Vršac
Policija protiv svog bivšeg službenika,
protiv pravde i pravosuđa
Pukla pravda zbog puške
Poštovani g. uredniče,
Zovem se Slavko Jovanović, iz Vršca
sam, i imam privatnu firmu koja se bavi prodajom lovačke i ribolovačke opreme.
Naziv joj je "Hubertus". Firma se inače nalazi u mojoj kući.
Pre otvaranja preduzeća 1996. godine, bio
sam radnik Odeljenja unutrašnjih poslova Vršac. Nisam bio ovlašćeni radnik već
običan službenik. Otkaz nisam dobio, već sam ga dao. Kao strastveni lovac, imao
sam želju da se bavim poslom koji najviše volim, a to je vezano za lov.
Vremena su, kao što znate, bila i ostala
teška. Kapital nisam imao, već sam prodavao sve vredno što sam stekao,
pozajmljivao da bih uložio u firmu da bi i ona nekako funkcionisala.
Do 1999. godine, plaćao sam kiriju, pa sam
posao zbog toga preselio u svoju kuću. Supruga mi je takođe radila u državnoj
firmi (bolnici). I nju sam naterao da da otkaz, da bi zajedno radili u radnji.
Radnja mi je bila registrovana za promet naoružanjem, municijom i pirotehnikom.
Moj problem počinje 2007. godine, kad sam
iz stanice policije Pančevo uzeo jednu pušku na komisionu prodaju, i to uz
saglasnost vlasnika kome je ona oduzeta i data na prodaju u roku od godinu
dana.
Pošto smo se vlasnik i ja dogovorili da ja
pušku otkupim od njega, ja sam vlasnika isplatio, pušku zaveo u policijske i inventarske
knjige, i obavestio stanicu policije u Pančevu o potezima koje sam uradio. Bilo
je to u maju mesecu, a oni su se javili tek u oktobru sa dopisom da pušku
donesem u stanicu policije Vršac, što sam ja i učinio.
Pošto sam znao da nigde nisam prekršio
zakon, ja sam im se obratio i pismeno i usmeno, a kasnije i preko svog pravnog
zastupnika, dokazujući da se nigde nisam ogrešio o zakon...
Kako to nije urodilo plodom, ja sam im se
obratio jednom rečenicom zbog koje i dan-danas ispaštam. Rekao sam da ću svoje
pravo potražiti na sudu! Tako sam povredio "kadiju" i opasno mu se
zamerio.
Posle kratkog vremena, kod mene su došli
sa sudskim nalogom za pretres kuće, bez bez ikakvog povoda. Posle kraćeg šoka
koji sam dožive, kad sam se malo pribrao, pitao sam šta ustvari traže. A oni
rekoše-oružje (ne znam koje!). Potom su uzeli sve iz moje radnje: municiju i
oružje za prodaju u vrednosti od tadašnjih 20.000 evra! Ubrzo su podigli
i optužnicu sa kvalifikacijom: zloupotreba službenog položaja u privredi!
Kreću sudski postupci. Na prvom sa
oslobođen svake odgovornosti. Oni se žale na presudu Višem sudu u Pančevu.
Poništava se presuda i ponovo vraća na suđenje. Ponovo sam oslobođen bilo kakve
odgovornosti. Ali, ovog puta, Tužilaštvo traži nagodbu da platim određenu (vrlo
malu) sumu novca u humanitarne svrhe.
Naravno, ne pristajem na nagodbu iz mnogo
razloga. Oni se žale na oslobađajuću presudu i ona odlazi na Apelacioni sud u
Novom Sadu. I tu sam oslobođen svake odgovornosti! Presuda je bila pravosnažna
negde oko 10. novembra 2011. godine. Potom advokat traži da mi se vrati
nelegalno oduzeta roba jer je moja firma za šest godina došla na ivicu
egzistencije. Zbog slabe realizacije, nisam bio u mogućnosti svih šest godina
da uplaćujem staž i socijalno osiguranje, pa smo bili bez zdravstvenog
osiguranje.