
vlade jer u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala on sam ne sme da
krši donete zakone i da bude iznad njih. To se pre
svega odnosi na njegovu izjavu da on neæe dozvoliti da se gone
oni koji njemu i premijeru Daèiæu kao i ostalim èlanovima upuæuju pretnje. Šta to znaèi da je on Vrhovni tužilac?
O
progonu odluèuje pre svega tužilac a nikako
neko iz izvršne vlasti. Nešto slièno je radio i pokojni premijer koji je u svome okruženju imao okorele kriminalce. Po Zakonu o borbi protiv
organizovanog kriminala i korupcije po zakonu je zadužen specijalni tužilac i
Služba u Okviru UKP a nikako nekakve radne grupe koje odgovaraju najprvom potpredsedniku
Vlade. Osim toga ni BIA kao informativna agencija, a ne operativna, ne bi
smela da krši zakone ove države i kada je u pitanju operativni rad na
suzbijanju kriminala jer je to posao policije. Takoðe bi najprvi potpredsednik Vlade morao da bude svestan da
nezakonitim prisluškivanjem novinara i ostalih
neistomišljenika neæe doæi do „pravih" informacija o „pravim državnim
neprijateljima".
Zasigurno to
neæe uspeti da dokažu
oni koji su se kao miševi krili u rupama kada
je trebalo da se brani Kosovo i Metohija a ponajmanje meni koji pre svega ne
mogu da izdam svoju decu i da radim protiv njih. Ako pažljivije proèitaju moje tekstove i
pravilno ih interpretiraju najprvom potpredsedniku biæe u velikom problemu. O takvima gore pišem nego što zaista mislim pa im je
zbog toga zaludan posao.
Što osnovni
sudovi osude, viši sudovi smanje ako nešto Apelacioni sud oslobodi tu je Kasacioni
sud. Ako nešto njima promakne tu je Skupštinska veæina da kroz Amnestiju smanji, a ako i to ne uspe tu je „akt
milosrða", pomilovanje od Predsednika Republike. Ali da ne budu takvi akti kontraproduktivni
kada se ti isti „nagraðeni" okrenu protiv tih istih koji su im pomogli. Nismo li
ovih dana svedoci takvih radnji!?.
Veliki broj
voða navijaèkih grupa je takoðe nagraðen od strane Skupštinske veæine za svoj rad. Samo
iskreno mislim da to nije baš u skladu sa Evropskom
Konvencijom o spreèavanju nasilja na sportskim borilištima. Sa takvim manirima teško æemo stiæi do ulaznih vrata
Evropske unije. Taman kada pomislimo da smo uradili nešto dobro i kada uradimo nešto
dobro dešavaju se ovakve stvari koje poništavaju sve ono dobro što je uraðeno. Postavlja se pitanje u èijem interesu se to radi ako ne u interesu graðana Srbije. Da li su pojedinci nagraðeni da bi napadali pojedine lidere politièkih stranaka ili upuæivali pretnje visokim državnim službenicima?
Prièati kako se daju odrešene ruke policiji i tužilaštvu padaju u vodu i gume
svaki smisao onih poštenih policajaca kada vide one koje su teškom mukom
priveli pravdi i teško došli do validnih dokaza, kako se posle ovakvih „nagrada"
mirno šetaju ulicama i šepure pred tim istim policajcima. Takvim aktima se itekako
omalovažava njihov trud i rad i mislim da sve manji broj graðana Srbije želi da radi ovakav posao.
Iz tog razloga ne èudi èinjenica da veoma mali broj graðana Beograda a verovatno i drugih gradova želi da radi policijski posao. Bez kvalitetnih ljudi u
policiji, a takvih je sve manje, teško æe neiskusni i nedovoljno edukovani kadrovi, bez obzira na
poštenje i dobru volju uspeti da „doaka" ovim prevejanim „pregaocima".
Kao bumerang
se vraæaju ovakvi besmisleni akti „milosrða" države, osim ako neko ne planira povratak na staru slavu tj.
90-te. Pamæenje itekao dobro služi graðane Srbije koje su ti
isti „dobri huligani" obarali vladavinu
Slobodana Miloševiæa. Tada
im je bilo dozvoljeno zbog tobože viših interesa i da prebijaju graðane i da pale imovinu graðana
Srbije, ambasade i dr. Još kada se tome doda i kadrovska politika prilikom zapošljavanja partijskih kadrova sa sumnjivom prošlošæu jasno je ko nas vodi u
svetlu buduænost. Da je to tako potvrdio je i
najprvi potpredsednik Vlade na svojim partijskim sastancima povodom predlaganja
kadrova gde su na važna mesta predlagani pojedinci sa podebelim dosijeima i od
kojih predloženih gotovo svi ne prolaze bezbedonosne provere.
Vladajuæa garnitura je ispunila jedno od predizbornih obeæanja kada je amnestijom ukinula ili smanjila kazne osuðenim licima, pravdajuæi to razlozima prenatrpanih
zatvora kao i uštedom u budžetu jer novca za zatvore nema. Kao odgovor tih lica
usledio je ubrzo nakon toga. Niti smo smanjili kapacitete u zatvorima, niti je
akt „milosrða" opametio osuðenike niti su nastale uštede. Naprotiv, mnogi od osuðenih su odmah nakon izlaska pokazali da neæe da se menjaju i da ostaju pri starim manirima. Svi smo
oèekivali da æe se puštanjem na slobodu zatvorenika koji su se resocijalizovali
osloboditi mesta za sve one koji su opljaèkali Srbiju. Nažalost, samo je jedna krupna riba upala u mrežu, za krivièno delo koje je u meðuvremenu dekriminalizovano i akteri afere Agrobanka.
Ostalo je još mnogo praznih mesta. Kada æe ona biti popunjena "ostaje da se vidi"!
Šta da oèekuju pošteni i naivni graðani Srbije koji veruju u
poštenje i pravdu ako im kriminalci treba da dele tu
pravdu? Ispada da su lopovi postali „povlašæena klasa". Vladajuæa garnitura potpomognuta
predsednikom Republike oèistila je zatvore od
kriminalaca koji sada mirno šetaju ulicama,
nastavljajuæi još slobodnije svoj stari zanat.
Možda æe neke od njih odlikovati
i sam predsednik Nikoliæ!
A 1.
U Srbiji se splati biti kriminalac
Iako je
kaznena politika u Srbiji prema izvršiocima kriviènih dela naopaka i nedosledna gde se kao olakšavajuæe okolnosti uzimaju kao
smanjena uraèunljivost usled konzumiranja
alkohola ili psihoaktivnih supstanci, gde se pronalaze razni razlozi kako bi se
izvršioci najtežih kriviènih dela što manje kaznili najnovijim aktima amnestije koju je
nedavno usvojila Skupštinska veæina a ponešto je uradio i predsednik
Republike, upuæuje na zakljuèak da se u Srbiji i dalje isplati baviti kriminalom. U
ureðenim državama krivièna dela izvršena u takvom stanju smatraju se kao otežavajuæe okolnosti jer se konzument
sam doveo u takvo stanje. Iako su u predizbornim kampanjama veæine politièkih partija najavljivale èišæenje Srbije od kriminala
desilo se nešto što
smo najmanje oèekivali.